Na licu mesta

Radnici SP Lasta iz Beograda u očaju pišu i Magazinu Tabloid i tvrde:

Lasti potkresuju krila

Posle smene rukovodstva, na mesto generalnog direktora, umesto Velibora Sovrovića, postavljen je Marinko Ljumović, čovek dokazanih sposobnosti za mešetarenjem. Od tada počinje sunovrat ovog preduzeća koje je već viđeno za jeftinu privatizaciju u korist nekoga ko će vlastodršcima umeti finansijski da se zahvali. Najvećeg autoprevoznika u Jugoistočnoj Evropi, pod vlašću naprednjaka, očekuju crni dani, tvrde zaposleni koji su posetili redakciju magazina Tabloid

Mersiha Hadžić

Saobraćajno preduzeće Lasta iz Beograda je drugi najveći autoprevoznik u Evropi, i najveći u Jugoistočnoj Evropi. Ove godine je u kompaniji zaposleno ukupno 4.052 radnika, od kojih je u matičnom preduzeću radilo njih 3.590, i dobitkom od 27.599.000 dinara. Sa neraspoređenim dobitkom u visini od 253.169.000 dinara knjigovodstvena vrednost Laste na kraju 2013. iznosila je 11.681.363.000 dinara.

Sve prethodne vlasti su nalazile načina da iz ovog velikog i poslovno uspešnog sistema izvuku novac za sopstvene, i potrebe svojih funkcionera, ali ovo što se dešava, od kako Srbijom upravlja Srpska napredna stranka, nije nikada ranije viđeno.

Urušavanje Laste počelo je 22. jula 2014. godine, kada je umesto kasnije privedenog Velibora Sovrovića, na mesto generalnog direktora, za vršioca dužnosti, postavljen Marinko Ljumović, dotadašnji izvršni direktor za saobraćaj. Sovrovića i njegove direktore funkcije je koštalo razbacivanje parama Nemanje Tomovića, gradskog funkcionera SNS-a i izvršnog direktora u Lasti: on je samo u jednom mesecu za reprezentaciju potrošio 390.000 dinara, a Lasta je mesečno plaćala i oko 200 litara goriva, koje je trošio njegov službeni auto.

Umesto da napusti Lastu, i udobno se smesti u zatvoru, Tomović je postao stručni saradnik za informacione sisteme. I dalje koristi službeni auto, ima mogućnost da troši pare za reprezentaciju, radi na nepostojećih sedam projekata za koje niko ne zna ko ih je naručio i, faktički, iz senke upravlja Lastom.

Kao nekadašnji direktor za saobraćaj Ljumović se „proslavio" prodajom linija, a sada bi da proda celo preduzeće. Pošto bi primio zadovoljavajuću sumu novca od nekog privatnog autoprevoznika, Ljumović je sebi podređenim vozačima naređivao da na liniju krenu neki minut posle darežljivog privatnika koji bi zbog toga usput pokupio sve putnike, a Lastini autobusi su vozili prazni. Posle izvesnog vremena rukovodstvo Laste bi zaključilo kako se ta linija više ne isplati i posao bi u potpunosti preuzeo privatnik.

Sada Ljumović ima daleko veće mogućnosti uzimanja para, nego dok je bio samo jedan od direktora sektora. Najbolje se zarađuje na tenderima, a vispreni generalni direktor zna da su najbolje plaćeni izgubljeni tenderi. U dogovoru sa konkurencijom Ljumović je na tenderu za prevoz radnika TE Obrenovac dao nerealno visoku ponudu, pa je umesto Laste pobedilo jedno privatno preduzeće iz Obrenovca.

Marinko Ljumović ne daje plate radnicima u Smederevskoj Palanci, tražeći od njih da pare naplate od opštine, koja duguje Lasti?! Sa druge strane, gradu Kragujevcu ne samo da se ne naplaćuje dug od 200 miliona dinara, već je Lasta još otplatila i kredit od 36 miliona. koji je grad imao, iako to uopšte nije morala. Ovo je mali poklon Ljumovića novoj naprednjačkoj vlasti u ovom šumadijskom gradu. Zauzvrat mu je SNS omogućio da najveći dužnik Laste, grad Beograd, redovno plaća svoje dugove, kako bi Lasta mogla normalno da funkcioniše.

Do dolaska Ljumovića na čelo preduzeća, Lasta je bila poznata po tačnosti i bezbednosti svojih autobusa. Sada, samo nekoliko meseci kasnije, od oko 800 autobusa koliko ih ima u voznom parku, 200 je neispravno i nebezbedno i oni služe još jedino kao rezervni delovi za preostala vozila. Pošto se novac troši na nepotrebne stvari, nema dovoljno para da se nabavljaju novi autobusi, tako da će Lasta uskoro ostati bez vozila.

Ljumović sve ovo može ra radi, jer nema ko da ga kontroliše. Članovi Izvršnog i Nadzornog odbora mahom su nesposobni i korumpirani, a neki su i jedno i drugo.

Ljumovićeva ljubavnica Maja Čiča je članica Izvršnog odbora direktora, a ukupno ima godinu dana radnog staža. Još jedan član istog odbora je Marko Bogdanović, kome je jedina preporuka za to mesto bila činjenica da je brat od tetke Vanje Udovičića. Sanja Glogovac, takođe član IO, je ne samo frustrirana i nesposobna, već je i žena jednog od dobavljača Laste koji se nalazi u malobrojnoj grupi odabranih, koji ne samo da redovno dobijaju poslove za ovo saobraćajno preduzeće, već i bez kašnjenja dobijaju pare za pružene usluge i isporučenu robu.

