Kosovo

Vučić je Kosovo i Metohiju predao Albancima, a srpski narod prepustio teroru njihove lažne države

Ima da nas nema

Naprednjački režim u Beogradu stvara privid da njihove akcije na Kosovu i Metohiji podržava narod, da se okuplja oko njih. Istina je samo da su te "akcije" usmerene na primoravanje kosovsko-metohijskih Srba da se povinuju zakonima albanske administracije i zakonima njihove lažne države, konstatuje Ivan Maksimović, dopisnik Magazina Tabloid iz Kosovske Mitrovice

Ivan Maksimović

„Opština Gračanica" je osnovana samo dva dana posle samoproglašenje nezavisnosti od strane separatista sa KiM a zvanično postoji od novembra 2009. godine kada joj je pripojeno 16 srpskih sela centralnog Kosova u kojima živi preko 25 hiljade, pretežno Srba, oko 87% ali se na njenom zvaničnom sajtu uopšte ne može nazreti ni da tu žive Srbi, pa se i za manastir Gračanica ne kaže da je ponos srpskog već „ svog naroda".

Treba reći da su tzv., „opštine" po zakonima „Republike Kosovo" osnovane u vreme vladavine Borisa Tadića i DS. Statuti tih „opština" napisani su na srpskom jeziku bez gramatičkih grešaka po čemu su apsolutno jedinstveni kao dokumenta ove tvorevine. Primera radi, tzv., „Ustav Kosova" u svom prevodu na srpski jezik ima preko 4.000 jezičkih grešaka a ista je situacija sa svim „zvaničnim" dokumentima koja se izdaju do danas uključujući čak i ona koja objavljuju kvazi-institucije koje vode lokalni Srbi a u kojima je veoma prisutan lokalni dijalekt koga u „statutima" ni u naznakama nema.

U statutu „Opština Gračanica" navodi se da ona izvršava sve njene nadležnosti „u potpunoj saglasnosti sa Ustavom i zakonima Kosova". Za one kojima ni ovo nije dovoljno postoji član 6 statuta: „Opština ima svoje simbole koji se usvajaju i menjaju od strane Skupštine opštine, shodno ustavnim i zakonskim odredbama Republike Kosovo i ne liče na simbole drugih država ili opština u Republici Kosovo ili van Republike Kosovo". Da stavi tačku na sumnju tu je član 7: „Pečat okruglog oblika sadrži po obodu, velikim slovima, trojezični naziv "Republika Kosovo", i trojezični naziv „Opština Gračanica". „Formiranjem nove opštine građani srpske, romske i ostale nacionalnosti koje žive na ovom prostoru dobili su velike mogućnosti za zapošljavanje kao i za povećanje standarda ljudi koji žive u novoj opštini" zaključuje se u delu teksta o „opštini" na njenom zvaničnom sajtu.

Na najvišem nivou, i ove godine je proslavljen njen dan i to u društvu visokih državnih i crkvenih predstavnika Srbije koji su prisustvovali „Svečanoj akademiji" u Domu kulture čiji je direktor Živojin Rakočević koji je kao student tokom 90-tih u Prištinu došao iz Morače u Crnoj Gori, a kasnije kao glavni i odgovorni urednik KIM radija, u godinama koje će uslediti preotetog od Eparhije RP i SNO centralnog KiM, uspeo da se nametne kao „bitna ličnost" i „novinar i pesnik sa KiM". Izvesno vreme proveo je kao član RRA a nedavno smo imali prilike da ga vidimo kao čoveka iza koga su u neobičnoj simbiozi ujedinjeno stala dva najveća novinarska udruženja u Srbiji UNS i NUNS predlažući ga za člana Agencije za borbu protiv korupcije, ne u albanskim već u državnim institucijama Srbije. Upadljiva je činjenica da svi srpski interesi za koje se borio, do danas su potpuno poraženi a on je i dalje vrlo uticajan u ovoj sredini i visoko kotiran u državnim institucijama.

Toj akademiji prisustvovali su „pored vodećih ljudi Opštine Gračanica na čelu sa predsednikom opštine Vladetom Kostićem i potpredsednikom Vlade u Prištini Branimirom Stojanovićem, i vladika Raško-prizrenski Teodosije, direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije Marko Đurić, koji je u Gračanicu došao kako bi na dan te opštine preneo poruku predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića da je Srbija čvrsto uz svoje građane koji žive na prostoru Kosova i Metohije".

Profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu, stručnjak za Crkveno pravo, dr Zoran Čvorović, za Magazin Tabloid ocenjuje da „to govori da su srpska državna vlast i, nažalost, pojedinci u Srpskoj Crkvi prihvatili ulogu koju im je dodelio NATO pakt. Da organizuju i učestvuju u jednom tragikomičnom pozorišnom komadu čiji je režiser Zapadna alijansa a koji se zove 'srpska autonomija pod albanskom vlašću' koji je počeo da živi od trenutka kada su beogradski vlastodršci, da bi kupili zaštitu Zapadnog faktora i obezbedili svoj ostanak na vlasti, potpisali Briselski sporazum i otvorili vrata ukidanju srpske države na KiM. Više se ne govori o očuvanju države Srbije već o očuvanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. To više nego jasno govori da su oni koji su prihvatili da uspostave granicu na Jarinju i Merdaru, koji su ukinuli srpske sudove, prihvatili dokumenta, tablice i diplome takozvane države Kosovo, svesni činjenice da su svojim rukama uništili državu Srbiju na KiM, ili ono što je od nje ostalo posle 1999., kaže Čvorović koji ovo vidi kao proslavu u „drugoj državi".

„...Svi ovi događaji koji su proteklih dana izdešavali od obeležavanja slave, pa preko drugih svetkovina, u stvari obeležavaju život jedne nacionalne manjine na teritoriji koju su vlastodršci iz BG izručili srboubilačkoj Tačijevoj državi tzv 'Republici Kosovo'. Proslavljanje dana 'Opštine Gračanica' koja je jedinica lokalne samouprave u albanskoj lažnoj državi Kosovo je u stvari proslavljanje same te 'države', jer je ta lokalna samouprava stvorena na osnovu Ustava lažne države i ona je sastavni deo tog pravnog sitema. To znači da su predstavnici Vlade Srbije, koji su tog dana bili u Gračanici, potvrdili i dali posredno legitimitet toj i takvoj 'državi' ", nedvosmisleno ističe Čvorović.

S obzirom da je dan ove „opštine" pravoslavni praznik Mala Gospojina, slava samog manastira, u njemu je prerezan slavski kolač a čin su obavili nekanonski vladika Teodosije i albanski „gradonačelnik Opštine Gračanica" Vladeta Kostić. U poslednje dve do tri godine oni su čak i nagrađivani u više navrata od strane Eparhije raško - prizrenske. Prvi zvanični događaj, kome je pokrovitelj bila šiptarska „Opština Gračanica" bile su Vidovdanske svečanosti godinu dana po proterivanju vladike Artemija 2011. godine kada je ukinut naziv susreta pisaca „Pesničko pričešće" a zamenjen „bdenijem". Tada je gradonačelnika Gračanice, Bojana Stojanovića, u srdačnom susretu pred manastirom blagoslovio patrijarh Irinej zahvaljujući se na podršci koju je pre njega ovom događaju pružala država Srbija. Mnoge zvanice bojkotovale su događaj i odbile da prisustvuju te su nagrade podeljene formalnosti radi kako se ne bi u javnosti video ovaj debakl. Ove godine je o proslavi „dana Opštine Gračanica" vest osvanula i na zvaničnom sajtu SPC uz puno priznanje legitimiteta predstavnika šiptarskih institucija.

Tokom dana obeležavanja upriličeno je polaganje kamena temeljca za parohijski dom pri jednom, i objavljen „početak radova na poslednjoj fazi izgradnje" drugog pravoslavnog hrama. Radove su simbolično započeli službenici kvazi-institucija u Prištini koji su istovremeno i najviši funkcioneri SNS na Kosovu i Metohiji. Čvorović i ovo smatra sličnim ponašanjem poput predstavnika srpskih državnih vlasti pa kaže:

