Feljton

Ološ ekonomija - tamna strana novog svetskog poretka (4)

 

Kad su dizači tegova  počeli da dižu novac

 

Danas je potpuno jasno da je američki san bio pre svega lukava marketinška ideja. Ovu jeretičku misao napisala je italijansko-američka profesorka ekonomije Loreta Napoleoni, u mladosti simpatizer Crvenih brigada, a danas svetski priznati borac protiv ekonomskog terorizma i globalizacije. U njenoj knjizi "Ološ ekonomija" (Rogue Economics, Seven Stories Press, New York, 2008), čije delove Tabloid donosi svojim čitaocima u nekoliko nastavaka (srpski prevod, izdavačka kuća "Hesperia", Beograd) detaljno je prostudirana mračna strana globalizma

 

Loreta Napoleoni

 

 

Početkom devedesetih godina raspad komunističkog sistema dovodi do više građanskih ratova u bivšoj Jugoslaviji, jer haos nadvladava politiku. Poremećene su i legalne i nelegalne aktivnosti. Oružani sukobi između naroda duž granica bivših republika blokiraju uobičajene puteve šverca na Balkanu.

Ndrangeta je spremna da iskoristi zlatnu priliku u tek nastalom poretku, pa albanske, bugarske, turske i islamske švercere uspeva da privoli da sa svojim poslovima skrenu ka Jadranskom moru, ka Kalabriji, i odande ka Evropi.

Iz Turske i Albanije, roba i ljudi tajno se iskrcavaju na obalama Kalabrije i brzo se pronalaze novi putevi za ilegalan ulazak na stari kontinent. Posle završenog rata na Balkanu, kalabrijske rute postaju toliko lagodne i korišćene da su prethodne izbačene iz upotrebe. Nova mapa ndrangete je, dakle, jedna od nepredvidivih i dramatičnih posledica pada Berlinskog zida. Kriminalna mreža je spretna i brza u korišćenju prilika koje, posle Hladnog rata, nude nova ekonomija i politika. Za razliku od Cosa nostre, koja je oduvek bila veoma politizovana, ndrangeta se na svojoj teritoriji ne bori protiv pridošlica.

Naprotiv, ona ih podstiče da italijanske enklave koriste kao bazu za izvoz usluga bluda u Evropu. Početkom devedesetih učvršćuje veze sa kolumbijskim kartelima da bi izvukla korist iz promenjenih navika uzimanja droge u Evropi. Naime, zbog širenja AIDS-a drastično opada potražnja za heroinom, dok potrošnja kokaina raste. Od švercera sa Balkana do latinoameričkih kartela droge, ndrangeta tokom devedesetih godina stvara unosne joint-venture. Koristeći svoje iskustvo i ključni položaj u infrastrukturi italijanske ekonomije, novim partnerima pomaže da se ubace na evropsko tržište. Teritorijalnost ostaje ključ za čitanje poteza organizovanog kriminala i ekonomije, ali sada u globalnim okvirima. Domaće organizacije dobajaju nove prilike na međunarodnom nivou. Na to ukazuju i promene u mafijaškoj organizaciji camorra do kojih je došlo poslednjih godina. Napolitanska kriminalna organizacija je internacionalizovala svoje ilegalne poslove sklapajući joint-venture sa kineskim trijadama koje deluju u Italiji.

 Konkurencija među domaćim organizacijama, međutim, sprečava stvaranje prave centralizovane međunarodne mreže koja bi se mogla upoređivati sa monopolom koji je Cosa nostra uspostavila preko okeana u dvadesetom veku. Danas je više reč o osovinama, ekonomskim savezima na međunarodnom nivou. Dakle, nov model se uspostavlja kao saradnja između stranih i lokalnih kriminalaca. Ovaj obrazac koristi i ndrangeta.

Deca mafijaških bosova studiraju na najboljim evropskim i američkim univerzitetima i diplomiraju prava, ekonomiju i finansije. Mnogi su se nastanili u Minhenu, Luksemburgu i Švajcarskoj, kao i u mnogim "poreskim rajevima" i tu osmislili složene planove za pranje novca.

