Na nišanu

Šta se krije iza pregovora dela srpske opozicije i dela vlasti

Vođina bolesna mašta može svašta

Početak pregovora vlasti i opozicije označio je kraj jedne faze građanske pobune protiv diktature Aleksandra Vučića. Sastanak na Fakultetu političkih nauka pokazao je pravo stanje stvari u Srbiji, sa svim tragi-komičnim detaljima. Na inicijativu Fonda za otvoreno društvo organizovan je zatvoreni dijalog. Pod finansijskim pokroviteljstvom Džordža i Aleksandera Soroša i političkim patronatom Metjua Palmera predstavnici vlasti i opozicije su prinuđeni da sednu za isti sto i odigraju predstavu koja ima samo jedan cilj - da se učvrsti vladavina Aleksandra Vučića. Ali, na vlasti u Vašingtonu je administracija predsednika Donalda Trampa, koja nema smisla za ove marifetluke

Predrag Popović

Iako su kao osnovne teme serije najavljenih debata istaknuti izborni uslovi, finansiranje kampanja, pristup medijima i sređivanje biračkog spiska, svima je jasno da se sve svodi na raspravu o bojkotu izbora. Ako bi opozicija bojkotovala sledeće izbore, Vučićeva vlast bi izgubila legitimitet. Međutim, onda bi Metju Palmer i Džordž Soroš bojkotovali opoziciju.

Da bi se održala ravnoteža straha, svi su pristali na određene ustupke i žrtve. Vučić se, prividno, odrekao stava da ni sa kim neće pregovarati ni po koju cenu, a lideri opozicije su preuzeli rizik da ostanu bez podrške dobrog dela ogorčenih glasača.

Kakav će biti rezultat dijaloga može da se pretpostavi po svemu što se dešavalo na prvom sastanku. Sve je sporno, od organizatora, učesnika, izbora tema i odnosa prema javnosti.

Ulogu posrednika preuzeli su Fond za otvoreno društvo, Crta i Cesid, koji imaju iskustva u praćenju izbornih procesa, ali ne samo kao nevladine organizacije, nego i kao interesna i poslovna društva.

Srpsku naprednu stranku reprezentovali su najekstremniji kadrovi. Režimsku delegaciju je predvodio šef policije Nebojša Stefanović. S njegove desne strane nalazio se Vladimir Orlić, skupštinski bukač zadužen za širenje mržnje i verbalnog nasilja. U dijalogu je učestvovao i Vladimir Đukanović, koji je pozivao naprednjačke batinaške odrede da tuku protestante, a predvodio je fašističku hajku na Mariniku Tepić. S njima, takvima, razgovarali su Dragan Đilas, Zoran Lutovac, Miroslav Aleksić i predstavnici Dveri, Pokreta slobodnih građana i još nekoliko opozicionih stranaka. Uz jagnjetinu, picu i tiramisu, diskutovali su o izbornim uslovima.

Svi su svesno pristali na zamenu teza. Naprednjaci su tvrdili da su izborni uslovi korektni, u skladu sa zakonima koji se nisu promenili od 2011. godine. Kao izraz dobre volje, ponudili su parlamentarnu diskusiju o izbornim pravilima i pomoć u obuci biračkih odbora.

Retko im se dešava, ali naprednjaci su zaista u pravu kad kažu da Srbija ima korektno uređene izborne propise. Setom zakona regulisana je izborna procedura kojom je osigurana ravnomerna zastupljenost u medijima, način uređenja biračkog spiska, tajnost glasanja i kontrola izbornog procesa.

Takođe, određeni zakoni kao krivično delo tretiraju kupovinu glasova, fizičko nasilje, govor mržnje i zloupotreba službenog položaja u kampanji. Ako bi nešto trebalo da se menja, to su kozmetički detalji koji ne utiču na suštinu. A, suštinu izbegavaju predstavnici vlasti, jednako kao i opozicije.

- Ne znam kakve izborne uslove tražimo - nedavno je rekao Sergej Trifunović, predsednik Pokreta slobodnih građana.

Svi su mu se smejali, iako znaju da u postojećim izbornim pravilima nema šta da se menja. Problem nije u izbornim uslovima, nego u tome što se ne primenjuju. Zakoni postoje, ali vlast ih krši. To je suština koju opozicija ignoriše.