„...Činovi i radnje u pogledu finansiranja svetkovina i obnove crkava liče na pomoć manjinskoj zajednici od strane većinskog naroda u svojoj državi. I tu činjenicu, nažalost, prihvata uzurpator trona Eparije raško - prizrenske, Teodosije. Ali u svakom nacionalnom pitanju moramo da budemo potpuno pošteni, a posebno ako je u pitanju borba za Kosovo i Metohiju. Poštenje u ovom slučaju znači da moramo da se vratimo na 2010. godinu i da se setimo nasilnog uklanjanja vladike raško-prizrenskog Artemija koji je bio optužen da je nekooperativan čovek koji nije spreman da prihvati 'realnost', kako su se izjašnjavali američki zvaničnici i ondašnji prvaci žute koalicije u Beogradu. Umesto takvog vladike koji nije prihvatao 'realnost ovoga sveta', posebno pod NATO protektoratom na KiM koja mu je bila ništa i kome je realnost života po Hristu i naših svetitelja bila sve, došao je čovek koji je spreman da se pokloni sili ovoga sveta i da tu silu prihvati kao realnost. Tako smo dobili vladiku Teodosija i u njegovom liku obrazac ljudi koji će zauzeti i državna mesta a koji su u ime prihvatanja 'realnosti ovoga sveta' i spremnosti da se poklone neodoljivoj moći zlikovca, pa i da izruče KiM. Posle dolaska kooperativnog vladike u crkvenoj, usledila je smena i u državnoj strukturi. Umesto nedovoljno kooperativnih „žutih", došla je nova ekipa koja je spremna da uradi ono što njihovi prethodnici nisu bili spremni a to je da potpišu Briselski sporazum kojim je država Srbija priznala suverenost takozvanoj 'Republci Kosovo', priznajući joj sposobnost da zaključuje međunarodni ugovor, sami Briselski sporazum kojim se odričemo suvereniteta na KiM, čime je država Srbija pristala na povlačenje svojih organa".

Šta je bila alternativa?

„Pre svega crkveni oci su morali da daju primer da borba protiv zla onako kako je Njegoš govorio 'al tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k' poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetlija!' je sveta dužnost svakog pravoslavnog Srbina i da u toj borbi ne postoji kompromis koji se naziva prihvatanje 'realnosti ovoga sveta'. A za takvim crkvenim ocima morali su da slede naši državnici i da kosovski problem drže otvorenim, zamrznutim do geopolitičke promene koja se posle situacije u Siriji, jasno nazire.

Borba protiv lažne države Kosovo ne vodi se na nivou Međunarodno pravnog priznanja, jednu državu ne čini državom Međunarodno pravno priznanje druge države, niti broj država koji će je priznati već je državom čini to da li je ona suverena na čitavoj svojoj teritoriji! Znači da li ona čitavu svoju teritoriju efektivno kontroliše, njena policija, njeno pravosuđe, njena carina, njeni poreski organi . Lažna država Kosovo nije država sve dok ne kontroliše svaki pedalj teritorije. Zato je država Srbija sa svojim organima, svojim pravosuđem, svojom policijom, zdravstvenim i školskim sistemom, svojim bankarskim i finansijskim sistemom morala da bude prisutna makar u jednoj opštini na Kosovu i Metohiji i u toj meri Kosovo ne bi bilo suvereno i tu se vodi borba protiv ove lažne države. Nasuprot tome srpska država se povlači, povlači svoj aparat prinude sa Kosova i taj prostor popunjava lažna albanska država a nama se baca prašina u oči da se borba za KiM vodi u stranim prestonicama sprečavanjem povećanja broja priznanja lažne države Kosovo. Tu se ne vodi borba, već na terenu subverzijom protiv njenih organa , širenjem vlastitih državnih organa. Koliko je država Srbija prisutna na KiM u toj meri lažna država Kosovo nije suverena.

Međutim za takvu nacionalnu radnju, i u državi i u crkvi, potrebni su ljudi koji su spremni na žrtvu. Nažalost, u teškom trenutku odbrane Kosova i Metohije mi smo dobili ljude koji su po cenu ostanka na vlasti, bilo u državi ili Crkvi, spremni da dignu ruke od Kosova i Metohije. Njihova borba svela se na borbu za kulturna, ekonomska, duhovna prava jedne manjine. Sve ovo i te kako podseća na borbu za manjiska prava Srba u Nezavisnoj državi Hrvatskoj. Današnji srpski političari na KiM su po svom profilu naslednici profila Milorada Pupovca koji se dosledno borio protiv elemenata državnosti Republike Srbije u Hrvatskoj, borio se protiv Republike Srpske Krajine zato što je bio zastupnik manjinskih prava Srba a ne srpske državnosti zbog čega je bio i te kako prihvatljiv za hrvatsku vrhušku. Takve Pupovce smo mi danas dobili na Kosovu i Metohiji", ocenjuje Čvorović za Magazin Tabloid.

