Govoreći otvoreno

Posledice pogrešnih kalkulacija Vučićeve epohe: nestale i pare i prijatelji

PUT U ČETIRI ZIDA

Tužioci EU i američka Kancelarija za kontrolu inostrane imovine, upoznaće uskoro odlazećeg predsednika Srbije sa činjenicom da istražni organi, pravosuđe, pravo i pravda još negde postoje. Nekadašnjeg studenta Pravnog fakulteta u Beogradu, neko od njih će ponovo da nauči da postoji nezavisno trojstvo sudske, zakonodavne i izvršne vlasti. Jer je on bio "i kadija i sudija" u zemlji u kojoj je zaveo bezakonje i ličnu vladavinu. Ako je računao na sud istorije, moraće najpre da se suoči sa radom redovnih sudova....Njegova "politička ostavština", biće i već jeste, zbir neverovatnih laži i prevara, sumanutih odluka i kriminalnih akcija, kršenja zakona, Ustava i svih pravnih i moralnih normi. Njegovi "poverioci" iz Rusije, Velike Britanije, Evropske unije, SAD, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kine, moraće svoja potraživanja da potraže na drugom mestu. Na računima njegovih prijatelja, kumova i bliskih saradnika, a ne od opljačkanog naroda

Nikola Vlahović

U subotu, 19. februara ove godine, uhapšen je (i ekspresno sproveden u zatvor Remetinec) ministar privrede Hrvatske, Darko Horvat, zbog nezakonite dodele finansijske potpore vlastima bliskim privatnim preduzećima... Ali, nakon hapšenja bivšeg predsednika vlade Sanadera i mnogih drugih visokih "dužnosnika", ovo nije senzacionalna vest niti će sad već bivši ministar Horvat biti poslednji koji je "pao" zbog kršenja zakona i pljačke državnog budžeta.

Naime, pod istragom je već mesecima trećina vlade Andreja Plenkovića, a iza svih istraga stoji Kancelarija evropskog javnog tužioca u Zagrebu.

Srbija koja još uvek nije članica Evropske unije ali je u statusu kandidata, te je još ranije potpala "pod nadležnost" Velikog Brata, vlade SAD, koja je ugovorima sa Evropskom unijom omogućila sebi pravo da vrši istrage i krivično goni one koji nanose "štetu vladi SAD" u zemljama članicama i zemljama kandidatima za EU...

Američka vladina Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) zamrznula je još početkom 2018. godine imovinu više privatnih srpskih kompanija u SAD, čiji su vlasnici sve sami "poslenici" režima Aleksandra Vučića, a njemu lično je tada stavljeno do znanja da nisu samo režimske privatne kompanije i pojedinci u pitanju, već i ozbiljne kriminalne grupe iz Srbije koje su bliske vlastima, te da je "istraga u toku" i da je on "dužan da potpuno sarađuje" sa vlastima SAD, Evropske unije i međunarodnim institucijama koje su uključene u ovu opsežnu istragu...

Tokom trajanja vlade Donalda Trampa, Vučić je nekoliko puta diplomatskim kanalima bio obavešten da će njegov "poslovni klan" kao i on lično biti i dalje predmet obrade američkih i međunarodnih istražnih organa. Vlada Džozefa Bajdena od 2021. godine sprovodi ozbiljne aktivnosti koje bi ubrzo "na terenu" trebale da donesu rezultate.

Nakon četiri godine od početka istrage, čije razmere je još uvek teško sagledati jer je u međuvremenu njome obuhvaćeno još nekoliko kriminalnih balkanskih režima, jedno je sigurno: prema sadašnjim (februar 2022) aktivnostima pomenute američke Kancelarije za kontrolu inostrane imovine (OFAC), sve govori da je blizu trenutak za već najavljenu opsežnu akciju privođenja, saslušanja i hapšenja brojnih osumnjičenih za međunarodni finansijski kriminal kao i trgovinu narkoticima i oružjem.

Na zvaničnom sajtu Ministarstva pravde SAD detaljno su opisane radnje i institucije, kao i "zvaničnici" u Srbiji i drugim zemljama regiona Zapadnog Balkana, koji su odgovorni za kriminalne delatnosti o kojima je reč...

