Trovanje

Novcem, korumpiranjem ministara u Vučićevoj vladi i svim oblicima pritisaka, SAD pokušavaju da izmene Zakon o GMO u Srbiji

Preko hrane do sahrane

Šefica pregovaračkog tima za pristupanje Evropskoj uniji Tanja Miščević, traži od premijera Aleksandra Vučića, da Vlada Srbije hitno zauzme jedinstven stav i u skupštinsku proceduru uputi predlog Zakona o genetskim modifikovanim organizmima (GMO). Miščevićeva smatra i da bi članstvo u NATO paktu, pored legalizacija GMO, za Srbiju bili dobro rešenje i da bi to ubrzalo naš put u Evropsku uniju. Verzija zakona o GMO koju Vučić prema mišljenju Miščevićeve treba da progura, skoro je identična sa propisima koji važe u Sjedinjenim američkim državama, i podrazumeva potpunu liberalizaciju GMO. Sličan nacrtu zakona koji je šefica pregovaračkog tima, tresnula na Vučićev sto, u kancelariju ministarke poljoprivrede Snežane Bogosavljević Bošković navodno je doneo sekretar Ministarstva Danilo Golubović.

Vuk Stanić

Više službenika Vlade Srbije, na čelu sa Tanjom Miščević, šeficom pregovaračkog tima za pristupanje Evropskoj uniji, mesecima vrše pritisak iznutra, dok američke diplomate vrše pritisak na srpsku Vladu spolja, kako bi Srbija legalizovala masovnu proizvodnju genetski modifikovane hrane (GMO), na državnim i privatnim posedima.

Amerikanci očekuju da Srbija što pre usvoji zakon koji je potpuno liberalan po pitanju GMO, ali se nadaju i da će naša zemlja potom brzo postati članica EU. Američki plan je jednostavan: najpre legalizacija GMO, pa potom prijem u članstvo EU, gde Srbija treba da postane američki trojanski konj. Naravno, ako EU do tada poživi. Istovremeno, srpski političari bi, prema njihovom planu, u okviru organa EU lobirali u korist američkih interesa, pre svega u korist legalizacije GMO.

-Ukoliko bi smo pojačali napore Amerika bi dobila za saveznika potencijalnog budućeg člana EU, koji bi imao iste interese i delio bi naša verovanja u borbi protiv Evropskih anti GMO pozicija u godinama koje slede, piše u dokumentima američkog Stejt departmenta u koja je istraživački tim Tabloida imao uvid.

U tim dokumentima, između ostalog, piše i da je američka diplomatska mreža u Srbiji potrošila veliki novac iz svojih budžeta, kako bi uticala na Vladu Srbije i njene ministre, da bi restriktivan zakon o GMO bio što pre promenjen. Ispostavilo se da novac iz fondova Stejt departmenta nije završio posao, pa je srpskim GMO lobistima otvoren pristup drugim američkim fondovima.

-Neophodno je hitno odobriti dodatnih 19.060 dolara, piše u jednom od dopisa američkih diplomata koje ističu da će taj novac biti potrošen između ostalog na "edukaciju" medija u Srbiji, a sve u cilju promene stavova po pitanju legalizacije GMO.

Tajkun spreman na sve

Na osnovu raspoloživih podataka može se zaključiti da Amerikanci planiraju da iz Srbije u organe EU, delegiraju ljude koji su ranije primali stipendije američkih multinacionalnih kompanija, Američke vlade, ili su u poslovima sa Američkim kompanijama na štetu Srbije zgrnuli milione dolara.

U politički život Amerikanci bi vratili Mlađana Dinkića, Dragana Šutanovca, Božidara Đelića i Ivanu Dulić Marković, koja je bila stipendista američke kompanije Monsanto.

