Natrag
Tabloid je pozvan
Organizovani kriminal pod zaštitom države: ko štiti Žarka Blanušu, čoveka koji je uništio "Termoelektro"?
Inostrani računi drugova i gospode
Čovek koji je uništio nekada uglednu firmu, „Termoelektro", Žarko Blanuša, pre toga je pokušao da za potrebe funkcionera SPS-a prisvoji i kompaniju „Energoprojekt Holding". Blanuša je, osim nezajažljivih apetita koje ima nad nekadašnjim jugoslovenskim privrednim gigantima, istovremeno i vlasnik najmanje sedam preduzeća u zemlji i inostranstvu, a stigao je i da sarađuje sa globalnom špijunskom agencijom „Stratfor" iz Teksasa. Protiv njega su podnete prijave tužilaštvu i Agenciji za borbu protiv korupcije, ali niko ne sme da obrađuje, jer je Blanuša opljačkane desetine miliona evra na vreme podelio sa vlastodršcima koji mu sada garantuju slobodu da i dalje radi svoj posao.
Milan Malenović
Žarko Blanuša je multifunkcionalna ličnost koja se pojavljuje uvek tamo gde ima dovoljno para koje može da prisvoji. Ušao je i u Sportsko društvo „Partizan" samo da bi kupio zaštitu uticajnih političara iz SPS-a, koji i dan-danas ne dozvoljavaju da se pokrene ozbiljna istraga o njemu i njegovim mahinacijama, u kojima je državu Srbiju i preduzeća u kojima je delovao olakšao za desetine miliona evra.
Uloživši kao sponzorstvo 100.000 evra od novca koji je ukrao od preduzeća „Termoelektro", gde je bio na različitim rukovodećim funkcijama, Blanuša postaje predsednik Odbojkaškog kluba „Partizan", a preko svojih zaštitnika iz vrha sportskog društva i SPS-a stupa u kontakt sa odgovornim osobama iz Agencije za licenciranje stečajnih upravnika Ivanom Matić i Mirkom Stojkovim. Uz pomoć Stojkova, člana Upravnog odbora Agencije i direktora "Termoelektro projekta" (fantomskog preduzeća koje se pojavljuje sa izmišljenim potraživanjima), Blanuša posle ovoga iz „Termoelektra" izvlači oko dva miliona evra. Navodni dug je nastao tako što su Blanuša ispred „Termoelektra" i Stojkov, kao direktor „Termoelektro Projekta", međusobno potpisivali ugovore za usluge koje nikada nisu pružene.
„Termoelektro", međutim, nije prvo preduzeće koje je Blanuša opljačkao.
Naime, Komisija za berzanske prekršaje "Beogradske berze" a.d. Beograd, nakon sprovedenog postupka, donela je svojevremeno rešenje D 04/5 br. 1301/07 kojim je člana berze "Beo Monet" označila kao "brokera koji je svojim radnjama prilikom trgovanja akcijama izdavaoca 'Energoprojekt Holding' a.d. Beograd izvršio nedozvoljene radnje" i na taj način nezakonito obarao vrednost akcija izdavaoca.
Ovome je prethodila jedna veoma jednostavna mahinacija. "Comfitrade", na čijem čelu je bio Žarko Blanuša, i "SKY electronic" (direktor Dragan Mandić) su početkom 2007. prodavali akcije posle 12.30 sati uz značajno obaranje cene i i tako uticali na formiranje niže cene trgovanja za sutrašnji dan. Posrednik u ovom poslu bio je "Beo Monet". Akcije su kupovala preduzeća i pojedinci koji su tokom istrage Komisije "Beogradske berze" bili označeni kao povezana lica sa Blanušom.
"SKY electronic" je preduzeće u vlasništvu "Partizana" i iza njega je stajao vrh SPS-a. U to vreme je država planirala prodaju svog akcionarskog udela u "Energoprojekt Holdingu" vrednog 150 miliona evra. Sprovedeno rano obaranje cene akcija mirno su posmatrali državni organi zaduženi za kontrolu zakonitosti trgovine na berzi. Posebno indikativno bilo je odugovlačenje Komisije za hartije od vrednosti kojim je onemogućen izlazak "Energoprojekta" na A listing pre održavanja Skupštine akcionara "Energoprojekta".
