Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (222)

Kume i donovi dižu opljačkane na ustanak

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Ko je nova ministarka pravde Maja Popović, službenica Bezbednosno informativne agencije. O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid. U ovom broju zamenjuje ga Milovan Brkić, jer je Glamočanin na dužem lečenju.

Milovan Brkić

U prestižnom kafiću ''Faktori'' pre podne 13. avgusta pili su kafu Jasmina Vasović, predsednica Vrhovnog (i) kasacionog suda i Aleksandar Đorđević, zvani Đora, bivši advokat, bivši direktor Bezbednosno informativne agencije i ambasador Srbije u Sarajevu.

U šali sam poslao poruku na zvaničan e-mail suda gospođi Vasović, upitavši da li su njih dvoje postigli korisne dogovore.

Oboje su iz Čačka i oboje imaju pune ruke posla. U obavezama su preko glave, koje mogu da im skinu glavu, a događaji pokazuju da su blizu tome. Đora se uznemirio pa je propitivao goste, koje je poznavao, da li su oni javili tu vest.

Aleksandar Đorđević je vrlo uticajan čovek u propasti Srbije. Sa mesta advokata, prvo u Čačku, potom u Beogradu, Aleksandar Vučić postavio ga je za direktora Bezbednosno informativne agencije. Zbog sklonosti ka muškarcima.

Gospodin Đorđević je uspeo da se osamostali, pa je Vučić, na nagovor svog uticajnog savetnika Alekse Jokića, koji ga je uverio da je Đora okupio grupu uticajnih agenata britanske MI 6 zaobilazio u saradnji, koristeći se informacijama Marka Parezanovića i Zorana Stanića ZIS-a.

Posle teške i nezaboravljene afere oko pljačke novca Vlade Srbije u iznosu od 20 miliona dolara, koji je bio namenjen za otkup dvoje kidnapovanih službenika ambasade Srbije u Tripoliju, jer je Srbija odbila da vrati novac koji je primila za oružje, koje nije isporučila, g. Đorđević je razrešen dužnosti, kao i njegov zamenik Ivan Todorov i upućen je za ambasadora u Bosni i Hercegovini, a Todorov u Mađarskoj. Ambasador Potežica i dvoje konzularnih službenika ambasade Srbije platili su glavom, jer je Vučić zadržao otkupninu. Barem tako je tvrdio Đorđević

Moćni klan Đorin je opstao. Advokat Mladen Nenadić iz Čačka, koji je nasledio Đorinu kancelariju u Čačku i obaveze prema klijentima iz podzemlja, ali ne i novac, postavljen je za specijalnog tužioca za organizovani kriminal. Vučić je Nenadiću platio 20 miliona evra, da optužnicu protiv Veljka Belivuka ''drži pod kontrolom''. Kome te pare duguje tužilac Mladen Nenadić, koji se, odmah po prijemu para, kandidovao za novi mandat, poslednjeg dana. Do tada su za tu tužilačku funkciju konkurisala samo dvojica drugih advokata!

Sve bi išlo kao po loju. Gospodin Nenadić je mogao da povlači optužnice, ali ne i da oslobađa u slučajevima gde to nije mogao da reši povlačenjem optužnica. U početku je imao dobru saradnju i sa sudijama posebnog odeljenja za organizovani kriminal, čiji predsednik je sudija Aleksandar Stepanović, koji se, u međuvremenu odlučio da pređe na drugu stranu, odnosno na stranu zakona, kako je najavio.

Đorđevič i Nenadić su u velikim finansijskim obavezama prema moćnim klanovima iz Čačka, koji odgovaraju za ubistva, dilovanje narkotika, pranje novca... Avansi su uzeti, nisu odrađeni. A u tom poslu nema praštanja. Glava je zalog.

Političku podršku Đora je imao u ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru, a finansijsku u Nikoli Petroviću.

U ovoj godini Vučić je pokušao da pravosuđe stavi pod punu kontrolu, plašeći se da proces Veljku Belivuku ne ode u pravcu u kojem može da se otrgne kontroli. Ali, za sada je sve pod kontrolom, jer optužnica još nije pravosnažna, jer neki advokati izbegavaju prijem, a sud ne primenjuje zakon i ne prisiljava ih da je prime, ili da optuženima odredi advokata po službenoij dužnosti.