 Italijanske vlasti 2000. godine otkrivaju veliku operaciju koja se iz Italije širi prema Švajcarskoj i Nemačkoj; u njoj učestvuju mnoge banke, među kojima i Deutsche Bank. Pripadnik ndrine, Đuzepe Morabito, poznat po nadimku Tiradrito, bavi se pranjem novca, bankarskim prevarama i "kloniranjem" obveznica u Rusiji, Poljskoj, na Malti, u Španiji i Litvaniji. Spretnost u korišćenju spoljašnjih činilaca, zajedno sa progresivnim slabljenjem država, omogućava metamorfozu ndrangete.

Nedavno obavljena istraživanja pokazuju da mafije cvetaju u "nerazvijenim društvima u kojima je u toku ekonomska ekspanzija, ali u kojima nema zakonskih načina za efikasnu odbranu prava na svojinu i rešavanje komercijalnih sporova". Govorimo o monopolu ndrangete nad aktivnostima oko pranja novca u Evropi.

Uvođenje evra nije popraćeno dobro osmišljenim i homogenim zakonom koji bi sprečavao pranje prljavog novca na starom kontinentu. "Rat protiv terora" Džordža Buša - o čemu ćemo uskoro govoriti - ndrangetu paradoksalno projektuje na Olimp globalnog kriminala, jer prebacuje epicentar pranja novca iz SAD u Evropu.

 

Evropa: praonica sveta

 

 Do 11. septembra, najveći deo od 1.500 milijardi dolara zarađenih u nelegalnoj, kriminalnoj ekonomiji i od terorizma, reciklira se u SAD. Budući da se 80 odsto ove sume pere u gotovini, novac mora fizički da uđe u Ameriku. Glavni ulaz su američki poreski rajevi, to jest banke na Karibima. U oktobru 2001. godine, Američki kongres usvaja Patriot Act za borbu protiv terorizma, ali on znatno ograničava građanske slobode Amerikanaca. Američke i inostrane banke koje su aktivne u Americi više ne mogu da posluju sa bankama u poreskim rajevima.

 Osim toga, Patriot Act američkim monetarnim vlastima daje pravo da prate dolarske transakcije u celom svetu. Danas svaka američka ili inostrana banka u Sjedinjenim Američkim Državama čini prekršaj ako ne obavesti vlasti o sumnjivim dolarskim transakcijama, bilo gde u svetu.

Patriot Act je uspeo da spreči ulazak prljavog novca u SAD. Budući daje reč o isključivo američkom zakonodavstvu, koje se može primenjivati samo na transakcije u dolarima, to nije moglo zaustaviti finansiranje terorizma ili kriminalnih aktivnosti, a ni pranje prljavog novca zarađenog u inostranstvu ili u drugoj valuti. Zbog toga su se nelegalne aktivnosti premestile u Evropu gde već aktivne organizacije za pranje novca imaju mogućnost da obavljaju transakcije u jedinstvenoj valuti, što im donosi neočekivano veliku zaradu.

Jedan funkcioner Europola otkriva: Kada je uveden evro, to je olakšalo prenos i pranje gotovine u Evropskoj uniji, jer monetarnim vlastima nije otkriveno njeno ilegalno poreklo. Finansijska policija raspolaže podacima da je, u razdoblju od 2001. do 2004. godine, pranje novca u Italiji poraslo za 70 odsto. Uvođenjem evra smanjena je cena pranja.

Danas se novac pere tako što se velike količine gotovine prenose iz jedne u drugu zemlju po veoma niskim cenama. Nedostatak zajedničkih zakona Evropske unije, koji regulišu ulazak i izlazak gotovine iz evropskih zemalja, olakšava prenos preko granice. Funkcioner Europola dodaje: Organizovani kriminal prebacuje velike pošiljke "prljavog novca" u gotovini u legalne bankarske tokove na plodnim geografskim područjima.

Evropsko tržište, koje nije regulisano, nudi im cenovnik najboljih "pijaca" na kojima neće biti otkriveni i uhapšeni. Nedavni podaci Europola pokazuju da 2001. godine počinje opšti porast kretanja gotovine na teritoriji Evropske unije.

