Srpska napredna stranka u svemu liči na svog predsednika: nastala je prevarom, razvila se širenjem zabluda i laži, nanosi štetu narodu i državi i čeka je neslavan kraj.Kao i Aleksandar Vučić, naprednjački mehur od sapunice izgleda moćno samo u režimskim medijima. U stvarnosti, SNS je rastrzana unutrašnjim sukobima po svim nivoima, od Predsedništva do mesnih odbora, potvrđuje istraživanje Predraga Popovića, bivšeg urednik Dnevnog Telegrafa, Nacionala i Pravde i dugogodišnjeg bliskog Vučićevog saradnika
Predrag Popović
Vučić je svoj politički kartel rasteretio svake ideologije, principa i morala, a u skladu s tim birao je i saradnike. Pored konvertita iz svih stranaka, u SNS-u su svoje mesto našli brojni kriminalci, ubice, ratni i antiratni profiteri, krupni mafijaši i obični džeparoši. Kao što je davno primetio jedan bivši novinar, Vučić svima izgleda kao tegla senfa - ko god ga vidi, poželi da u njega umoči svoju viršlu. Istu želju imaju i mnogi paraziti koji ga danas okružuju, ali problem je u tome što nema dovoljno senfa za sve.
Nervozni zbog neispunjenih ambicija, naprednjaci su se okrenuli jedni protiv drugih. Gotovo da ne postoji stranački odbor u kome nema raskola, svađa i fizičkih obračuna. Nesposobni da vrše vlast i rade bilo šta korisno, naprednjaci su dokazali da su sasvim solidni u kreiranju afera, nameštanju poslova, pravljenju i traženju rupa u zakonu, pa i u unutarstranačkim sabotažama, špijuniranju i šamaranju.
Iako su podele motivisane isključivo ličnim interesima istaknutijih pojedinaca, iskazuju se kroz pripadnost Vučićevom ili Nikolićevom klanu.
Sukob koji je tri godine tinjao, uz povremena rasplamsavanja, epilog će dobiti na vanrednim parlamentarnim izborima. Računi će se svoditi preko izbornih lista s kojih Vučić namerava da počisti većinu Nikolićevih ljudi. Zarad mira u kući, vođa naprednjaka je kadrovima svog političkog oca prepustio nekoliko gradova i opština. Pošto više ne postoje razlozi za kohabitaciju, uskoro će biti otvorena sezona lova na pripadnike Nikolićeve frakcije.
Šta ih očekuje videli su na primeru Tomislava Nikolića, koga Vučić preko svojih medija i uz pomoć sluge, pokornog Vojislava Šešelja, kompromituje na najprljaviji način; zvaničnu decu mu optužuje za korupciju, a prebrojava vanbračnu, dok mu suprugu Dragicu optužuje za kriminal.
Bez obzira na funkciju predsednika države, Nikolić može samo da javno kuka kako ga Vučićeve službe prisluškuju. Sva moć je u Vučićevim rukama, a on zna kako da je upotrebi, bar kad su u pitanju spletke i intrige.
Vučić još nije odlučio šta da radi s Nikolićem. Činjenica je da se Toma ponaša korektno, ne zloupotrebljava funkciju predsednika, ne meša se u rad i ne utiče na odluke Vlade i stranke, ali to nije dovoljno da smekša Vučića. To zna i Nikolić, zato izbegava i polemiku, a kamoli otvorenu borbu. Odnos snaga bi se donekle poremetio samo ako se Nikolić ohrabri da s Ivicom Dačićem uđe u neku vrstu saradnje. Međutim, obojica su suviše špekulišu, znaju šta bi ih snašlo kad bi se suprotstavili despotu.
Mnogo kompleksniji unutarstranački problem Vučiću stvara Zorana Mihajlović. Prezentacijom viška ambicije i arogancije, zasnovanog na podršci određenih stranih centara moći, svakodnevno mu podriva autoritet i diže pritisak. No, ona nema šanse u nadgornjavanju sa Vučićem, koji je, strpljiv i uporan, uspeo da u toj disciplini nadšešelji i Šešelja.
