Do koske

 

Ko je Vučićev novi ministar finansija?

 

Tako je govorio Lazar

 

Imitirajući do perverzija Demokratsku stranku i ludila Borisa Tadića, i Aleksandar Vučić je u svom vladalačkom zanosu, odlučio da sebi pribavi jednog Vuka Jeremića.

 

Nikola Vlahović

 

Tako je Vučić izdao i naređenje svojim medijima da hitno promovišu izvesnog Lazara Krstića, za koga je odmah "iskopano" da je diplomac sa američkog univerziteta Jejl, da je genije kakav se još od Nikole Tesle nije rodio pod ovim nebom, te da je baš on najbolji kandidat za ministra finansija u ekonomski sunovraćenoj Srbiji.

Istina, ubrzo je postalo jasno da je Lazar Krstić bio đak generacije u niškoj gimnaziji "Bora Stanković", da je bio pobednik svih matematičkih takmičenja tokom školovanja u Srbiji, i da je potom otišao da studira u SAD, baš na univerzitetu Jejl, što ne bi mogao sa svojim skromnim finansijama, da nije konkurisao (i dobio) američku stipendiju, jer je godišnja cena tog zadovoljstva 42.500 dolara.

Zahvaljujući zapanjujućoj propagandi kojoj bi i nacistički genije zla Jozef Gebel pozavideo, Srbija je bila matirana u dva poteza. Vučićeve novine su odlučile: Krstić sa Jejla je novi ministar finansija! Do juče anonimni Lazar Krstić, koji je iz Srbije otišao pod teškim okolnostima, sigurno nije šokiran onim što se danas i ovde dešava. Sudeći prema onome šta je pisao i govorio uoči svog neopozivog odlaska u Ameriku, on zna sa kim ima posla. Naime, pre nego što je prepun gorčine napustio Srbiju (u vreme vlade Vojislava Koštunice), beznadežno pokušavajući da skrene pažnju na sebe svojim vanserijskim stručnim kvalitetima, Krstić je izgovorio i napisao niz teških optužbi na račun srpske birokratije, prostakluka i negativne selekcije koja ovde decenijama vlada. Tako je, između ostalog rekao i to da bi bio ako treba i raznosač pošte u Vladi Srbije, kad bi samo imao mogućnosti za napredovanje i sigurnu perspektivu, kao i mogućnosti da razvija svoja znanja. Na žalost za Srbiju, a srećom po njega, Lazar je konkurisao za američku stipendiju i otišao tamo gde cene njegovo znanje. Iz Amerike je ovako pisao:

"...Vladina birokratija nas studente u inostranstvu ignoriše tako što kada mi pošaljemo imejl poruku nekom ministarstvu, niko iz vladine administracije neće da nam odgovori na naše poruke. Sa grupom kolega sa Jejla, poslao sam, na primer, zahtev Ministarstvu inostranih poslova i Vladi Srbije, u kojima molimo za dozvolu da posle prve godine studiranja, dobrovoljno radimo. Jasno je bilo da ne želimo da radimo neke velike poslove, već bilo šta, da raznosimo poštu ili fotokopiramo razne papire. Ćutanjem su naša Vlada i ovo ministarstvo odbili takvu ponudu...Nisu me čak o tome ni obavestili. Nije meni toliko bila potrebna finansijska pomoć, koliko osećaj pripadnosti, osećaj da znam da sam svojoj državi potreban i da na mene računaju...".

U međuvremenu, dok je Lazar Krstić u Americi bio mučen nostalgijom i prirodnom potrebom da živi i radi u svojoj zemlji, u Srbiji je vladala besomučna "patriotska" propaganda protiv svakoga ko se usudio da ode odavde u potrazi za boljim životom. Bes mediokriteta koji su se dokopali stranačkih funkcija oko Aleksandra Vučića, bivao je sve veći. I na to je Krstić preko društvenih mreža reagovao pa je napisao:

"...Zameraju nam što nas je država besplatno obrazovala u Srbiji, a mi otišli u strane zemlje i ne žele da se vratimo. To nije tačno, barem za većinu ljudi koje ja znam u SAD. Većina naših diplomaca želi da se vrati u Srbiju, ali ovde (u Srbiji) uopšte nema sredstva, ne samo finansijskih već i tehničkih, da se neko od njih bavi ozbiljnom naukom. Dakle, problem je da mi nemamo gde da se vratimo, jer nemamo gde da radimo. Čim nam Srbija stvori te uslove, evo nas kod vas...".

Ovih dana, dok besni požar Vučićeve "nove misli" o pročišćenju Vlade Srbije, sklanjanju "večnih" ministara, "rekonstrukciji" i dovođenju "sveže krvi", slučaj Lazara Krstića jasno kao dan govori o bolesnom stanju u državnom vrhu Srbije, i o bolesnom naumu uspaničenog gospodara. Svima je poznato, pa čak i Vučiću, da Srbiju ne može da spasi nikakav genije, pa makar bio i diplomac sa američkog Jejla. Dok je on tamo učio, ovde su u međuvremenu uspeli da pokradu preko 50 milijardi dolara. Biti ministar finansija u takvoj zemlji može samo neko ko je opasan očajnik ili hohštapler, spreman da se i on pridruži u pljački onoga što je još ostalo od Srbije.

Konačno, Vučić je potegao svoj poslednji argument: da ne bi bilo kako je on pokrenuo inicijativu za "povratak srpske pameti", podmetnuo je javnosti predsednika omladine Srpske napredne stranke, da objašnjava kako je "mnogo mladih talenata otišlo iz Srbije". Kao da to niko pre naprednjaka nije znao. Kao da Vučić i Nikolić nisu svojom politikom za dvadeset prethodnih godina odavde oterali pola čestite i umne Srbije! Neće valjda i Vučić da dovede svoga Jeremića i dodatno u crno zavije Srbiju? Neće, valjda, taj Lazar Krstić, vrstan matematičar, diplomac sa Jejla, da se prevari i dođe njima na noge, da im pravi "duplo knjigovodstvo"?