Propadanje

Kad je volja guvernerke NBS takva, onda može biti osnovana čak i banka bez poslovnih ambicija - u ovom slučaju - Mirabanka ad

Suočavanje sa istinom

Iza leđa građana Srbije, vrh sadašnje vlasti doslovno radi šta hoće. Tako je Narodna banka Srbije, bez ikakvog osnova, omogućila osnivanje Mirabanke ad, koja je u stvarnom vlasništvu grupe iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Od polovine oktobra meseca prošle godine, kada je i uplaćen depozit u Trezor Narodne banke Srbije, ta banka nije radila niti, po svemu sudeći ima nameru. Šta je bio cilj srpskih vlasti i šta su stvarni ciljevi arapskih bankara u Srbiji? Istovremeno, Vlada Srbije prikriva kakve su stvarne posledice velikog pljačkaškog skandala vezanog za šabački Farmakom i Miroslava Bogićevića. Jedno je jasno: politička vrhuška radi danas isto ono što su njeni prethodnici radili: pronalazi lažne investitore i upumpava novac u svoje privatne džepove.

Miodrag K. Skulić

Rešenjem Agencija za privredne registre (APR), od 05.02.2015. godine, osnovana je Mirabanka, AD sa kapitalom od samo 15 miliona evra, sa sedištem u Beogradu, Španskih boraca 3. Zakonski zastupnik Banke je Vladimir Ahmed, a ostali zastupnici su Saša Mićević i Vladimir Čolić. Članovi Izvršnog odbora su takođe Vladimir Ahmed, Saša Mićević i Vladimir Čolić, predsednik Upravnog odbora je Majed Fuad Mohammad Oden, iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a članovi su Heshan Ahmed Mohamed Elsayed Heikal iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, dr Jelena Galić, Vladimir Radić i Dejan Nikolić.

Dr Jelena Galić je podnela ostavku 9. februara, što je dana 24.03. 2015. godine upisano u Registar APR-a, a sutradan je na njeno mesto imenovana Danica Popović.

Dr Jelena Galić je podnela ostavku, jer je postavljena za zakonskog zastupnika AIK Banke, u svojstvu predsednika Izvršnog odbora te banke.

Kapital banke je uplaćen u depozit Trezora 16.10.2014. godine od strane Duingraaf Financial Investments B.V. iz Amsterdama, u skladu sa holandskim zakonima. Od tada do danas, ova Banka nema aktivnosti, pa se postavlja razumno pitanje, ko stoji iza ove novoformirane banke?

Posle Moskovske banke u ovom period nije formirana nijedna nova banka. Postavlja se takođe i drugo pitanje, kako je guvernerka Jorgovanka Tabaković odlučila i utvrdila da će bankarsko tržište od 4,2 milijarde evra kapitala sadašnjih 20 banaka, unaprediti i razviti banka sa kapitalom od samo 15 miliona evra, odnosno sa učešćem od manje od 0,4 odsto kapitala u ukupnom bankarskom sektoru!

Farmakom i njegova zavisna društva, svi u stečaju

Tabloid je u više navrata u poslednje tri godine donosio dokumentovanu analizu da je Koncern Miroslava Bogićevića, Farmakom, nastao od farme za uzgoj pilića, zaklao srpsko bankarstvo i privredu za 455 miliona evra. Nakon hapšenja i ovih dana puštanja na slobodu, uz upotrebu narukvice, slom ovog Koncerna je priveden kraju samo što banke, poput Komercijalna banke, AD, to u svojim knjigama nisu sprovele, a i ptice na grani znaju da je ceh više miliona evra. Sa više od pet milijardi potraživanja od tri Bogićevićeve firme u stečaju, Komercijalna banka je otpisala na teret prihoda, rezervacijom, samo 2,77 milijardi dinara, dok je na teret buduće neraspoređene dobiti predvidela pokriće od 2,3 milijarde dinara.

Sa tim partnerom, suvlasnikom našeg najstarijeg štampanog lista (Politika - Novine i Magazini, doo iz Beograda) ne treba se igrati, jer taj dužnik može, na kraju, formirati banku, ili je već formirao, a srpsko tržište i srpska državna i javna uprava, pa i srpsko sudstvo su „šupalj švajcarski sir", za razliku od švajcarskog bankarstva i sudstva, koji su čvrsti ko granit.

Koncern Farmakom je ukupno, pre sloma, zapošljavao čak 3.096 radnika. U skoro svim zavisnim društvima iskazuje poslovanje sa gubitkom ovaj koncern na početku ove godine iskazao je ukupno dugovanje bankama, dobavljačima, državi i zaposlenim radnicima od 64 milijarde dinara, ili više od 550 miliona evra. To je privredni subjekt sa najvećim dugovanjem u Republici Srbiji.

