Dežurna služba
Pismo na koje nema ko da odgovori
Čiji je ovaj mali?
Redakcija Tabloida je pre izvesnog vremena
dobila pismo bivših i sadašnjih radnika MUP-a i organa bezbednosti Republike
Srbije, u kome su, između ostalog, opisani lik i delo državnog sekretara MUP-a
Srbije Vladimira Božovića. Glavni urednik magazinaTabloid, Milovan Brkić, odbio
je da objavi ovo pismo i uputio ga je Unutrašnjoj kontroli MUP-a da ispita
navode. Nakon što je Dragan Cvetković, načelnik sektora Unutrašnje kontrole MUP-a
obavestio urednika da Unutrašnja kontrola "nije nadležna" za slučaj
Božovića, redakcija je donela odluku da pismo stavi javnosti na uvid,
rukovodeći se principom: "Drag mi je Sokrat, ali mi je istina draža".
Ovo tim pre što se ni Vladimir Božović nije odazivao na više telefonskih poziva
koje mu je glavni urednik Tabloida uputio, sa željom da čuje i njegovo
mišljenje.
........
Poštovani gospodine Brkiću,
morali smo da ovo Vama napišemo, jer znamo
da će te navedeno i objaviti, jer ste Vi i vaše hrabri kolege novinari postali
poslednja brana u raskrinkavanju na stotine afera i njihovih režisera iz domena
vlasti, i iz svih sfera društvenog života, afera koje su potresale i još
potresaju ovu našu ponosnu i malu Srbiju.
Jedan od žešćih glasogovornika nove-stare
vlasti, poznati je politički suncokret i kameleon na našoj javnoj i jadnoj
političkoj sceni, čovek koji je državljanin male i nama nekada bliske i bratske
države Crne Gore, državni sekretar u MUP-a Srbije Vladimir Božović,
čovek za sva vremena, čovek bez ikakvih moralnih skrupula, čovek koji ima više
putera na glavi nego svi megamarketi u Beogradu, čovek koga ne zanima Srbija i
njen opstanak, već karijera i novac, novac i samo novac...
Ovaj očito prazno rečit i bezobrazno drzak
čovek, po struci advokat, sa izuzetnim samoreklamirajućim marketingom koji ga
sve ovo vreme neopravdano drži u žiži medijske javnosti štampe Srbije, a bez
posebnih minulih zasluga u radu zadnjih godina.
Kao dežurni glasogovornik, tužitelj i
sudija u prethodnoj stranci Srpskog pokreta obnove kod Vuka Draškovića, bio je
nezaobilazna ličnost u svim medijima. Govorio je ono što su od njega tražili
njegovi naredbodavci u svojim javnim nastupima. Svojom bezobzirnošću u
optužbama i kojekakvim poluistinama, i kvazi poštenju, prevazilazio je i svoje
učitelje i naredbodavce. Danas ćete pročitati kako je počela planski vrtoglava
karijera i uspon ovog mladog nadobudnog i bezobzirnog Nikšićanina.
Videvši da je za njega izučavanje pravnih
nauka na beogradskom Univerzitetu misaona imenica, ekspresno upisuje preko
svojih zemljaka Višu kriminalističku školu u Beogradu koju, zna se, završava
takođe pomoću svojih svuda prisutnih zemljaka. U isto vreme, ubacuje se u Koordinacioni
odbor saveza studenata (popularni KOD) beogradskog Univerziteta, a koji se
bavio raspodelom studentskih mesta. Pošto je bio u vrhu KOD-a svojeručno se
potrudio da proda lično preko 1.500 studentskih mesta. Afera je opet preko zemljačkih
veza zataškana.
O ovoj tadašnjoj aferi i dan danas se s
gnušanjem prepričava u Studentskom centru Beograda. Posle uspešnog obavljenog
posla oko preprodaje mesta upisuje Pravni fakultet, i to gle, gde, u
Kragujevcu, gde poput velikog broja svojih zemljaka i to završava.
Njegov rođeni brat koji se danas uspešno skućio,
a gde bi nego na Dedinju (vila, bazeni, saune,video nadzor, obezbeđenje...) na
početku svoje karijere kontraveznog biznismena uzeo je u zakup piceriju Orao
preko puta Prve ekonomske škole u Beogradu u zgradi u kojoj ima stan tadašnji
predsednik Jugoslovenskog komiteta za KiM, Momčilo Trajković.
Istog je danima Vladimirov brat opsedao da
ima brata izuzetnog pravnika i advokata, ali da nema adekvatnog posla i da ga
ovaj primi na rad. Posle višednevnog navaljivanja, Trajković je pristao da ga
angažuje u odeljenju za pružanje pravne pomoći Srbima pa KiM.
Tada mali i neiskusan u poslu, ali
podmukao, Božović uspeva da ovo iskoristi i podigne sebi rejting, koristeći
Srbe sa KiM i državni aparat u kojem je radio.
Smenom Momčila Trajkovića i dolaskom Nebojše
Čovića, Božović kao pravi politički suncokret na sva usta pljuje, ogovara i
preti Trajkoviću koji ga je doveo sa ulice i iznedrio i vinuo u neslućene
političke visine.
Bio je šef odeljenja u službi koju
je vodio vrsni policijski general Svetomir Sveta Đurđević, koga je
Božović zbog lične sujete, kada je došao na mestu generalnog inspektora MUP-a
Srbije ekspresno smenio i oterao u penziju.