Opozicioni lideri u medijskim nastupima pametno ističu da vlast krade izbore pre i tokom kampanje, a na biračkim mestima samo se vrši egzekucija. Međutim, isti opozicionari pristaju da sede za stolom s lopovima iz vlasti i moderatorima iz nevladinih organizacija, pa da satima raspravljaju o opštim mestima, pažljivo izbegavajući da ukažu na suštinu. U tu zamku su upali i opozicionari koji odbijaju učešće u pregovorima s režimom.

- Imamo četiri zahteva: da se srede birački spiskovi, oslobode mediji, da se obezbede kamere koje će snimati biračke kutije i brojanje glasova, kao i da se nakon izbora obezbedi uvid u kompletan birački materijal. Nema pregovora o tim zahtevima - kaže Branka Stamenković, predsednica pokreta Dosta je bilo.

Tako definisani uslovi imaju smisla kao da se od vlasti traži da sva biračka mesta budu okrečena u, recimo, narandžasto. Naprednjačka zločinačka mašinerija glasove krade podmićivanjem i pretnjama, pritiscima i otvorenim nasiljem nad pojedincima i njihovim porodicama. Od toga ne može da se zaštiti montiranjem kamera nad biračkim kutijama.

- Sa mafijom nema pregovora, osim možda oko uslova predaje - pametno tvrdi sociolog Jovo Bakić.

Na toj tezi, ali u okviru političke korektnosti, koja je prihvatljiva za konkretnu upotrebu, formulisan je predlog da opozicija od vlasti zahteva usvajanje neke vrste specijalnog zakona, kojim bi se kaznili svi koji su kršili izbornu proceduru na poslednjim parlamentarnim, lokalnim i predsedničkim izborima. Dokaza ima u ogromnim količinama.

Dubravka Filipovski, Srboljub Filipović i još neki naprednjaci snimili su glasački listić na koji su stavili svoju ličnu kartu, da dokažu za koga su glasali. Na internetu i danas stoji snimak telefonskog razgovora u kome je Milivoje Dolović komšijama obećavao razne usluge ako pređu u SNS i glasaju za tu stranku.

Dragana Stankov je priznala kako je iz kase vršačkog javnog preduzeća "Invest stan" plaćala autobuse za prevoz aktivista Srpske napredne stranke. Takođe, detaljno je opisala kako je iz centrale SNS-a dobila četiri miliona dinara i našla sto osoba, koje su izvršile prevarnu radnju i uplatile po 40.000 dinara donacija stranci. To pranje para, ozbiljno krivično delo, koje primenjuju skoro svi odbori SNS-a, javno je opravdavao i Aleksandar Vučić.

Postoje snimci na kojima se vidi kako naprednjački aktivisti, na dan izbora, iz automobila građanima isplaćuju novac. Objavljeni su i snimci crnih džipova bez tablica iz kojih izlaze nabildovani tetovirani huligani s bejzbol palicama i prebijaju građane. Ima na hiljadu primera falsifikovanih potpisa na zapisnicima.

U kratkom vremenu i bez mnogo muke mogao bi da se napravi spisak takvih primera kršenja izborne procedure, koji bi retroaktivno bili sankcionisani odgovarajućim leks specijalisom.

U hitnom postupku bila bi utvrđena odgovornost pojedinaca koji su vršili sporne radnje, a leks specijalis bi omogućio privremenu suspenziju njihovih građanskih prava, kao što je bavljenje javnim poslovima.

U odvojenim procesima redovni sudovi vodili bi postupke po krivičnim prijavama. Bez obzira na broj takvih slučajeva, ostvario bi se željeni efekat. Kad bi Filipovski ostala bez poslaničkog mandata i mogućnosti da se zaposli u nekoj državnoj instituciji ili javnom preduzeću, to bi preventivno delovalo na njene kolege, saučesnike u dosadašnjem kršenju zakona. Isto tako, Dolović bi završio u zatvoru, a ne u fotelji predsednika opštine Lučani. Svi sa spiska naprednjačkog pranja para, ostali bi bez prava da biraju i da budu birani.

Pored toga, leks specijalis bi ograničio slobodu kretanja u vreme izborne kampanje Petru Paniću, Zoranu Milojeviću Zelji i ostalim naprednjačkim batinašima za koje je utvrđeno da su pretili građanima u Zaječaru, Somboru, Mionici i drugim mestima. Takve mere danas se, suprotno svim zakonima, primenjuju nad normalnim građanima. U vreme Vučićevih poseta Nišu, policija sprečava kretanje penzionisanog nastavnika Slavoljuba Blagojevića. +

U Apatinu policija, takođe prilikom poseta predsednika države, vrši pritisak na Branislava Milojičića i Željka Rajčevića, osnivače Udruženja građana "Bez straha". Ako vlast može da to radi, može i opozicija da zahteva da se vođama batinaških hordi spreči pristup glasačkim mestima.