Ipak, čini se, Vučić je od saradnika potpuno nadigran.

Pre tri nedelje žalio se saradnicima da su mu direktor BIA Bratsilav Gašić i brat Andrej za ministarku pravde podmetnuli Maju Popović.

''Da, ja sam odgovoran za njen izbor. Kriv sam jer sam bio glup, pa sam poslušao savete glupljih od sebe. Bata Gašić i bata Andrej su me uverili da je ona odličan pravnik, da ima dobre ideje i energiju koja je potrebna da ih sprovede. Svaka čast i njoj i njima. Ta žena je možda odlična u nekim drugim stvarima, o kojima Bata Gašić zna mnogo, ali o pravu nema pojma. Predložila je četiri zakona kojima je osramotila i Vladu i mene. Takvu bruku više neću dozvoliti, od sada sam biram sve ministre, a vi svoje ljubavnice vodite kući, radite šta hoćete, ali više nikome, a to vredi i za Andreja, neću dozvoliti da pravi cirkus - rekao je Vučić.

Koliko je stručna, Maja Popović je dokazala izjavom u kojoj je najavila da Veljka Belivuka i neke njegove saučesnike u zločinima čeka smrtna kazna. Ministarka pravde nije znala da je smrtna kazna u Srbiji ukinuta pre 20 godina. Mnogo ozbiljniji problem za Vladu Republike Srbije napravila je predlozima izmena i dopuna četiri zakona, koji se odnose na njen resor. Nacrt novog Zakona o parničnom postupku izazvao je čak i ulične proteste advokata, koji su, što se ne dešava često, čvrsto stali na stranu pravde i građana.

Ministarka pravde je novim Zakonom o parničnom postupku predvidela povratak srednjevekovnog običaja da stranke u postupku unapred plaćaju sudu da radi ono zbog čega postoji, tj. da sudi. Sporne su i odredbe o visini taksi, koje tužilac i tuženi moraju da plate, pošto bi to u praksi značilo da samo bogataši mogu da podnose tužbe. Prema tom nacrtu, ZPP je predvideo i instituciju „siromaškog prava", kojim bi građanima bilo omogućeno da sudu dokažu da su siromašni, da nemaju novca za plaćanje taksi. Takođe, uređenjem postupka revizije presuda potpuno je obesmišljeno postojanje Vrhovnog kasacionog suda. Ministarka Popović je te i mnoge druge odredbe ubacila u nacrt novog ZPP-a kako bi ubrzala postupke. Čim neko ne plati taksu na podnesak, i to u skraćenom roku, suđenje se okončava. To bi skratilo proceduru i stvorilo utisak da su sudije ažurne, a efikasnost suda na visokom nivou.

Što se Vučića tiče, on bi voleo da lično sudi, po kratkom postupku. Međutim, posle pobune advokata i pritisaka međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava procenio je da od eksperimenata Maje Popović ima više štete nego koristi. Svoje nezadovoljstvo nije istresao na nju, nego na Gašića, koji je predložio da bude postavljena na mesto ministarke pravosuđa.

Gospođa Maja je prethodno radila u Službi hitne pomoći u Beogradu. Kada je Aleksandar Đorđević postavljen za direktora Bezbednosno informativne agencije, njegova tadašnja supruga, koja je bila direktorka beogradske Službe hitne pomoći postavljena je za direktorku Instituta ''Torlak'', a pravnica Maja je prešla u BIA, za šefa kabineta Aleksandra Đorđevića.

Novi direktor BIA Bratislav Gašić premestio je Maju u sektor Logistike, u kojem se ona bavila preprodajom oduzete dece od roditelja, stranim kupcima. Sa tog mesta, Gašić je svoju prijateljicu preporučio, preko Andreja, za ministra pravde.

Maja Popović je za vreme dejstva NATO agresije pobegla u Mađarsku. Radila je kao saradnik u Okružnom sudu u Beogradu.Ona je Hrvatica po nacionalnosti, te je i sasvim razumljivo što je utekla za vreme rata. Strah je bio sasvim opravdan.