Šutanovac, Dulićka, Dinkić i Miščevićeva su ljudi na koje Amerikanci računaju u Srbiji, kao na lidere koji bi osim u legalizaciji GMO, podršku trebalo da pruže i u NATO integracijama. Izvor koji je Tabloidu dostavio ove informacije, nije stavio predsednika Vlade Aleksandra Vučića na taj spisak. Naprotiv, on tvrdi da Vučić na sve načine pokušava da se odupre pritiscima Amerikanaca i Tanje Miščević, kada je u pitanju legalizacija GMO. Da je proteklih meseci tražio i podršku od "prijatelja" iz zemalja EU koje se protive legalizaciji GMO.

Zbunjeni ovakvim tvrdnjama ovde moramo da podsetimo da je Aleksandar Vučić blizak i sa biznismenima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su vlasnici kompanije Al Dahra, a koja se u nekim zemljama bavi upravo genetskim inženjeringom.

U dokumentaciji, nije jasno ko su imenom i prezimenom ljudi koji bi od strane Srbije bili delegirani u organe EU da tamo lobiraju u korist Amerikanaca. U pitanju su ljudi bliski sa Šutanovcem, Dinkićem, Dulićkom i Miščevićevom.

Zvanično blizak sa idejom legalizacije GMO u Srbiji je i biznismen Miodrag Kostić, vlasnik MK Grupe. MK Grupa je zastupnik kompanije Monsanto za Srbiju, zbog čega ga mnogi stavaljaju u isti skup sa Ivanom Dulić Marković.

MK Grupa je trenutno u velikim problemima, jer je pre početka rata u Ukrajinu investirala veliki novac. U jednoj verziji dostupnoj istraživačkom timu Tabloida, na ukrajinskom tržištu, bili su bliski sa Janukovičevim rukovodstvom, koji u toj zemlji više nije popularan, pa su tamošnji poslovi Miodraga Kostića u dubiozi. Legalizacija GMO u Srbiji, zahvaljujući povoljnim ugovorima sa Monsantom bi MK grupi donela zaradu od više stotina miliona evra. Takva legalizacija bi pomogla da se ispeglaju gubici sa Ukrajinskog tržišta.

-Ipak, Kostić igra na dve karte, zaključili su nedavno Amerikanci, konstatujući da je ovaj biznismen podjednako spreman da se dogovora sa Rusima, koliko i sa Monsantom. Našem istraživačkom timu dostavljena je i drugačija informacija, da je MK grupa novcem zarađenim u Ukrajini, zapravo finansirala Majdanski prevrat i druge antiruske akcije!

Moguće je i da je ovakva informacija plasirana kako bi Kostić bio diskreditovan, jer je ovaj biznismen proteklih meseci imao i nekoliko izjava koje su suprotstavljene planu uništenja srpskog agrara. Kostić je, naime, na zaprepašćenje mnogih predlagao obnovu zadrugarstva među seljacima i jačanje pozicije seljaka. Valjda, ne zato što ih voli, već zbog činjenice da se njegova MK Grupa suočava sa problemima nabavke sirovina. U Srbiji su retki oni koji MK Grupi mogu da prodaju više od pedesetak svinja, ili dvadesetak tona stočne hrane. Proizvodnja nikakvih količina nije garantovana, i iz godine u godinu se poljoprivredna proizvodnja smanjuje, zbog čega se Kostićeva firma suočava sa problemima u planiranju dugoročnih proizvodnih procesa.

-Kostić se danas baš kao, Viktorija grup ili Delta agrar, suočava sa problemom koji je započeo sredinom osamdesetih kada su počele da se sprovode direktive o uništenju srpske poljoprivrede. Dakle, ja ovo ne govorim da bih branio Kostića, koji je kupovao šećerane za tri evra, već da bih vam objasnio ono što ni on ni drugi tajkuni koji su ušli u poljoprivredni biznis godinama nisu mogli da shvate, objašnjava izvor Tabloida iz Ministarstva poljoprivrede i ističe da nisu slučajno uništeni Zmaj, IMR, IMT, koji su za potrebe srpskih seljaka proizvodili kvalitetne mašine.

