Zakonom o bezbednosno-informativnoj agenciji propisano je da Agencija obavlja poslove koji se odnose na zaštitu bezbednosti Republike Srbije i otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka R.S ... Gde se, u praksi, nalazi aktivnost Agencije? Objavljujemo pismo penzionisanog službenika BIA iz Niša Branka Đorđevića upućenog Magazinu Tabloid
Branko Đorđević
Na konferernciji ''Ka bezbednoj Srbiji'' koja je krajem 2018. godine u Beogradu okupila državni, vojni i policijski vrh Srbije, brojne eksperte i strane diplomate, predstavnik BIA naglasio je da ''najintenzivniju pretnju Srbiji predstavlja prikriveno delovanje spoljnog faktora koji najčešće koristi mehanizme svojih specijalnih službi i na taj način vrše se određene zloupotrebe i stavljaju se u funkciju pojedinci iz redova opozicionih političkih partija, pojedini delovi medija, pojedini delovi NVO sektora i sindikata''.
Ovaj navod odlično definiše da intenzivnu pretnju Srbiji predstavlja prikriveno delovanje stranog faktora preko mehanizma specijalnih službi, ali je svakako sa profesionalnog stanovišta neprihvatljiv nastavak definicije zbog pozicioniranja u potpuno nezasluženi prvi i jedini red, stavljanja u funkciju stranih interesa i to- pojedinih opozicionih političara, medija, nevladinih organizacija i sindikata, koji su, nesporno je, predmet interesovanja i kombinovanja stranih obaveštajnih službi.
Međutim, notorna je činjenica da specijalne, odnosno strane obaveštajne službe, kao svoje prioritete u radu imaju praćenje i stavljanje u funkciju, odnosno tajno angažovanje, prvenstveno pojedinaca iz vrha vlasti, odnosno onih koji imaju najveći uticaj u državi i onih koji su na izvoru najznačajnijih tajnih informacija, što znači da najintenzivniju pretnju Srbiji objektivno predstavlja eventualno prikriveno delovanje stranog faktora preko mehanizama svojih obaveštajnih službi i eventualnog stavljanja u funkciju svojih interesa prvenstveno pojedinaca iz: vrha vladajućih političkih struktura- predsednik Republike Srbije i personalni aparat predsednika Republike, Vlada Republike Srbije i personalni aparat Vlade, računajući i personal diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije u inostranstvu, Narodnu Skupštinu Republike Srbije i personalni aparat Skupštine, personal vladajuće stranke i političkih partija vladajuće koalicije; zatim personalni aparat vojno-bezbednosnih i pravosudnih struktura- Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, Bezbednosno-informatine agencije, VBA, VOA, MUP-a, sudova i tužilaštava; onda personal strateških ekonomskih institucija- Narodne banke Srbije, najvećih kompanija, banaka i drugih strateških ekonomskih institucija; dok se jedina navedena grupacija na konferenciji o bezbednosti nalazi tek u nekom četvrtom redu interesovanja stranih obaveštajnih službi, a to zbog njihovog malog uticaja na državnom nivou i udaljenosti od najznačajnijih tajnih informacija.
Zbog toga, ovaj previd predstavnika Agencije na konferenciji predstavlja praktično autogol Agencije, koja je na ovaj način izazvala sumnju u stvarnu profesionalnu orijentaciju Agencije i otvorio je pitanje da li se Bezbednosno-informativna agencija uopšte na profesionalan način bavi zakonom propisanim poslovima i postoji li uopšte u državi neko ko se ovim bavi, zbog čega je, verujem, neophodno na osmišljen adekvatan način javnosti otkloniti nedoumice i sumnje i ublažiti štetu koju je ovaj autogol naneo kredibilitetu Agencije.
Svedoci smo da su vrednosti, koje su bezbednosne službe pozvane da odbrane i koje predstavljaju suštinu i uslov postojanja države, izložene ozbiljnim i realnim pretnjama i izazovima, zbog čega je na aktuelnim nosiocima sistema bezbednosti izuzetna odgovornost profesionalnog prepoznavanja i fokusiranja na glavne prioritete zaštite bezbednosti Republike Srbije i njenih građana, odnosno odbrane ustavnog poretka i sistema vladavine prava od anarhije i neprava.
Ova aktivnost se mora temeljiti na profesionalnoj analizi i ne smeju ni u kom slučaju i zbog bilo čijih interesa i neodgovornih i opasnih postupaka, biti u suprotnosti sa realnim potrebama u oblasti bezbednosti.
Poredak mora da bude zasnovan na principima, a ne samo na interesima pojedinaca i grupa, jer ako nema principa, onda svi mi zavisimo od toga koliko se dopadamo ključnim akterima na političkoj i profesionalnoj sceni.