I nakon što je propala njena namera da zakonima sjebe Srbiju, ona se setila svoje kume, Jasmine Vasović, predsednice Vrhovnog kasacionog suda

Ministarka pravde Maja Popović je 5. juna pozdravila povlačenje predloga za autentično tumačenje odredaba zakona o zaštiti potrošaša, o zaštiti korisnika finansijskih usluga i o obligacionim odnosima i dodala da će se „masovne tužbe u bankarskim sporovima" rešiti izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.

„Svesni smo izazova sa kojima se suočava celokupan privredni i finansijski sektor, kao i kompletno pravosuđe zbog postojanja masovnih tužbi u bankarskim sporovima. U tom smislu, Ministarstvo pravde je posvećeno radu na Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, čije odredbe treba da dovedu do smanjenja broja tužbi, rasterećenja pojedinih sudova, kao i smanjivanja troškova za Srbiju koji su posledica bankarskih sporova imajući u vidu da država isplaćuje ogromna sredstva zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku", navela je Popović u saopštenju.

Predsednik Advokatske komore Srbije Gostiljac je izjavio da iza predloga autentčnog tumačenja stavova Vrhovnog kasacoionog suda stoji bankarski lobi.

Pred tri osnovana suda u Beogradu građani su protiv banaka podneli preko 200 hiljada tužbi. Po odluci Vrhovnog kasacionog suda delegirani su skoro svi osnovni sudovi u Srbiji da dobiju po nekoliko stotina predmeta, da rasterete beogradske sudove.

I onda, opet, kao grom iz vedrog neba.

Ministarka Maja poziva kumu Jasminu Vasović. Biće ustanka.

''Banke imaju pravo da naplaćuju troškove obrade kredita i troškove osiguranja stambenog zajma kod NKOSK, proizilazi iz pravnog stava koji je doneo Vrhovni kasacioni sud, kao dopunu svom stavu datom 2018. godine prema kojem su se sudovi do sada upravljali.

Ako je do sada bilo različitih tumačenja stava Vrhovnog kasacionog suda VKS povodom zakonitosti naplate bankarskih provizija prilikom odobravanja kredita, dileme više nema - banke imaju pravo da ih naplaćuju. To jasno stoji u novousvojenoj dopuni prethodnog pravnog stava koji je ovaj sud doneo još 2018. godine i koji su do sada i banke i dužnici tumačili svako u svoju korist.

Isto se odnosi i na naplatu premije osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita NKOSK.

U oba slučaja, banke imaju pravo da naplaćuju ove troškove prilikom odobravanja kredita pod uslovom da su u ugovoru jasno naznačeni.

Eksplicitno je pojašnjeno da banke ne moraju ni da navode strukturu svojih troškova.

Na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 16. septembra dopunjen je Pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita (usvojen 22. maja 2018. godine), tako da sada glasi:

„Banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope. Banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita, navedenim u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu", navodi Vrhovni kasacioni sud u svom stavu objavljenom na sajtu suda.

Banke, takođe, imaju pravo i na naplatu premije osiguranja stambenog kredita kod NKOSK.

Istog dana, predsednik Advokatske komore Srbije, uputio je Jasmini Vasović pismo, kojim se najavljuju teški potresi u srpskom društvu i pravosuđu.

REPUBLIKA SRBIJA

VRHOVNI KASACIONI SUD

SUDIJA JASMINA VASOVIĆ,

PREDSEDNIK SUDA

Poštovana predsednice Vasović,

Na sajtu Vrhovnog kasacionog suda, dana 17.9.2021. godine objavljeni su pravni stavovi Građanskog odeljenja tog suda o dozvoljenosti ugovoranja premije osiguranja i o dozvoljenosti ugovoranja troškova kredita.

Objavljeni stavovi izazvali su veliko nezadovoljstvo u advokaturi i široj javnosti pogotovu zbog dosadašnjih pokušaja da se u pravni sistem Republike Srbije uvedu rešenja kojima se utiče na konkretne sudske postupke.