U odeljenju koje je vodio defilovali
su svi crkveni veledostojnici tadašnje Srbije i Crne Gore, a iza svojih
leđa, u fotelji gde je sedeo, imao je sliku u prirodnoj veličini,
Mitropolita Amfilohija Radovića i kandila po zidovima, slike
srpskih svetinja...
Iako ga je Nebojša Čović tada svojim
autoritetom spasio od smene, koju je tražio Vladan Batić, mlađani i alavi
Božović je hteo, ni manje ni više, nego mesto predsednika Koordinacionog centra
za KiM. Alavo se zaleteo i na mesto svoga šefa!
U restoranu Mek Donalds na Novom
Beogradu (kod Fontane), u prisustvu predstavnika dvaju relativno poznatih
engleskih novinara, mnogo mu je obećano od strane engleske obaveštajne služba
MI-6. O tome šta je tada razgovarao, kako je "tvrdio pazar" i sl.
bilo bi dobro da kaže on sam.
Ulaskom u Generalni inspekorat MUP-a, sa
sobom vodi svoju sekretaricu rodom iz Stalaća i ujedno kućnu spremačicu i svog
pravnika Brborića. Kako je smatrao da će mu postavljenjem u MUP-u sledovati i
čin generala, to je prelilo čašu tolerancije tadašnjeg ministra Jočića, jer je
Božović počeo da se meša u sve i svašta, i da izigrava srpskog Eliota Nesa.
Tako se našao na tapetu kod minista koji
ga je kasnije i najurio iz MUP-a. To kako se bahato, drsko i nasilnički ponašao
u Inspektoratu i samom MUP-u, nije zabeleženo u skorijoj istoriji MUP-a R.
Srbije.
Sa svojim kompanjonom i jednim od svojih
finansijera iz Nikšića, vlasnikom više restorana brze hrane, kafića i
menjačnica u Beogradu, izvesnim Đokovićem, obilazi sva poznata mondenska mesta
u Beogradu i Srbiji, i izigrava velikog plejboja i zavodnika.
Vladimir Božović se najbolje pokazao kod
novih gospodara tako što je sa elegancijom otvarao i zatvarao vrata službenog
automobila predsednika Tomislava Nikolića i trčao za njim takvom brzinom da bi
mu pozavideo i Ben Džonson!
O njegovim stručnim i moralnim
kvalitetima, izlišno je trošiti reči, jer je sve već rečeno, osim sledećih
nerazjašnjenih pitanja, na koja tražimo odgovor...
Evo tih nekoliko pitanja za Vladimira
Božovića...Dok je bio u KC za KiM, po čijim je uputstvima putovao na relacijama
Amerika, Engleska i Nemačka? Sa kojom se to srpskom dijasporom sastajao i
razgovarao i o čemu? Zašto su mu računi posle tih putovanja bili astronomski i
ko mu ih je odobravao? Kakvi su mu odnosi sa Mitropolitom Amfilohijem
Radovićem? Neka objasni svoje prisne odnose sa predsednikom Crne Gore Milom
Đukanovićem i sa ANB Crne Gore (obaveštajnom službom). Ko mu je
platio pre četri godine letovanje u hotelu Splendid u Bečićima, kada je
helikopterom crnogorskih vlasti sleteo na heliodrom hotela? Kako to da je pola
sata kasnije, tim istim helikopterom MUP-a Crne Gore, sleteo i Milo Đukanović i
sreo se Božovićem?
Od kojih para je napravio velelepnu kuću u
Nikšiću? Koji su to engleski novinari sa kojima se sastajao? Da li je prijavio
susret sa naznačenim licima? Koliko ima stanova u Beogradu? Kako je dobio stan
u Takovskoj ulici od MUP-a Srbije, i posle koliko vremena provedenog u MUP-u?
Da li je se odrekao crnogorskog
državljanstva?
Koliko firmi mesečno uplaćuje novac
njegovoj advokatskoj kancelariji, bez obzira zastupao ih ili ne? Da li je i on
suvlasnik imperije braće Đoković ( nije reč o porodici Novaka Đokovića) u
Beogradu?
Da li koristi usluge u vili svoga rođenog
brata na Dedinju? Šta ga je to preporučilo vrhu SNS-a?
(Zabrinuti građani i bivši i
sadašnji radnici MUP-a i organa bezbednosti R Srbije.
Beograd, maj 2013-godine)ž
A 1.
Išljednik voli da putuje
Gospodin Božović nije jedini državljanin
Crne Gore koji u srpskoj policiji zauzima visokorukovodeće mesto, a posao
obavlja za podgoričku ABN (tajnu službu). Državni sekretar Božović je zadužen
za međunarodnu saradnju MUP- a Srbije. Mnogo voli da putuje, a putovanja su mu
malo izletnička, malo obaveštajna, malo promoterska, da promoviše ljepote Crne
Gore.
Nedavno je napravio diplomatski
gaf. U Moskvi je, nakon prijema u Ministarstvu unutrašnjih posla, zamolio
domaćine da mu omoguće da razgovara sa ekim iz nevladine organizacije (ej, u
Moskvi tražiti američke organizacije, nije pristojno!)... Dao je domaćinima
broj telefona, koji je, ustvari, bio broj sedišta Zajedničke odbrane Rusije,
Ukrajine, Belorusije, Kazahstana i Jermenije). Božovićev saradnik je čuo kako
su Rusi međusobno komentarisali - Ko je ova budala?