Kljukanje i ubrizgavanje

U prilog izjavama našeg izvora ide i činjenica da je Hrvatska koja u vreme SFRJ nije proizvodila kombajne, danas izvozi više od 500 kombajna, a sve zahvaljujući mudroj agrarno-industrijskoj politici, koja nije prihvatala instrukcije sa zapada o divljoj privatizaciji agrara. Na osnovu najnovijih dešavanja u Ministarstvu poljoprivrede, deluje da plan o konačnom uništenju srpskog agrara nije sproveden do kraja. Poslednji ekser u kovčeg agrarnog sistema nasleđenog iz SFRJ treba da bude privatizacija Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB).

PKB poseduje 30.000 hektara obradivih površina i 20.000 hiljada krava, i stotine hektara staklenika. U trenutku kada proizvodnja hrane postaje najbitniji biznis na svetu, jer cene hrane rastu, a ljudi sve više obraćaju pažnju na zdrav život, prodaja PKB-a je sigurno pogrešan potez Vlade Srbije, i grada Beograda. Jedan od monstruoznih scenarija, koji predviđaju domaći stručnjaci, je da se na PKB farmama, uz pomoć Bovajn hormona, podigne produkcija mleka i na taj način poveća profit za 200 odsto.

Hormon rasta Bovajn (Bovine), je sintetički izolovan hormon koji su proizvele, kompanije Monsanto i Eli Lilly. Kompanije su zapravo izolovale i proizvele hormon koji u organizmu krava služi da one mogu da proizvode mleko i nazvale ga Bovajn.

Bovajn je pakovan kao inekcija. Inekcija se kravama daje intramuskularno i one posle toga zaista proizvode više mleka. Kompanije Eli i Monsanto tvrde da tu nema ništa loše jer se kravama zapravo daje hormon koje one ionako same proizvode. Veterinarski inspektori u Srbiji ne proveravaju da li su proizvođači mleka kravama davali ovakve inekcije, zbog čega je kupovina mlečnih farmi interesantan posao za one koji nameravaju da koriste ovaj proizvod.

U stvarnosti krave se razboljevaju kad im se daje ovaj hormon. Prva reakcija je da im slabi imuni sitem i postaju podložne infekcijama, usled čega njihovi organizmi reaguju i proizvode povećan broj belih krvnih zrnaca. Veliki broj belih krvnih zrnaca se potom vezuje sa mrtvim tkivom u organizmu krava i sa bakterijama i tako nastaju ćelije koje veterinari i doktori zovu "Pus-ćelije". Prisustvo pus-ćelija je u Americi i Kanadi u pojedinim mlekarama bilo toliko veliko da je njihovo mleko označeno kao "Pus-mleko". Uprkos ovim saznanjima nastavljeno je sa ubrizgavanjem Bovajn hormona u krave, ali se radilo na razređivanju mleka tako da se ne primeti prisutnost pus-ćelija. Industrija je čistila mleko, od pus-ćelija tako što je kravama davala antibiotike!

-Kada je pred kanadskim Senatom pokrenuta evaluacija Bovajn hormona, čovek koji je istovremeno bio naučnik i službenik vlade izašao je pred senat i hrabro svedočio, da mu je Monsanto ponudio mito od dva miliona dolara kako bi napisao da je ovaj hormon bezbedan i kako bi obustavio dalja istraživanja na tu temu. Takvo svedočenje je pokrenulo opsežnu istragu tokom koje se ispostavilo da su ukradena dokumenta o štetnosti Bovajn hormona iz Vladine kancelarije, dok su službenici jedan za drugim davali iskaze da su bili pod pritiskom da odobre upotrebu ovog hormona, ispričao je u TV Emisiji seme smrti Džefri Smit, izvršni direktor instituta za Odgovorne tehnologije i autor knjige "Genetski rulet".

Kasnije se ispostavilo da je u Americi legalizaciji Bovajna takođe prethodilo nestajanje dokumenata o njegovoj štetnosti iz FDA (Američka državna agencija za hranu i lekove). Tokom legalizacije Bovajna od strane američke FDA, među službenicima agencije koji su radili na tom slučaju bili su i bivši Monsantov advokat i dva bivša Monsantova istraživača.

