Stav
EKONOMIJA
Branko Dragaš
Na kraju naše tragedije dođosmo i do ekonomije.
Nezaposlenost, siromaštvo i beda građana, koji ne mogu više da izdrže greške
propale politike i ne mogu da prežive, koji se dnevno bore za opstanak,
nametnuli se ekonomske teme u društvu.
Na početku naše tragedije 1989. izašao sam sa
ekonomskim programom šta treba da radimo, ukoliko želimo da modernizujemo i preporodimo
Srbiju. Smatrao sam da prvo treba da napravimo dobru ekonomiju i da ćemo onda,
kada budemo imali finansijska sredstva, lakše da lobiramo za našu nacionalnu
stvar. U komercijalnoj civilizaciji, koja se zasniva na interesima i lobiranju,
morate da imate dovoljno finansijskih sredstava da ubedite moćne da vam ne
smetaju u zaokruživanju vaših nacionalnih interesa. To je bio jedini način da se izbegne
sadašnja tragedija.
Nažalost, naši praznoglavi
političari niti su hteli da slušaju pametnije od sebe, niti su imali znanja da
se nose sa olujnim istorijskim događajima u koje smo upali kao guske u magli.
Danas nam nova vlast poručuje da je račun došao na naplatu. Kome je došao na
naplatu? Građanima. Nije došao na naplatu političarima, koji su najveći
profiteri naše tragedije.
Nije došao na naplatu onima koji
su gurali svoj narod u radikalsku šovinističku mržnju na granici Karlobaga, Ogulina,
Karlovca i Virovitice i koji su smatrali da treba da ratujemo sa NATO zlikovcima,
da bi nas danas ubeđivali nešto sasvim suprotno, da bi nas nasilno gurali u bankrotiranu
EU i NATO alijansu, kako bi se konačno potpuno uništio srpski nacionalni
identitet...
Građani su sve račune krvavo
platili svojim životima, iseljevanjem, gubitkom imovine, radnog mesta, plata i
siromaštvom koje se geometrijskom progresijom širi na raspadnuto i bolesno
društvo. Kada sam se sukobio, posle petooktobarskog puča, sa tržišnim fundamentalistima,
zagovornicima neoliberalne ideologije i šok terapije, sa njihovim profesorima,
medijima i nevladinim organizacijama, tvrdeći da će nas primenjeni model
operacije bez anestezije dovesti do tragičnog kolapsa i bankrotstva, tada sam
bio usamljen u svojim kritikama, izolovan od javnosti i prognan od preplaćenih
lažnih eksperata.
Vrlo mali broj odvažnih ljudi se
usudio da tada otvoreno i stručno progovori o novom zlu koji se nadvilo nad upropašćenom
Srbijom. Danas dolazi otrežnjenje iz dubine praznog stomaka, iz očaja
nezaposlenih,i z bede naše kulturne svakodnevnice, iz promašene političke
ideologije i iz intelektualne praznine onih koji su morali da vode narod,
umesto što su služili svim režimima. Danas su, napokon, sve maske pale i
pokušaj da se stvori novi kult od političara koji je deo naših decenijskih
problema, koji je direktno učestvovao u našem uništavanju i propadanju, samo je
poslednji trzaj malograđanske palanke pred rikom probuđene ulične demokratije.
Ekonomija se danas nametnula kao
ključna tema našeg opstanka. Noćne more koje ima Prvi u vlasti su samo odraz
njegovog straha da će ekonomska propast pokvariti sve njegove rejtinge i
planove za uvođenje kulta ličnosti. Sastanci Malog Slobe, Ace Dramosera i
ekonomskog ubice Dučea samo su predstave za narod. Istina je da oni ništa ne
znaju o ekonomiji i nemaju nikakve ideje šta da se radi. Novi veliki, crni audiji
sa kojima dolaze na noćne sastanke da reše krizu ne mogu izlečiti ni njihovu
bolesnu sujetu, niti im mogu doneti neke ekonomske ideje.
Sve računice pokazuju da su svi
ekonomski parametri u katastrofi i da ljudi, koji vode ovu državu, moraju da
peške dolaze na sastanke, bez telohranitelja, kako bi počela da se smanjuju nenormalnu
budžetsku potrošnju. Koji je izlaz iz sadašnje situacije? Sve sam već napisao
pre nekoliko godina i ne želim da se ponavlja. Bitno je da izlaz postoji. Mora
samo da se promeni ekonomski koncept koga smo do sada primenjivali i da se
izaberu novi ljudi koji će da sprovode taj novi koncept. To je jedino moguće
rešenje.
