In memoriam

U prošlosti su redakcije, očekujući odlazak važnih drugova iz života, mesecima unapred pisale oproštajne tekstove, da im se nešto ne omakne. Mi, takođe, imamo pripremljen tekst. Evo i njegove sadržine, koju šaljemo na javnu raspravu. Ko ima neku ideju, neka doda nešto svoje, zbog konačne verzije

Juče je, posle višegodišnjeg najavljivanja svog smaknuća, i tvrdnji da neće preživeti, konačno, nepoznat čovek zauzeo busiju. Imao je oko sokolovo i nije mu zadrhatala ruka.

Očevici tvrde da se čuo prasak, samo "keee" i trzaj nogama. I bio je kraj. Pratioci su se zgledali, čudeći se ko je bio taj koji je to uradio.

Vest je objavila, povezana crnom maramom, pantomimičarka Olivera. Dve joj suze nakvasiše lice, a kada je završila objavu, obrisla je tragove suza i ustajući sa stolice krenula je prema čoveku koji je stajao u studiju, a osetivši da je on naslednik, obratila mu se rečima: "Dozvolite mi da vam...''. A dotični je odgurnu, navodeći da nije prilika, mada ona koristi svaku priliku.

Kada su čuli tu dugo očekivanu objavu, građani su živnuli. Izašli su na ulice. Pucaju puške, prangije, neko iz automata žali pokojnika.

Na gradskom trgu, čovek se pope na spomenik i viknu, iz sveg glasa - "A gde ste bili ove tri godine mamu vam jebem! Ćutali ste kao zaliveni. Krao je, varao, lagao, pljačkao ko lud, jebo' vam je sinove, uzimao milijarde, vređao vam je krsne slave, istoriju vašu, nazivao vas stokom i neradnicima, a vi ste ćutali i trpeli. Ko je od vas tada uzeo pušku i poručio mu da ide u materinu, ili ga neće biti? Toliko ste bili tihi i poslušni da je nesrećnik morao sam da izmišlja atentate na sebe, da vas hrabri da krenete!".

Pola sata kasnije, stiglo je i službeno saopštenje. Spiker je svečano-tužnim glasom pročitao vest da je On otišao, i da ga je srce otkucalo. Imao je, kazao je spiker, visok krvni pritisak, a što je posledica njegovog danonoćnog rada i pregnuća, za dobrobit svih naroda i narodnosti u Evropskoj uniji. Jedino nije stigao da misli o Srbima. Ostaće, kazao je službeni spiker, upamćen kao čovek koji je zadužio svakog građanina ove zemlje za najmanje po pedeset hiljada evra po glavi, i da će ga se sećati i naša pokoljena, žaleći što nisu imala priliku da ga oni upoznaju, i tako se oslobode, na vreme nametnutog im duga.

Odbor za sahranu, odlučio je da se kremacija odmah obavi, u strahu da pokojnika, koji je često boravio u centralama stranih službi, ne kloniraju. Dovoljno je strašno i traumatično sećanje na njega, a ponovni susret bi bio tragičan.

Neka mu je teška crna zemlja, i neka dugo počiva u paklu.