Kako stoje stvari, Vučić joj je demonstrirao pre nekoliko nedelja, posle njenog povratka sa puta na kome je potrošila oko 8.000 evra sa službene „viza" kartice. Iako Pravilnik o sadržini, izdavanju i vođenju putnih naloga ne dozvoljava da ga potpisuje lice na koje se nalog odnosi, Mihajlovićeva je bila prinuđena da to uradi jer je lično Vučić zabranio svim službenicima u Vladi i njenom ministarstvu da joj izađu u susret. Ne samo što ju je prinudio da prekrši pravilnik, nego je i preko svog „Informera" plasirao priču o njenom rasipništvu, navodeći da je za kupovinu gaćica, naočara i parfema potrošila tačno 895.951 dinar. Račun je podmirila ličnom uplatom na „viza" karticu, što ne menja utisak o bahatosti i kršenju propisa.
Čistku u vrhu Srpske napredne stranke Vučić je počeo od potpredsednika Igora Mirovića. U igri mačke i miša, Vučić je novosadskog političara godinama zamajavao obećanjima da mu je namenio značajnu funkciju. Posle obe naprednjačke izborne pobede, i 2012. i 2014, Mirović je ostajao bez ministarskog mesta, zadovoljavajući se vođinim uveravanjem da se strpi do pokrajinskih izbora, kad će ga postaviti za premijera Vojvodine. Izbori su se približili, a Mirović je ispao iz igre.
Čim je shvatio da je ispao naivan, Mirović je napravio drugu grešku. Potrčao je Nikoliću u zaštitnički zagrljaj. Džabe. Umesto oprosta grehova, Vučić je zapretio rasvetljavanjem Mirovićeve uloge u korupcionaškim aferama „behaton" i ATP Vojvodina.
Izbacivanje Igora Mirovića sa spiska pretendenata na mesto budućeg naprednjačkog premijera Vojvodine rasplamsalo je ambicije njegovih konkurenata. Iako se otvoreno nametao, iz kalkulacija je ispao Aleksandar Bata Milovančev, šef odborničke grube SNS-a u novosadskom parlamentu. Milovančev nije štedeo na finansijskoj podršci stranci. Mnogo je davao, a i primao. Zahvaljujući SNS-u dobija četiri plate, ukupno 397.930 dinara. Bez obzira što Milovančev ima ono što Vučić najviše voli - pare - nije dobio poverenje gospodara, čak i među naprednjacima je suviše omražen da bi bio prihvatljiv.
U tim kalkulacijama sve su tanji izgledi Miloša Vučevića, aktuelnog gradonačelnika Novog Sada. Istrošen unutarstranačkim sukobima, bez kredibiliteta i sposobnosti da privuče sponzore, Vučević se pretvorio u klovna koji otvara gradilište za podizanje jednog semafora i svečano pušta u rad točilicu za gas na pumpi. Ipak, Vučić ga, i takvog, drži na klupi za rezerve, možda mu zatreba.
Trenutno, Vučićev favorit broj 1 za pokrajinskog premijera je Branislav Nedimović, aktuelni gradonačelnik Sremske Mitrovice. Na tu funkciju došao je još 2008, kao kandidat Demokratske stranke Srbije. Godinu dana pre isteka mandata napustio je DSS i osnovao grupu građana „Vredna Mitrovica", a u januaru 2015. prešao je u SNS, ponosno ističući da je transfer ostvaren uz „direktno učešće Aleksandra Vučića".
Uz novog mezimca Nedimovića, Vučić se uzda i u Miloša Tomića, koji je takođe dokazao konvertitski karakter. Tomić se istakao u Demokratskoj stranci iz koje je prešao u Dinkićev URS, pa u DSS, da bi se, dok ga interes drži, skrasio u SNS-u. Istim tempom menjao je i funkcije u najvećim državnim preduzećima. Bio je predsednik Upravnog odbora NIS-a, direktor „Transnafte" i „Srbijagasu", a radio je i u „Srbijavodama" i „Hidroinvestu", a trenutno se nalazi na čelu Uprave carine. Za tog nestašnog menadžera Novosađani tvrde da je vlasnik nekoliko noćnih klubova, među kojima je i „Muzej" na Tvrđavi, poznat po najlepšim go-go plesačicama u Srbiji.