Čitam ovih dana predloge nekih
pametnih ljudi, koji su, takođe, izolovani od glavnih medija i koje političari
ne žele da slušaju. Sa mnogim predlozima se slažem, ali imam jednu generalnu
primedbe.Ne mogu da shvatim da ne želimo da se vratimo jednostavnoj ekonomiji.
Ekonomiji koju će svaki naš građanin da razume. Nije vam potreban fakultet da
razumete o čemu pišem i šta predlažem. Treba vam samo malo balkanske pameti.
Balkana koji je temelj evropske civilizacije i koji je danas ugrožen od briselskih
satrapa i vampira. Dakle, naš ekonomski problem je u tome što više trošimo,
nego što proizvedemo. Mene ne zanima što je to nametnuti svetski trend i što se
mnoge razvijene zemlje nalaze u ton problemu. To je njihova stvar. Ne treba da
nas interesuje. Mi moramo da se usredsredimo na naš problem. Kako on da se
reši?
Kada imate prihode i rashode,
onda moramo da primenimo matematička računovodstvena načela. Ukoliko želimo da
se terazije računa prihoda i rashoda nađu u ravnoteži, umesto da rashodi budu
veći od prihoda, onda moramo da uradimo samo dve stvari : smanjenje svih
rashoda i povećanje svih prihoda. To je jedini put da ekonomski ozdravimo i da izađemo
iz sadašnje agonije. Vrlo jednostavno, zar ne?
Prvo se polazi, jer je to
najlakše odmah uraditi i efekti se odmah vide, od smanjenja svih rashoda u bankrotiranoj
državi. Proglašenje bankrota je psihološki dobro za ozdravljenje nacije. Uvode
se privremene mere u državne organe i privredu u trajanju od jedne godine.
Građanima se time javno kaže - ovako više ne može! Okrećemo odmah drugi
list. Nema više čekanja! Ne želimo da naša deca budu robovi i prosjaci. Da su
moje ideje prošle na kraju 2000 godine bili bismo zaduženi samo 6 milijardi
evra, da su moje ideje prošle 2008 bili bismo zaduženi samo 12 milijardi evra.
Danas je javni dug skoro 20 milijadi evra i nova vlast nas je zadužila skoro 4
milijarde evra.
Nastavlja se naše
propadanje. Sve brže i brže. Tu negativnu geometrijsku spiralu na dole moramo
odmah prekinuti. Jedini način je da se odmah proglasi - bankrot! Nema više
zaduživanja. Zabranjuje se uzimanje kredita. Moramo sami da se izvučemo iz
ekonomske krize.
Ukidaju se sve subvencije za
zapošljavanje stranim kompanijama.Ukidaju se sve agencije u državi i tako nam
ostaje 830 miliona evra za plasmane u privredi. Prosečne plate državnih
službenika ne mogu da budu godinu dana veće od prosečne plate u privredi.
Ukidaju se sve naknade za članove upravnih odbora. Poslanicima se ograničava
godinu dana plata na prosečnu platu u privredi. Trinaesta plata i bonusi se
ukidaju svima. Preduzeća u restrukturiranju idu u stečaj.
Stečajni upravnik može da vodi
samo jedno preduzeće u stečaju. Fond za razvoj se pretvara u Razvojnu banku.
Svi depoziti države i javnih preduzeća prelaze u Razvojnu banku. Smanjuju se broj zaposlenih u ambasadama i
diplomatskim predstavništima. Uključuju se naši ljudi iz rasejanja u diplomatsku mrežu.
Rasprodaje se vozni park države. Vlada ima samo devet ministara. Vrši se
kompletna kompjuterizacija državne uprave. Smanjuje se u prvoj godini 25%
zaposlenih u javnim preduzećima i 25% zaposlenih u drugoj godini.
Donosi se novi Zakon o radu,
poslodavci primaju i otpuštaju radnike po sopstvenim potrebama, država brine o
svim nezaposlenim radnicima. Uštedama u državi se iskorenjuje budžetski
deficit od 2 milijarde evra. Taj novac se ulaže u pokretanje proizvodnje,
zapošljavanje i prekvalifikaciju radnika. PDV se smanjuje u prva tri meseca na 18%,
posle tri meseca na 15%, posle tri meseca na 12% i na kraju godine na 9%. Cilj
je da PDV na početku 2015 bude samo 5%. Porez na dobit se smanjuje odmah na 5%.
