Do koske
Da li će nam spoljna politika Borisa Tadića konačno doći glave?
Ili jesi ili nisi
Milovan
Brkić
U Beogradu će 9. i 10.
juna biti održan
samit NATO pakta. Ovaj datum se čuva kao državna tajna.
Srbija nije član ove
alijanse i vojno je neutralna.
Odluku o vojnoj
neutralnosti Narodna skupština Srbije donela je u
okviru Rezolucije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i
ustavnog poretka Republike Srbije, koja je usvojena 26. decembra 2007. godine
sa 220 glasova narodnih poslanika. Rezolucija se odnosila na Kosovo i Metohiju,
a jedan njen član utvrdio je vojnu neutralnost, na sledeći način: "Zbog
ukupne uloge NATO-a, od protivpravnog bombardovanja Srbije 1999. godine bez
odluke Saveta bezbednosti do Aneksa 11 odbačenog Ahtisarijevog plana, u kome se
određuje da je NATO konačan organ vlasti u nezavisnom Kosovu, Narodna skupština
Republike Srbije donosi odluku o proglašavanju vojne
neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog
raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka o tom
pitanju".
Najveći vojni samit u
svetu biće održan
u Beogradu 9. i 10. juna. Na tom dvodnevnom skupu učestvovaće načelnici generalštabova
i delegacije iz 69 zemalja sveta. Biće to skup pod maksimalnim režimom
zaštite
projektovanim na osnovu bezbednosne procene Vojnobezbednosne agencije i
Bezbednosno-informativne agencije.
U obezbeđenje ovog skupa
najviših
vojnih vrhova stranih zemlja učestvovaće 250 pripadnika Vojne policije, a biće
uključena i civilna policija, kao i medicinski timovi mobilni 24 časa.
Obezbeđenje ovako značajnog skupa iziskuje najdetaljnije bezbednosne provere, a
to podrazumeva poseban bezbednosni tretman gostiju, objekta, hrane i svih koji
dolaze u kontakt sa gostima.
Ova vrsta strategijske
vojne konferencije za vojne partnere održava se na osnovu
zaključka NATO samita iz novembra 2006. godine održanog u Rigi. Cilj
konferencije je razmena stavova i iskustava načelnika generalštabova
o vojnim pitanjima od globalnog strategijskog značaja.
Očekuje se da će u tih
69 delegacija, uz načelnike generalštabova, ukupno biti oko
250 ljudi. Svi oni biće smešteni u beogradskom
hotelu "Hajat", a troškove, navodno, snosi
NATO.
Načelnici generalštabova
mogu na licu mesta da vide "svojih ruku (ne)dela". Srušene
zgrade, mostove, područja zasejena kasetnim bombama...
U obilazak će ih voditi
ministar odbrane Dragan Šutanovac, koji će, pokazujući im
razrušenu
zgradu Generalštaba
Vojske Srbije uz širok
osmeh priznati "bravurozan pogodak". (Tekst o pljačkama D. Šutanovca
možete
pročitati na 12, 13. i 26. strani ovog broja).
Ni datum samita nije
slučajno odabran. I on treba da ponizi građane Srbije, jer je 9. juna 1999.
godine Srbija bila primorana da potpiše kapitulaciju pred NATO
alijansom, nazvanom Kumanovski sporazum.
Tadašnji
srpski predsednik Slobodan Milošević potpisao je kapitulaciju, nakon što je
najveća vojna alijansa u istoriji nemilosrdno razarala Srbiju 77 dana. Tadašnji
predsednik Srbije je bio prvi vođa jedne zemlje kome je pošlo za rukom da nema
nijednog saveznika u ratu koji je - očekivan! Zbog tog njegovog stava, Srbija
je nepovratno uništena.
Nakon radne posete
ruskog premijera Vladimira Putina 23. marta, srpskoj vladi je stavljeno
do znanja da je Moskva spremna da svim sredstvima pomogne ekonomski prosperitet
Srbije, da je obezbeđeno oko 10 milijardi evra za investicije, bez ikakvog
uslovljavanja.
Ruski premijer je saopštio da
će kroz našu
zemlji proći trasa gasovoda "Južnog toka", projekta
o kome je već zaključen međudržavni ugovor. Premijer
Putin je potvrdio da se Rusija ne meša u
unutrašnju
politiku Srbije, da je spremna da podrži njen eventualni ulazak
u Evropsku uniju, ali je otvoreno saopštio srpskim vlastima i
građanima da, ako Srbija postane članica NATO pakta, Rusija će radikalno
promeniti svoj stav prema vlastima u Beogradu, naglašavajući da će ruske
rakete tada biti uperene i prema srpskim gradovima.
Prilikom te posete
predsednik Tadić je izjavio da će u junu Srbija i Rusija u Moskvi potpisati
međudržavni
sporazum o strateškoj
saradnji, čije odredbe će usaglasiti višečlane
državne
delegacije.
Dan nakon što u
hotelu Hajat pozdravi "prijatelje iz NATO alijanse" (većina
članica je odmah priznala nezavisnost Kosova), srpski predsednik će otputovati
u Moskvu, radi potpisivanja sporazuma o strateškom prijateljstvu Rusije
i Srbije. Kao da se dan ranije u Srbiji ništa nije dogodilo, od
onoga što
ruska vlada ne želi
da vidi u našem
glavnom gradu.