Kao s go-go devojkama, Tomić se odlično snalazi i s rođakama Aleksandra Vučića. Da bi se dodvorio vođi, zbrinuo je njegove dve sestričine Miu i Anju Kostić. Preko „svog čoveka" Zorana Jovičića, Miu, koja je i odbornica SNS-a u gradskoj Skupštini, zaposlio je u Javnom preduzeću Poslovni prostor. Anja se, navodno, nedavno udala za Damira Zobenicu, naprednjačkog poslanika u Skupštini Vojvodine. Ko poznaje Zobenicu iznenadiće se vestima o ženidbi, ali ne i o usponu u kartelu. Rođeni Puljanin, nastanjen u Novom Sadu, nedavno je dobio odrešene ruke da raščišćava odnose među zavađenim naprednjacima u Nišu, što dovoljno govori o vrsti poverenja koje u njega ima Vučić.
Po rođačkoj liniji, naravno diktatorovoj, Tomić je momka iz Bosne Milana Stanivukovića, zvanog Arči, prvo zaposlio u Carinu, a onda ga je progurao do mesta direktora Gradskog saobraćajnog preduzeća. Zbog svih zasluga, neće biti iznenađenje ako Vučić za vojvođanskog premijera na kraju podrži baš Miloša Tomića.
S druge strane, Maja Gojković nema baš nikakav uticaj na kadriranje među naprednjacima u Novom Sadu i Vojvodini. Pošto je podržava još samo Uroš Balov, Gojkovićka nije uspela ni dvoje-troje svojih štićenika da udomi u gradskim preduzećima. No, to joj je najmanja briga. I sama će se, posle sledećih izbora, naći u neprijatnoj situaciji, jer se lako može dogoditi da je Vučić pusti niz vodu, a to bi omogućilo raspetljavanje afere ATP Vojvodina, novi sudski proces, prikladnu kaznu, plenidbu imovine i odlazak na duže službeno putovanje u Mitrovicu ili Zabelu.
Još dok je bio jedan od vodećih ljudi Demokratske stranke Goran Knežević godinu dana je proveo u pritvoru. Iza rešetaka je maštao samo o osveti Bojanu Pajtiću, koga je smatrao odgovornim za svoju golgotu. Dugo se nadao da će ga smeniti na mestu pokrajinskog premijera, ali od toga, po svemu sudeći, neće biti ništa.
Vrsni ribar ljudskih duša, Aleksandar Vučić uverio je Kneževića da se koncentriše na korisnije stvari. Posle kraće avanture na mestu aflatoksičnog ministra poljoprivrede, Knežević je ostao bez mogućnosti da se kandiduje za neku državnu funkciju. Vučiću je bio korisniji za mešetarenje na terenu, daleko od javnosti. Kao čovek od poverenja, a s velikim iskustvom i brojnim poznanstvima, Knežević obavlja osetljive zadatke vrbovanja funkcionera iz drugih stranaka. Koliko dobro ispunjava obaveze najbolje ilusturuje stanje na političkoj sceni njegovog Zrenjanina.
U kampanji za lokalne izbore 2012, Knežević je, kao kandidat SNS-a za gradonačelnika, osvojio 29 odsto glasova, četiri više od Vučića u Beogradu. Međutim, onda je prihvatio ulogu diktatorovog specijaliste da prljave poslove i na mesto gradonačelnika postavio Čedomira Janjića, a Sašu Santovca za njegovog zamenika. Nema veze što je Janjić bio kandidat DSS, a Santovac SRS i što su vodili najžešću kampanju protiv Kneževića i SNS-a. Pored njih, Knežević je na naprednjačku deponiju doveo i mnoge druge funkcionere i članove DS, DSS, SRS i raznih grupa građana, stvorivši miks kakav nije zabeležen u novijoj istoriji Srbije i ostatka sveta.
S takvom vlašću, logično, Zrenjanin propada, ali glas iskrenih opozicionara se ne čuje, lokalni mediji su strogo kontrolisani.
Zbog tih zasluga, Zrenjaninci su Kneževiću prikačili podrugljiv nadimak „banatski Isus", ali on ne mari, ispunio je životni san, dobio je mesto u bordu direktora NIS-a, zvaničnu platu od 10.000 evra, službeni auto i šofera, ali ne i obavezu da ide na radno mesto. Iako u vrhu SNS-a ima mnogo ljubomornih na Kneževićev status Vučićevog „ucenjenog miljenika", čak i oni mu priznaju veštinu u obavljanju prljavih zadataka, među kojima je, kako kažu, i držanje Vojislava Šešelja na kratkom povocu, malo uz pomoć štapa, malo više na konvertibilan način.
