Na nišanu

Koji je najnoviji kurs i spoljna politika Aleksandra Vučića

Na putu za nigde

Vučićeve obmane su stigle na naplatu, ali jedna od najskupljih i najprovidnijih je svakako ona sa "brzim ulaskom u Evropsku uniju", "odličnim odnosima sa EU i Amerikom", "najboljim odnosima sa Kinom" i "večnim prijateljstvom sa Rusijom". Svaka od tih opsenarskih priča koje je Vučić pričao, danas se vraća kao bumerang, pre svega građanima Srbije koji će platiti svaki evro podignutih kredita od kojih su plaćane kineske kompanije koje grade u Srbiji. Platiće i svaki remont ruskih aviona ako ikada stignu ovde. Skupo će ih koštati i svako poglavlje na beskonačnom putu "evropskih integracija". Neko konačno mora da skine Vučićevu ludačku košulju sa leđa osam miliona građana Srbije. Ko će to biti? Po svemu sudeći, opet velike sile, udruženo, uz podršku žrtava diktature lažnog Vođe. U suprotnom, perspektiva je život u lažnoj državi koja je već ostala bez većeg dela suvereniteta.

Nikola Vlahović

U večernjim satima, 15. septembra ove godine, na svim režimskim televizijama počela je da se emituje izjava Aleksandra Vučića, kojom je on pokušao da građanima predstavi spoljno-političku strategiju Srbije, onako kako je on zamislio ,a ne Skupština, Vlada ili Ministarstvo spoljnih poslova. U kratkom ali potpuno sumanutom "ekspozeu" na ovu temu, lažni Vođa je doslovno rekao da će Srbija "ostati posvećena evropskom putu", te da je Evropska unija srpski prioritet. Takođe, i da će Srbija ostati u najdubljim ekonomskim i prijateljskim vezama sa Rusijom i Kinom. Odmah zatim, ovaj sumasišavši čovek, dodao je i da je saradnja sa SAD najbolja moguća i da će tako i u budućnosti ostati. Znatno ranije, 27. marta ove 2017. godine, lažni Vođa je u izjavi za britansku novinsku agenciju Rojters, rekao isto to, samo je red reči u rečenicama bio drukčiji.

Mada Vučić 24 sata dnevno laže, širi dezinformacije, kleveće i izmišlja neprijatelje (spoljne i unutrašnje), diže ekonomske i socijalne revolucije, najavljuje novo lice Srbije, kakvo još nije viđeno od njenog postanja i obračunava se sa nečistim silama na sve četiri strane sveta, jedno se mora priznati: od je kako zajašio svu vlast, uporno ponavlja da će Srbija biti i na Istoku i na Zapadu.

Šta o tome misle u Moskvi, odavno mu je rečeno: Srbija ne može biti ruski prijatelj ako uđe u ekonomski i vojni savez sa državama evroatlanske hemisfere, koje su uvele sankcije Rusiji. A, šta Zapad misli o lažnom Vođi i njegovoj "spoljnopolitičkoj strategiji", to je ukratko objasnio komentator već pomenute britanske novinske agencije Rojters: "...Zapad smatra da je integracija Zapadnog Balkana način da se stabilizuje region posle godina ratova i ekonomskih potresa, ali da se Rusija protivi integraciji regiona, uključujući Srbiju, u NATO i EU i nastoji da proširi svoj uticaj..." I, naravno, shodno tome, Zapad neće ni da čuje za Srbiju koja pravi strateške sporazume sa Rusijom.

Londonski "Fajnenšl Tajms", pisao je početkom prošle godine da je "...Nepoštovanje evropskih propisa razlog što je Evropska unija pod lupu stavila plan izgradnje brze pruge između Beograda i Budimpešte, u okviru kineskog železničkog projekta nazvanog: 'Jedan pojas, jedan put'…".