Ukida se anticipativno
plaćanje poreza na dobit. Ukida se dvostruko oporezivanje poreza na dobit.
Ukida se paušalno oporezivanje. Doprinosi na plate : za proizvodne delatnosti 25%,
za trgovinu 35% i za banke 55%. Uvodi se porez na banke u iznosu od 12%. Ukida
se odmah devizna klauzula. Prave se obračuni za sve uzete i neisplaćene
kredite: dan zaduživanja u dinarima, vraćene rate u dinarima i ostatak rata u
dinarima, bez devizne klauzule. Reprogram dugova za sve zadužene građanje na
novih 10 godina.
Tako građane i privredu spasavamo
dužničkog ropstva.Nelikvidnost privrednog sistema se rešava : sveopštom i brzom
multikompenzacijom države i privrede, preostali dugovi se namiruju planom
otplate starih dugova države i pretvaranjem dugova u vlasništva zaduženih
preduzeća. Nove poslove država treba da plaća u roku od 24 sata od nastanka
obaveze, a privredni subjekti u roku od 15 dana.Formira se u sudovima posebno
odeljenje za brzu naplatu potraživanja u sudskom postupku. Donose se u roku od
tri meseci svi novi zakoni u privredi.
Opšta liberalizacija poslovanja
privrede. Zabrana pretvaranja obradivog zemljišta u građevinsko. Zakon o obrađivanju
neobrađenog zemljišta. Budžet za poljoprivredu 2 milijarde evra. Organizovan
otkup poljoprivrednih proizvoda za Robne rezerve.
Garantovane otkupne cene.
Otvaranje slobodnih pijaca i ulica za slobodnu trgovinu poljoprivrednim
proizvodima. Slobodan devizni kurs. Uvođenje evra u platni promet. Pored dinara uvodi se i evro u legalan platni promet.
Slobodna trgovina zlatom i srebrom. Uvodi se socijalna karta za sve socijalne
slučajeve. Zapošljavanje invalida. Prekvalifikacija svih nezaposlenih i svih
koji su ostali bez posla u državi na račun države. Podrška izvoznicima i
preduzećima koja supstituišu uvoz. Formiranje od Srbije slobodne of šor zone. Giljotina
svih birokratskih propisa u roku do mesec dana. Liberalizacija deviznog zakona
za prebacivanje kapitala stranih kompanija i pojedinaca u Srbiju.
Liberalizacija propisa za reeksportne poslove u Srbije.
Pošumljavanja Srbije. Podrška starim zanatima. Fond za
Sandžak. Navodnjavanje i čišćenje kanala u Vojvodini. Nacionalni investicioni
fond za objedinjavanje svih akcija građana iz preduzeća u privatizaciji. Zakon
o zaštiti interesa manjinskih akcionara. Zakon o poreklu kapitala političara, tajkuna
i javnih ličnosti od 1989 do 2013 i Zakon o konfiskaciji imovine koja je
nastala na privilegijama, bavljenjem politikom ili na neki drugi način
zloupotrebe zakona. Lustracija političara i tajkuna iz javnog života.
Oslobađanje svih medija. Masovni programi opismenjavanja i edukacije građana.
Uvođenje ekstra poreza za kič i šund. Povećanje budžeta za kulturu, nauku i
obrazovanje nacije...
Naveo sam prve poteze koje treba odmah preduzeti.
Naravno, taj novi ekonomski koncept traži iskusne i stručne ljude. Imamo i
takve ljude u Srbiji i rasejanju. Ljudi bi se prihvatili posla kada bi znali da
nema političke prevare i da se temeljno radi na pokretanju privrede Srbije.
Predvideo sam, da se dodatno obezbedimo, da budući premijer i čitav njegov tim
radi na platu od jedan evro i da imaju procenat od rasta BDP. To bi potpuno
promenilo dosadašnju poziciju političara koji su sebe namirivali bez obzira što
su državu vodili u propast.
Uvela bi se permanentna elektronska kontrola
praćenja rada vlade i čitava nacija bi se pretvorila u skupštinu akcionara koji
želi da njihova kompanija dobro posluje na tržištu. To se odnosi na ekonomski
deo reformi države. Verujem da je to moguće. Verujem da bi građani podržali
ovakav koncept, jer je to jedini način da se zaustavi sadašnja propast i da se
zaradi bolji životni standard za sve građane