Mantru „u SNS nema podele na Vučićeve i Nikolićeve ljude" vrte sve zaraćene naprednjačke struje, pa i one subotičke.
- O podelama u SNS pričaju oni koji ne mogu sebe da pronađu u stranci, oni koji ne mogu da naprave željeni uspeh, ili oni koji ne dođu na željeno mesto. Oni koji ne poštuju hijerarhiju stranke i koji misle da mogu da iznose svoja privatna mišljenja i da vređaju članove moraju da snose posledice - tvrdi Gojko Radić, član predsedništva SNS-a i predvodnik Nikolićeve frakcije.
U pravu je. S tim što će iz stranačke hijerarhije uskoro biti najureni mnogi Nikolićevi ljudi, među kojima i Radić, o kome Vučić i privatno i javno ima najgore moguće mišljenje. Na nedavnim izborima za savete mesnih zajednica u Subotici naprednjaci su ostvarili odličan uspeh, osvojili su apsolutnu vlast. Međutim, iza tog podatka krije se problem: od 130.000 upisanih birača za SNS je glasalo samo oko 8 odsto. Svestan da bi veća izlaznost probušila naprednjački preduvani balon, Vučić je odlučan u nameri da se reši Radića i stranački odbor prepusti Bogdanu Labanu.
Iako je direktor „Elektrovojvodine", Laban vrlo vredno radi u stranci. Vučić u njega ima toliko poverenje da će ga prebaciti u Beograd, kako bi ga uključio u vođenje kartela. U svakom slučaju, Laban će imati istaknutu ulogu u predstojećoj kampanji, koja za jedan od ciljeva ima i čišćenje SNS-a od Radića i ostalih nepodobrnih nikolićevaca.
Ko su i kakvi su naprednjaci videlo se tokom sukoba u Vršcu. Iako su na izborima osvojili samo šest odborničkih mandata, bez potrebe su kooptirani u vlast. Dogovor je, navodno, ostvario Tomislav Nikolić, kako bi došao do uticaja nad Vršcem. Međutim, njegovi kadrovi su izazvali toliki revolt članstva da su pred sedištem lokalnog odbora organizovani protesti. Uz transparente s pozivima Vučiću da dođe, smeni nespodobno rukovodstvo i reši problem, jedni naprednjaci su delili letke s optužbama na račun drugih naprednjaka. Po modelu kakav postoji u vrhu stranke, udarili su kum na kuma, v.d. predsednika opštinskog odbora SNS-a Ljubiša Milosavljević na Slavišu Maksimovića, opštinskog sekretara iz SNS-a.
- Mi štitimo ugled SNS-a. Ljubiša Milosavljević, naš v.d. predsednik, koji je istovremeno i savetnik predsednika opštine, bahato troši opštinski novac. U vreme ekonomske krize, on je na reprezentaciju potrošio 388.203 dinara, dok je službene dnevnice u inostranstvu naplatio 426.096 dinara. Nasilničkim stavovima nastoji da profesionalno, lično i stranački potpuno uništi sve koji su se usudili da se suprotstave njegovoj samovolji - navodi se na letku nezadovoljnih naprednjaka, koji su obećali da se neće razilaziti dok ne dođe neko iz vrha stranke da pomogne u „spasavanju ugleda".
„Bahati trošadžija" Maksimović odgovorio je optužbom da protest vode „izmanipulisani i labilni karakteri", a podršku im daju politički protivnici iz DS-a, SPS-a i drugih stranaka.
Prozvani Aleksandar Vučić pokazao je svoje pravo lice. Šampion u manipulacijama, u skladu sa svojom devizom „što gore po ostale, to bolje za mene", za sređivanje stanja u Vršcu odredio je Radomira Nikolića i time prevario sve sukobljene strane. Nezadovoljni naprednjaci, dodatno su se razjarili kad im je stigao sin Rade da ih smiruje, pa su, siroti, poverovali da ih samo Vučić može spasti iz muke. S druge strane, bajčetinski klan je stekao uverenje da je izvojevao pobedu i sačuvao prevlast u Vršcu, ne shvatajući da će posle sledećih izbora biti nemilosrdno počišćeni.