Ko je vlasnik Farmakom-a?

Vlasnik Koncerna Farmakom, Šabac je Miroslav Bogićević, JMBG: 0510953772017, koji je osnovan 15.06.1997. godine.

Ovaj od Demokratske stranke nazvan sistem bio je opredeljen da povuče srpsko rudarstvo. Baš u to vreme stranka mu je dodelila i "medijsku funkciju", da iz blata izvadi dnevni list Politika, Novine i magazini, doo, iz Beograda.

Sve se ovo dešavalo posle dugogodišnjeg poklona ovog dnevnog lista kompaniji Bode Hombaha (WAC) i neuspelog „braka" sa ovim austrijsko-nemačkim holdingom. Ali, zašto Farmakom koncern u svom konsolidovanom bilansu i datim napomenama, uz taj bilans, ne obuhvata zavisno doo Politika Novine i magazini, nije nam jasno. U Registru Agencije za privredne registre, na tom društvu piše da je sa 50 odsto kapitala vlasnik Ooo East Media Group iz Moskve, iza koje bi trebalo da stoji neko od povezanih društava Farmakom-a. Politika Novine i magazini, doo u 2013. godini sa 318 zaposlenih iskazala je na 1,69 milijardi dinara ukupnih poslovnih prihoda, uz neto dobit od 9,1 milion dinara, dok je prethodne 2012. godine na istom iznosu ukupnih prihoda iskazao gubitak od 270 miliona dinara.

Ono što najviše zabrinjava u analizi poslovanja ovog Koncerna je iskazana knjigovodstvena vrednost zaliha od 26,5 milijardi dinara, ili više od 233 miliona evra. Zalihe u rudarstvu predstavljaju finansijski nerešiv problem, jer se moraju finansirati skupim kreditima. Samo u odnosu na prethodnu 2011. godinu vrednost zaliha u ovom Koncernu povećana je za 8,2 milijardi dinara, ili za više od 72 miliona evra.

Rudnik olova „Suva ruda" iz Raške kupio je 11. decembra 2007. godine Koncern Farmakom iz Šapca na licitaciji na kojoj je prodavana stečajna masa tog rudnika u stečaju za 587.317.504 dinara.

Priulikom posete Miroslava Bogićevića opštini Raška 11. oktobra 2012. godine, godinu dana nakon kupovine ovog rudnika, koji i tada nije aktiviran, on je izjavio, a prenela Televizija Raška i Televizija B92, da će investirati u ovaj rudnik 30 miliona evra i da će posao dobiti 500 ljudi. Ovaj koncern, rekao je, tom prilikom Bogićević, zainteresovan je, pored rudarstva, da u opštini Raška investira i u oblasti turizma, poljoprivrede i stočarstva.

Na ovu televizijsku emisiju B92 javilo se devet komentara. Jedan od njih je napisao: „A, što svim izvođačima radova nije platio po nekoliko meseci. To nema veze!", dok je neko drugi dopisao i ovo: „Rudnik, uz stočarstvo i poljoprivredu, turizam, to može da smisli samo neko iz DS ko nema veze sa poslom. Ovo je onaj koncern koji je parama Agrobanke kupio 'Politiku', a sad i rudnik...".

Rudnik „Suva ruda" nikad nije proradio, jer već četvrtu godinu zapošljava samo 11 radnika, koji obavljaju pomoćne i sporedne poslove u rudniku i oko rudnika, jer su ukupni poslovni prihodi u 2012. godini samo 24 miliona dinara. Ono što zabrinjava kod ovog rudnika je činjenica da je nakon kupovine rudnika u stečaju Koncern izvršio novu procenu njegove vrednosti i 2012. godine je uvećao za 9,3 milijardi dinara, ili za oko 85 miliona evra, iako i tada rudnik nije radio. Verovatno je današnja vrednost uvećana na skoro 90 miliona evra, da bi MB Farmakom stavio hipoteku na tu vrednost i te novce potrošio tamo gde je utrošio i onih 550 miliona evra.

Šta čini obaveze Koncerna Farmakom, doo, Šabac?

Ukupne obaveze Koncerna su 64 milijarde dinara, ili 550 miliona evra, od čega dugoročni krediti 10,7 milijardi dinara, 39 milijardi dinara obaveze po kratkoročnim kreditima i 21,4 milijarde obaveze prema dobavljačima, javnim preduzećima, državi i zaposlenima. Obaveze po PDV i prihodima državnim javnim preduzećima su veće od dve milijarde dinara.

