Dežurna

Smrtonosne vožnje GSP-a turskim autobusima po Beogradu

Provizija važnija od života

Beograđani će glavom plaćati uvoz turskih autobusa sa softverskom greškom, zbog čega su se već dva od 70 isporučenih vozila slupala na okretnici na Zvezdari. Razlog za hitni uvoz ovih vozila nije potreba GSP-a za poboljšanjem prevoza, već potreba Gorana Vesića i njegovih saučesnika za milionima evra koje su dobili kao proviziju za ovaj smrtonosni posao. Pošto postoji opasnost da se i ostali autobusi iz ovog kontingenta otrgnu kontroli vozača oni su mahom u garaži, zbog čega na beogradske ulice izlazi upola manje vozila nego kriznih devedesetih godina prošlog veka.

Igor Milanović

Za samo pet dana u Beogradu su se desile dve saobraćajne nesreće koje su izazvale vozila „Gradskog saobraćajnog preduzeća".

Obe nesreće su se desile na istoj liniji, na istoj okretnici na Zvezdari, vozač je u oba slučaja bio isti, autobusi su od istog proizvođača (BMC iz Turske) i isporučeni su GSP-u početkom juna, a i uzrok je u oba slučaja bio identičan: takozvana iberturaža (kada motor počne naglo i nekontrolisano da povećava broj obrtaja i jedini način da se vozilo zaustavi je da mu ponestane goriva, ili da udari u neku prepreku)!

Oba pomenuta autobusa su proizvedena u Turskoj i Beogradu su isporučena početkom juna. Proizvođač je turska kompanija BMC i tek posle ove dve nezgode u kojima, na sreću, nije bilo ljudskih žrtava, počeli su u javnost da cure detalji ove nabavke.

Informativna služba sindikata „Sloga" ukazuje na to da do iberturaže dolazi zbog greške u softveru. Naime, turski motori su imali standard izduvnih gasova Euro 3, ali da bi mogli da se koriste svuda u Evropi oni su „budženi" na standard Euro 6, pri čemu softver koji kontroliše rad vozila nije na adekvatan način izmenjen. Ovo je stalna greška kod proizvođača BMC.

Kada je u aprilu mesecu bio raspisan tender za isporuku novih autobusa, uslovi su u potpunosti bili prilagođeni turskoj kompaniji. Tražila se hitna isporuka (iako situacija nije bila alarmantna) najmanje 70 novih autobusa u roku od samo dva meseca. Jedini ko je mogao da ispuni ovaj uslov bio je turski BMC, jer je on na lageru već imao toliko autobusa.

Naš izvor iz rukovodstva „Gradskog saobraćajnog preduzeća" u Beogradu (koji je iz razumljivih razloga hteo da ostane anoniman) tvrdi da ti autobusi potiču iz jednog kontigenta pripremljenog za zapadnoevropskog kupca koji je odbio da ih preuzme kada je otkrivena pomenuta softverska greška. Ta vozila su u ovakvom stanju apsolutno nebezbedna za saobraćaj, jer u svakom momentu u svakom od njih može da dođe do iberturaže.

„Arriva" i „Temsa" su imali ista iskustva sa tim autobusima, koje su iz saobraćaja povukli posle nalaza nezavisne stručne komisije iz Velike Britanije. Gradske i čelnike GSP-a ti izveštaji o neispravnosti ne interesuju. Za to imaju nekoliko miliona razloga u čvrstoj valuti.

Turci su, po pomenutom izvoru iz gradske uprave, bili spremni da ove autobuse prodaju u rezervne delove po bagatelnoj ceni, a onda je ta vest stigla do uprave grada Beograda gde su odmah videli mogućnost dobre zarade na nesreći građana koji će ginuti u saobraćajnim nesrećama. Vesićevi izaslanici su se sa turskim proizvođačem brzo i lako dogovorili da Beograd kupi pomenute neispravne autobuse po umanjenoj ceni koja će biti uplaćena proizvođaču, dok će razlika između te i cene novih, ispravnih autobusa ići na poseban račun sa koga će se namirivati gradska vrhuška. Za kupovinu novih 244 autobusa, od kojih je 70 iz Turske, grad i GSP su izdvojili 45 milona evra. Koliko je tačno izdvojeno za BMC u ovom trenutku nije poznato, ali je sigurno da razlika između pomenute dve cene iznosi oko 40 odsto, što je zarada gradskih čelnika u ovom poslu, tvrdi naš izvor.

Da se zaista radi o vozilima namenjenim zapadnoevropskom, a ne ovdašnjem tržištu, vidi se i po činjenici da su opremljeni za nas neuobičajenim dodacima za bezbednost putnika, kao što je zvučna signalizacija pre zatvaranja vrata i blokada polaska dok sva vrata nisu propisno zatvorena.

Posle tog dogovora sa turskim proizvođačem raspisani tender bio je samo puka formalnost, jer je jedino BMC mogao da ispoštuje izuzetno kratak rok za „proizvodnju" naručenih vozila. Beograđani, dakle, rizikuju svoje živote da Turcima ne bi na parkingu istruleli neispravni autobusi koje niko normalan ne želi da preuzme, kao i da bi čelnici Beograda u svoje džepove stavili još neki milion evra.

To, međutim nije sve. Naš izvor iz vrha gradske uprave tvrdi kako još nije jasno kome i kada je plaćeno za autobuse iz Kine koji su, takođe, bili obuhvaćeni aprilskim tenderom.

