Intervju

Ljiljana Blagojević, glumica: "...Svrha života je da si slobodan a ne da si rob"

Sloboda se mora osvajati

Naša poznata pozorišna, filmska i televizijska glumica, Ljiljana Blagojević, u ekskluzivnom razgovoru za Magazin Tabloid, kaže da njenom suprugu Siniši Kovačeviću već sedam godina ne daju da svoje drame postavlja u pozorištu, niti da snima po svojim tekstovima. i dodaje: "...Može im se. Ali ništa nije večno. Sve ima početak i kraj..." Podsetimo, Ljiljan Blagojević je samo na pozorišnim daskama odigrala preko pedeset značajnih uloga, a u jugoslovenskoj i srpskoj kinematrografiji našla se u preko šezdeset značajnih ostvarenja, u periodu od 1971. godine do današnjih dana. U televizijskim serijama upamćena je po mnogim velikim ulogama, ali je u ulozi Drage Mašin (u televizijskoj seriji "Kraj dinastije Obrenović"), prema mnogim mišljenjima, odigrala jednu od svojih najboljih uloga.

Nađa Andrejević Keleri

Malo ko zna da je mladi Nušić 1887. godine, revoltiran odnosom države prema srpskom heroju, napisao pesmu „Dva raba", zbog čega dobija dve godine strogog zatvora u Požarevcu. Za to vreme, u ćeliji, krišom piše dnevnik krijući ga od čuvara.

Nakon 130 godina, Ljiljana Blagojević, prvakinja Drame Narodnog pozorišta, Vesna Stanković i Branislav Tomašević, postavljaju te njegove promisli na pozorišnu scenu Narodnog pozorišta, u kome je Nušić najviše službovao, kao upravnik i kao pisac ... Predstava "Dobri čovek" je premijerno izvedena krajem novembra na sceni "Raša Plaović". Tim povodom razgovaramo sa Ljiljanom Blagojević koja ističe da je godinama imala želju da se čuju ti Nušićevi zapisi, koji nikad nisu izvedeni ni scenski uobličeni.

- Dok sam ih pre par godina čitala uživala sam u britkosti i nadasve neverovatnoj aktuelnosti posle toliko godina. Jednom sam pričala Vesni o tome, a ona mi je rekla daj ja ću to uraditi. Dala sam joj Listiće (tako se zovu zapisi) i ona je uradila dramatizaciju. Rad je bio jako težak jer se radi o nekoj vrsti kabare predstave ali rezultat je izvanredan. Mnogi ljudi ne znaju da je Nušić robijao zbog uskraćivanja umetničkih sloboda, da je proveo godinu dana u samici, da mu je sin jedinac poginuo kao jedan od 1300 kaplara. Nušić zaslužuje da se sve to zna.

Sudeći po reakciji publike, Nušićeve promisli odlično korenšpondiraju sa publikom. Ništa se nije promenilo - to smo mi i nakon 130 godina...Zar ne?

- Da. To i jeste odlika velikih. Oni su svevremeni. Vreme je najbolje sito da se odvoji škart od velikana.

Sa predstavom "Dobri čovek", gostovali ste najpre po Kanadi. Zbog čega su predstavu gledali najpre naši ljudi u Torontu, Edmontonu...

- Ima tu i sticaja okolnosti a ima i svesne odluke. Naime, želeli smo da osetimo reakcije publike i da po dobroj nekadašnjoj praksi proverimo kako primaju predstavu van Beograda. Kada smo dobili poziv da pre Beogradske premijere gostujemo u Kanadi u sedam gradova, nismo imali ni trena dilemu. Odlucili smo da prihvatimo i imali smo pravo ushićenje.

Svi ratovi iza nas ostaviše pustoš, mnoge majke zavijene u crno, prepolovljenu populaciju i bedu. Ne čini li ti se ova situacija na Kosovu kao "žongliranje po tankoj liniji" i neizvesne budućnosti preostalih Srba na KIM - u?

- Ta naša bolna rana Kosovo! Duša me boli zbog svega što se sa njim događa. Osećam stid i sramotu što sam savremenik svog ovog dešavanja. Ja se nikada neću složiti da ono treba da ode i da je bolje da ga predamo. Nemamo mi pravo na to zbog svega pre nas.

Svet ne čuje Srbe sa Kosova! Deca na Kosovu nemaju nemaju čemu da se raduju. Žive u strahu i albanskoj nemilosti. Koliko su toj situaciji doprineli naši političari, a koliko svetske sile?

- Ne treba nama niko do nas samih! Znam samo da ne smemo da ga damo. Ako ga otmu možemo se nadati jednom da ga vrate a ako ga poklonimo nikad više neće biti naše.

Kaže se da su deca ogledalo svojih roditelja. Da li to znači i da je vlast u Srbiji ogledalo svog naroda? Kakva vlast, takav narod!?

- Ili kakav narod takva vlast. Nije to baš tako. Kad ste na vlasti moguće su sve zloupotrebe. Mi smo kao narod umorni, potrošeni, osiromašeni do granica surove bede. Sve to može da tera čoveka da bude slepo poslušan misleći da će poniženje proci. Ali neće. Sloboda se mora osvajati. Za nju se mora boriti. Svrha života je da si slobodan a ne da si rob.

Prosvetari si nedavno štrajkovali jer nisu dobili 14, 6 odsto veće plate koje su im obećane i potvrđene od strane MMF. "Odliv mozgova" je sve veći. Samo prošle godine Srbiju je napustilo 500 000 mladih ljudi. Šta nam je činiti da ta mladost ostane ovde?

- Da dobro mislimo i pazimo koga zaokružujemo na izborima. Niko normalan ne beži od dobra. Znači ne valja zato idu. Kad bude valjalo ostaće ovde.

Tvoj muž Siniša Kovačević, najveći dramski pisac i reditelj u nas Srba, čovek čija se "Velika drama" već 16 godina igra u Narodnom pozorištu, ne radi. Ne da mu se da radi, samo zato što je politički neistomišljenik ove vlasti. Kada pametni zaćute, a zagrakću falsifikovane diplome, nije li došlo zadnje vreme?

- Da to je tačno. Već sedam godina Siniša ne radi. Piše ali ne daju mu da svoje drame postavlja u pozorištu, niti da snima po svojim tekstovima. Može im se. Ali ništa nije večno. Sve ima početak i kraj.

Siniša Kovačević je vratio nagradu za životno delo koju je dobio od Aleksinačkog pozorišnog festivala, jer kako je napisao na svom tviter profilu - ako im ne treba Sergej Trifunović, ne treba im ni on. Da su svi solidarni i drčni poput ovog Sremca, gde bi nam kraj bio?

- Pa ne bi morale da se vraćaju nagrade sa smo svi pošteni i da mislimo svojom glavom. Ne bi bilo takvih budalaština kao ovo u Aleksincu.

Kakve su nade za ovu godinu?

- Dočekala sam je sa nadom da će biti bolje. Da ću živeti u slobodnoj demokratskoj zemlji. Da neću živeti u partokratiji. Da ću moći da radim iako nisam glasač vladajuće stranke i da nam nedaroviti poltroni neće određivati život.