Srpski predsednik je
maloumnik koji nije naučio lekcije iz života. Da je barem
pročitao studiju svoga oca Ljubomira Poredak i sloboda, mogao je naučiti da je politika, kao i
sloboda, spoznaja nužnosti.
Od kada je, na talasima
obećanja da će Srbiju uvesti u Evropsku uniju i NATO alijansu, dobio izbore,
Boris Tadić je sa svojom kamarilom opljačkao građane do gole kože.
Nekoliko stotina njegovih partijskih sledbenika opljačkalo je Srbiju za
dvadesetak milijardi evra.
Nakon što je
izvršio
državni
udar i počeo da vlada Srbijom kao ličnom prćijom, Tadić je uspeo da Srbiju
ostavi bez ijednog saveznika.
Američka administracija
otpisala je Tadića, bez obzira na sve njegove pokušaje da im se dodvori i
predstavi kao dobar momak. Ophrvan životinjskom potrebom za
pljačkom, Tadić, opčinjen Berlsukonijevim načinom života, u Italiju je
izneo preko dve milijarde evra. Nije tajna da novac drži u istoj banci u kojoj
je najveći deoničar jedan od sinova Momaera El Gadafija.
Nastojeći da sačuva
novac, nesrećni Tadić je odleteo u Pariz, da Nikolasu Sarkoziju
pokloni planove strateških
objekata koje su u Libiji gradili naši radnici, samo da sačuva
novac. Primljen je kao poslednji ološ, i pred kamera isteran
iz predsedničke palate. On je taj put u Pariz opisao kao istorijsku posetu,
koja uključuje i ugovor o strateškom prijateljstvu.
Mesec dana kasnije,
Francuska u Savetu bezbednosti, kao "strateški prijatelj", nije
htela da stavi zahtev Srbije na dnevni red radi donošenja odluke o daljoj
istrazi o trgovini ljudskim organima na Kosovu iz izveštaja Dika Martija.
I pored toga, Rusija je otvorila to pitanje preko svog ambasadora Vitalija
Čurkina.
Američka vlada je na
spisku svojih prioriteta stavila Srbiju na beznačajano mesto. Prioritet za
američku vladu je podrška Kosovu.
Ako nas je istorija bilo
čemu naučila, to su činjenica da je američka administracija sve svoje
prijatelje iz sveta (bolje je napisati sluge), posle njihove upotrebe odbacila,
izvrgla ruglu, proglasila diktatorima, teroristima, opljačkala i ubila. Počev
od šaha
Reze Pahlavija, Sadama Huseina, Norijege, Somoze, Pinočea,
Perveza Mušarafa, Osame bin Ladena, pa do Hosnija Mubaraka, Ben
Alija, Moamera el Gadafija, Viktora Juščenka... Sa druge strane, u životu
je održala
sve svoje istinske neprijatelje: Kastra, Kim Il Sunga, Moralesa, Uga Čaveza,
Lulu...
Ovih dana se Barak
Obama odriče i države Izrael, poručujući Jevrejima da će priznati državu
Palestinu u granicama koje uništavaju vekovnog
američkog saveznika.
Da je hteo da uči
lekcije iz života,
mogao je da je nauči od Milorada Dodika, koji je stvorio velikog
prijatelja u Rusiji, i koji je pobedio EU, UN, SAD i sav novac Saudijske Arabije.
Među protivnicima je, kao Judu, imao i Borisa Tadića.
Ili jesi ili nisi,
pitanje je sad. Imaš li ili nemaš saveznika. Moralne
prostitutke, poput Tadića, vole da se podaju onima koji ih muče, šamaraju,
ponižavaju.
Samo neka im u novce ne diraju. Ali kurve uvek završe loše, jer
poštuju
samo nasilje.
Ruska vlada je žestoko
uvređena Tadićevim marifetlucima. Ostane li bez njene podrške, njegov život,
a i naš,
više
neće vredeti pišljivog
boba.
Na zatvorenoj sednici GO
DS-a održanoj
u Smederevu, Tadić se obratio partijskoj
kamarili poukom: "Obećavajte mladim ljudima posao, delite im novac, nudite
sve i svašta,
oni će naterati i roditelje za glasaju za nas. Jer, ako izgubimo izbore, sve će
nas pohapsiti, oduzeće nam svu imovinu i novac, svi ćemo zaglaviti u zatvor, i
niko se od nas neće povratiti..."
Ovaj čovek može samo
da nas odvede u pakao. Njegovo telo je zaraženo sidom, lupusom,
sarkom mu razjeda kuk, on jedva stoji na nogama, ali njegova krmeća psihologija
zahteva da se pljačka sve dok ne bude priklan. Sa Borisom i njegovom bandom
nema nam spasa, mada najveći deo njegovog okruženja shvata da im je
predvodnik opasan i po svoj i njihove živote, i pokušavaju
da ga smaknu. Šta da mu poručimo? ...
...... ..... ..........!
Ruska vlada je žestoko uvređena Tadićevim
marifetlucima. Ostane li bez njene podrške, njegov život, a i naš, više neće vredeti pišljivog boba.