Odmah je oborena i teza o finansijskoj održivosti pruge vredne 2,89 milijardi dolara i Vučiću je skrenuta pažnja da se time krše zakoni EU prema kojima za velike saobraćajne projekte moraju da budu raspisani javni tenderi. A, lažni Vođa ne voli velike, međunarodne, trasparentne tendere. On voli tajne ugovore i neposredne pogodbe.

Dva meseca pre nego što je stavljen potpis na prelazak smederevske "Železare" u ruke kineskog "Hestila", srpska delegacija je išla u Brisel, a tamo im je trebalo dve nedelje da ubede Evropsku komisiju da kineska železara usred Smedereva neće značiti da će na evropsko tržište dolaziti roba proizvedena u čeličanama u Kini. Nije im uspelo. Železara u Smederevu je "pod prismotrom" EU i danas! Vučiću to nije bilo diovoljno, pa je Kinezima ponudio i TRB Bor, na šta je opet oštro reagovala Evropska komisija.

Sve sugestije iz Brisela oko kineskih investicija, odbacio je kao da ih nije ni čuo. Bio je to kraj svakog milosrđa EU, prema njemu lično i njegovoj diktatorskoj vladavini. Ubrzo je ugledni londonski magazin "Ekonomist" objavio veliki i očito politički dirigovani članak u kome autor opširno opisuje stanje u regionu i posebno ističe primer predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koga opisuje kao lokalnog autokratu koga će zapadne države tolerisati sve dok im obećava mir, navodeći ga kao primer nedemokratskog vladanja.

Ovako šizoidna politika koju sprovodi lažni Vođa, dovela je Srbiju u stanje potpune izolacije, a da niko zvanično nije uveo nikakve spoljne sankcije! Ne jednoj strani je potpuno izopšteni Vučić, koga više niko od stranih državnika ne želi da vidi (niti iko sluša njegove idiotske monologe), a na drugoj strani je osam miliona građana Srbije koji su postali njegovi taoci. Svi strani državnici koji su imali posla sa njim, znaju da on priča samo ono što oni žele da čuju. U Moskvi, pred Putinom, zaklinjao se na večno prijateljstvo Srbije i Rusije, u Berlinu na večnu odanost Nemačkoj, u Briselu na potpunu predatost evropskim integracijama, a u Americi nije imao kome da se zaklinje, jer u Vašingtonu takvim lažovima izvuku uši i šutnu u zadnjicu (to mu se i desilo barem dva puta: jednom kad je morao ispred toaleta u suterenu Bele kuće da čeka na ostarelog senatora, Džona Mekejna, a drugi put, ovog leta, kad je ispred vrata Bele kuće doveden u policijskom automobilu i dugo čekao ispred sporednih vrata). Zvanična politika SAD prema Vučiću nema nikakve milosti: on jednostavno mora da ode što pre.

Srbija već punih 17 godina pokušava da se pridruži Evropskoj uniji, ali nije mnogo odmakla od početka. U međuvremenu, EU, kao zajednica slobodnih naroda i država, sve je dalje od sopstvenih ciljeva. Države članice i njihove ekonomije se povlače u sebe, a birokratiju u Briselu više niko i ne sluša. Evropska unija više ne postoji kao jedinstvena politička ideja.

Primer za to je odnos Češke, Poljske, Mađarske i Slovačke prema migrantima. Ali, Vučić uporno hoće da bude "najbolji đak", i "omiljeni ponavljač" iz zadnje klupe, koji je odlučio da se popravi! On se ljuti što neke evropske zemlje još nisu priznale oteto Kosovo, on se hvali time što je u koaliciju sa najcrnjim albanskim ekstremistima nasilno gurnuo kosovsko-metohijske Srbe (preko svoje kriminalne Srpske liste).

Lažni vođa neće ni da čuje za referendum o ulasku Srbije u Evropsku uniju (a mora ga biti), niti razmišlja o tome da će barem dve države EU, ako ikada bude došlo do toga, staviti veto na ulazak Srbije u ovu zajednicu. Uostalom, njegova omiljena "mama Merkel", dala je 2015. godine izjavu koju je kasnije više puta ponovila: "...Posle Hrvatske, nema više proširenja EU!"