Iz sindikata „Sloga" kažu kako oni nemaju nikakve informacije o tome kada će ti autobusi stići, jer je nabavka išla preko grada, a ne preko GSP-a.

Naime, grad koji sa oko tri četvrtine dotira budžet gradskog prevoznika raspisuje tendere i nabavlja nova vozila, a ne GSP. U sindikalnoj informativnoj službi nas upućuju na obećanja Gorana Vesića kako će prvi od naručenih i, navodno, plaćenh 174 autobusa iz Kine pristići još u julu mesecu, a da će cela isporuka biti obavljena do početka septembra, iako je po ugovoru krajnji rok kraj septembra.

U sindikatu tvrde kako do ovog trenutka ni jedan jedini autobus iz Kine nije ni najavljen, a još manje isporučen.

Sindikat „Sloga" je 31. avgusta 2019. od finansijskog direktora GSP-a Dejana Krstovića pismeno zatražio obaveštenje šta se dešava sa najavljenom isporukom kineskih autobusa, ali do zaključenja ovog broja nije dobio nikakav odgovor.

Naš izvor iz gradske uprave potvrđuje da samo najuži krug oko Vesića zna šta se dešava sa ovom isporukom i da li će i kada ona stići. Očigledno da novac, a radi se o desetinama miliona evra, nije uplaćen direktno proizvođaču, već nekom posredniku koji ga u međuvremenu koristi za svoje potrebe, zbog čega Kinezi ne isporučuju vozila koja im nisu plaćena.

I dok se traga za parama za kineske autobuse koji ne stižu, na beogradskim ulicama je sve manje vozila jedinog gradskog prevoznika. Neslavni rekord je zabeležen 2. septembra 2019. kada je garaže napustilo samo 550 vozila umesto uobičajenih preko 800.

Da podsetimo da je u kriznim devedesetim na beogradskim ulicama svakodnevno saobraćalo preko hiljadu autobusa, trolejbuja i tramvaja javnog prevoza. Tada su svakog jutra Beograđani sa talasa više radio stanica bili obaveštavani o tome koliko im vozila javnog gradskog prevoza tog dana stoji na raspolaganju. Ova vlast je takvu vrstu informisanja ukinula, da se ne bi sramotila.

Vozila su, tvrde iz informativne službe sindikata „Sloga", neispravna, zbog čega ne mogu da napuste garažu. Zbog katastrofalno lošeg održavanja GSP, tvrde u tom sindikatu, može da koristi samo 40 odsto svog voznog parka!

Gradski čelnici sistematski uništavaju JKP „Gradsko saobraćajno preduzeće" kako bi u dogledno vreme sav posao preuzeli privatnici koji deo zarade daju kriminalnom klanu okupljenom oko Gorana Vesića. Stalno se najavljuje zapošljavanje novih vozača, ali to su samo prazne reči namenjene smirivanju javnosti.

U stvarnosti u planu je da se broj stalno zaposlenih vozača smanji na minimum, a da se njih većina iznajmljuje od firmi koje se bave lizingom radne snage. Tako zaposleni nemaju pravo na sindikalno organizovanje, plaćeni odmor ili bolovanje, štrajk...

Uskoro tri privatne firme preuzimaju putem privatno-javnog partnerstva održavanje vozila GSP Beograd: „Tomašević" iz Dobanovaca popravljaće autobuse marke "Solaris", „Euro Una Trap" popravljaće motore imenjače svim autobusima sem "Solarisa", a „Pivašević" iz Pančeva obavljaće limarsko-farbarske poslove. Do sada je sve to radio GSP u svojim radionicama, ali se one rasformiravaju, jer je njihova najveća vrednost zemljište na kome se nalaze i koje će biti prodato nekom vlastima bliskom tajkunu da tu gradi stanove i poslovne objekte.

A: 1

Priučeni preduzeće vode

Generalni direktor JKP „Gradsko saobraćajno preduzeće", Beograd je Radiša Momčilović za koga zaposleni kažu da svoju platu ponajviše zarađuje nemešajući se u svoj posao. Glavna pesnica režima u ovom preduzeću je finansijski direktor Dejan Krstović koji je Vesićevu blagonaklonost zaslužio tako što je pravovremeno iz krila Tomislava Nikolića preleteo u krilo Aleksandra Vučića.

On je jedan od onih kadrova koji se na funkcijama održavaju zahvaljujući instinktu kojim prepoznaju ko je zvezda u usponu, pa se njoj pridružuju. Od obrazovanja on ima svedočanstva i diplome: gimnazije „11 maj", Peć (hemijsko-tehnološki tehničar); Više ekonomske škole u Peći; Visoke strukovne škole za preduzetnike; Fakulteta za obrazovanje dilomiranih pravnika i diplomiranih ekonomista i Fakulteta za poslovne studije fakulteta „Union" u Beogradu.

Svoje visokoškolsko obrazovanje je započeo 2004. godine, a okončao 2016. Iste te godine je iz Ministarstva finasija, Poreske uprave, prešao u GSP na mesto izvršnog direktora za finansije.

Kao partijski aparatčik (u ono vreme u SRS-u) on je još 1998. dobio državni posao u Republičkoj upravi javnih prihoda - područna jedinica Peć, iako je u to vreme imao samo svedočanstvo srednje škole i to za smer hemijsko-tehnološki tehničar.