Intervju

 

Zorana Mihailović, ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine, specijalno za Tabloid:  "...Rusi su korektan partner, ali ja lobiram za Srbiju!"

 

 

Nisam protiv Južnog toka!

 

 

Od kada sam ja na ovoj funkciji, kaže ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihailović, urađen je i usvojen u parlamentu Zakon o Južnom toku. Obezbeđen je novac u budžetu za 2013 godinu, i to su bile nadležnosti mog ministarstva. Ruska strana se žali da Južni tok ipak kasni, ali kao razlog navode projektnu dokumentaciju. Ja za to nisam kriva. Ministarstvo energetike nije zaduženo za to već, firma Južni tok i Javno preduzeće Srbijagas! Meni je iskreno žao što oni  nisu završili svoj deo posla...

 

 Vuk Stanić

 

U intervju za Tabloid, povodom nerazjašnjenog zastoja u realizaciji enegetskog projekta veka, Južni tok, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine,  Zorana Mihailović, između ostalog, iznosi i detalje njenog plana restruktuiranja Javnog preduzeća Srbijagas. U ovom obraćanja srpskoj javnosti, posebno se osvrnula i na neophodne finansijske konsolidacije i naglasila da nije nikada bila protiv projekta Južni tok. Ona to ne izgovara, ali, "između redova", kao da kaže da oni koji kreiraju takve optužbe, njima prikrivaju sopstveni kriminal...

 

-Optuženi ste da se protivite Južnom toku, ko stoji iza tih optužbi?

 

-Apsolutno je netačno da sam protiv Južnog toka. Kada neko pokušava da sačuva sopstveni interes, onda se koristi takvim napadima. Ja sam u energetici dvedeset godina i uvek sam govorila da je Srbiji potreban još jedan pravac dotoka gasa. Svi dosadašnji ministri i direktori su pričali, a ja sam radila!

Na predlog ministarstva energetike urađen je i usvojen u parlamentu zakon o Južnom toku. (Dakle, u vreme kada je Mihajlovićeva ministar, prim. aut.) Za južni tok je obezbeđen novac u budžetu za 2013. godinu. Zato ne znam da se to odnosi na mene. Jer ruska strana navodi projektnu dokumentaciju kao nešto što nije urađeno, a projektnu dokumentaciju radi preduzeće Južni tok u kojem je sa srpske strane JP Srbijagas. Po tom pitanju dakle JP Srbijagas mora da sarađuje sa ministarstvom prostornog planiranja a ne ministarstvom energetike.

Meni je veoma žao što oni to nisu završili. Iskreno se nadam da će izgradnja sto pre početi, jer je to velika šansa da imamo povoljnije transportne troškove gasa. Južni tok je od velikog značaja i za sve privredne i industrijske grane u Srbiji. On je poput povoljnog vetra u jedra koji naša privreda dugo očekuje.

 

-Šta sve podrazumeva restruktuiranje javnog preduzeća Srbijagas, o kome pričate već nekoliko meseci?

 

-Srbijagas je danas opterećen kreditima od preko jedne milijarde evra.

Kapital se iz godine u godinu smanjuje a ovo preduzeće koje treba da bude nosilac gasne industrije ne može da stoji a kamoli nosi. Nije cena gasa ta koja je dovela do ovolikih problema u Srbijagasu. Naravno da se teška kriza utiče i na rad ovog javnog preduzeća, ali je dominantni uzrok lošeg finansijskog stanja loše upravljanje preduzećem koje je dovelo do ovakvih stvari. Restrukturiranje Srbijagasa podrazumeva njegovu organizacionu i finansijsku konsolidaciju ali ne na grbači građana. Do sada jasne politike u odnosu na Srbijagas nije bilo, i niko se ozbiljno nije bavio tim preduzećem.

Smatram da je prvo potrebno odvojiti takozvane sporedne delatnosti odnosno sve ono sto je ulazilo u Srbijagas prethodnih godina pod ne znam više kojim izgovorima. Ne postoji nijedan elaborat koji može pokazati opravdanost preuzimanja Agroživa, Informatike, Azotare...

Takvi poduhvati samo su povećavali troškove ovog preduzeća. Te firme treba vratiti pod okrilje države, a potom država treba da rešava njihov problem.

Unutar Srbijagasa jasna je podela delatnosti koja je već trebalo da usledi. Da li treba da podsećam da je Srbija dobila i kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj, da bi sproveo odvajanje delatnosti a da to nikada nije urađeno?

Neophodni su reprogram dugova, rešavanje pitanja potraživanja, otpisa kamata koji je već u toku. U dve reči, to se označava kao finansijska konsolidacija, koja mora da prati organizacionu. Moj plan restruktuiranja podrazumeva da u nekoj od poslednjih faza, kada preduzeće već bude stabilno, bude formiran Srpski energetski kompleks, zajedno sa transformacijom drugih javnih preduzeća. Na taj način bi gotovo sigurno uspostavili regionalno liderstvo Srbije.