Čime se diktator zabavlja dok su mu sva vrata spoljnog sveta zaključana, za sve važne strateške dijaloge? Naravno, "unutrašnjim neprijateljem"! Obaveštajni aparat, batinaške službe, doušničku mrežu, kriminalne klanove, medije i centralnu banku, stavio je pod svoju direktnu kontrolu. Na ovaj način, ostvario je moć kakvu ni Milošević nije imao devedesetih godina (koji je protiv sebe imao moćnu opoziciju i njihove snažne i uticajne medije).

Ali, uprkos svemu tome, on se oseća slabo i nezaštićeno pa provodi "besane noći" u televizijskim studijima, trabunjajući o svojim strahovima od "centara moći" koji stoje iza glavnog urednika ovog magazina!

Lažni vođa neće dobiti ništa ni od Amerike ni od Rusije, osim oproštajnog poklona. Jedan od njih je već stigao: američke službe prisilno su sprečile nastavak izgradnje megalomanskog "Beograda na vodi", zbog neverovatne korupcije i pranja novca, ali i zbog strateškog sprečavanja ulaska islamskog kapitala i ljudi na ovo područje evropskog kontinenta.

Takođe, saradnju sa Kinom, Rusijom, Amerikom i Evropskom unijom, lažni vođa preko svoje propagande predstavlja kao gotovu stvar. No, činjenice kažu drukčije: Evropska unija nema više nikakvih ambicija u pogledu podizanja srpske ekonomije, sve dok se besomučna pljačka i korupcija ne zaustave. Izjave Žan Klod Junkera, predsednika Evropske komisije, da će, možda, nekada, jednom, 2025. godine, Srbija doći pred vrata EU, ne znače baš ništa! Naime, Junker ima svojih problema, jer se protiv njega u rodnom Luksemburgu, vodi opsežna istraga za milijarde evra opranih preko velikih transnacionalnih kompanija dok je on bio predsednik vlade u toj zemlji.

Srbija je zaista poslednja rupa na svirali, svakome u Briselu. Došlo je dotle da još neosuđeni ratni zločinac Ramuš Haradinaj, u intervjuu koji je ovih dana dao za jagodinsku TV Palma (snimljeno i emitovano posle pregovora sa Draganom Markoviće Palmom), savetuje Vučića da se "kloni ćorava posla" i da gleda kako da zajedno sa Albancima uđe u "evropske integracije", jer drukčije neće ni ući! No tu se Haradinaj nije zaustavio, nego se osvrnuo i na Vučićeve laži o uspostavljanju Zajednice srpskih opština na Kosovu, pa je u tom intervjuju rekao i ovo: "...Ustavni sud Kosova je osporio deo Briselskog sporazuma koji se odnosi na Zajednicu srpskih opština...To je nešto što je bivši premijer Kosova potpisao u Briselu, ali je Ustavni sud to osporio. Ja nemam kapacitet da radim van Ustava. Kosovo nije potpisalo u Briselu nešto sa ciljem da to ne implementira, ali to nije osporila politika, nego Ustavni sud Kosova, koji je za nas stariji od Brisela!" Tragikomično, nesrećno i smešno, ali istinito! Haradinaj poziva Vučića da prekine sa svojom plačljivom politikom, da stane uz kosovske Albance, pa će Srbija brže u EU!

Početkom ovog leta, visoki sveštenik Srpske pravoslavne crkve, vladika zahumsko-hercegovački, Grigorije, poznat i kao "investitor" u Beogradu, ali i kao čovek koji zna da oseti "zemljotres" pre nego i stigne do njega, javno je izjavio da Vučića ima preko svake mere na televizijama, te da sa njim i Tomislavom Nikolićem "nikad nije bio na istoj strani"! Ali, ne samo on, koji je koliko do juče bio deo patrijarhovog "biznis kluba", nego i većina tajkuna, ljudi koji su "ugrađeni u sistem" i koji su se dobro okoristili državnim jaslama, prave masovno otklon od lažnog Vođe i njegove propale politike.