Jedini član IO koji nešto vredi je Vladan Maksimović, ali on kao pojedinac ne može ništa da promeni.

Predsednik Nadzornog odbora je Veljko Vukobratović, zvani Velja Vinjak, koji ne samo da ništa ne preduzima u pogledu zaštite interesa preduzeća, već i saučestvuje u kriminalu koji vrši poslovodstvo. Tako je on zajedno sa Ljumovićem i Majom Čičom potpisao ugovor sa izvesnom grčkom firmom Vega o uvođenju elektronske naplate karata u „Lastinim" vozilima.

Projekat je sličan Bus-Plusu iz GSP Beograda, jedino što niko ne ume da kaže gde se u svetu još koristi elektronsko očitavanje kartica na međunarodnim linijama?! Niko ne zna ni kako će doći do povećanja prodaje karata od pet odsto posle uvođenja ovog sistema, a što obećava „Vega", kada se zna da „Vegin" sistem nije kompatibilan sa „Apex"-ovim iz GSP-a, i da oba sistema ne mogu da se koriste u istom autobusu. Sistem nije kompatibilan ni sa postojećim softverom Laste za prodaju karata, tako da će radnici ovog preduzeća nastaviti ručno da unose podatke. Jedino što je poznato je da je rukovodsto zainteresovano za uvođenje ovog sistema, iz razloga što je u talu sa Grcima, koji na ovaj način za najmanje narednih deset godina preuzimaju kompletnu prodaju karata i to uz dobru proviziju. Ugovorom je planirano da Vega preuzme i sve postojeće ugovore Laste o prevozu putnika. Ovakav sistem, da je zaista neophodan, mogla bi da napravi i sama Lasta, ali onda ne bi bilo provizija za poslovodstvo i njihove političke mentore.

Sekretar društva je Dragana Jurdana, pravno nepismena pravnica, koja sastavlja nerazumljive zapisnike sa sednica Izvršnog odbora direktora i Nadzornog odbora. Pre nego što je dospela u Lastu, i to odmah na funkciju, ona je imala kozmetički salon. Od ulepšavanja ljudi dogurala je do ulepšavanja dokumentacije. Iako se ne razume u sopstveni posao, Jurdana zna da Nadzorni odbor ne treba, bolje rečeno ne sme da dobije na uvid sva dokumenta, jer neka nisu po volji rukovodstva. Zajedno sa predsednikom NO Veljkom Vukobratovićem ona naknadno prepravlja već odobrene zapisnike, i arhivira ih kako njima dvoma odgovara.

Zahvaljujući ovakvom poslovodstvu, prihod se konstantno smanjuje, ali se zato rashodi povećavaju. Ljumović je proklamovao politiku štednje, u toku koje je u periodu od 1. avgusta do 21. novembra stavka „ostali rashodi" desetostruko uvećana, u odnosu na raniji period, i oni su iznosili 358.618.461,63 dinara. Kompletni prihodi u tom periodu su za svega deset miliona dinara bili viši od ukupnih rashoda. „Rat je mir", pisao je svojevremeno Džordž Orvel, a sličnu logiku zagovaraju Ljumović i njegovi saučesnici, tvrdeći da štede tako što se razbacuju.

Do kraja godine Lasta negde mora da pronađe 16 miliona evra, koliko je potrebno da se plati bankama na ime ranijih zaduženja, kako one ne bi aktivirale menice. Ako ne nađe pare, ili se ne nagodi sa bankama, Lasti će biti blokirani računi. Ljumović, istina, tvrdi kako se sa bankama dogovorio o reprogramu duga, ali nije u stanju da svoje reči potkrepi dokumentima. Da nešto nije u redu u Ljumovićevim izlaganjima vidi se iz tvrdnje kako su banke spremne da Lasti tokom reprograma odobre kamatnu stopu od, navodno, samo pet odsto, što je za tri odsto niže od referentne kamatne stope koju propisuje Narodna banka Srbije?

Ljumović i Velja Vinjak se naglas hvale kako su nesmenjivi, i kako uživaju punu podršku Aleksandra Vučića i Alekse Jokića. Upućeni tvrde da Ljumović lično ne poznaje nijednog od njih dvojice, ali niko to ne može ni da proveri.

Država je većinski akcionar Laste i samo ona može da smenjuje i postavlja generalnog direktora i ostale rukovodioce, ali ona nije zainteresovana da poboljša stanje ovog preduzeća. Očigledno je da se sprema privatizacija Laste, a da bi je neko od zaslužnih tajkuna, bliskih vladajućoj garnituri kupio za male pare, potrebno je prvo da ovaj gigant bude poslovno ruiniran. A ko to može bolje da uradi od Ljumovića i njegovh pajtaša?

A 1. Državno je, koga zato briga?

„Akcijski fond" iz Beograda ima 44,6 odsto akcija Laste, Republika Srbija poseduje 10,93 odsto akcija, a PIO Fond je vlasnik još 8,9 odsto akcija bez prava glasa. Ostalo je u rukama malih akcionara od kojih niko pojedinačno nema ni jedan odsto akcija.

U „Akcijskom fondu" jedini akcionar je Republika Srbija.