Kažnjavanja svih naprednjaka, za koje postoje dokazi da su kršili izbornu proceduru, jedina je tema za dijalog opozicije i vlasti. Samo pod tim uslovom, kad se izvrši lustracija i pokrenu krivični postupci, moglo bi da se razgovara o učešću na izborima. Sve ostalo predstavlja politikantsku farsu od koje korist imaju samo Vučić, Soroš i Palmer. Uostalom, Vučić je već politički profitirao. Prvi uslov opozicije bio je početak dijaloga o izbornim uslovima. Pošto nije istaknut zahtev za konkretnim rešenjem, Vučić može da se pred domaćom javnošću i zapadnim diplomatama pohvali kako je pristao na dijalog, a to što iz njega nije proizašlo ništa novo, to nije njegov problem.

Pod pritiskom stranaca, opozicioni lideri pristaju da učestvuju u dijalogu koji bi trebalo da ih privoli da se odreknu bojkota izbora. Boris Tadić otvoreno tvrdi da mu svi ambasadori s kojima se sreće ponavljaju tu tezu - samo ne bojkot. ž

Vučićevim vašingtonskim i briselskim mentorima stalo je do toga da mu obezbede opstanak na vlasti dok ne ispuni preuzetu obavezu da potpiše sporazum s albanskim vlastima, kojim bi Kosovu bilo omogućeno učlanjenje u Ujedinjene nacije i druge međunarodne organizacije. Ako bi se to desilo, ako bi opozicija odustala od zaštite interesa građana i borbe protiv režima, SNS bi dobila još četiri godine vlasti, a Vučić bi mogao da računa na još jedan predsednički mandat, što znači da će se sledeća prilika za oslobođenje Srbije pojaviti tek 2027. godine. Do tada, sudeći po ustaljenim trendovima, od države i naroda neće ostati ništa. Državna imovina preći će u vlasništvo braće Vučić, kumova i najbližih saradnika.

Opsluživaće ih armija primitivnih botova, a više od pola miliona mladih i obrazovanih pobeći će u inostranstvo. Javni dug će se podići za još desetak milijardi evra, a otplaćivaće ih buduće generacije migranata, koje će, na njihovu nevolju, ovde da nasele Soroš i Vučić.

Opasnosti, koja preti produžetkom boravka naprednjačkog kartela na vlasti, svesni su svi normalni građani. Dodatni razlog za brigu dao je pristanak opozicije da učestvuje u fingiranom dijalogu, što su mnogi shvatili kao dokaz da se posle konfrontacije prešlo na kohabitaciju, posle koje ostaje samo da se ozvaniči kolaboracija. Tog utiska je svestan i Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde.

- Razumem razočarenje i ogorčenje jednog dela javnosti što smo pristali da učestvujemo na ovom okruglom stolu. Na nama je da dokažemo da nikad nećemo odustati od onoga što smo potpisali u Sporazumu sa narodom. Ja vam to garantujem - rekao je Đilas.

U ime učesnika protesta "Jedan od pet miliona", Stručna grupa je konstatovala da ne postoje uslovi za slobodne i fer izbore zbog blokirane javne komunikacije i neravnopravnosti u izbronom procesu. Zbog toga je predloženo šest ključnih zateva. Prvim se od Aleksandra Vučića traži da ne zloupotrebljava funkciju predsednika i da ne učestvuje u izbornoj kampanji. Pod tačkom 2. zahteva se ostavka ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića zbog političke odgovornost za pad slobode medija, kašnjenja sa usvajanjem medijske strategije i zanemarivanja svojih nadležnosti u nadzoru rada medija u javnom interesu. Dalje, zahteva se smena članova Regulatornog tela za elektronske medije, promena informativnog programa RTS-a i RTV, aktivnije delovanje svih državnih tela zaduženih za nadzor izbornog postupka i uloge medija u izborima.

tim zahtevima se na prvom sastanku na FPN-u nije razgovaralo. Sastanak je, na predlog organizatora, bio zatvoren, bez prisustva medija, tobože da bi učesnici međusobno komunicirali umesto da šalju poruke biračima, Iz šturih objašnjenja koja su dali režimski i opozicioni učesnici u dijalogu teško je razabrati o čemu su uopšte pričali, ali sigurno niko nije pomenuo ni prvu tačku sa liste zahteva.