Mnogima se Vučić zamerio, na mnogo ljudi se okomio, mnogi će potražiti novac koji im je oteo neposredno pre, za vreme i tokom dosadašnje vladavine. Broj poverilaca se umnožio do granice koju on ne može da podnese, čak i ako bi opljačkao dva godišnja budžeta. U dva navrata ga je na velike, neodržive dugove upozoravao predstavnik MMF-a, Džejms Ruf, a lažni Vođa ga je uveravao da će još više "stegnuti" Srbe, dok im oči ne ispadnu, kako bi kamate bile plaćene i kako bi mu onda ova finansijska aždaja dala novi kredit.

No, njemu su zavrnute čak i zelenaške slavine! Nestaje para, prijatelji se razbežali, lažne investicije su i dalje lažne, a realnost sustiže: uskoro kreću pobune građana, radnika, studenata...Niko normalan više ne može ni da gleda ni da sluša njegove magle i dimove. Milioni ljudi željni su života, a ne preživljavanja. Taj refleks za samoodržanjem, jači je od svake diktature.

Vučić nas je poveo u budućnost. Stigli smo do BU!

A. 1 Kragujevac: ko je anonimni "donator" koji je "poklonio" Fijatovim radnicima 250.000 evra?

Malo kradu, malo Vođi dadu

Režim Aleksandra Vučića rasporedio je svoje džeparoše na vrlo širokom frontu. Imaju pravo da uzimaju, ali im je glavni zadatak da daju. Da peru prljav novac i vraćaju čisti u što većim količinama. Njegova "dobrotvorna ekonomija", ovih dana podmiruje minimalne potrebe u zonama gde socijalni mir, lako može da se pretvori u velike nemire.

Početkom septembra meseca 2017. godine, na račun Samostalnog sindikata kragujevačkog Fijata, počele su da stižu uplate čiji je ukupan iznos bio preko 250.000 evra. Uplatilac je, prema tvrdnji Zorana Markovića, predsednika ovog sindikata, "nepoznati donator" a novac je podeljen radnicima koji su tokom ovog leta bili u štrajku, i to u iznosu od 18.000 dinara po zaposlenom. Prethodno je tvrdio da su novac dali srodni evropski sindikati auto industrije, što je bio prilično smešan izgovor za ono što se stvarno dešavalo.

Lako je izračunati da je bilo oko 2.000 štrajkača i da je (kad se podeli u dinarima pomenuta "donacija"), svako od njih mogao dobiti približno istu cifru koja im je i isplaćena. Ali, ko je "anonimni donator" i zašto bi taj neko davao novac za očuvanje socijalnog mira u Kragujevcu i, pre svega, za opstanak već propalog biznisa Vučićevog režima sa Fijatom i njegovim vlasnikom Serđom Markioneom, koji je već "pojeo" 600 miliona evra iz srpskog budžeta (prema istraživanju našeg ekonomskog stručnjaka, Miodraga K. Skulića)?

Očito se društvo korumpiranih sindikalaca nije dogovorilo kako da obmanu javnost, pa se i sekretar Samostalnog sindikata u Fijatu Saša Đorđević oglasio tvrdeći da novac "dolazi od sindikata". Marković se uplašio da ga neko ne pita za poreklo tih 250.000 evra, pa je odmah naglasio novinarima lokalnih medija: "...Novac koji delimo je evidentiran i na njega plaćamo porez. Do sada smo platili porez na pomoć koju je dobilo 1.268 radnika, o čemu imamo potvrdu Poreske uprave". Ni to mu nije bilo dovoljno, pa se ogradio od bilo kakve ideje da Vučićeva mafija na taj način pere prljavi novac izjavom da "...Samostalni sindikat u FCA Srbija u deobi pomoći nema podršku ni države ni menadžmenta kompanije", te da je osim od "donatora" deo sredstava došao i iz sindikalnog fonda koji datira "još iz vremena Zastave".

