Mnogo je, kume...

Milan Jovanović

Do momenta kada neko od tih viših bića napusti ovu dolinu suza i dok se ne otkrije da su i ona delila ovozemaljske patnje i nevolje.

- Aj u sto marke da ćeš da preživiš - kaže jedan od aktera filma "Lepa sela lepo gore".

- Mnogo je, kume... - odgovara samrtnik.

Milorada Mandića Mandu nisu sahranile ni marke, ni evri, kojih u preskupoj Srbiji, brale, nikad dosta, već švajcarski franak, simbol zla i stradanja za hiljade ljudi na koje su ih, kao neizlečive narkomane, navukle ovdašnje banke.

Lihvari koji do profita gaze preko leševa, uz sasluženje države, na papiru zadužene da od tih i takvih zelenaša brane neuke i neoprezne, i dalje seju smrt i beznađe. I tome se kraj ne vidi jer su banke došle u Srbiju pod jednim uslovom - da budu nedodirljive i da Jorgovanke i njoj slični žmure dok pljačkaši bez fantomki, u skupim odelima, otimaju i crno ispod nokata.

Da li će prerana Mandina smrt, sa jasnim kardio-kreditnim uzrokom, pomeriti nešto s mrtve tačke, da li će se konačno javnost dići i naterati pokrovitelje razbojničke bande da joj stane na put?

Teško, bogami...

Mnogo će se još suza proliti, mnogi će još u crno biti zavijeni dok narodu ne pukne film i prekine ovu bezdušničku rabotu.

Čak je i ostatak ovog jadnog Balkana rešio da stavi tačku na pljačku. Hrvati su prvi lupili bankare po prstima i stali na stranu svojih građana, zavrištali su u momentu mentori iz Brisela, ali su vremenom zanemogli i zaćutali.

I Bosna, više protektorat nego država, gde stranci i tuže i sude, našla je rešenje kako bi ispod mača nemilosrdnog bankarskog sistema izvukla glave na drogu zvanu švajcarac navučenih ljudi.

U Srbiji - ćute.

Srbi - ćute...

Grcaju i plaćaju. Plaču i plaćaju. Prodaju sve što imaju i plaćaju. Kopaju sebi grob bez dna, u koji će ih položiti kad im iscede i poslednju paru, kad zatru i budućnost njihove dece.

Ćute i javne ličnosti, a za njihove ogorčene i očajne pritužbe mediji baš i nemaju naročitog sluha. Koga zanima priča u kojoj nema golih guzica, naduvanih sisa, slupanih kola od stotinu hiljada evra, basnoslovnih rođendana i provoda na Maldivima?

Ovo je vreme medija kroz ružičaste naočare, sa trostrukim filterom kroz koji ne može da prođe muka svakodnevna, beda običnog sveta, a pogotovo nešto što bi mirisalo na optužbu na račun države ili, ne daj bože, Vođe.

Mandi je, kažu njemu bliski, plata upravnika pozorišta bila premala da pokrije paklenu švajcarsku ratu. Rukama, nogama i noktima se borio da preživi s porodicom, raspadao se od stotine poslova, koje je, doduše, radio s ljubavlju, ali srce nije moglo da ga isprati.

Maćeha Srbija, tačnije njena odrođena, osiona i bezdušna vlast, pred svoje podanike postavila je samo jedan uslov: plati, ili crkni!

Pa ti, Srbine, biraj.