Smatramo da novonastala situacija zahteva da se hitno sastanemo kako bih Vam izneo stavove advokature po ovom pitanju i kako bismo sprečili nesagledive posledice koje mogu nastati u funkcionisanju pravosuđa i pravnog Sistema u Republici Srbiji.

Molim Vas da me najhitnije obavestite o terminu predloženog sastanka.

Sa poštovanjem

PREDSEDNIK

ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE

Viktor Gostiljac, advokat

Da se nešto iza brda valja, najavio je ''naučni istraživač'' Aleksandar Fatić, tekstom Zašto je važno da sačuvamo Vrhovni kasacioni sud i poštene sudije, koji su preneli neki blogeri, a koji u celini prenosimo. Fatić posebno ističe predsednicu Vrhovnog kasacionog suda Jasminu Vasović, koju, poziva, moramo podržati, je je ona nada u bolje dane srpskog pravosuđa. Tekst prenosimo u celini. Njegove tekstove smo i ranije prenosili, jer smo uvereni da doprinose razjašnjenju stanja u srpskom pravosuđu.

Gospodin Fatić posredno polemiše sa izjavama potpisanog novinara da treba uvesti tranzicionog tužioca koji bi morao da bez odlaganja izvede pred lice pravde hiljade Vučićevih mafijaša, narko dilera, ubica, reketaša i korumpiranih ljudi, navodeći da treba da se sačuva Vrhovni kasacioni sud i nova predsednica Jasmina Vasović, koja je, inače, na ovu funkciju postavljena po ličnom nalogu Aleksandra Vučića!

Objavljujemo spisak sudija Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, koji su, nakon skoro četiri godine, promenili stav o bankama koji su donele 2018. godine i na temelju kojeg pravnog stava su 205 hiljada građana tužili banke, umesto da to uradi guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, dekretom.

Da li smo zaista dotakli dno, da najviša pravosudna instanca u zemlji vuče za nos građane, da ih navlači da na osnovu svog stava tuže banke, a onda suprotnim ''shvatanjem'' izlože te iste smrtnoj opasnosti. Građani će sada morati sudu da plate takse za podnete tužbe, advokatske troškove, kao i naknadu za odgovore na tužbe koje su banke podnele preko advokata. Svaki podnosilac će morati da plati najmanje 70 hiljada dinara. To je više od jedne, a skoro dve plate onih koji banke tuže. Onda sledi izvršenje, troškovi izvršitelja, tako da će pola miliona građana pasti u dužničko ropstvo, samo zato što je neukusna predsednica Vrhovnog kasacionog suda izašla u susret svojoj kumi i kartelu koji se sprema da obodi Vučića i sebe sapsi od izvođenja pred sud za teške prestupe i zločine.

Od 21. sudije građanskog odeljenja, treba izdvojiti samo sudije Spomenku Zarić i Božidara Vujačića, koji nisu ''okrvavili ruke", odnosno nisu iz lične koristi presuđivali u sporovima. A naročito treba upamtiti imena Biserke Živanović, Dragiše Slijepčevića, Dobrile Starjine, Slađane Nakić Momirović i Branke Dražić, a predmete u kojima su bile sudije izvestioci treba izvući iz arhiva i proslediti disciplinskom veću, a i tranzicionom tužiocu.

Ove hulje gospodin Fatić predstavlja nadom u srpsko pravosuđe.

Napad Aleksandra Vučića na sudiju Radmilu Dragićević Dičić, koji navodi gospodin Fatić, nije osudila Jasmina Vasović, predsednica suda, koja bi to morala da učini umesto gospodina Fatića.

Posle odluke koju je izdejstvovala sudija Vasović, inače opasna osoba i nestručan sudija, čije odluke će tranzicioni tužilac morati da podvede pod odrebe krivičnog zakona, doprineće novim potresima u društvu, sa mogućim posledicama pada Vučićevog režima.