U paničnom strahu da se ne razotkrije izvor novca koji je podeljen Fijatovim radnicima (da se ne bi opet štrajkovalo!), uključio se i Ljubisav Orbović, nesmenjivi predsednik Samostalnih sindikata koji je brže bolje demantovao da je novac isplaćen preko "njegovog" sindikata. Istina je da Samostalni sindikat u kragujevačkom Fijatu mesečno od članarine ima prihod od oko 3.000 evra, od čega polovinu daje sindikalnoj centrali. Dakle, pola piju, pola Šarcu (Orboviću) daju! I Ministarstvo privrede se "oštro ogradilo" ogradilo od pomenutih 250.00 evra. Ništa oni sa tim nemaju! Otišlo je iz tog ministarstva i saopštenje: "...Zaista ne znamo ništa o tome. Ono što pouzdano znamo jeste da naše ministarstvo ni na koji način nije uključeno u to što trenutno radi Samostalni sindikat u FCA Srbija"

Međutim, stvari su počele da dobijaju još više na misteriji kad je poverenik UGS "Nezavisnost" u FCA Srbija Zoran Stanić u više navrata izjavio da je novac rivalskom sindikatu obezbedio menadžment Fijata! Čulo se i da je Samostalni sindikat "prisvojio neki novac iz Fonda solidarnosti" nekadašnje Zastavine fabrike automobila, ali da se radi o "oko dva miliona dinara, što je 10 do 15 puta manje od iznosa koji se trenutno deli radnicima". Priča o "domaćem darodavcu" ubrzo je zamenjena teorijom o "inostranom donatoru". I tako u krug.

Zdrav razum i malo logike, mogu čoveku lako da otvore oči kako bi shvatio o čemu se radi. Naime, ukoliko se na dnevnom ili nedeljnom nivou pokaže suficit Srbije u iznosu od 250.000 dolara (ili evra), Narodna banka Srbije može odmah da odštampa tu sumu, jer to neće uticati na kurs i zbivanja na tržištu novca Srbije. Jedino je problem objasniti građanima, otkud taj novac. Jer, on mora da ima nekakvo poreklo. Ali, u slučaju Vučićevih "suficita", novac dolazi niotkuda! Iz fondova podzemlja koje se bavi kriminalnim preduzetništvom. Deo tog novca svakako se pere preko ovakvih "donacija". Naravno, ne samo preko kragujevačkog Fijata. Nedavno je isplaćeno 30.000 dinara mučenicima iz "Goše" i niko nije pitao za "donatora". Gladne ne zanima poreklo novca. Vučić na to i računa.

Šta će anonimni donatori vladajućoj partiji ove države, kada su kompletno sudstvo, javni službenici i javna preduzeća u njenim rukama? Da mafija nije postala sramežljiva? Zašto, ako svi znaju da se novac iz džepova građana brutalno otima čak i tako što se formiraju visoke i previsoke cene javnih beležnika, a oni postaju anonimni donatori partije.

Uskoro treba očekivati da se pojave razni inspektori privatnih agencija koji rade za državnu mafiju, koji će takođe biti "anonimni donatori". Malo kradu, malo Vođu dadu. Ko kaže da se ovaj neverovatni posao neće proširiti i na obrazovne i zdravstvene ustanove, policiju, parking servise? I ko može da tvrdi da se to već nije desilo? Vučić je svoje džeparoše rasporedio na vrlo širokom frontu. Imaju pravo da uzimaju, ali im je glavni zadatak da daju. Da peru prljav novac i vraćaju čisti u što većim količinama.

Glosa

Zvanična politika SAD prema Vučiću nema nikakve milosti: on jednostavno mora da ode što pre

Glosa

Srbija ne može biti ruski prijatelj ako uđe u ekonomski i vojni savez sa državama evroatlanske hemisfere, koje su uvele sankcije Rusiji

Glosa

šizoidna politika koju sprovodi lažni Vođa, dovela je Srbiju u stanje potpune izolacije, a da niko zvanično nije uveo nikakve spoljne sankcije