Dugo je bivši radikalski "junoša", Aleksandar Vučić živeo u iluziji o sopstvenoj važnosti, posebno nakon što se dokopao sve vlasti u Srbiji. Toj fantaziji o apsolutnoj moći doprineo je niz događaja koji će mu dati "krila", zbog čega je previsoko poleteo, na njegovu nesreću, ali i na nenadoknadivu štetu Srbije i njenih građana...

Da bi bilo jasnije u kakvu je mrežu upao i po čijim instrukcijama, treba se vratiti čitavu deceniju unazad, tačnije u 2012. godinu... Bio je petak, 3. avgust, kraj radne nedelje, vreme godišnjih odmora u državnim institucijama. Tadašnji predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, imenovao je iznenada tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade i ministra odbrane Aleksandra Vučića, za koordinatora svih obaveštajnih službi.

Imenovanje Vučića na ovu izuzetno važnu funkciju došlo je nakon prethodne igre u Skupštini Srbije, gde je usvojena izmena Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti, kojim su se razdvojile funkcije šefa kabineta predsednika Republike i sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost (njegov prethodnik, pokojni Miodrag Rakić, šef kabineta bivšeg predsednika Borisa Tadića, imao je objedinjene te dve funkcije).

Tako je Vučić postao šef svih srpskih službi bezbednosti, istovremeno vršeći dužnosti ministra odbrane u Vladi Srbije i prvog potpredsednika vlade, zaduženog takođe za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala. Ovakva koncentracija moći širom je otvorila put u tiraniju koja traje do današnjih dana.

Dve godine kasnije, prvih dana maja meseca 2014. godine, objavljena je vest da novoizabrani premijer Srbije, Aleksandar Vučić, više ne obavlja funkciju koordinatora za rad obaveštajnih službi, jer, "...po Zakonu o osnovama uređenja službi bezbednosti, predsednik Vlade Srbije može da bude samo član tog tela..."

Vučić se suštinski nikada nije povukao sa te funkcije, već je u narednih sedam godina sebe izdigao na nivo "verskog vođe", neku vrstu vrhovnog "imama", kome je sve pod nogama: od partije, parlamenta, vlade, države, pa sve do poslednje mesne zajednice. Postao je doslovno gospodar života i smrti u Srbiji, a kao paranoični čovek, sa podugačkim spiskom psiholoških devijacija, koji ne veruje nikome, pa ni sebi samome, ta da će njegova bolesna težnja za superkontrolom celokupnog života u državi, dovesti do porasta haosa i državnog nasilja.

Kao i svi mali diktatori iz "egzotičnih" zemalja, prethodno je bio na "kratkom kursu" kod tadašnjih šefova britanskih obaveštajnih službi MI 5 i MI6, Džona Sojersa i Endrjua Parkera koji su mu dali "smernice" i uputili ga na "ugledne saveznike" sa isto tako kriminalnom političkom biografijom.

Koliko se Vučić zaista osilio u tim "formativnim" godinama, govori i činjenica da je na samom početku krize u Ukrajini, stao u aktivnu odbranu neofašističkog pokreta "Banderaša" u Kijevu i to na "diplomatski" način, šaljući "poruke" Ruskoj federaciji preko švajcarskih i nemačkih dnevnih listova "Blik" i "Bild" u kojima je davao opširne intervjue. Zapažena je tada bila njegova izjava: „Od početka smo podržavali teritorijalni integritet Ukrajine, a to uključuje i Krim"...

Sličnu ili potpuno istu izjavu dao je 15. juna 2014. godine za nemački "Die Welt" i francuski "Figaro" posle poseta Berlinu i Parizu, kao i u intervjuu nemačkom listu "Handelsblat". Sutradan, 16. juna 2014. godine, njegova rečenica da „Srbija priznaje teritorijalni integritet Ukrajine, uključujući i Krim" postala vest koja je iz minuta u minut emitovana u svim ruskim i svim zapadnim medijima... Već u oktobru mesecu te iste 2014. godine, stigao je ruski odgovor na ovakvo Vučićevo "stanovište". U Srbiju je stigla Putinova delegacija: ministar energetike RF, Aleksandar Novak, predsednik uprave "Gazproma" Aleksej Miler, načelnik Federalne carinske službe Andrej Beljaninov, ministar za vanredne situacije i civilnu odbranu Vladimir Pučkov i načelnik Federalne migracione službe Konstantin Romodanovski...