 

Kompletan paket

 

U operaciji 2005. godine, britanska carinarnica u Doveru zaplenila je kamion-hladnjaču koja je iz Velike Britanije krenula ka južnoj Evropi.

U kamionu je pronađeno oko 3,5 miliona funti u gotovini stečenih trgovinom drogom i predviđeno je da taj novac bude ponovo uložen u nekretnine u Španiji, Italiji i Grčkoj. Agenti za nekretnine iz severne Evrope potvrđuju da su ih često kontaktirali sumnjivi kupci spremni da gotovinom obave velike kupovine. Operacija Uzletanje otkriva nameru ndrangete da profite od prodaje kokaina u Evropi uloži u kupovinu nekretnina u Belgiji i Holandiji za račun kolumbijskog kartela. Funkcioner Europola još kaže: Neefikasnost sistema za borbu protiv pranja prljavog novca vidi se pre svega u sektoru nekretnina, jer domaće imovinsko pravo nije usklađeno sa međunarodnim standardima za borbu protiv pranja novca.

Na primer, domaći katastarski uredi ne kontaktiraju sa inostranim, pa ne mogu pratiti kupovinu nekretnina u drugim zemljama.

Patriot Act otkriva da kolumbijski kartel droge traži nove puteve šverca. Kartel se plaši kontrole dolarskih transakcija na međunarodnom nivou. Najveći problem nije toliko pranje nezakonitog profita, koliko prebacivanje dolara u gotovini iz jedne u drugu zemlju. Kartel pronalazi načine investiranja dolara, a da ne pobudi sumnju američkih monetarnih vlasti. Zahvaljujući napredovanju sicilijanskog imigranta Salvatorea Mankuza u paravojnoj kolumbijskoj terorističkoj organizaciji, kartel posle 11. septembra sklapa trgovinske sporazume sa ndrangetom. "...Mankuzo je postao veza između dve organizacije", objašnjava Vinčenco Spanjolo.

Ndrangeta nudi gospodarima droge kompletan paket, od šverca do pranja novca, tako da se investicije obavljaju i ozvaničavaju u evrima: takvu uslugu do tada nije pružao niko.

Nedostatak zakona kao što je Patriot Act i prisustvo brojnih offshore struktura u Evropi, pogoduje novim ilegalnim aktivnostima ndrangete. "Profiti od ulaganja u nekretnine u evrima, stečeni u Belgiji, mogu se bez ikakve kontrole prebaciti u Bogotu", navodi ovaj funkcioner Europola.

Dakle, Patriot Act, ne samo što ne obuzdava pranje novca, već kolumbijskom kartelu droge pomaže da svoje aktivnosti proširi u Evropi. Ndrangeta jača svoju ulogu globalnog dobavljača usluga međunarodnom podzemlju.

 

Kraj slobode

 

Sklapanje braka među pripadnicima ndrina je suština onoga što Hana Arent naziva "nepolitičkom prirodom" ndrangete. Pripadnost grupi je prirodna pojava, pisala je posle rata ova nemačka Jevrejka i filozofkinja, jer "se uvek, samim rođenjem, pripada određenoj grupi".

Ali pripadnost grupi nije isto što i biti rođen kao Jevrejin, musliman, ili član mafijaške porodice. Politika zahteva odnos koji je iznad porodičnih veza, jer je duboko ukorenjena u zajedničkim interesima i oslanja se na slobodu izbora.

Budući da nije genetski određena, već predstavlja nešto kosmopolitsko i univerzalno, politika pripada svima. Muškarci su "političke životinje", kaže Arentova, "sloboda izbora je razlog udruživanja u političke organizacije. Bez slobode, politički život ne bi imao smisla". Iz toga proizilazi da politika prestaje tamo gde nema slobode. Tu počinje nasilje. Na teritorijama pod kontrolom ndrangete nema slobode izbora, "čak je nemaju ni članovi ndrina".

