Tragom vesti
Kako je Agencija za licenciranje steèajnih
upravnika postala leglo najcrnje korupcije
Od Tri Grozda, ni dva zrna ne ostade...
Steèajni postupak se u Srbiji pokazao kao izuzetno zgodan
mehanizam, ne samo za uklanjanje konkurencije onima koji bi da postanu
monopolisti, veæ i da se za sitne pare otkupi preduzeæe koje se zatim rastura i
rasprodaje uz enormnu dobit. Ceo sistem je odlièno razraðen sa
namerom da se još više obogate oni koji su ionako nezasluženo bogati i još uvek
na slobodi. Okosnicu svega èine steèajni upravnici i steèajne sudije.
Igor Milanoviæ
Da bi neko postao steèajni upravnik mora pored
odgovarajuæih kvalifikacija da poseduje i dozvolu za rad koju mu izdaje Agencija za
licenciranje steèajnih upravnika (ALSU) koja je vešto napravljeno leglo korupcije
preko koje se zatim lako manipuliše steèajnim
upravnicima i samim steèajnim postupkom.
Agencija broji 30 zaposlenih, od kojih više od
polovine ima visoku struènu spremu i rasporeðeni su na sledeæa radna
mesta: direktor, zamenik direktora, 3 pomoænika direktora, 7 savetnika
(svaki èetvrti zaposleni je savetnik?!), 2 vozaèa, 8 supervizora sa pomoænicima...
U 2011. godine je ALSU za bruto plate svojih zaposlenih
potrošio 49.650.300 dinara, dok je za 2012. godine planirano da tridesetak
zaposlenih zaradi i celih 61.472.980 dinara, odnosno svaki zaposleni u proseku
meseèno zaraðuje skoro 200.000 dinara.
Meðutim, kako navodi steèajni upravnik Dobrivoje
Petroviæ u svojoj studiji "Razvoj pravosudne profesije, steèajni
upravnik u Srbiji i ekonomsko-pravno-moralna opravdanost ukidanja ALSU",
raspon plata je 2011. bio 1:5,25 (najniža plata je bila 53.700, a najviša
281.946 dinara), dok se on u 2012 poveæao na 1:5,32 (najniža plata
55.445, najviša 294.695 dinara).
Dakle, direktor ALSU Siniša Kukiæ prihoduje
meseèno više od 2.500 evra bruto, a da pri tome uopšte ne poseduje licencu za vršenje
posla steèajnog upravnika. To je isto kao kada bi direktor škole bio nepismen.
Ni predsednik disciplinskog veæa
Agencije, Dušan Vukoviæ, koga je delegiralo Ministarstvo finansija i privrede nije licencirani steèajni
upravnik, a odluèuje o eventualnim struènim greškama licenciranih upravnika.
Zbog ovakve kadrovske politike nije ni èudo što je
2011. godine disciplinsko veæe naplatilo ukupno 5.930.000 dinara kazni od svojih èlanova,
dok je u ovoj godini, po pomenutoj studiji Dobrivoja Petroviæa, veæ naplaæeno 4.830.000 dinara i oèekuje se da æe prošlogodišnji
rekord biti nadmašen, jer nestruèni predsednik i isti takav poneki èlan veæa
razrezuju kazne za sve i svašta, èesto i potpuno neopravdano.
Da vlada Srbije nije ogranièila
broj zaposlenih u državnoj administraciji, ko zna koliko bi do danas bilo
uhlebljenih u ALSU, jer je i ovako direktor Kukiæ doveo petoro novih za samo
godinu dana, izmeðu ostalih i sina svoje nekadašnje šefice
iz Republièkog odbora za zakonodavstvo, gde æe se najverovatnije vratiti
kada bude smenjen zbog nezakonitog rada.
Predsednik Upravnog odbora ALSU Nenad Iliæ u
Agenciji je zaposlio svoju suprugu Sunèicu
Radin-Iliæ, koja je èak jedno vreme bila i èlan disciplinskog veæa, a na raznim povremenim i
privremenim poslovima za stalno je angažovao i svoju roðenu
sestru, dok kancelariju deli sa kumom Zorom Iliæ.