Bio je to sastanak u kome je Vučiću stavljena na sto mogućnost trajnog rešenja energetskog pitanja, ili "savez sa kijevskim Banderašima", što bi značilo i kraj saradnje sa Moskvom.

Nastupile su godine "mirenja" sa Istokom i Zapadom, pa je sa pozicije apsolutnog vladara Srbije napravio nesagledive diplomatske štete, završno sa današnjim danima, dok je pitanje rata u Ukrajini još uvek otvoreno. O tome svedoči jedna od njegovih poslednjih cirkuskih predstava, kad je na pitanje novinara "...Da li je tačna informacija koju je dao ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, da u Donbas dolaze plaćenici sa Kosova i iz Bosne i Hercegovine", odgovorio lakonski: "...Nemam pojma...Ali, tražićemo informacije o tome od naših ruskih prijatelja"...

Vučić neće proći nekažnjeno ni kod "ruskih prijatelja" ni u Briselu, gde ozbiljno istražuju kako je i na šta je njegov režim potrošio milijarde iz pretpristupnih fondova Evropske unije... Šefica Javnog tužilaštva EU, Laura Koveši i njen zamenik, nemački pravnik Andres Riter, na čelu su pravnog organa od 23 tužioca. Tu se odlučuje o krivičnom gonjenju u vezi sa povredama evropskih zakona.

U zemljama-članicama sa tom institucijom sarađuju pravnici koji se često specijalno imenuju za taj posao. U Luksemburgu gde je sedište Tužilaštava EU, praktičnu istragu sprovode finansijski analitičari i drugi stručnjaci koji mogu da istražuju međunarodne ilegalne tokove novca.

Zbog mogućnosti da "poslušne sudije" sabotiraju proces, obezbeđeni su svi mehanizmi kako bi dokazne radnje bile sprovedene precizno. U slučaju Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana koje su "kandidati" za EU, čitav dokazni materijal se šalje međunarodnim istražnim organima i posebno pravosuđu SAD.

Ruska federacija i njena Federalna služba bezbednosti (FSB), vrše istragu sa svoje strane i na svoj način, štiteći interese Ruske federacije, ali i interese zemalja saveznica među kojima se nalazi i Srbija, uprkos Vučićevim "izletima" prema onima kojima je "dužan", pre svega u Londonu, Berlinu, Briselu....

U ovakvim okolnostima, zahvaljujući nedoslednoj i često kriminalnoj politici jednog čoveka i njegovog ličnog režima, Srbija danas nije u mogućnosti da bude bilo kome dobar saveznik. Pre bi se moglo reći da je za svaku ozbiljnu državu preporučljivo da je zaobiđe, sve dok postojeća autokratska vladavina ne bude uklonjena.

U traganju za "političkim i bezbednosnim rešenjem" srpskog i uopšte zapadno-balkanskog pitanja, nedavno su se okupili i ministri spoljnih poslova Nemačke i Austrije, Analena Berbok i Aleksandar Šelenberg, na sastanku u Berlinu (17. februara 2022). Na samom početku sastanka nazvali su Zapadni Balkan, "predvorjem Evrope" i uzgred saopštili javnosti da je "obaveza" dve vlade, u Beču i Berlinu, da ovaj region "drže na oku" i pomognu na svaki način kako bi on što pre postao punopravni deo Evropske unije...I nemački kancelar Šolc, u svom govoru (subota, 19. februara 2022., Bezbednosna konferencija u Minhenu), nije propustio priliku da kaže kako "...Nije dovoljno govoriti o perspektivi proširenja EU na Zapadni Balkan, već je treba aktivno podsticati... "

Šta se to novo desilo u spoljnoj politici Nemačke i Austrije i zašto je odjednom "urgentno" ono što skoro dve decenije nije bilo moguće bez temeljnih promena u "neodrživim državama" takozvanog Zapadnog Balkana? Naime, sudeći prema izvorima "paralelne diplomatije" iz Beča, glavni razlog zašto Austrija i Nemačka traže "preče puteve" za Srbiju i zemlje regiona kako bi ih "bezbednosno" usmerila u pravcu EU, leže u pokušaju da se na svaki način suspenduje američki plan pod nazivom "Otvoreni Balkan" koji se sada sprovodi preko albanskog premijera Edija Rame i odlazećeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića... "Zapadni Balkan je region u kome Austrija i Nemačka tesno sarađuju i gde bi mogle da nastanu sledeće linije razdora.