Mnogo južnije, još je tužnije. Niški naprednjaci ne mogu ni da prebroje koliko garnitura se smenilo u lokalnom rukovodstvu, kako onih koje su sami birali, tako i onih koje im je nametala centrala iz Beograda. Anarhiju nisu mogli da zaustave ni Vučićevi specijalni emisari Radomir Nikolić i ministar Bratislav Gašić, koji su nekoliko puta odlazili u Niš, smenjivali i postavljali, pretili i obećavali, sve uzalud.
Iako su proletos pompezno najavljivani unutarstranački izbori, gradski i opštini odbori u Nišu su raspušteni odlukom centrale, koja im je za koordinatora postavila Milana Stanojkovića. Naravno, to ništa nije rešilo.
Dok stranački funkcioneri na konferencijama za novinare plasiraju priču o tome kako nema podela, mnogo realniju sliku prikazao je dr Dragan Čorbić, univerzitetski profesor, gradski odbornik i jedan od osnivača SNS-a.
- Gradska vlast je lenja, neodgovorna i nekompetentna i Niš je pred bankrotom. U našim javnim preduzećima nema ljudi koji misle o javnom interesu. „Parking servis" otovreno pljačka građane. Ne postoji institucija konkursa, već se ljudi primaju zna se kako. To je izvor svih naših preduzeća, zato bi trebalo da rukovodstva svih javnih preduzeća podnesu ostavke i da se pokupe - rekao je Čorbić, odbornik vladajuće Srpske napredne stranke, krajem semptembra.
Na niškom Pravnom fakultetu dr Čorbić vodi nastavu iz predmeta „pravni sistem", tako da mu nije bilo teško da da primeru svog grada opiše stanje u naprednjačkoj vlasti u celoj Srbiji - lenja je, neodgovorna i nekompetentna.
Čorbićev govor u gradskoj Skupštini mobilnim telefonom je snimala odbornica i narodna poslanica Adriana Anastasov, da ima dokaz protiv nepodobnog kolege. Naravno, SNS se ogradila od dr Čorbića, ali bar niko, za sada, nije organizovao njegovo prebijanje, kakvo se dogodilo nedavno u Kovinu, gde je, u kabinetu predsednice opštine jedan naprednjački odbornik pretukao drugog jer nije hteo da ga zaštiti od policijskog progona.
Usled špijunskih aktivnosti partijskih drugova nedavno je u Kruševcu zglajzao Miloje Mihajlović, poznatiji kao Mile Meda. Prema tvrdnjama lokalnih naprednjaka, Mihajlović je upao u klopku. U sedištu stranke je, navodno, uzimao mito, ne znajući da su prostorije ozvučene.
- Mile Meda ima zanimljivu političku karijeru. Kao kadar SPS-a bio je gradonačelnik Kruševca. U vreme NATO bombardovanja bio je toliko žestok da je tvrdio kako je sramota da Lazarev Kruševac na Kosovo pošalje samo 8.000 rezervista, red je da ih bude bar 16.000. U ratno vreme je ratovao, u mirnodopsko je vodio ljubav, zbog čega je stekao imidž predsednika nezvanične komisije za napredovanje zgodnih aktivistkinja i članica SNS-a. Valjda su u tu svrhu od „Simpa" i naručili trosed na razvlačenje, koji ukrašava stranačke prostorije. Jedna od kandidatkinja odlično se pokazala na „usmenom delu ispita", ali ipak nije prošla u uži izbor za poslanicu. Revoltirana, nekoliko puta je javno protestovala pred sedištem stranke u Obilićevoj ulici, optužujući partijske drugare za prevaru: „Za jebanje sam vam bila dobra, za glasanje vam ne valjam" - tvrdi za „Tabloid" jedan od istaknutijih kruševačkih naprednjaka.
Nedavno je kruševačka vlast odbila da se jedna ulica nazove po Milici Kostić, devojčici koja je 1974. izvršila samoubistvo skokom sa 11. sprata, iz stana u kome su četvorica zločinaca pokušali da je siluju. Protiv tog predloga glasao je i jedan od osuđenih siledžija, koji je robijao desetak godina, a danas je odbornik iz Srpske napredne stranke.
Sakupljeni iz svih stranaka, javnih preduzeća i tajnih mafijaških gangova, naprednjaci ne uništavaju samo normalne građane Srbije, nego i jedni druge. Umreženi pod kontrolom Aleksandra Vučića šire strah i nasilje, a posle sledećih izbora, kad se očiste od pristojnih i lakovernih članova, može da se očekuje samo još veća tortura.