 

-Da li je istina da ste protiv direktora Srbijagasa, Dušana Bajatovića podneli krivičnu prijavu? Da li restruktuiranje znači i Bajatovićevo hapšenje?

 

Nekoliko puta sam naglasila, potpuno je svejedno kako se ko zove. Važno je kako se preduzećem koje je državno vlasništvo upravljalo, i šta je rezultat. Ako neko nije bio sposoban mislim da ne treba da vodi preduzeće. Državni revizor je bio vrlo jasan, i to samo pregledom poslovanja 2011., godine. Da ne govorimo da je neophodno pregledati i 2012. godinu. Ne da bi se neko jurio, već da bi znali gde su bili problemi u tako velikom sistemu. Samo nakon toga je moguće dalje kvalitetnije upravljanje preduzećem. Ako se desi da se nepoštovanjem zakona o javnim nabavkama potroši 21 milijarda dinara. Zbog ne postupanja po pravilima o  dostavi dokumentacije pa na dalje se potroši još 25 milijardi dinara. Ukupno 46 milijardi dinara. Onda zaista ne znam šta to treba još da se pokaže da bi se shvatilo da upravljanje najblaže rečeno nije dobro.

 

- Zašto Rusi insistiraju da nam gas prodaju preko posrednika?

 

-Do 2006. godine nismo imali posrednika u kupovini gasa. Rusi ne rade u svim zemljama preko posrednika, ali onog trenutka kada je ušao posrednik, tu više ne prihvataju izmene.

Kao što sam rekla postoje zemlje gde se ruski gas ne uvozi preko posrednika, ali moram da kažem da je veći broj slučajeva gde Rusi ovaj energent ne prodaju direktno. 

Ono što ja smatram problemom nisu Rusi, već srpska strana! Mi smo dozvolili da umesto partnerskog odnosa u posredničkoj firmi Jugorosgasu koji smo imali do 2006 . godine,  izgubimo. Našom krivicom smo izgubili udeo od 25 odsto i sada smo manjinski partner u firmi koju smo sa rusima delili pola pola. Oni koji su odgovorni za to,  naravno, preko novina optužuju da je svako ko pokrene pitanje njihove odgovornosti, automatski i protiv Rusa. Ali, ne, Rusi su korektan partner! Problem je u srpskoj strani, čiji su predstavnici godinama gledali lične interese a ne interese građana Srbije!

Ja sam lobista za Srbiju, i nikada se neću zaklanjati iza navodnog lobiranja za neku drugu državu da bih ostvarila lične koristi kako većina političara i ministara danas rade. Građani Srbije zaslužuju iskrene predstavnike, i da osete i znaju da je naša zemlja za mene na prvom mestu.

 

 

 

A 1.

 

"...Ne znam da je Miler hteo da me smeni"

 

 

- Koliko puta je Aleksej Miler od Vučića i Nikolića tražio da Vas  smene?

 

-Ja za to ne znam. Ne znam da je ikada predsednik upravnog odbora neke kompanije tražio od predsednika države i prvog potpredsednika vlade da smene jednog ministra. Naravno da bi mnogi predstavnici raznih kompanija u Srbiji i van Srbije voleli da mogu da smene ljude koji pošteno rade svoj posao, jer su navikli prethodnih godina da se u Srbiji sve može u četiri oka  i ispod žita.

Mi smo kao SNS obećali promene, jer reda i kriterijuma mora biti, i to mnoge boli. Verujem svom predsedniku stranke Aleksandru Vučiću, njegovoj iskrenosti, poštenju i njegovoj viziji  poštene i uspravne Srbije,  Srbije u kojoj će kriminalci biti iza rešetaka, a vredni ljudi zaposleni sa mogućnošću da svojim platama plaćaju svoje račune.

 

GLOSA

 

Većina političara i ministara danas se zaklanja iza navodnog lobiranja za neku drugu državu, ustvari tako prikrivaju da funkciju koriste kako bi sebi ostvarili ličnu korist.

 

 

 

Stručnost kao preporuka

 

Zorana Mihajlović je diplomirala (1993.), magistrirala (1998.) i doktorirala (2001.) na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sa temama iz oblasti energetike i ekonomije: (diplomski rad "Energetski resursi u Evropskoj ekonomskoj zajednici", magistarski rad "Energetski sektor Srbije i odabranih evropskih zemalja - Francuske, Nemačke i Švedske", doktorska disertacija "Energetika i privredni razvoj - Analiza međuzavisnosti na primeru Srbije i zemalja Evropske Unije".