U istom periodu, nezavisni veterinarski stručnjak, pri američkom FDA, Ričard Bros, dobio je otkaz pod izgovorom da usporava proces rada. On je potom tužio FDA i vraćen je na posao, dok je tokom suđenja njegov šef priznao da je sve bila nameštaljka kako bi ga se otarasili, pošto je Bros stajao na putu legalizacije Bovajn hormona. Doktor agro ekologije i biljne ekologije, Don Loter tvrdi da se u Americi svi naučnici koji rade bilo kakva istraživanja o štetnosti GMO po ljudsko zdravlje suočavaju sa uskraćivanjem pristupa fondovima, često bivaju uznemiravani i suočavaju se sa gubitkom posla.

Osnivač organizacije "Hranu i demokratiju sada!", Dejvid Marfi, tvrdi da je demokratija u Sjedinjenim državama kontaminirana uticajem globalnih korporacija i dodaje: "...SAD su rodno mesto savremene demokratije i slobodnog tržišta, ali danas su demokratska prava naroda u americi ukradena, dok su pravila slobodnog tržišta pokvarena. To je i razlog što kompanije poput Monsanta nalaze način da sa minimumom naučnog istraživanja i gotovo nikakvim testiranjem tih proizvoda mogu da dobiju odobrenje FDA da svoje proizvode prodaju...".

A 1.

Bakterije u GM soji i kukuruzu

Monsantovi naučnici otkrili su da u njihovom otpadu u koji je bacan i herbicid Roundup, živi bakterija, otporna na ovaj herbicid. Do tada se smatralo da Raundap ubija sve poznate i nepoznate biljke, bakterije i mikro organizme. Zaključak Monsantovih naučnika i menadžera bio je: "Super, hajde da ovu bakteriju ubacimo u lanac snabdevanja hranom". Gen bakterije koji je omogućavao da ona preživi Raundap, je izvađen i putem genetskog inženjeringa je ubačen u sojin DNK lanac. Takva soja je otporna na herbicid Raundap, dok sve ostale biljke nisu.

Proces proizvodnje takve soje je da se parče zemlje na kome je zasejana prska Raundapom i da u tom procesu umiru sve druge biljke osim GM soje. Aktivni sastojak Raundapa je glifosat. Glifosat je osmišljen 1964, ne kao herbicid već kao hemijsko sredstvo širokog spektra koje služi za vezivanje jona, molekula i jona metala sa namenom u različitim industrijama.

Bacanjem na zemlju ovog sastojka mnogi minerali, koji su biljkama neophodni da bi one bile zdrave i da bi ostvarile normalan nivo nutritivnih vrednosti bivaju uništeni. Glifosat uništava i mikroorganizme koji nose benefite za plodnost zemlje, a koji biljkama obezbeđuju hranu. Sa druge strane, sastojci Raundapa, podstiču patogene organizme u biljkama u velikoj meri.

Na taj način dobijaju se slabije biljke, ali jače biljne bolesti. Većina stoke u Americi jede Raundap soju, kukuruz, šećernu repu i pšenicu. Na taj način stočna hrana ima manjak nitritivnih vrednosti, što kasnije uslovljava manjak nutritivnih vrednosti u mesu. Sve ovo kreira situaciju da stanovnici zemalja u kojima je GMO dozvoljen konzumiraju meso, biljke i mleko sa manjkom nutritivnih vrednosti.

Tokom jednog sudskog procesa po privatnoj tužbi, 44.000 tajnih FDA dokumenata koji su se ticali GMO hrane je izašlo u javnost i tada je otkriveno da su direktor centra za veterinarsku medicinu i direktor centra za bezbednost hrane američkog departmana za bezbednost hrane, jasno napisali: "...Ostaci biljaka konstituenti ili otrovi u mesu ili mlečnim proizvodima mogu da izazovu probleme po pitanju bezbednosti hrane. Pokazalo se da hiljade toksičnih biljaka imaju otrovne efekte na životinje, ti biljni toksini nanose štetu i ljudskom organizmu."

