Koalicije

Povodom sastanka EU- SAD-e u Briselu

Suština razlaza je - profit

Američko-evropsko neslaganje je mnogo starije od ere Trampa, za koju neobavešteni vezuju njene početke. Bajdenu je pred susret sa Putinom trebalo makar deklarativno jedinstvo Zapada, jer inače nije imao šta da pokaže kao neko diplomatsko oružje. Glavni zajednički protivnik nije Rusija, već Kina, ali bi obe strane protiv nje da nastupaju samo dok im ekonomski i spoljno-trgovinski interesi nisu ugroženi. Iz tog razloga, osim zajedničke fotografije na kojoj su svi nasmejani i zadovoljni, više jedinstva nije ni postignuto.

Fridrih Emke (dopisnik iz Frankfurta)

Evropska Unija i Sjedinjene Američke Države su ponovo na putu pomirenja i zajedničkog delovanja. Sukobi od ranije, posebno oni iz ere Trampa, trebalo bi da budu prevaziđeni i zaboravljeni i najavljuje se zajednički nastup na svetskoj sceni. Tako bi mogao da zvuči kratak izveštaj sa sastanka lidera EU zemalja i Džoa Bajdena održanog u Briselu 15. juna. Mogao bi tako da zvuči, ali ne bi bio potpuno istinit.

SAD i EU ne razdvajaju samo kaznene carine uvođene mnogo pre nego što je Tramp stupio na političku scenu. Upravo na pomenutom sastanku ukinute carine na uvoz aviona uvedene su još početkom ovog veka posle uzajamnih optužbi o nelojalnoj državnoj pomoći Evronasu, odnosno Boingu. Kod kaznenih carina na čelik i aluminijum, koje je Tramp podržavao, još nije postignut nikakav dogovor. Najavljeno je da će i one posle niza sastanaka i usklađivanja biti ukinute do kraja ove godine, ali Bajden i lideru EU deinitivno u vezi toga nisu postigli nikakav dogovor.

Završna deklaracija je čist politički manifest, bez neke posebne sadržine. O tome se slaže većina analitičara. Istog dana kada je završen sastanak u Briselu Bajden je otputovao u Ženevu na susret sa Vladimirom Putinom i ova, makar i ovakva praznjikava podrška Evropske Unije, bila mu je preko potrebna.

Amerika želi opet da se predstavlja kao lider i glasnogovornik onoga što ona i njeni saveznici nazivaju „slobodnim svetom”, pa će, makar samo za javnost, on u Ženevi predstavljati sve ostale države tog „slobodnog sveta”. Vladimira Putina, koji je o svemu odlično obavešten, neće uspeti da zavara. Razlike između EU i SAD ostaju i dalje, pa čak mogu i da se prodube. Koliko je za sada poznato Bajden bi u anti-kinesku koaliciju primio i Rusiju, ali je svestan da se Kremlj neće upustiti u avanturu slabljenja svojih odnosa sa Pekingom, tako da bi se uloga Rusije, po stratezima iz Bele kuće, svela na neutralnost u sporu.

Da bi se sačuvao privid jedinstva Bajden u Briselu nije pokretao pitanje „Severnog toka 2”, projekta do koga je Nemcima, ali ne samo njima, izuzetno stalo, a koji je bio jedan od glavnih kamena spoticanja u vreme Trampa. Znao je da bi dobio odlučno „ne” koje bi očiglednim učinilo posojanje daljeg neslaganja.

tome šta zaista razdvaja EU od SAD odličan komentar je dao istog dana kada se sastanak završio Markus Prajs, šef evrospkog biroa nemačke televizije ARD. U pitanju su konkurentski poslovni odnosi. Evropa želi da zaštiti ljudska prava, životnu sredinu i slobodu medija u svetu, ali samo dok time nisu ugroženi njeni poslovni interesi. U suštini ni SAD ne postupaju drugačije.

Zajednički protivnik, Kina, na koga cilja ovo jedinstvo, za jedne je više, a za druge manje protivnik.

U Kini Evropljani imaju veće poslovne interese od Amerikanaca. Posebno se ističe Nemačka čija automobilska industrija cveta zahvaljujući izvozu u Kinu. Američke kompanije su daleko manje aktivne u ovoj daleko-istočnoj zemlji.

Prajs je sa talasa javnog servisa u jednoj od najgledanijih dnevnih emisija, dnevnika u 22 časa, otkrio suštinu razlaza SAD i EU - profit.

Evropljani od SAD najviše zavise u vojnom smislu i to zato što ne žele dovoljno para da ulažu u svoju odbranu, posebno u svoju vojnu industriju. Pod kišobranom moćnog prekookeanskog Velikog Brata oni su novac, umesto u vojne, ulagali u civilne poslove. Zato EU ima, između ostalog, daleko bolje razvijene sisteme zdravstvene i socijalne zaštite od SAD, a toga evropski političari ne smeju da se odreknu, ako žele da uspešno nastave svoju karijeru. U Americi je vojska „sveta krava”, u Evropi je ona socijalna politika. I jedno i drugo se finansira iz realne privrede, pa ko hoće da ima snažnu vojsku (SAD) mora da štiti svoju privredu, isto kao i onaj koji želi da ima razvijenu socijalnu i zdravstvenu zaštitu (EU).