Spisak sudija građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda

1.veće

* * *

2. Veće

Jasminka Stanojević, predsednik veća

Biserka Živanović, član veća

Spomenka Zarić, član veća

Veće

dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik veća

Jasmina Stamenković, član veća

dr Ilija Zindović, član veća

Veće

Branko Stanić, predsednik veća

Tatjana Matković Stefanović, član veća

Tatjana Miljuš, član veća

Veće

Zvezdana Lutovac, predsednik veća

Dragana Marinković, član veća

Gordana Komnenić, član veća

Veće

Božidar Vujičić, predsednik veća

Vesna Subić, član veća

Jelica Bojanić Kerkez, član veća

Veće

Slađana Nakić - Momirović, predsednik veća

Dobrila Strajina, član veća

Marina Milanović, član veća

Veće

Branislav Bosiljković, predsednik veća

Branka Dražić, član veća

Danijela Nikolić, član veća 4

Zašto je važno da sačuvamo Vrhovni kasacioni sud i poštene sudije

Narod je gladan pravde

Opozicija i građanska javnost uveliko se spremaju za uvođenje mehanizama tranzicione pravde posle smene režima. Zar Markova sablja - snaga - nije imala sama da iziđe iz stene kad dođe vreme narodnog vaskrsa? Zar Markov topuz nije imao sam da iziđe iz morske pučine kad nastane vreme narodnog ustanka? Narodu bez pravde, u sudstvu u kome su ove četiri zlatne reči prekrečene debelim slojem neprijateljskog naprednjačkog kreča - nema opstanka

Piše: Aleksandar Fatić

Postoji opšta svest u narodu i u građanskoj javnosti da je pravosuđe u Srbiji potpuno uništeno i instrumentalisano od strane vladajućeg režima, i da je jedini sud u koji se građani još donekle nadaju Vrhovni kasacioni sud.

Posle teških zloupotreba i neregularnosti u sudovima koji otvoreno rade za vladajući režim, ni malo to čak ni ne skrivajući, i posle napada predsednika države na Vrhovni kasacioni sud i na sudiju Radmilu Dragičević Dičić i druge sudije i pristojne ljude, jedina barijera totalnom bezakonju, kako se bar čini, ostaje Vrhovni kasacioni sud, kao i nekoliko istaknutih i hrabrih sudija nižih sudova, poput Aleksandra Stepanovića, predsednika Višeg suda u Beogradu.

Opozicija i građanska javnost uveliko se spremaju za uvođenje mehanizama tranzicione pravde posle smene režima kojima će građansko društvo, ali i narod u identitetskom smislu, morati najoštrije da se razračunaju sa korumpiranim kriminalcima i karijeristima u pravosuđu. U tom smislu najavljeno je i postavljenje tranzicionog tužioca u senci, čoveka koji će rukovoditi tranzicionom pravdom posle smene režima i koji će, pred posebnim sudovima za politički i pravosudni kriminal, tražiti najoštrije kazne za korumpirane i nemoralne sudije i tužioce.

Međutim, bilo bi dobro da sačuvamo Vrhovni kasacioni sud, ako on bude hteo da se sačuva. To je najviši sud, koji se najmanje ofirao do sada, a novopostavljena predsednica tog suda, Jasmina Vasović, koja je, po funkciji, i predsednik Visokog saveta sudstva, protivno prozivkama u javnosti, nije još uvek učinila ništa čime bi kompromitovala integritet tog suda, i za to joj treba odati priznanje, jer to nije mala stvar u atmosferi u kojoj ona radi.

Ovde ću preneti u celini jedan esej jednog bivšeg ministra pravde, o kome postoje različiti stavovi u javnosti u smislu njegovog političkog angažovanja, ali koji je, kao francuski đak, pravnik sa Sorbone i advokat, kao pisac, bio jedno od najsvetlijih lica pravničke profesije i razumevanja pravde.

Pravda je osnov države

Na najvidnijem mestu u zgradi našeg suda naši očevi postaviše izreku: "Pravda je osnov Države". Postaviše je tako da je sudije gledaju i kad ulaze u sud i kad iz suda izlaze. I parničari i advokati, da je imaju pred očima.

I nije bilo rđavo. Da li zbog one neme opomene, ili zbog drugog nečeg, tek nije bilo rđavo. Narod pridavaše - s pravom ili bez prava - veliki značaj baš ovim rečima.

