Francuska

 

Zašto je proterivanje romkinje iz Kosovske Mitrovice, Leonarde Dibrani, ponizilo Francusku

 

Licemerje humanizma i romosanse

 

Ni lepšeg imena ni veće glavobolje za francuske vlasti, pišu jedni. Leonarda, Romkinja koja nosi ime čuvene Nindža kornjače, izgleda da se ne kroti lako i da je na putu da postane  "molotov" koktel u dvorištu Jelisejske palate, dodaju drugi.  Kako je moguće da zemlja koja je pobedila Al Kaidu u pustinji Malija nije u stanju da reši problem jedne petnaestogodišnje balavice. U želji da podmiri vukove i da ovce ostanu na broju, predsednik je opalio metak sebi u nogu. Možda je razlog Olandovog poniženja upravo to što je džungla na vrelom asfaltu malo veći problem od vrelog peska Sahare. Slučaj romske porodice nikada nije trebalo da dospe do predsednika države, niti da se afera Dibrani pretvori u patetični rijaliti šou, koji više niko ne želi da prati. 

 

Mile Urošević

(dopisnik iz Pariza)

 

Kada bi trebalo nekako da se utvrdi i prokomentariše današnja situaciju u nekoj od država sveta, onda bi morali da preciziramo u koliko sati se pravi presek: pre podne, predveče ili u ponoć, jer stvari idu neverovatno brzo. U Francuskoj je to: trećom kosmičkom brzinom. Svakodnevno naviru nove afere, koje se nagomilavaju na hrpu jučerašnje problematike i tako sve dok neko ne ustane i povuče vodu da problemi odu.

Predsednik Oland je upravo tako hteo da se oslobodi zgađenog pitanja proterivanja romske familije Dibrani, al mu je rezervar ideja već odavno prazan, pa sada svi ti problemi smrde i šire zarazu nepoverenja po celoj državi. Ko o čemu, novine o Leonardi iako novinari nisu skoro imali toliko materijala za svoje priloge.

 

 

Sve sve, samo o Leonardi ne

 

Otkako je Oland na vlasti sve ide dođavola. Fabrika automobila "Pežoa" zatvara posle 40 godina a protesti otpuštenih i prezrenih radnika ne utiču na vlast, nasilje po predgrađima je svakodnevnica malih ljudi, lopovluk bivših ministara je banalna vest.

Oni su u stanju da obezbede sebe i svoje praunučiće u toku samo jednog mandata, i to bez valjanja droge i bez kalašnjikova. Samo prebacivanjem s računa na račun, u stilu: leva vlada, desni džep. Narodu ostaje da plati nove harače koji su doveli državu na ivicu trećeg narodnog ustanka. Zapadna pokrajina Bretanja je na nogama, štrajkuje, pali i razbija sa crvenim kapama revolucionara na usijanim glavama. Afera masovnog  špijuniranja od strane NSA, je takođe opasna, jer udara u sridu i pogađa milione anonimnih ljudi.

Svaki vlasnik ajfona  i interneta je ubeđen da Barak i Mišel sa decom svako veče slušaju baš njegove razgovore. Ima ih koji na startu i na kraju svakog uključenja  na skajpu, pomenu Amerima i oca, i majku i sve po spisku, onom na koji su ih upisali bez pitanja i drže bez članarine. I dok anonimna masa traži od Obame da isključi Velikog Brata, dotle su ostali belosvetski političari ljuti do te mere da nikoga ne bi čudilo da ustanu, podignu svoj glas i da se snažno izvine Obami što su morali javno da saznaju nešto što su oduvek tajno znali i prećutno prihvatali kao cenu svojih privilegija.

Nije li suluda ideja Olanda da pod hitno treba da se regulišu pravila špijunaže. Ne da se ukine, već da se bolje sakrije. Ima i smešnijih primedbi, kao, na primer, kad francuski ministar spoljnih poslova kaže: pa šta, špijuniramo i mi njih. Da bi tragikomedija bila potpuna, na medijskom ražnju još uvek se vrti afera Leonarda iako je sve druge prevazilaze po važnosti i opasnosti. Leonarda je miljenica opozicije i nekih ambicioznih članova vladajuće stranke. Doduše, sve što krnji autoritet aktuelnog predsednika, čista je političko-medijska gastronomija za ambiciozne.

 Džabe je što vlada uporno trubi da je ta afera gotova. Džabe što se svima smučilo ime Leonarde i romsko pitanje.  Francuzima su preko glave i globalizacija, emigracija, potonule lađe Lampeduze a pogotovo su nezainteresovani  da čuju da li se vraća mala Mikelanđela i kako li se već zove ta anonimna romkinja koja je sjebala celu vladu? Sve je to politički dim, da se ne primeti totalni amaterizam Olandove vlade. Ono što narod traži je uvek isto: hleba, fudbala i malo bolji program na TV-u. Rešite paranemiju i neće biti romofobije.

 

Samoubistvo, direktno na TV-u

 

U karijeri Fransoa Olanda ima jedno pre i jedno posle afere Leonarda. Ništa više nije kao pre, mada ni pre nije bilo baš sjajno. Predsednik je ostavio perje u ovom medijskom koškanju i sada ceo svet vidi da je car go.

Socijalisti su sa zaprepašćenjem otkrili da kiša kvasi i da vatra može da oprži. Ovakvim parabolama se služe francuski mediji da bi dočarali čoveka koga, osim prijatelja i familije, izgleda više niko ne podržava. Njegova neodgovorna, neozbiljna i potpuno nerazumljiva odluka da se, kao prvi čovek pete sile sveta, spusti na nivo jedne Cigančice i da javno polemiše, umesto da to prepusti hijerarhiji, a on da rešava prave probleme.