Ove plemenske zajednice žive van politike, a zanat im je nasilje. Kao što bi alegorijski rekla Arentova, ndrine su poput pustinja. "Pustinju stvaraju sve one okolnosti koje slabe kosmopolitsku dušu: nasilje, siromaštvo, bezbroj ljudskih bića i sudbina. Postoji opasnost da se - protiv svoje volje - naviknemo na pustinju, da se prilagodimo i da se, na kraju, u njoj čak i odlično osećamo."

Čovek je prilagodljiva životinja i kroz istoriju je čovečanstvo uspelo da preživi bez slobode izbora i smisla života. Članovi ndrangete ne znaju kakav je život van pustinje koju naseljavaju. Arentova bi rekla da oni ne veruju u stvaran svet i da su potpuno nesvesni političkog univerzuma koji ih okružuje.

Rođeni i rasli unutar društveno klaustrofobičnih ndrina, prisiljeni da se venčavaju među sobom, oni znaju samo za život koji im je nametnula porodica. Ndrine se ne bave politikom, već unosnim poslovima.

Ako je u politici potrebna sloboda izbora, u ekonomiji nije. Kada se pojavi neka mogućnost, pojedinci zajedno odrade posao, misleći na svoju dobit čak i u zatvoru. Ljudi koji čeznu za boljim ekonomskim standardom, gomilajući bogatstvo i grabeći moć, postoje i u demokratskim društvima i u totalitarnim režimima. Profit je jedini pokretač ekonomije i on se stvara u propalim zemljama, u Jeljcinovoj Rusiji (kao što pokazuje bogaćenje oligarha), pa čak i u pustinji Hane Arent. Po prirodi, ti ekonomski sistemi su skloni izrabljivanju.

Politika, kao sloboda izbora, ostaje jedina snaga koja može sprečiti širenje ekonomske i društvene nepravde. Po Marksu, proizvodnja ne bi trebalo da zavisi od politike. Arentova, međutim, smatra sasvim suprotno: ekonomija je samo instrument za "popravljanje" politike radi većeg kolektivnog blagostanja, razvoja i napretka; ona je poput leka koji poboljšava zdravlje; ili kao tehnologija koja olakšava komunikaciju.

Zadatak ekonomije je, dakle, ograničen. Bilo kakav otklon od te paradigme jača snagu ološa koji postaje mutant, beskrupulozan izrabljivač. Na stav Arentove o odnosu politike i ekonomije snažno je uticao uspon nacista u Nemačkoj. Ona svedoči o raspadu Vajmarske republike i o ubitačnoj Hitlerovoj propagandi. Nacisti su manipulisali krizom nemačke privrede da bi oslabili demokratske institucije i brutalno pregazili opoziciju. Ekonomija se u rukama nacizma pretvorila u mračnu silu.

Ekonomske i društvene promene bile su veoma bolne. Posle pada komunizma i ekonomske globalizacije, oslobođene su ekonomske snage ološa. Kao što rekosmo, to se dešava uvek kada politika ne može da obuzda i usmeri takve promene. Arentova još kaže: Komercijalna globalizacija morala bi biti praćena političkom i zakonskom kontrolom trgovine, ne samo pomoću elitnih tela, kao što su Svetska trgovinska organizacija i Svetski ekonomski forum, već i preko diskusija građana kako bi oni mogli uticati na ekonomske poslove koji se tiču njih samih.

Građanima bi trebalo dati mogućnost da iskažu svoju zabrinutost i mišljenje, a lideri da ih slušaju i deluju. Samo u tom slučaju politika može snažnim i jasnim glasom da ispoljava volju naroda, kako bi nadjačala galamu grupa za pritisak, industrijskih magnata i religioznih fanatika.

U devetnaestom i dvadesetom veku, glavni zadatak države-nacije u Evropi i Severnoj Americi je da sluša volju naroda. Stvoren da bi zadovoljio interese građana pravednom raspodelom resursa, koncept države-nacije je stub moderne politike.