A kad dođe rat i neprijatelj uze što je naše bilo, on nađe za neprilično da ove četiri reči stoje na onom mestu. Dovede stoga majstore te zakreči ovu opomenu…

I narod - sklon prostom objašnjenju, pronađe da neprijatelj nije ni mogao drukčije raditi…

Neprijateljev pojam države očigledno nije - objašnjavaše sebi - isti što i naš. Sila je osnova svekolikog njegovog rada, pa je sila osnov države njegove.

Svaki je zato u Narodu imao prkosnu misao: "E, bogme, nećete vi dugo kada vam tako i sama reč Pravda oči bode".

Zaista, brzo zatim dođoše jedne pozne jeseni opet naši. Sijala su im se lica nezemaljski. Učini se svima da u njihovom hodu vide hod same Pravde. Pobegoše ispred njih neprijatelji. Zasija se naša zemlja.

Ali u zgradi našeg suda one četiri reči ostadoše pokopane pod debelim slojem neprijateljskog kreča. U prvim trenucima radosti to se i ne primeti. A posle toga očekivahu da će, i inače oronula zgrada, pri prvoj neminovnoj opravci, vaskrsnuti u svom ranijem izgledu i značaju.

Kad dođe opravka, pronađoše naši da bi bilo nezgodno da samo na tako vidnom mestu skidaju debeli sloj kreča, jer će - činilo im se - to biti nezgodno po lepi izgled same zgrade - a da svuda taj sloj slupaju, učini im se nezgodno, jer bi to bio znatan izdatak zbog ciglo četiri lepe reči.

I tako preko neprijateljskog debelog sloja, uradiše svoj, i one četiri reči ne videše opet bela dana…

Narod pak - sposobniji da shvati simbole i njihovu vrednost od onih koji treba da ga vode - odmahnu glavom. Ne razume on tuđe nerazumevanje. I čim mu se posle toga učini da nešto ne ide po pravdi, on progunđa kroz zube, pognutih leđa: "Ama, nije ni čudo šta se dešava, kad one naše zlatne reči ne pišu više u sudu: drugi mu je sad zakon!".

I tako godina za godinom prolazi.

A pre neki dan sretoh seljaka prijatelja. Razvukle mu se usne na širok blažen osmejak. Zapitah ga, reda radi kako je. A on odgovori: "Nije dobro, ali biće bolje!". Povede me do velikih stepenica što vode u sud i pokaza mi na prostrani zid kome stepenice do prve okuke vode. I dok moje oči jedva, kao zvezde kroz oblake, uspeše da ispod istančalih slojeva ipak pročitaju reči: "Pravda je osnov Države", on nastavi: "Velim ti ja, biće bolje!". Kad sa ovih reči skinu dvostruku koru što ih pokriva, a vidi se da nećemo dugo čekati na to, tada će biti bolje!". Zatim se rastadosmo.

Zar nije taj Narod stvorio najlepšu pesmu o nepobedivosti Pravde?

Zar i svoju himnu ne počinje odanim rečima: "Bože pravde…?"

Da bezgranične li vere!

Zar Markova sablja - snaga - nije imala sama da iziđe iz stene kad dođe vreme narodnog vaskrsa? Zar Markov topuz nije imao sam da iziđe iz morske pučine kad nastane vreme narodnog ustanka? Tako i ona opomena što je naši očevi ostaviše, ne može do veka da bude pod onom korom… Tolika je snaga njena - narod misli - da će ona sama sobom sinuti iz mraka, u koji su je neprijateljstvo jednih i nedoraslost drugih, do sada držali…

"Tada će biti bolje…!".

***

Eto, zato moramo sačuvati Aleksandra Stepanovića, zato moramo sačuvati i Vrhovni kasacioni sud, ako on bude hteo da se sačuva, i zato je neophodna tranziciona pravda.

Jer narodu bez pravde, u sudstvu u kome su ove četiri zlatne reči prekrečene debelim slojem neprijateljskog naprednjačkog kreča - nema opstanka.