KNJIGU PREDRAGA POPOVIĆA „ISTINA O VUČIĆU" NARUČITE NA 063/123-2702
A 1. Prepušteni samovolji pojedinaca...
Kao i za sve ostalo, čelnici Srpske napredne stranke uporno lažu da među njima nema podela. Činjenice govore drugačije: u Valjevu odavno traje žestok sukob dve struje, nedavno je smenjen predsednik Gradskog odbora Dobrivoje Grujičić, a poverenik Milan Marković je podneo neopozivu ostavku, ne održavaju se unutarstranački izbori, a iz Beograda još ne stiže papir s imenom novog koordinatora. „Srpska napredna stranka je prepuštena samovolji pojedinaca bez ikakvog moralnog i političkog kredibiliteta", navodi se u pismu razočaranih članova SNS-a, kojima je zabranjeno pojaviljivanje i zadržavanje u stranačkim prostorijama.
U Požarevcu, gde SNS učestvuje u vlasti, došlo je do sukoba između vučićevaca i nikolićevaca oko smene direktora Direkcije za izgradnju grada Slavka Živkovića, kao i zbog krivične prijave protiv zamenika gradonačelnika Miodraga Stepanovića povodom spornog tendera za brežansku skelu.
U Čačku je nekoliko meseci trajalo zatišje, ali strasti su se uzburkale predlogom za smenu Nebojše Jovanovića sa mesta direktora JP „Gradac", koju su zahtevali aktuelni poverenici SNS-a Marko Parezanović i Igor Trifunović. Međutim, tako ne misle Bojan Drašković, šef odborničke grupe SNS-a, kao i većina predsednika mesnih zajednica, koji su potpisali peticiju podrške direktoru Jovanoviću.
U Kuli je nekoliko puta dolazilo do haosa među naprednjacima, opštinski odbor je raspušten odlukom centrale, a velike muke su pratile i izbor privremenog povereništva. Ono i nije bitno, pošto se zna da vladajućom koalicijom, u kojoj se nalazi i SNS, upravlja biznismen Nikola Džomba, koji zarezuje Vučića isto onoliko koliko Vučić dr Stefanovića.
Već dve godine Vučić bezuspešno pokušava da nađe kadrovska rešenja u Užicu. Bez konsultacija s lokalnim rukovodstvom, pretio je smenama gradonačelnika i pojedinih direktora javnih preduzeća.
Nebojša Simović, predsednik kraljevačkih naprednjaka, morao je javno, na lokalnoj televiziji Melos i na konferencijama za novinare, da se zaklinje u Aleksandra Vučića kako bi pokušao da očuva jedinstvo stranke.
U Vranju je krajem jula održano strogo kontrolisano glasanje na kome su uverljivo pobedili kandidati nametnuti iz Beograda. Poražena je struja Tomislava Milenkovića i Aleksandra Joksića, koji su u SNS stigli iz Ujedinjenih regiona Srbije, odnosno iz Nove Srbije. Vlast su osvojili „stari naprednjaci" Dragan Nikolić i Dragan Stefanović Boske, koji je 2012. odgovarao Vučića žešće nego bivša supruga Ksenija.
U Lučanima je SNS vlast osvojila pomićivanjem i zastrašivanjem glasača. Isti maniri su bili prisutni i prilikom podele funkcija. Iako je preko svoje struje Tomislav Nikolić jedno vreme uspevao da ospori izbor Vesne Stambolić na mesto predsednika opštine, na kraju je ispalo po Vučićevoj želji. Ljuti nikolićevci su najavili cepanje stranke, ali do sada to nisu sproveli u delo, verovatno čekaju raspisivanje izbora.
U Gornjem Milanovcu su podele izazvane tužbom koju je odbornički klub SNS-a podneo protiv Jadranke Dostanić, predsednice opštine, takođe naprednjakuše. Dostanićeva je prekršila zakon kako bi mužu obezbedila da bude član opštinske izborne komisije. Deo naprednjaka, za koje se tvrdi da su nikolićevci, podržao je predsednicu opštine, a vučićevci su odgovorili njenim izbacivanjem iz odborničkog kluba.
U svim opštinskim odborima Srpske narodne stranke postoje podele, samo ne u Zaječaru, tamo su svi protiv lokalnog gazde Saše Mirkovića.