Jelena Todiæ koja,
iako je ekonomista, treba da nadzire sprovoðenje Zakona o upravnom postupku
i vrši neposrednu kontrolu rada steèajnih upravnika je supruga Jovice
Todiæa, èlana disciplinskog veæa, što je
klasièni sukob interesa. U ALSU rade i Dragana Smiljeviæ i Violeta
Smiljeviæ, a primera nepotizma u ovoj maloj, ali bogatoj Agenciji moglo bi još da se
naðe.
Ovako zgodno rodbinski povezani i sa istim
finansijskim interesima zaposleni u ALSU su u samo 9 sluèajeva
steèajne upravnike kaznili sa ukupno više od deset miliona dinara.
Kazne prašte, ali iskljuèivo po leðima onih koji se ne smatraju "sistemskim upravnicima", kako
se nazivaju oni koji steèaj sprovode u korist tajkuna i politièara na
vlasti.
Upravo organizacija ALSU ovako nešto i omoguæuje,
buduæi da je to oktroisano-esnafsko udruženje koje ne biraju i ne
kontrolišu èlanovi, kao što bi to bio sluèaj da postoji Komora steèajnih upravnika (slièno
Advokatskoj komori) koja bi nadzirala i sankcionisala rad svojih èlanova.
Ovako, preko nestruènih kadrova vlast direktno disciplinuje steèajne
upravnike i tera ih da rade onako kako njoj i njenim sponzorima odgovara.
Steèajnog upravnika u nekom
konkretnom sluèaju treba da bira kompjuter i to nasumice, pomoæu ERS
programa koji je skupo plaæen, ali je i pored toga ostao u privatnim rukama i to
strane kompanije. Kako taj program taèno funkcioniše i da
li je njime moguæe manipulisati zvanièno niko ne zna, ali su poznati sluèajevi
kada je steèajnim upravnicima unapred najavljivano da æe dobiti odreðeno
preduzeæe. Kontrolisano nasumièno biranje?!
Kada se neki od domaæih
tajkuna sa jakom politièkom zaleðinom nameraèi na neko preduzeæe on
njega i dobije, pa neka košta šta košta. Nije problem ni da se sve to odradi preko steèaja,
makar tako stotine radnièkih porodica ostalo bez jedinih prihoda.
Jedan od takvih sluèajeva
je upravo ono što se ovih dana dešava sa preduzeæem Tri Grozda,
koje je prvobitno privatizovalo preduzeæe Milomir Joksimoviæ,
poznatiji kao Miša Omega, Mosaic Catering.
Pošto je Miša Omega rasprodao sve što je
mogao od ovog preduzeæa sa preko trideset lokala na najelitnijim i najskupljim
mestima u Beogradu, Narodna banka Srbije 2. februara 2012. obaveštava
Privredni sud u Beogradu da su Tri Grozda u blokadi duže od godinu dana.
Predmet je dodeljen steèajnom sudiji Milevi Misailjeviæ i pljaèka je mogla da se nastavi.
Steèajni sudija umesto da u zakonom
predviðenom roku od 30 dana od pokretanja prethodnog steèajnog
postupka zakaže roèište ona to èini tek po isteku 50 dana, kako bi dala dovoljno vremena predlagaèu steèajnog
postupka da pripremi sve materijale i obezbedi predujam. Kao predlagaè se
pojavljuje Hipo-Alpe-Adrija banka koja to nikako ne bi mogla da
bude po bar dva osnova.
Prvo, jer se poziva na ugovor o solidarnom jemstvu C-1
204/09 zakljuèen 16. decembra 2009. koji je još uvek na sudskoj proveri. Drugo: èak i
kada bi ugovor bio validan banka je obezbeðeni poverilac, buduæi da je
shodno pomenutom ugovoru stavila hipoteke prvog reda na jedan broj lokala u
vlasništvu Tri Grozda.
Hipo-Alpe-Adrija banka, odnosno
mafijaši koji iza nje stoje, meðutim ne želi samo jedan broj lokala, veæ sve što Tri
Grozda poseduju, a što se procenjuje na više desetina miliona evra. Zbog
toga steèajni sudija Misailjeviæka ignoriše zakon i tera po svome, odnosno igra kako joj Hipo-Alpe
svira. Za steèajnog upravnika navodni kompjuterski program postavlja Dragana Perkoviæa, dobro znanog likvidatora svih onih firmi na koje su se
tajkuni nameraèili. Perkoviæeva uloga je da na terenu odradi ono što mu banda iz Hipo-Alpe-Adrija
banke poruèi preko steèajnog sudije.