()

2

E, moj Saša

Ovih dana buru u javnosti je izazvao Saša Janković, bivši Zaštitnik građana , a potom predsednik Pokreta slobodnih građana i kandidat na predsedničkim izborima.

Kao Zaštitnik građana gospodin Janković je odlično obavljao ovu institucionalnu funkciju. Izazvao je bes režima, pa su ga ministar unutrašnjih poslova i njegov zemljak optuživali da je odgovoran za ubistvo jednog mladića u svom stanu. Kampanja protiv njega je bila žestoka, surova i jadna.

Na funkciju predsednika Pokreta slobodnih građana g. Janković je podneo ostavku, nakon što je na izborima za predsednika osvojio 16,3 odsto građana.

'' Prijatelji iz BIA (A. Đorđević i I. Todorov) savetovali su me da se ne kandidujem za predsednika, jer mogu da izgubim glavu'' rekao je tada gospodin Janković.

Saša Janković, bivši ombudsman i predsednički kandidat sa prošlih izbora, pričao je šta mu je sve savetovano da preduzme protiv Aleksandara Vučića, kao i šta se, po njegovom viđenju, dešavalo u opoziciji, u podkastu za portal Nova.rs. Bilo je to 14. septembra, ove godine.

„Politički stratezi, ambasadori, kvaziprijatelji... Svi su mi govorili isto. Ti i Vučić ste isto godište, čak se i poznajete, on tebe poštuje, treba da budeš super sa njim, pa da mu se podvučeš pod kožu i da u jednom momentu sve preokreneš.

Tako se osvaja vlast. Apsolutno mi je bilo ispod časti da uzimam to u razmatranje. Treba da sedim sa nekim i da pletem zaveru kako da postanem kalif umesto kalifa? To je ružno. Dešavalo mi se i da čujem: Ako nećeš sa Vučićem, sa kim bi mogao u SNS-u. U slučaju da Vučiću otkaže srce... Šta na to čovek može da odgovori? Hajde da se pravimo da to nisam čuo, jer ako prihvatim da sam čuo to što ste rekli, nikad više ne možemo da pričamo. Bez obzira što mi je taj čovek učinio najgore stvari u životu, šta bih ja bio ako bih tako razmišljao o njemu? To tako ne može", ispričao je Saša Janković dodavši da je siguran da se ovo nije dešavalo samo njemu već da je više pravilo na našoj političkoj sceni.

"Odavno sam prestao da razgovaram o ljudima koji su na vlasti. Jasno je šta mislim o njima. Dok sam bio u Beču dogodila se situacija da je predsednik jedne političke stranke, koja je sa moje strane bila, nešto debelo slagao. Tada sam pozvao potpredsednika njegove stranke koji mi je rekao - Pa Saša, naravno da je slagao. Da li je moguće da ga niste snimili?", prisetio se Janković.

Ova iznenadna izjava naručena je od Vučićevog kartela. Vučić i njegova mafija su mu odmah odali priznanje na njegovoj ''istorijskoj izjavi'', kako ju je Vučić nazvao.

Generacija 1970. Pravnog fakulteta - Vućić, Jasmina Vasović, Aleksandar Đorđević, Aleksandar Stepanović , S. Janković, Fatić, danas je u igri...

3

Novi Belivuk

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Rastko Popović (1970) pustio je na uslovnu slobodu navijača Partizana Đorđa Prelića, koji je osuđen zbog navodnog ubistva francuskog navijača Brisa Tatona. Optužba je bila potpuno lažna, a navijače je sudija Višeg suda u Beogradu Mirjana Ilić osudila na 240 godina zatvora, ali je Apelacioni sud u Beogradu kaznu smanjio na 120 godina zatvora. Magazin Tabloid je dokumentovano raskrinkao ovu presudu, ali je Jasmina Vasović odbila ponavljanje postupka i pored svedoka i snimaka na kojima se vidi da je navijač Taton sam skočio sa žardinjere.

Sudija Rastko Popović je suprug ministarke pravde Maje Popović. Navijač Prelić je pušten da zameni Veljka Belivuka na mestu vođe Vučićevog eskadrona, što ovaj, primećeno je, uveliko čini. ‚