Sada ovaj koncert planira da obmane poverioce tako što će Privrednom sudu u Valjevu podneti unapred pripremljen plan reorganizacije, kojim će poveriocima ponuditi rok otplate od 15 godine za obaveze prema bankama i osam godina za obaveze prema dobavljačima. U tom periodu poveriocima neće se obračunavati kamate, a kako je poznato da je godišnja inflacija u Srbiji između 6 i 13 odsto, to proizlazi da će poverioci banke izgubiti dve trećine današnjeg realnog potraživanja, a dobavljači jednu polovinu.

To je model prihvaćenog plana reorganizacije u Privrednom sudu u Valjevu za Interkop Šabac.

Samo matično društvo Farmakom ima ukupne obaveze više od 29 milijardi dinara, što je ogromno u odnosu na ukupne obaveze po konsolidovanom bilansu od 64 milijarde dinara. Ovih dana je iz stečaja prodata Livnica Požega, koja je bila u sastavu M.B. Koncerna Farmakom, Šabac.

Koje banke imaju potraživanja po datim kreditima ovom koncernu

Po osnovu dugoročnih kredita banke potražuju 13,7 milijardi dinara, ili više od 120 miliona evra. Prva među njima je Komercijalna banka, AD, Beograd sa potraživanjem od 50 miliona evra, slede Fond za razvoj Republike Srbije sa 7,5 miliona evra i Credy banka sa milijardu i 67 miliona dinara, dok Moskovska banka, AD, Beograd potražuje milion evra. Od inostranih poverilaca IFC potražuje 70 miliona evra i Amsterdam trade bank 25 miliona evra.

Po osnovu kratkoročnih kredita ovaj koncern duguje 39 milijardi dinara, a među najvećim davaocima kredita su Banka Poštanska štedionica, Srpska banka i AIK banka, Banka Intesa i NLB banka.

Ono što posebno zabrinjave su obaveze po datim garancijama koje su dostigle 42,4 milijarde dinara, od čega garancije za povezana preduzeća 32,3 milijarde dinara i garancije date za druga nepovezana preduzeća 10,1 milijardu dinara. S druge strane date su hipoteke na 33 nepokretnosti i pojedinačnu opremu.

Ovaj, od Demokratske stranke nazvan sistem, bio je opredeljen da povuče srpsko rudarstvo. Baš u to vreme stranka mu je dodelila i medijsku funkciju da iz blata izvadi dnevni list

Politika, Novine i magazini, doo, Beograd

U Registru Agencije za privredne registre, piše da je sa 50 odsto kapitala vlasnik Politika, Novine i magazini, doo, Beograd, ustvari Ooo East Media Group iz Moskve, iza koje stoji neko od povezanih društava Farmakom-a. Politika Novine i magazini, doo u 2013. godini, sa 318 zaposlenih, iskazala je na 1,69 milijardi dinara ukupnih poslovnih prihoda, uz neto dobit od 9,1 milion dinara., dok je prethodne 2012. godine na istom iznosu ukupnih prihoda iskazao gubitak od 270 miliona dinara.

Ko će platiti ovaj ceh i šta će biti sa rudnicima i topionicom

Da li će zbog svega ovoga, Demokratska stranka, ili neko od njenih kadrova, biti podvrgnut odgovornosti, ili će koalicija SNS i SPS, i ovaj promašaj DS prihvatiti na račun Republike Srbije kao kolaterarnu štetu?

U Sloveniji je pred parlamentalnim odborom svedočio Rine Kondež, direktor lanca trgovina „Merkur", doveden iz zatvorske ćelije, gde je na izdržavanju petogodišnje zatvorske kazne, koji je koncem 2007. godine proglašen najboljim slovenačkim menadžerom. Tamo je zbog protivpravnog sticanja materijalne koristi i falsifikovanja poslovne dokumentacije, prilikom menadžerskog preuzimanja. On je tom prilikom izjavio: „To je bilo vreme konjukture i velikog optimizma, kada su banke imale neograničen pristup stranim izvorima finansiranja i dosta novca ... Za propast su krive banke...".

Ako Slovenci mogu da obrazuju parlamentalni odbor, može i Skupština Srbiji. Tada bi se utvrdilo ko je sve i na osnovu koje dokumentacije odobravao Koncernu Farmakom i Bogićeviću kredite, za koje namene, i ono što je posebno interesantno gde su istog dana ili ujutru otišli toliki milioni evra. Upropaštavanje tri rudnika, jedne topionice, najpoznatije mlekare, dve livnice, fabrike akumulatora i još šta sve ne, a sve te firme su imale tržište, razlog su da država ostvari svoje pravo i obavezu, da istraži kako je do toga došlo, a time bi se otkrilo i ko stoji iza banaka, bile one naše ili tuđe. Ima li Skupština Srbije volje i obraza da formira i Anketni odbor ovim povodom?