Na ovaj način je trebalo da se izazove nezadovoljstvo ostalih akcionara i da se sruši tadašnja uprava "Energoprojekta". Blanuša pre skupštine akcionara najavljuje angažovanje revizorske kuće "Dilloitte & Touche", poznate po izradi naručenih revizija. Podršku Blanuši i Mandiću na skupštini bi dao i "EKI Investment", tada u vlasništvu Danka Đunića i Aleksandra Vlahovića.
Posle obaranja tadašnjeg rukovodstva na čelo "Energoprojekta" bi došli ljudi iz "Partizana" i Socijalističke partije Srbije.
Mali akcionari, međutim, angažuju advokata koji alarmira "Beogradsku berzu" i protiv Blanuše, Mandića i ostalih podnosi krivične prijave tužilaštvu za organizovani kriminal, po kojima do danas nije postupano, jer akteri uživaju apsolutnu zaštitu državnih čelnika. Ista sudbina zadesila je i krivične prijave koju su radnici "Termoelektra", 30. maja 2014. godine, podneli Odeljenju za suzbijanje privrednog kriminala MUP-a Srbije.
Mandić i Blanuša, kao uhodani dvojac, zajedno su radili i na uništavanju "Termoelektra". Mandić je 2009. bio direktor i zastupnik ovog preduzeća, a Žarko Blanuša predsednik Skupštine akcionara. Sledeće godine Blanuša postaje direktor, a Mandić odlazi na funkciju predsednika Upravnog odbora. U 2011. godini Blanuša na mestu predsednika UO zamenjuje Mandića, na kojoj funkciji ostaje do 2013. kada postaje predsednik Nadzornog odbora.
U međuvremenu, sin Žarka Blanuše, Marko Blanuša, 2012. sa samo 29 godina starosti postaje direktor ovog nekadašnjeg giganta! Još 2010. godine, otac i sin Blanuša sklapaju po "Termoelektro" štetan ugovor.
Iako te godine Marko Blanuša nema nikakvu zvaničnu funkciju u "Termoelektru", niti bilo čiju odluku o zastupanju, on u ime ovog preduzeća sklapa ugovor sa "Comfitrade"-om, koji zvanično zastupa Žarko Blanuša (u isto vreme i predsednik UO "Termoelektra"), o kratkoročnom zajmu u visini od 142.060 evra kako bi se vratio dug izvesnom Milivoju Nikoliću. Ugovor između oca i sina u ime "Termoelektra" potpisuje neovlašćeno lice, član UO i pripadnik stranog konzorcijuma koji je kupio državni paket akcija "Termoelektra", Kiril Dotsenko.
Osim što je rukovodio "Termoelektrom" Žarko Blanuša je imao i veoma specifičan odnos sa "Stratforom", kompanijom iz Teksasa za koju se zna da se bavi globalnom špijunažom i svrgavanjem režima koji nisu po volji Sjedinjenim Američkim Državama.
Počevši od 27. februara 2012. godine, portal WikiLeaks Džulijana Asanža objavio je preko pet miliona presretnutih e-mejlova ove kompanije i njenih saradnika. Koliko je Asanžov rad smetao američkoj administraciji pokazuje i jedan mejl Freda Bartona, potpredsednika "Stratfora" zaduženog za špijunažu i ranijeg šefa kontraobaveštajne službe Ministarstva spoljnih poslova SAD, takođe objavljenog na WikiLeaksu.
U svom elektronskom dopisu Barton piše: "Asanž će biti odlična mlada u zatvoru. Silujte teroristu!"