Ogorčenost je do te mere jaka da su neki socijalisti već napustili partiju i prešli u konkurentsku firmu za laganje naroda. Kao, kad oni dođu biće bolje. Drugi, opet, ne žele da ih rođena partija javno podržavaju na sledećim izborima, jer je takva podrška gotova tragedija i sigurna eliminacija u prvom krugu. Može samo tajno da se  ne pominje ni socijalizam ni Oland. Opozicija koristi rupu u zidu da socijalistima plasira u mrežu jedan novi predlog zakona o strancima i državljanstvu. Velika većina Francuza ne želi da se detetu rođenom u Francuskoj automatski udeli državljanstvo. Zbog svega toga, Leonarda je zalutali metak koji je Oland svojom nespretnošću ispalio sebi u noge, a neki čak tvrde da a mu se taj metak obio o glavu. Ponekada se čak čuje i neko mrmljanje u stilu: Gotov je. Posledica popuštanja predsednika od pihtija nije samo pad lične popularnosti, već i sve veća netrpeljivost, pa i mržnja velikog dela nacije, prema Romima ali i svim siromašnim strancima uopšte. Da se čovek zapita:  kako je moguće da neko ko završi najugledniji fakultet političkih i ekonomskih nauka, može tako loše da radi posao, koji je  jedan običan bravar ili grobar odradi bez problema.

 

Ponižena Francuska

 

Cirkus Leonarda počinje 9. oktobra pre podne, matine. Panduri udaraju tri puta pendrekom po vratima školskog autobusa da se zavesa otvori i da murija ufati  jedno Ciganče. Nakon čekiranja za specijalni let za majke sa decom, avion  je dva  sata kasnije sleteo u nezavisnu državu Kosovo. Tako tvrde Bernar Kušner i njegova banda. Na pitanje novinara kako to da se vlada Kosova nije bunila što im šalju Rome, jedan je stručnjak za sva nezgodna pitanja lakonski odgovorio: "...Šta ima da se bune, kad smo im mi napravili državu".

Znači za Francuze je Kosovo njihova beba, jedno pravno, nezavisno, multietničko i demokratsko društvo. Niko na Kosovu ne reskira da mu se bilo šta dogodi, iako sve još nije idealno - kako to reče Kušner u jednoj TV emisiji na Kanalu Plus. Za iole pametnog čoveka prava namera je vidljiva, treba da se izreklamira kušnersko Kosovo a usputno i da se nabija briselski sporazum koji overava celu farsu. Povratak Roma, koji su gotovo svi rođeni u Italiji, je simbolički povratak hiljade Roma koji naravno  i ne sanjaju da se vraćaju Šiptarima pod nož.

Eto gde sve ne vodi afera zvana romska frka, koja je od početka imala policijsku zabunu i političku pozadinu. Sve bi možda prošlo glat, kô pismo u sanduče, da se nisu umešale neke nevladine organizacije i rašomonske medijske kuće. Jer izbacivanje Roma nije nikakava izuzetna akcija policije, već svakodnevna šljaka na puno radno vreme. Preko 30 000 ilegalaca je ispraćeno svake godine do francuske granice, a od toga veliki broj su sakupljači perja, bakra i starih akumulatora. Očigledno, romofobija je lajt rasizam sa primesama povampirenog fašizma i koji su sve veći što kriza jače steže kaiš i smanjuje potrošačku korpu. Svaka zemlja ima pravo da se brani od nepoželjne invazije, bar tako je bilo sve dok Evropa nije umešala svoje prljave prste. Sada je i to zabranjeno kao i sva nacionalistička ili ne daj bože patriotska politika postala koja je politički nepodobna, mada se na kvarnjaka za potrebe izborne kampanje ovaj konj najrađe jaši. On dobija sledeću trku, klade se Francuzi.

 

Koga više voliš: tatu ili školu?

 

Za mnoga humanitarno-politička udruženja, proterivanje Leonarde je slamka koja je slomila leđa pretovarene kamile. Kada Fransoa Oland pokušava da okonča aferu, u subotu, 19. oktobra, nakon administrativne istrage, on ostavlja otvorena vrata Leonardi da se vrati, ali sama, ko siroče, što ona (po predviđanju) i odbija i tako rijaliti šou dobija u gledanosti. Valjda joj je porodica preča, primećuju cinično oni koji su ubeđeni da je Oland blefirao kada je ponudio Leonardi da joj bude drugi tata. Problem je ustvari u ispušenoj metodoligiji, Kao što neki lovci vole da na pojilu odstrele plen, jer je tu najlakše, kada životinja ožedni, tako i francuska policija 'vata Cigane na spavanju, a Cigančiće u školi ili na ekskurziji, a to raja ne voli. Proterivanje je suprotnosti  sa izgovorom da se Romi ne uklapaju u sistem zapadne civilizacije. Ako se školuju, znači da se asimiliraju.

Gde je problem? Nevladine organizacije i mediji koji su u oblacima i dalje se trude da podrže đačke manifestacije, dok u realnom svetu, čak dve trećine Francuza ne žele i nikada nisu nikada želeli da se mlada Leonarda vrati u francusku školsku klupu. Ipak, nas najviše boli to da o razlozima i okolnostima proterivanju Roma sa Kosova od strane OVK i paljenju njihovih kuća na Zapadu nema ni reči. Čudno bi bilo da je drugačije. Nakon nedavne provokacije Erdogana da je Kosovo Turska, možda je vreme da se pokrene i goruće pitanje obnove nezakonito srušene Vizantije! Da jednoga dana Istambul ponovo postane srpski grad Carigrad!

Uostalom, zar poslednja carica Vizantije, Jelena Dragaš, nije bila Srpkinja? Tako je po zakonu, i zbog toga bi Konstantinopolj trebalo da bude naše nasleđe.