Prvu crkvu, koju je finansirala „Opština Gračanica", episkop Teodosije je „osveštao" još novembra 2014. u Čaglavici kraj Prištine. Obnovljenih hramova i konaka na kojima radove izvode šiptarske firme a finansira vlada separatista, sve je više. Tokom aprilske posete Kosovu i Metohiji ove godine Vučić je na pitanje novinara o daljem toku pregovora u Briselu, na temu imovine, odgovorio da bi voleo da mu neko pokaže makar jedan kamen „koji je Isa Mustafa ugradio u Banjsku" ako bi o tome razgovarao. Kao da je hteo da ga demantuje, Isa Mustafa je podneo zahtev za izgradnju džamije koja se u Banjskoj nalazila za vreme turske vladavine dok je sve jača inicijativa da se ponovo izgradi i džamija na obali Ibra, u srpskom delu Kosovske Mitrovice.

„Ja lično ne mislim da se Aleksandar Vučić intimno raduje širenju džamija po srpskim krajevima na Kosovu i Metohiji", kaže za Tabloid dr Čvorović i dodaje:

„Ali europska politika koju vodi on i njegova Vlada, i u čemu on prednjači u odnosu na sve svoje prethodnike, ga onemogućava da vodi bilo kakvu nacionalnu politiku osim politike 'zaštite manjinskih prava Srba na KiM', a u to se uklapa i tzv., 'Zajednica srpskih opština'. U okviru zaštite manjinskih prava Srbima će sigurno biti omogućeno da podižu svoje hramove samo se postavlja pitanje ko će ići u te hramove. A niko Albancima neće moći da onemogući da podižu džamije tamo gde ih nije bilo. Ono što je sigurno je da će jačanje manjinskih prava dovesti sigurno do nestanka Srba na Kosovu i Metohiji. Ne zaboravimo, kao što su naši manastiri i crkve tapije, ne samo istorijskog pamćenja, već i tapije naše svojine na Kosovu i Metohiji, tako će te nove džamije jednoga dana služiti kao dokazi navodnog albanskog vlasništva nad Kosovom i Metohijom.

Dakle, ja u toj Vučićevoj izjavi vidim dozu licemerja ne u tome što on se on raduje podizanju džamija već što Srbima na KiM i Srbima u ostatku Srbije neće otvoreno da prizna jednu stvar, da vođenje politike u kojoj je strateški cilj Srbije pristupanje Evropskoj uniji, znači obavezno pristajanje na postojanje takozvane „Republike Kosovo" kao punopravne države regiona Zapadnog Balkana. Otuda će Srbija uzimati zajmove da bi napravila puteve koji će omogućiti ekonomski život toj tzv „Republici Kosovo" umesto da izvrši ekonomsku blokadu te kvazi-države, da joj onemogući ekonomski život a da omogući ekonomski život Srbima na KiM kroz prisustvo njene ekonomije u srpskim sredinama na KiM. Taj strateški cilj još znači da će se odreći bilo kakve nacionalne radnje u pogledu zaštite interesa u Republici Srpskoj. Ne zato što to intimno želi Aleksandar Vučić ili neko drugi već zato što to nalaže SSP a po njemu mi smo dužni da uskladimo svoju politiku sa politikom EU po čijem spoljnopolitičkom konceptu postoje samo jedinstvena BiH i punopravna, nezavisna „Republika Kosovo" predočava naš sagovornik uslovljenu politiku i njene pogubne efekte na koje su se Vučić i Vlada obavezali.

Ovogodišnju proslavu u Gračanici omela je činjenica da „kosovska policija„ nije obezbedila slobodno kretanje Litije naseljem, koja je medijima kasnije priložila zahtev i dokazala da iz Eparhije RP to od nje nisu ni tražili! U kasnijim satima i sam Marko Đurić je, posle intervencije policije nakon što mu je po protokolu istekla poseta 12 sati ranije, proteran sa KiM dok su Srbi pokušavali „da ga zaštite skandirajući 'Marko, Srbine'". Tako su mediji preneli sliku teškog života i nezavidnog položaja ovdašnjih Srba. Ipak, ni to nije verna slika jer stanje na terenu je - mnogo gore od toga. Srbi ovog kraja to najbolje znaju.