Unutrašnja organizacija srpskog društva u pravnom smislu mora da definiše jasno kodekse kažnjavanja kršenja unutrašnjeg prava i to ne sme biti stvar političkih odluka, onda se to tiče nekih konfiguracija moći, a kada se pravo svede na trenutne konfiguracije moći onda postoji ono što je najveći neprijatelj pravnog poretka, a to je neka vrsta arbitrarnosti, odnosno voluntarizma u postupanju, a pravni sistem ima smisla samo ukoliko ljudske odnose čini stabilnim i pravednim.
Nulta tolerancija mora postojati prema svakom obliku neprava koji ozbiljno potkopava temelje države.
Aktuelna situacija, međutim, predstavlja ozbiljan razlog za zabrinutost, zbog zapanjujuće dugoročnog neuvažavanja prvorazrednih činjenica, gde je obaveza nadležnih bila reagovanje u korist države i njenih građana, a što je izostajalo.
Drastičan primer je, od strane pripadnika Policijske uprave u Nišu Nebojše Blagotića iznet podatak koji ukazuje na postojanje osnovane sumnje da su pojedini pripadnici Bezbednosno-informativne agencije u Nišu u prethodnom periodu izvršili krivično delo Odavanje službene tajne, tako što su izvesnom privrednom kriminalcu dostavljali informacije o vođenju operativne obrade od strane MUP-a prema njemu, čak da su otkrili i identitet izvora koji je MUP-u dostavljao podatke, a što je sve MUP dokumentovao i operativno-tehničkim merama.
Suprotno zdravom razumu, vinovnici opisanog nezakonitog postupanja iz BIA-e i pojedini pripadnici MUP-a koji su im pomagali u prikrivanju, od države su, umesto kazne, nagrađeni postavljenjima i to na načelničke pozicije u Centru BIA Niš i PU u Nišu i Pirotu, a izneti su i podaci koji ukazuju na postojanje osnova sumnje da su ova lica od strane dotičnog privrednog kriminalca, za uslugu zaštite, čašćeni stanovima, kućama i automobilima.
Na drugoj strani, policijski inspektor koji je profesionalno vodio ovaj slučaj, prevremeno je, bez zakonskog osnova, penzionisan i narušen mu je lični i profesionalni integritet, a posledica toga je i da je sa porodicom i troje dece školskog uzrasta, doveden na rub egzistencije.
Interesantno i indikativno je da sam i ja nakon ukazivanja na nezakonitosti i nepravilnosti od strane pojedinaca u Centru BIA Niš, takođe prevremeno penzionisan, bez zakonskog osnova i takođe doveden na rub egzistencije, kao i da obojica do sada nismo uspeli pravnim putem da se vratimo na posao u MUP-u, odnosno Agenciji, s tim da kolega Blagotić, najzad, ima privremenu meru po kojoj bi trebalo da bude vraćen na posao.
Posledice neadekvatnog postupanja države u ovim slučajevima su nesagledive - od potpunog gubljenja poverenja građana u bezbednosni sektor, preko potpunog demoralisanja savesnih pripadnika Agencije i MUP-a, do brojnih posledica u kadrovskoj arhitekturi i u postupanju bezbednosnih institucija na široj teritoriji južne i jugoistočne Srbije, imajući u vidu teritorijalnu nadležnost Regionalnog centra BIA Niš i opisani način dovođenja načelnika ovog Centra.
Kako su navedeni neodgovorni i opasni postupci izazvali ovako teške posledice, logično je moje očekivanje da poredak bude postavljen na principima i jasnim kodeksima postupanja u ovakvim situacijama.
Predlažem da se podsetimo Svetog Avgustina, Aurelija, i njegovog najznačajnijeg dela ''De civitate Dei''(Država Božija), u kome iznoseći temelje hrišćanske filozofije navodi da se država u izvornom smislu ne može zamisliti van veze sa pravnim načelima, bez kojih se ona ničim ne razlikuje od ''razbojničke družine''. ''
U odsustvu pravednosti šta je država ako ne prosta razbojnička banda i šta je onda razbojnička družina, ako ne država. I razbojnici predstavljaju društvo(zajednicu) ljudi, koji se rukovode načelima i koji su povezani uzajamnom saglasnošću(sporazumom) u deljenju dobiti po utvrđenom zakonu. Kad takva družina dostigne takve razmere, da zahvata (osvaja) gradove i potčinjava svojoj vlasti narod, tada i javno(otvoreno) dobija naziv država''.
Iz svih napred navedenih jakih razloga, apelujem da se navedeni Blagotićevi navodi, kao i moji navodi o nezakonitostima i nepravilnostima koji su poznati Agenciji i Vladi, u potpunosti ispitaju i da u postupanju dođe do izražaja interes države Srbije, a ne bilo čiji lični interesi i kalkulacije.