Portal occupy.com otkrio je da su Srđa Popović i "Otpor", izdanak "CANVAS"-a (Centre for Applied Nonviolent Action and Strategies - Centar za primenjenu nenasilnu akciju i strategije), istovremeno održavali bliske veze sa globalno prisutnom finansijskom ustanovom iz Amerike, "Goldman Sax"-om i "Stratfor"-om, kao i sa američkom vladom.
Popović je za "Stratfor" pisao izveštaje o aktivističkim akcijama u zemljama širom sveta, počev od Filipina, Libije, Tunisa, Vijetnama, Irana, Azerbejdžana, Egipta, Tibeta, Zimbabvea, Poljske i Belorusije, Gruzije, Bahreina, Venecuele i Malezije. Takođe je u septembru 2010. napisao plan za "Stratfor" o tome kako da se svrgne tadašnji predsednik Venecuele Hugo Čavez.
Popovićeva saradnja sa "Stratfor"-om počinje 2007. godine. U e-mejlu od 29. maja 2013. godine, koji je objavio WikiLeaks, predstavnik "Stratfora" u Srbiji, Marko Papić, centralu u Ostinu, Teksas, izveštava kako je prvi klijent u Srbiji - Žarko Blanuša.
Pošto je prvo prepričao telefonski razgovor sa asistentkinjom Blanuše u "Comfitrade"-u Jovanom Lazarević, Papić mejl zaključuje rečima: "...Molim vas da pomognete ovim ljudima. Novi su u celoj stvari, ali su odličan izvor za dovođenje brojnih internacionalnih klijenata. Dovešće još ljudi da nam se pridruže."
U pomenutom elektronskom dopisu svom pretpostavljenom, Džonu Gibonsu, Papić navodi kako ga je Žarko Blanuša zamolio i da se pomogne njegovom neimenovanom kolegi iz Rusije, koji je, takođe, tražio saradnju sa "Stratforom".
A 1.
Prljavi poslovi na Devičanskim ostrvima
Žarko Blanuša je vlasnik, odnosno, direktor sedam firmi u raznim poreskim rajevima, Kiril A. Dotsenko je direktor u tri firme, isto kao i zaposleni u "Termoelektru" Marko Rakić. Spisak tih firmi jasno govori o kakvoj "hobotnici" je reč i kakve su mogućnosti njih trojice da peru opljačkani novac za interese vlastodržaca u Srbiji:
1. Aprilswan investments holdingslimited Tortola, Velika Britanija - direktor Žarko Blanuša, UBS 17 rue de Rhone, PO BOX 5734, 1211 Geneva.
2. Swissfield invet corp u Panami - direktor Blanuša, Aizkravk Les Bank Rika Latvia
3. Liberty international - vlasnik i direktor Žarko Blanuša, Tortola, British Virgin Island, Aizkraukles Bank, Riga Latvia.
4. Binum securities ltd - suvlasnik i direktor Žarko Blanuša, Tortola, British Virgin Islands.
5. Comfitrade sa Ženeva - direktori i akcionari Kiril A. Dotsenko, i Žarko Blanuša.
6. Eagle lake securities ltd, Tortola, Devičanska Ostrva - direktor Branimir Dobrić (12 predstavništava Comfltrade u Beogradu).
7. Endeavour foundation, registrovan u Panami - direktor Kiril A. Dotsenko
8. Laverin investments ltd, Tortola, Devičanska Ostrva - direktor Kiril A. Dotsenko
9. Iexon consul tents limited Devičanska Ostrva - Marko Rakić (zaposlen u TERMOELEKTRO TRADE)
10.Termoelektro cyprus, Nikozija - direktori Dragan Mandić, Marko Rakić, Ljiljana Tomašević.
11.Termoelektro services ltd, Kipar - direktor Ljiljana Tomašević - Berčot (zaposlena u COMFITRADE SA u Beogradu).
12.Ross - auro energy international holdings ltd, Devičanska Ostrva - direktor Jovana Lazareivć (zaposlena u COMFITRADE u Beogradu).
13.Zarubezhenergoproekt yuroup ltd, Kipar - direktor Marko Rakić.