Ni malo nije lako doći do iskrenog mišljenja ovdašnjih Srba. Setimo se samo nedavnih vestiju o pokušaju kidnapovanja srpske dece u nekoliko slučajeva kada roditelji to nisu prijavljivali policiji a u medijima nisu želeli govore jer su izgubili svaku nadu da će im neko pomoći. Ako ko i progovori, pretrpeće sankcije od onih koji su došli iz Beograda da bi bili „uz svoj narod". Sagovornike nalazite preko prijatelja i ljudi koje odlično poznajete jer su vam oni potrebni i da bi im potvrdili da ćete preneti istinu ali ne otkrivati njihov identitet. Uobičajno, u slučaju da se neko javno pobuni, postaće žrtva najnovije vrste trgovine radnim mestima koja su po povlačenju srpskih institucija u velikoj meri ugašena pa se vrlo lako nađe zamena svakom zaposlenom. Zaista ne postoji niko kome se slobodno možete požaliti na svoju situaciju što oslikava horor od života koji su Srbima na KiM stvorile srpske vlasti i ovdašnji izdajnici koji bespogovorno izvršavaju sve najpogubnije njihove naloge.

Nakon čvrstog uverenja da će oba zahteva biti ispoštovana, meštanin Gračanice se polako otvara.

„Proslavom dana Opštine Srbi učestvuj u etničkom čišćenju Srba na prostoru centralnog Kosova. U svoj toj igrariji njihova pojava ništa ne znači praktično, oni su figura koja će za učešće u tim događajima uzeti neku paru a za koju daju legitimitet albanskim zločinima" kaže on.

Od dolaska na vlast „Srpske liste", zapravo ljudi članova koje SPS kontroliše u potpunosti i imenuje na ta mesta od 2013. godine, u „opštini Gračanica" prodata su 683 srpska imanja što je zvanično zavedeno u administrativnim knjigama ali postoji i jedan broj prodaja obavljenih „drugačijim postupkom" pa nisu evidentirane a procenjuje se da ih ima do 200.

Prostom računicom to znači da od momenta od kada je Vlada Aleksandra Vučića postavila svoje ljude na vodeća mesta lokalnih"institucija" tz., „Republike Kosovo", Srbi su dnevno prodavali po jedno imanje. Agencija za promet nekretnina, u vlasništvu kosovskih Albanaca u Gračanici, još pre dve godine je potvrdila da svakodnevno obrađuje po 20 predmeta (prodaje srpskih imanja i kuća Albancima). Srpska imovina se prodaje zastrašujućim tempom ali i uslovima a sve to jer su videli da je samo pitanje vremena kada će morati da odu pa je bolje da prodaju za bilo kakav novac nego da ostave Albancima, kao poklon pa su cene neverovatno niske.

Odakle onda podrška i ona masa naroda okupljena oko takvih političara? To posmatrača ume da zbuni ali stanovnike Gračanice ni malo kaže meštanin Gračanice, sagovornik Tabloida. Sav taj teret spao je na „plaćenike" jer su gotovo svi sveštenici zaposleni i kao veroučitelji pa načešće imaju po dva, tri ili pet časova s obzirom da u školama u okolnim selima nema puno đaka. To znači da se dvostruko nalaze na platnom spisku države.

„Svi su oni u vlasti Beograda i njihovi su poslušnici. Oni koji nisu sveštenici mahom su direktno zaposleni kao ćate, vozači, majstori, radnici pri Eparhiji raško - pizrenskoj pod Teodosijem pa su na taj način i oni pod kontrolom jer su na istom platnom spisku ili na budžetu koji se finansira raznim donacijama što se sve opet sliva u istu kasu. Drugi su zaposleni pri albanskim ili srpskim institucijama ali sve to kontrolišu ljudi koji su direktno umešani u beogradsku vlast kao njen deo. Na taj način se stvara privid da njihove akcije podržava narod, da se okuplja oko njih. Recimo, kad neko dolazi u posetu i treba ga dočekati, naredi se da zaposleni izađu sa ženom, decom da se stvori neka masa...i niko ne zna da oni rade samo ono za šta su u stvari plaćeni" kaže nam meštanin, odličan poznavalac lokalnih prilika.