Kada se takva država raspadne, haos nadvladava centralnu vlast, pa bi Hana Arent rekla da politika "pada u nesvest": građani gube slobodu i počinje da vlada nasilje. Centralne vlasti nemaju uticaj. Pitamo se: šta će biti sa ekonomijom? Da li će i ona biti žrtvovana?

Ne mora biti tako, jer ekonomija može da napreduje čak i u političkoj pustinji anarhije. Ekonomija je mutant koji se obnavlja na ruševinama. Posle pada Berlinskog zida, plemenske i apolitične organizacije, poput ndrangete, ubiru velike profite zahvaljujući usponu ekonomije ološa u okviru bivšeg istočnog bloka.

 

Šta je zajedničko ratnicima i mafijašima

 

Struktura, brzina i tajnost - to su tri osnovna činioca koji utiču na metamorfozu ndrangete. Tokom jedne decenije, organizacija izvozi u inostranstvo mrežu koja je čitav vek pletena i učvršćivana u zemlji. Ova pojava odvija se u velikom delu sveta pred očima policije i jedinica za borbu protiv ilegalne trgovine koje kao da nisu svesne stvarne moći pojave.

Finansijska policija ubedila je holandske vlasti da sarađuju u operaciji Uzletanje, o kojoj smo već govorili, tek kada je u Đoja Tauro stigao teret lakog naoružanja namenjen SAD, u zamenu za pošiljku droge. "Holanđani su počeli da sarađuju sa nama tek kada smo dokazali da ndrangeta švercuje oružje za klijente iz Kolumbije. Do tada su je smatrali isključivo kalabrijskom organizacijom", objašnjava pukovnik finansijske policije, Cezare Nota Cerazi.

U suštini, metamorfoza ndrangete je uspešna jer se pripadnici ndrine nastanjuju na područjima sa slabim državnim aparatom. Drugim rečima, "nesposobnost države da reguliše velike ekonomske promene (...) može omogućiti ukorenjivanje mafije", tvrdi Federiko Vareze, profesor kriminologije i stručnjak za organizovani kriminal. Kada politika ne uspeva da kontroliše ekonomske promene, kao što se desilo posle pada komunizma, podzemlje ima velike mogućnosti delovanja.

Ako je tačno da crno tržište uvek buja kada u društvu vlada haos, prekomerno se mogu obogatiti samo oni koji su dobro organizovani.

Tokom Hladnog rata, prelazak na tržišnu ekonomiju u mnogim delovima sveta dovodi do političke anarhije. U toj praznini, u alegoričnoj pustinji koju opisuje Hana Arent, kriminalne organizacije kapitalizuju koristi od globalne ekonomije snažeći i šireći svoju mrežu. Često ove organizacije zauzimaju mesto nepostojećih državnih vlasti, nudeći zaštitu subjektima koji deluju legalno, ali i nelegalno. Oni na taj način garantuju promenu postojećih ekonomskih sistema u ekonomiju ološa.

 Primer te pojave je progresivno pretvaranje bugarske vrhuške u kriminalnu organizaciju. Bugarska se može uzeti kao primer političkih promena u istočnom bloku, jer je, na neki način, anticipirano ono što se dešava u zemljama bivšeg SSSR-a, kao i u republikama centralne Azije.

Da bi sačuvala kontrolu ekonomije i izbegla miniranje nacije, kasta Visokih funkcionera je morala da se poveže sa organizovanim kriminalom.

Za razliku od ustaljenog mišljenja, vrhuška komunističkih aparatčika nije bila iznenađena padom Berlinskog zida. Posle sovjetske vojne intervencije u Avganistanu, 1979. godine, KGB je predvideo da će komunistički režim pasti kroz deset godina.

O tome priča jedan pripadnik bugarske mafije: Rukovodeća komunistička nomenklatura imala je na raspolaganju deset godina da se reorganizuje i izvuče profit od neizbežne tranzicije u kapitalizam. Godine 1982, pripadnici bugarske političke elite osnivaju join-venture između državnih preduzeća i fiktivnih stranih kompanija osnovanih u inostranstvu.

