Pljačka

U Beogradu i dalje caruje  građevinska mafija pod zaštitom opštinskih vlasti

 

Rušilački radovi

 

Imati nekretninu u Beogradu, bilo stan ili kuću, predstavlja ne samo veliku obavezu, već i još veću opasnost. Ono što narod i mediji nazivaju "građevinskom mafijom" u suštini je kriminalna hobotnica koja se uvukla, doslovno u sve gradske službe. Tačnije, svako ko ima dovoljno para i kvalitetne veze u institucijama, bez problema može slobodno da zida i ruši širom Beograda. Nekoliko takvih primera  predstavlja sliku i priliku stanja u ovoj, skoro potpuno kriminalizovanoj delatnosti...

 

Igor Milanović

 

Kako izgleda divlja gradnja uz pomoć države, na svom primeru je iskusio Radoslav Konstantinović, inače vlasnik parcele 11147 u beogradskoj opštini Zvezdara. Na tom zemljištu je imao više objekata koje su koristili on i članovi njegove porodice. Onda je na susednoj parceli 11148 investitor, izvesni Rastko Pleskonjić, započeo izgradnju višespratnog objekta u svojstvu "svetog investitora", kome niko ništa ne sme, kao ni svetoj kravi u Indiji...

Problem je nastao kad je investitor, da bi smanjio troškove, izbegao da propisno obezbedio gradilište, pa je došlo do klizanja zemljišta i urušavanja stambenog objekta gospodina Konstantinovića. Urušio se i ogradni zid u dužini od šest metara, beton je pukao po celoj površini placa i pojavile su se pukotine na preostalim objektima...

Tim povodom, diplomirani inženjer građevinarstva i sudski veštak Nebojša Gajić je na strani 6 svoga veštačenja od 19. maja 2012. godine, konstatovao da je "...uzrok rušenja svih nabrojanih objekata na katastarskoj parceli 11147 K.O. Zvezdara neadekvatno obezbeđenje iskopa na susednoj katastarskoj parceli broj 11148 K.O. Zvezdara."

U svakoj normalnoj državi ovo bi bilo dovoljan povod da državna administracija momentalno naloži zabranu daljih radova i sanaciju štete o trošku gospodina Pleskonjića. Ali, i na ovom, naoko minornom slučaju, Srbija po ko zna koji put ponovo dokazuje da nije normalna država!

Uprkos jasnom mišljenju sudskog veštaka, dostavljenog sudu 24. maja 2012, građevinski inspektor Odeljenja za inspekcijske poslove opštine Zvezdara Dragana Savić - Petrović izdaje 13. juna 2012. rešenje kojim Konstantinoviću zabranjuje dalje korišćenje oštećenih objekata i nalaže mu sanaciju objekata u roku od 15 dana i to o sopstvenom trošku?! Istovremeno, Pleskonjić može i dalje nesmetano da zida svoj objekat i da ruši susedne!

Pošto je Konstantinović pravnoj službi građevinske inspekcije najavio žalbu protiv tog rešenja, dobija usmeni odgovor da to ne mora da čini, jer je u međuvremenu uviđena greška i da će rešenje biti poništeno i novo upućeno pravom počiniocu štete.

Ovo je na dan isteka roka za žalbu u telefonskom razgovoru potvrdila i sama Dragana Savić - Petrović, da bi samo sat vremena kasnije, pred kraj radnog vremena pozvala Konstantinovića i rekla mu da staro rešenje po nalogu načelnice ostaje na snazi.

Porodici Konstantinović je načinjena šteta od najmanje 9.000 evra, kako je procenio veštak Gajić, odnosno oko 15.000 evra ako se uzmu u obzir i oštećenja koja još nisu bila predmet veštačenja, i to sve bez PDV-a. Investitor sa susednog placa im je ponudio odštetu od samo 3.000 evra i to pod uslovom da objekte ponovo sazidaju na nekom drugom delu imanja kako bi budući stanari njegove zgrade imali lepši pogled. O nekoj obustavi rušilačkih radova niko od nadležnih ni ne razmišlja, bar donde dok pod odronom zemljišta ne nastrada neki nesrećni građevinski radnik.

 

Ukopavanje bez sahrane

 

Mirko Marković nije običan investitor, jer je bivši načelnik za građevinsko-komunalne poslove opštine Čukarica u Beogradu. Zato mu nije bilo teško da sa lažnim ugovorom, uzimajući ZKUL broj 2923 koji pripada porodici Prostran, pravi građevinsku dozvolu sa nepostojećim UTU 1715/68, pa bez broja vlasničkog lista zida porodičnu zgradu uzimajući od okolnih placeva koliko mu treba. Marković sam crta snimak placa i sam vrši tehnički prijem svoje zgrade. Multipraktik, rekli bi u lokalnom žargonu.

Okolni stanari su do tih saznanja došli 2009. godine, kad je Marković uz pomoć opštine Čukarica uzeo oko 200 kvadratnih metara zemljišta proglašavajući prave vlasnike - mrtvima!

 Posle toga Marković pravi novi UTU 2128/88 , pa pravi novu građevinsku parcelu za već pre dve decenije sazidane kuće?!

Marković prilaže i lažni manual 32/88, tako da uz pomoć opštine Čukarica i Republičkog geodetskog zavoda cepa parcelu 3209/3, pa pripajanjem zemljišta starosedelaca tog dela grada dobija novu parcelu od 404 kvadratna metra građevinskog zemljišta.

Oštećeni, pravi vlasnici zemljišta, koje im je oduzimano kada je i koliko Markoviću trebalo, još uvek vode sudske sporove i pitaju se kako je uopšte moguće da se zemljišne knjige tako lako menjaju bez prilaganja kompletne dokumentacije. Jednostavno, neko navrati u katastar, da koliko treba i kome treba, pa dobije sve što poželi. Živi se proglašavaju umrlima, a parcele se preko noći cepaju i pripajaju kako kome zatreba.

 

Plati svoga inspekrtora, i ne brini...

 

Ko je Dušan Marković iz beogradske ulice Šumatovačka 105 na opštini Vračar nije poznato. Očigledno je, međutim, da i on ima izuzetno jake veze. Još sredinom devedesetih pravnosnažnom sudskom odlukom je njegov ogradni zid dužine 13,50 metara, visine 2,15 metara i širine pola metra sveden na zakonom dozvoljenu visinu od 0,80 metara.

Svojim komšijama Marković, međutim, saopštava: "Moj advokat može sa Surčincima sve...".

I zaista, advokat Radonjić, koji je kratko vreme bio i direktor JAT-a, očigledno sve može, posebno kada se uzme u obzir druga Markovićeva izjava kako reket plaća Građevinskoj inspekciji, konkretno inspektorima Škoriću, Daničiću, a sada i inspektorki Sonji Stanković.

Tako ono što je zakonito postaje nezakonito, a ono što je zakonom zabranjeno preko noći je proglašeno legalnim. U prisustvu "predstavnika opštine Vračar" (kakve li titule?!) koji u asistenciju poziva i policiju, Marković ponovo podiže sporni betonski zid i to na samo pola metra od prozora komšijinog stana na prvom spratu, u kome živi invalid Ljubica Radulović Sofronić.

Ovog puta je zanemarena zakonska regulativa zarad ćefa jednog čoveka. Posle toga Marković Sonji Stanković najavljuje zidanje dalje žičane ograde u dužini od 7,50 metara i visine od preko tri metara. U centru Beograda i pod prozorima komšiluka. Na sreću po okolne stanovnike, projektom još nisu predviđene naoružane kule stražare, ali ko zna... Možda građevinska inspekcija i to odobri.