Naprosto, nema šanse da Vučić odustane od vođenja naprednjačke kampanje. Njegov lik i ime SNS koristi na svim nivoima. I u Krnjači, na izborima za Savet mesne zajednice, lokalni naprednjaci Deki Konj i Moma Lopov, kandiduju se na listi koja u nazivu ima Vučićevo ime. S obzirom da je Vučić svoje političko delovanje prilagodio Hitlerovoj devizi "jedan narod, jedna država, jedna partija, jedan vođa", jasno je da se nikad neće odreći učešća u kampanji svog kartela.

Distanciranjem od stranke, pao bi u istu klopku kao Tomislav Nikolić, a njemu to ne može da se desi.

Takođe, niko ozbiljan ne može da očekuje da će Vučić pristati na smenu Vukosavljevića, Olivere Zekić i ostalih članova REM-a. Nisu mu bitni oni, nego princip da ne popušta. Nije dozvolio ni da se vodi istraga protiv Bratislava Gašića i Zlatibora Lončara zbog smrtonosnog slučaja "helikopter", kao što ne da ni Zorana Babića, čijim automobilom je nedavno na rampi kod Doljevca ubijena majka četvoro dece.

Sve to znaju i lideri Saveza za Srbiju, zato im je olakšano učešće u dijalogu. Znaju da vlast neće prihvatiti nikakve ustupke, da su pregovori unapred osuđeni na propast, ali na njima moraju da statiraju kako ne bi naljutili uticajne strane diplomate.

- Nema pregovora o zahtevima s protesta. Ako ne budu ispunjeni, bojkotovaćemo izbore - tvrdi Đilas.

- Nema cenkanja! Neće biti sitnih kalkulacija i šibicarenja. Ili će izbori biti slobodni i pošteni ili idemo svi složno u bojkot - tvrdi Lutovac.

Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke, takođe smatra da je bojkot najbolji put za obaranje Srpske napredne stranke s vlasti. On očekuje da se na tom putu opozicija suoči s velikim pritiskom međunarodnog faktora da izađe na izbore, ali, pod ovakvim uslovima, to bi samo produžilo vek režimu.

- U slučaju bojkota, uspeh za opoziciju bio bi da obori odziv na izbore ispod 50 odsto od upisanih u birački spisak. Idealno bi bilo ispod 45 odsto. Naš cilj je da promenimo sistem. Do toga ne može da dođe bez promene režima, a prvi korak ka tome je njegova delegitimizacija. To moramo da postignemo u realnom roku, jer će u suprotnom iz Srbije otići previše ljudi da bismo u ovom veku mogli da opstanemo kao država i narod. Sa naprednjačkim režimom nema dogovora kako da bude manje ubilački nastrojen prema svemu normalnom, zato SNS mora da ode s vlasti - rekao je Jeremić.

U opoziciji postoje i skeptici koji ne veruju u uspeh bojkota. Neki od njih tvrde da Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije ništa nisu dobile bojkotom izbora 1997. godine, a ima i onih koji ističu da do promena ne može doći na ulici ili drugim vidovima pritisaka, jer je i režim Slobodana Miloševića pao tek kad je uhvaćen u krađi rezultata izbora, pa su građani imali konkretan povod za proteste.

U tome, delimično, ima istine. Milošević je dva puta uhvaćen u krađi. Oba puta mu je odgovoreno protestima, koji su završeni njegovim porazom.

Vučić je dosad četiri puta brutalno krišio izbornu procesudu, pa bi i to trebalo da bude dovoljan povod da mu se ne dopusti da zločin ponovi peti put. Na opoziciji je da to objasni glasačima i uveri ih u ispravnost odluke da primeni bojkot kao vrstu političke akcije, a ne povlačenja iz borbe za promene.

Kad ga je već tražila, opozicija mora da pristane na dijalog s režimom. I Zoran Đinđić je pristajao čak i na tajne pregovore, prvo s Miloševićem u jeku protesta 1996/97, a zatim, pred 5. oktobar 2000. sa Miloradom Ulemekom Legijom. Oba puta je dobio što je tražio.

Danas, u bitno drugačijijim okolnostima, lideri Saveza za Srbiju ne mogu da očekuju da diktator dobrovoljno popusti i pristane na demokratizaciju društva. Naprotiv, moraće da ga na to prinude.

Istovremeno, moraće da strane faktore uvere da Vučić nema legitimitet, ali i da urade ono najvažnije, da zaštite interese građana i omoguće promenu vlasti pre nego što bude kasno.