Takav partnerski odnos služi kao opravdanje za podizanje velikih suma novca iz bugarskih državnih banaka koji se odmah usmerava u evropske poreske rajeve. Ovaj proces je ubrzan u drugoj polovini osamdesetih godina, dok je komunizam bio u agoniji. Između 1987. i 1988. godine, fiktivni joint-venture "gutaju" i preostala finansijska sredstva bugarske države: oko deset milijardi dolara. Godine 1989, posle pada Berlinskog zida, bugarska vrhuška veći deo bugarskog monetarnog bogatstva prebacuje na tajne račune u poreskim rajevima.

Deset godina kasnije, opljačkani novac se koristi za finansiranje kaste visokih funkcionera koji prerasta u kriminalnu organizaciju. Osniva je bugarska mafija da bi se udružila s njom. Novac otet od države koristi se, takođe, za promene u starim komunističkim mrežama (uključujući tajne službe i sportske klubove); kriminalne mreže preuzimaju kontrolu nad domaćom privredom.

Na primer, nova bugarska mafija ne vodi računa o sportistima, te su oni - zbog lošeg materijalnog stanja - prisiljeni da rade u obezbeđenju. "Komunistička" struktura, koja se oduvek ponosila uspešnim sportistima, čak i otežava njihov položaj. U suštini, tokom Hladnog rata, dva bloka su se javno borila samo na olimpijskim igrama i svetskim šampionatima. Sport ističe suprotnost dve ideologije: komunizma i kapitalizma.

 

 

 

 

 

Tranzicione tabadžije

 

U istočnom bloku uspešni sportisti su veoma poznate ličnosti kojima se ljudi istinski dive. Bokseri i borci imaju apsolutni prestiž, jer simbolizuju fizičku superiornost komunizma u odnosu na dekadentni kapitalizam; partija ih štiti, ponosi se njima i daje im velike privilegije. Atlete se upisuju na sportske akademije. Tamo vežbaju i provode vreme.

Najčešće imaju samo osnovnu školu, jer su život provodili u gimnastičkim salama i sportskim centrima. Podeljeni su po sportovima: borci, dizači tegova, veslači i slično. Sport je simbol kulta snage.

Mada potiču iz različitih krajeva i kultura, atlete razvijaju veliki osećaj pripadnosti i lojalnosti prema svojoj grupi. Takav identitet im je u Hladnom ratu potreban za ulogu protivnika, poslednjih branilaca spremnih na fizički sukob sa zapadnim atletama. Taj plemenski kult tela oličava solidarnost, kolektivnu svest koja se zasniva na sličnosti i sklonostima među kriminalnim ndrinama.

Posle pada Berlinskog zida, država više ne finansira bivše komunističke gimnastičke sale i sportisti gube sve privilegije. Ostaju bez stanova i uloge u društvu. Doduše, pad komunizma ne može da uništi njihovu lojalnost grupi.

Posle raspada društvene strukture i rasparčavanja društva, bokseri, borci, dizači tegova i slično, koji potiču iz siromašnih bugarskih društvenih slojeva, ostaju složni i pomažu se. Medu njima postoji velika solidarnost.

Nezaposleni i bez profesije, ali sa velikim stepenom povezanosti, atlete postaju lake žrtve novih domaćih mafija koje ih koriste za pletenje čvrste kriminalne mreže. Bugarski mafijaši nude bivšim šampionima novac, brze automobile, žene i novi društveni status. Njihova uloga u postkomunističko doba je da zastrašuju stanovništvo kako bi ono shvatilo ko je gazda u zemlji. "U Sofiji su bili veoma primetni: ogromni, najčešće ružni, obučeni u crno, sa crnim naočarima", opisuje ih Zoja Dimitrova, bugarska novinarka koja se bavi istraživačkim novinarstvom.

Mafija regrutuje ove "opake likove" i bivše atlete da budu "tabadžije", ne samo u Bugarskoj, već u celom bivšem istočnom bloku.

 

 

 

 

 

Ndrangeta nudi gospodarima droge kompletan paket, od šverca do pranja novca, tako da se investicije obavljaju i ozvaničavaju u evrima, a takvu uslugu do tada nije pružao niko.