Tabloidov izvor tvrdi da je „Đurićevo proterivanje isto što i Vulinov otkaz" svojevremeno i da i ovo predstavlja farsu sa ciljem da se Đuriću digne njegov rejting.

„Oni koji su vrištali „Đuriću, Srbine" svi redom su članovi SNS-a a noć pre njegovog dolaska u Gračanicu, okupili su se u ovdašnjoj kafani „Madera", preko puta policijske stanice, čiji je vlasnik Aca „Krava" Mihajlović, čovek koji se vrlo intenzivno družio sa Vulinovim zamenikom na KiM. U dosluhu sa Albancima na sitno je cinkario Srbe sa severa pokrajine a za te zasluge dobio je dozvolu da sa lokalnog kamenoloma eksploatiše materijal.

Ti Srbi su pred kamerama trebali da pokažu kako oni bez Marka Đurića nisu mogli ni da se rode, ni da žive ni da umru, ni da jedu,ni da piju...Odnosno da mi na KiM imamo njegovu ogromnu pomoć i podršku pa nam je do njega veoma stalo. Zbog toga je sve oganizovano noću kako se ne bi videlo ni ko ni koliko je ljudi tu bilo. Čitava ujdurma organizovana je svega nekoliko dana posle dogovora da vozila sa tablicama takozvane „Republike Kosovo" ako flasterom prelepe „držane simbole" mogu na teritoriju centralne Srbije. Istovremeno vozila iz centralne Srbije isto tako moraju svoje tablice, sa kojima se legalno kreću svuda na svetu, morati da prekrivaju državne simbole tako da na jednom delu teritorije svoje države neće moći da ih koriste.

Potvrđeno je da su Srbi, koji su se navodno suprotstavili policiji braneći Đurića, već sutradan sami odlazili u policijsku stanicu u Gračanici kako bi molili da im se ne uzme za zlo i izvinjavali se policajcima objašnjavajući da su morali to da urade jer bi u suprotnom izgubili posao.

A sve je počelo tako viteški... Višednevna manifestacija proslave počela je dolaskom viteških udruženja u kompletnim kostimima, scenografijom, programom. Među njima „vitezovi" iz Srbije, Hrvatske, Mađarske... Njihov boravak su podržali „opština Gračanica", Fond za otvoreno društvo a preko programa „unapredimo Kosovo zajedno", i američka organizacija USAID koja svakog Srbina na KiM za ma kakvu pomoć uslovljava posedovanjem albanske lične karte.

„Pojavljivanja različitih zapadnih organizacija kao što je USAID, samo je lažna nada da će da će Zapadne države a onda i Vatikan, i različite protestantske organizacije, pomoći zaštiti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji" kaže profesor Čvorović. „Njihova pomoć nalikuje siru u mišolovci. To je pomoć koja je data da bi se Srbi odrekli onoga što ih čini Srbima a to je pravoslavlje. Sada se treba setiti jedne rečenice koju je pratilac katoličkog fratra iz Janjeva tokom 1902., u vreme teškog terora nad Srbima kada je ubijen i ruski konzul Ščerbina u Vučitrnu, rekao prištinskim Srbima „ja bih mogao i vas ovako da pratim i muslimani ne bi mogli ništa da vam čine samo kada bi vi postali katolici. Ovako, Rusija ne mari za vas a Srbija je isuviše slaba i ne može da vas zaštiti. Zato se pokatoličite pa ću ja da vas pratim kao što pratim popa iz Janjeva". To je poruka sa trajnim značajem a koju i danas šalju raznorazne Zapadne nevladine organizacije, vatikanske, ekumenističke koje vršljaju po KiM dajući lažnu nadu da će zaštiti srpski narod.

Srbe na Kosovu i Metohiji može da, istinsko očuvanje pravoslavne duhovnosti i ostanak države Srbije na prostoru Kosova i Metohije. Sve drugo je imitacija nacionalnog života, kaže dr Čvorović i otkriva prost recept za spas ili propast srpske države na Kosovu i Metohiji.

„Grdno se varaju oni koji misle da će srpski korpus na Kosovu i Metohiji jačati u uslovima nepostojanja države. Srpski korpus na Kosovu je bio pri nestanku 1912. godine zato što države nije bilo, a obnovio se samo zahvaljujući tome što se posle Prvog balkanskog rata na KiM vratila srpska država".