Ubacivanje stranih gena u DNK lanac u biljkama, može dovesti i do fenotipskih promena kako poželjnih tako i nepoželjnih (genetske mutacije). U više istraživačkih radova iznete su tvrdnje da je u Americi devedest odsto stočne hrane proizvedeno uz pomoć genetskih modifikacija. Preostalih deset odsto su često delimično kontaminirani genetski modifikovanom sojom i kukuruzom.

Doktor medicine i direktor "Natural Solution Foundation", Rima Laibow ističe da je 95 odsto genetski modifikacija urađeno kako bi biljke bile sposobne da izdrže da ih prskaju sa što više hemije, dok su životinje modifikovane kako bi izdržale da ih kljukaju sa što više lekova.

Ono što se sa nama dešava je, da pošto su geni životinja i biljki koje konzumiramo promenjeni genetskim inženjeringom, dolazi i do promene naših gena. Jednostavno, životinje koje jedu GMO biljke doživljavju promenu gena, mi jedemo te biljke ili životinje i neminovno dolazi do promene naših gena. Pre svega dolazi do promene gena kod naših beba, i promene su permanentne.

A 2.

Profesor Marjan Jošt: Srbima savjetujem klonite se GMO-a!

Doktor genetike i oplemenjivanja bilja, i dugogodišnji saradnik instituta Pioneer Hi-Breed iz Hačinstona u Americi, i penzionisani profesor univerziteta u Križevcima u Hrvatskoj, Marjan Jošt u izjavi za Tabloid kaže:

-Srbima savjetujem isto što i Hrvatima - klonite se GMO-a!

Iz njegove izjave da se zaključiti da je nažalost došlo vreme da se političarima ne može verovati jer se dešava da oni ne rade u korist naroda već u interesu globalnih korporacija. Hrvati su braneći se od pošasti GMO-a preventivno sve hrvatske županije proglasili GMO slobodnim.

-Postoji akutni učinak konzumacije rezidua glifosata (aktivna komponenta herbicida Roundup) i kronični učinak GMO (uglavnom efekat strane bjelančevina na koji ljudski organizam nije naviknut) Protiv prvoga možete se boriti da poduprete zahtjev o zabrani upotrebe glifosata koji je trenutno pokrenut u svijetu. Time se automatski štitite i od RR-soje.

Ne zaboravite svijetom više ne vladaju Vlade pojedinih zemalja. Igre koje se vode vrlo su složene a u pozadini je Trilaterala. Zar nije strašno da buduću Hrvatsku predsjednicu postavlja NATO? Što više reći? Zar nije upravo održan sastanak Trilaterale u Beogradu, zaključio je profesor Jošt.

I u mnogim ranijim izjavama, Jošt je ukazivao i na povezanost genetskog inženjeringa i pojave bakterija rezistentnih na antibiotike.

A 3.

Žena koja radi o glavi Srbiji

Šefica pregovaračkog tima za pristupanje Evropskoj uniji, Tanja Miščević, očigledno je ozbiljan GMO lobista i zastupnik interesa ubilačkih kompanija iz SAD. Ali, da bi stekla poverenje kod svojih finansijera i nalogodavaca, morala je da prođe ozbiljan put. Posle doktorskih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, specijalizovala se "za evropska pitanja", na Univerzitetu u Bonu i na Evropskom koledžu u Brižu. Odatle je došla na mesto direktorke Kancelarije za evropske integracije u Vladi Srbije. Bila je i članica pregovaračkog tima Vlade Srbije za pregovore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što je Srbiju i uvelo u dugotrajnu recesiju, jer je domaća proizvodnja potpuno zgažena, a nekontrolisani uvoz robe iz EU, preplavio je Srbiju.

Ne treba izgubiti iz vida da je Tanja Miščević i potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji, nevladine organizacije koja je na budžetu angloameričkih korporacija. To valjda objašnjava, zašto gospođa Miščević ne nagovara neku evropsku, razvijenu zemlju, na proizvodnju GMO, nego nesrećnu, okupiranu i opljačkanu Srbiju.