Na prvom poverilaèkom roèištu, održanom
opet uz probijanje zakonom propisanih rokova, steèajni upravnik je steèajnim
poveriocima trebalo da preda izveštaj o ekonomsko-finansijskom
položaju steèajnog dužnika. Iako Perkoviæ ne donosi nikakav izveštaj, sudija Misailjeviæka
umesto da odloži roèište isto održava 31. avgusta 2012. uprkos èinjenici da je deset dana
ranije izvan roèišta i u punoj konspiraciji prihvatila predlog Hipo-Alpe-Adrije i
proglasila bankrot nad Tri Grozda. Tako je poverilaèko roèište održano
samo formalno da bi se dao privid zakonitosti.
Èlanom 36. stav 4. Zakona o steèaju odreðeno je
da se na roèištu steèajni poverioci za èija potraživanja se uèini verovatnim da iznose više od 70
odsto ukupnih potraživanja odluèe da se steèajni
postupak odmah nastavi bankrotstvom steèajnog dužnika,
steèajni sudija donosi rešenje o bankrotstvu. U ovom sluèaju su
svi èlanovi poverilaèkog odbora bili protiv bankrotstva, sa izuzetkom Hipo-Alpe-Adrija
banke, èija potraživanja èak i da su relevantna za steèajni postupak, ni izbliza ne
dosežu 70 odsto svih potraživanja.
Sudiju i steèajnog upravnika ništa od
ovoga ne interesuje. Posle toga dolazi do još veæeg
skandala koji pokazuje da je steèaj samo prilika da se nekom
odabranom namesti imovina izuzetne vrednosti.
Odbor poverilaca odmah, u zakonskom roku ulaže
žalbu na nezakonito rešenje o bankrotstvu, koja bukvalno nestaje u Privrednom
sudu. Iako poverioci poseduju kopiju žalbe sa prijemnim peèatom
suda, prijem žalbe nigde nije registrovan, èak ni u pisarnici?! Po onome što je Tabloid
saznao ovakvi sluèajevi se prvo predaju postupajuæem sudiji, pa se tek onda
evidentira prijem pravnog leka i to ako i kada sudija to odobri.
Jasno je da ovakvim postupcima steèajni
sudija, a i steèajni upravnik pokušavaju da do kraja finansijski iznure Tri Grozda,
koje trenutno ima dobru šansu da se izvuèe iz steèaja i
reorganizuje.
O nezakonitom delovanju Dragana Perkoviæa obaveštena je
Agencija za licenciranje steèajnih upravnika, ali ona po tom pitanju do danas ništa nije
preduzela. Ona to ne èini kada su na tapetu "sistemski upravnici", oni
koji slepo sprovode volju vlastodržaca i njima bliskih tajkuna, a Hipo-Alpe-Adrija
banka je u regionu poznati zaštitnik mafijaša bliskih vlastima, zbog èega je
veæ imala bliske susrete sa pravosuðem Austrije, Hrvatske i
Slovenije gde je nekim njenim filijalama èak zabranjen rad.
Steèajni upravnici se namiruju iz
steèajne mase preduzeæa koje vode. Zbog toga postoji snažna sprega
izmeðu njih i steèajnih sudija da se "sistemskim upravnicima"
dodeljuju preduzeæa koja imaju znaèajnu imovinu i èiji steèaj
traje do u beskonaèno kako bi i sudija i upravnik mogli godinama da uživaju
ništa ne radeæi.
Ovako postavljen sistem uvoðenja u
steèajni postupak i njegovog sprovoðenja je idealno zamišljen da
bi jedni zaradili, a drugi umrli od gladi. Zbog toga se veæina steèajnih
upravnika i zalaže za uvoðenje Komore koja bi bila nezavisna od vlasti i koja bi kvalitetnije vršila
nadzor nad svojim èlanovima od sadašnjeg ALSU koje konstruiše i kontroliše vlast. Upravo zato
vlast ne sluša zahteve struène javnosti istrajavajuæi na podršci korumpiranom ALSU.