Još na samitu ekonomski najrazvijenijih zemalja Zapada G7 učesnici su se složili da izvrše snažan zajednički pritisak na Kinu da više poštuje ljudska prava. Osim ove deklaracije ništa drugo nije dogovoreno, posebno ne konkretni koraci. Slično se desilo i u Briselu. Razgovori o ovome potrajaće još dosta meseci, ako ne i godina.

Konačno, nisu Evropljani oprezni bez razloga, istorija ih uči da moraju da budu takvi. Posle Oktobarske revolucije ceo „slobodni svet” je novostvorenom SSSR-u zaveo najoštrije sankcije, ali su posle dugih tajnih pregovora SAD već početkom 20-ih godina proščog veka, odnosno neposredno pošto se građanski rat u Rusiji okončao i postalo jasno da su boljševici pobednici, ovoj zemlji počele da izvoze žito. Navodno iz humanitarnih razloga, što ne znači da je žito poklanjano, ili budzašto prodavano.

SAD su prve svojevremeno krenule i u probijanje leda prema komunističkoj Kini. Ričard Nikson je u svojoj delegaciji tada imao direktora Pepsi-kole koji je sklopio ugovor vredan nekoliko desetina miliona dolara i ova vrsta šećerne vodice je postala prvo piće te vrste koje se prodavalo u jednoj striktno komunističkoj zemlji. Evropljani su i tada, kao i uvek, bili samo nemi posmatrači.

U međuvremenu su oni naučil lekciju, pa kod svih značajnijih spoljnopolitičkih dešavanja u delegaciji imaju predstavnike privrede. Tako je bilo i 15. juna u Briselu. Konačno, ni odluka o ukidanju uzajamnih zaštitnih carina nije bez ekonomske logike. Kinezi su najavili proboj sopstvenih civilnih letilica u svet koje se proizvode uz obilatu državnu pomoć. Iz tog razloga ni Amerikanci, kao ni Evropljani ne vide razlog da svoje avio-proizođače sputavaju i sprečavaju da prodaju svoje letelice, koje se isto tako proizvode uz pomoć državnih subvencija.

Novoskovano prekookenasko savezništvo je krhko i neiskreno. Kao i sva ostala i ono je samo interesna zajednica koja će trajati dok postoje zajednički interesi. Putin je svestan toga, kao i Si Đinping i nijedan od njih dvojice nije posebno impresioniran, a još manje uplašen, posebno jer konkretni, zajednički koraci SAD i EU nisu ni na vidika, sve se svelo samo na deklaracije. Obojica ponavljaju reči srednjevekovnog vladara Svetog Rimskog Carstva Nemačke Nacije, Fridriha III koji je govorio: “Dok me napadaju samo rečima, nemam čega da se bojim”.

A1:

Svaka vaška obaška

Čak je i jedinstvo u okviru Zapadne Evrope pod velikim znakom pitanja zbog potpuno različitih mera zaštite od korona virusa. Velika Britanija je prvo potpuno bila zatvorila svoje granice, uvela rigorozna ograničenja kretanja i sprovela masovnu vakcinaciju. U početku je izgledalo da je pobedila zarazu, ali se u međuvremenu ponovo našla na listi zemalja koje imaju stopu novozaraženih od više od 0,05% ukupnog stanovništva, što je granica posle koje većina zemalja počinje da uvodi restriktivne mere.

Malta spade u red država koje su izuzetno histerično i paranoično reagovale na pojavu Saars-Cov-2 virusa. Zavedene su drastične mere, pa je nošenje maski bilo obavezno i na plažama. Sa takvom politikom ona nastavlja i dalje. Oko 15.000 srpskih državljana su taoci ovog ludila, jer im je faktički onemogućeno da se vide sa rodbinom. Radi se o radnicima na privremenom boravku koji vansezonsko zatišje koriste za obilazak svojih najmilijih u otadžbini. Ove godine, kao i prethodne, to im je faktički onemogućeno.

Ko nije malteški državljanin i nema stalnu dozvolu boravka, u zemlju može da uđe samo ako ima potvrdu da je na Malti primio vakcinu. Ko nema tu potvrdu mora da ide u karantin na 14 dana, a to je neki hotel koji odredi administracija i gde noćenje za takve goste košta 100 evra. Potvrde o primljenoj vakcini, negativni testovi, ili potvrde o prisustvu anti-tela drugih zemalja, pa tako i Srbije, na Malti se ne priznaju.

Strani sezonski radnici su tako bili onemogućeni da odu u svoju zemlju, obiđu rodbinu i vrate se za početak sezone, jer je odredba o slobodnom putovanju na Malti vakcinisanih doneta tek pre nekoliko dana.

Srbija nema diplomatsko-konzularno predstavništvo u La Valeti, a za ovu zemlju je nadležna ambasada u Rimu koja se pravi da ništa ne zna. Na mnogobrojne mejlove i telefonske pozive u kojima su radnici iz Srbije apelovali da se diplomatskim kanalima nađe neko rešenje, ambasada nije reagovala, čak nije pošiljaocima uputila ni uobičajeni automatski odgovor o prijemu pošte.