Potreban je jasan otklon od ovakvih neodgovornih i opasnih postupaka, kao i oprostiti se od onih službenika uvezanih sa kriminalom i onih koji bezbednosne službe koriste kao alatku za ostvarivanje ličnih interesa, a dati šansu za nesmetan profesionalni rad u bezbednosnim službama kompetentnim, sposobnim i savesnim pripadnicima i mladim patriotama koji svoju budućnost vide u sektoru bezbednosti.
Inspektoru Blagotiću i meni, po pravu i pravdi, red bi bio vratiti lični i profesionalni integritet.
Ne mogu da oćutim ni očigledno podmetnuto kukavičje jaje domaćoj javnosti, nedavnim prikazivanjem serije ''Državni službenik'' emitovane na dva TV kanala i široko najavljene kao savremene uzbudljive priče o agentima BIA, koji uklanjaju najopasnije pretnje po Srbiju, dakle kao projekat koji će afirmativno prikazati Bezbednosno-informativnu agenciju.
Međutim, profesionalnim kritičkim osvrtom, jasno se uočava da je očigledan, ali vešto prikriven uzbudljivim događajima, cilj ovog projekta ustvari sasvim suprotan- prikazivanje Agencije u najlošijem svetlu, odnosno kao službe koja deluje van okvira zakona, koja krši elementarna pravila struke i u kojoj vlada neetičko ponašanje i nemoral, čime upadljivo obiluje svaka od prikazanih epizoda.
Nezakonito ponašanje prikazano je međusobnim ubistvima kolega unutar Agencije, pretnjama po život građanima oružjem i na druge načine, organizacijom razbojničkih pljački od strane Agencije, privatnom organizacijom bekstva iz zatvora, kršenjem političke neutralnosti itd.
Neprofesionalno ponašanje i kršenje elementarnih pravila struke prikazano je uticajem ljudi iz senke na kadrovsku politiku Agencije, odavanjem identiteta saradničkih pozicija od strane Agencije stranim obaveštajnim službama, takođe odavanjem identiteta saradničkih pozicija od strane pripadnika Agencije građanima i bračnim partnerima, neprofesionalni rad sa saradničkim pozicijama mešanjem u privatni život saradnika pretnjama njihovim ljubavnim partnerima i vređanjem njihovih kućnih posetilaca, dovođenjem u opasnost članova porodica saradnika, fizičkim pretnjama saradnicima, izigravanjem poverenja saradničkih pozicija, konzumiranjem droge od strane pripadnika Agencije, nepotrebnim stupanjem na zadatku u homoseksualne odnose od strane pripadnice Agencije itd.
Dakle, serija na aktivne pripadnike Agencije utiče da gube poverenje u Agenciju shvatajući da su za nju samo potrošna roba; na saradničke pozicije Agencije i one koji su potencijalni saradnici takođe utiče da potpuno gube poverenje u Agenciju i u svoju sigurnost u odnosu sa Agencijom...
Imajući navedeno u vidu, smatram da je i u ovom slučaju potrebno proceniti i preduzeti odgovarajuće aktivnosti kako bi se već naneta realna šteta kredibilitetu Agencije, koliko je moguće, otklonila i ublažila.
Koren problema srpskih bezbednosnih službi predstavlja kombinaciju- sistema uništenih vrednosti u delovima srpskog društva, ozloglašenu nekompetentnost i banalnu korupciju. Potrebno je vratiti i sačuvati dostojanstvo poziva i čast institucija bezbednosti, koje vrednosti su na ozbiljnim iskušenjima, a za to su neophodni hrabrost i požrtvovanje da se nagomilani problemi reše efikasno i u okviru institucija.
Međutim, sistem upravljanja Srbijom ima ozbiljne probleme u funkcionisanju, a problem u funkcionisanju ima i ''demokratsko'' krilo srpske politike. Srbija se raspada na komade, na grupe ljudi od kojih svaka ima svoj identitet, a same grupe se raspadaju na još manje grupe. Svi liče jedni na druge po tome što raspiruju mržnju prema drugim grupama, a sve to nije u interesu države ni građana ove zemlje.
Taj zlokobni haos je izborna baza ovih grupa...
Zato, kao građanin sa bezbednosnom kulturom, predlažem da se Srbija hitno okrene od opisanog narastajućeg haosa, pokaže mudrost i pragmatizam, ne podlegne lukavstvu antisrba i vrati se objedinjujućim faktorima civilizovanog ravnopravnog društva. U suprotnom ni društvo, a ni država neće moći da funkcionišu kao celina, jer će svi proždirati sve, a žrtve će biti građani i budućnost dece Srbije.