Ako postoji područje gde Evropa mora da nastupa jedinstveno, onda je to tamo. Zapadni Balkan nikada ne sme da postane poligon vanevropskih aktera...", dodao je ministar spoljnih poslova Austrije Aleksandar Šelenberg, aludirajući na "nove američke mape na Balkanu" Zaključeno je da su takozvani Otvoreni Balkan i CEFTA/Berlinski proces, na svaki način različiti i da se samo Berlinski proces odvija pod pokroviteljstvom Evropske unije a "Otvoreni Balkan" ne. "Između redova", jasno je da EU, pre svih Austrija i Nemačka, ne žele da vide "američke mape" na Balkanu, na koje je Vučić uvek bio spreman (podela Kosova, podela BiH...)

Da je Nemačka zajedno sa Austrijom u ozbiljnom konfliktu sa američkim "pokroviteljstvom" dugim preko 70 godina, vidi se i po tome što je proamerički blok u Bundestagu pobesneo zbog načina na koji je zvanični Berlin "pomogao" Ukrajini, šaljući joj od sve opreme i oružja, samo šlemove! Ali, čime se to Amerika, još od pada Berlinskog zida bavila? Šta je bio razlog zbog koga je 2009. godine uložila 50 miliona dolara u izgradnju crnomorske baze u Rumuniji, kao deo šire globalne strategije da se vojska iz Nemačke prebaci bliže zoni Rusije i Bliskog Istoka?

Amerika je 2016. godine aktivirala i položaj protivraketne odbrane (PRO), vredan 800 miliona dolara u vazduhoplovnoj bazi Deveselu u južnom delu Rumunije, čemu se Rusija od početka protivila jer smatra da je taj potez uperen protiv nje. Rumunska vojska je 2020. primila prvu isporuku američkih projektila zemlja-vazduh Patriot kako bi osnažila svoje odbrambene kapacitete, što je takođe naljutilo Rusiju.

Amerika trenutno daje doprinos aktivnostima KFOR-a na Kosovu sa oko 17 odsto ukupnog sastava, uglavnom iz Kampa Bondstil, glavne američke baze na Kosovu. Amerikanac je načelnik štaba KFOR-a, a američka vojska ima 635 pripadnika u misiji koja ukupno broji oko 4000 ljudi.

Vojno prisustvo Amerike na Zapadnom Balkanu počelo je kada se završio rat u bivšoj Jugoslaviji. Američka administracija razvila je Dejtonski sporazum kojim je regulisan posleratni poredak u regionu, a poslednjih godina glavni razlog interesovanja Amerike za region bio je njegova integracija u NATO, koji sada uključuje Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Hrvatsku, koja se posle pristupanja Evropskoj uniji ne smatra državom Zapadnog Balkana.

Udarna grupa nosača aviona "Hari S. Truman" nalazi se vrlo često u Sredozemnom moru...Tu su još brojne činjenice o vojnom prisustvu SAD unutar prostora nekadašnje Jugoslavije. Nemačka i Austrija imaju svoje geostrateške interese na Balkanu oduvek, danas pre svega ekonomske prirode. Politika SAD prema Srbiji, BiH, Hrvatskoj i Makedoniji nikako nije po volji dve vlade, u Berlinu i Beču.

Deset godine vladavine Aleksandra Vučića u Srbiji, privuklo je punu pažnju svih pomenutih spoljnopolitičkih aktera. Svima je Vučić obećavao sve, bio je svačija maskota, svačiji klovn, ali i svačiji političko ekonomski vazal kad je zatrebalo.

Kako je sazreo trenutak njegovog odlaska, svi su zaintersovani da u Srbiji i ostatku regiona "srede stvari" i učine ovo područje ekonomski, politički i geostrateški stabilnim. Rusija nema ambicija da od Srbije pravi "guberniju", ali svakako ne bi dozvolila da ikada više bude napadnuta i bez odbrane. Nemačka i Austrija prirodno smatraju ovaj region svojim starim "uporištem" gde je uvek bilo solidne radne snage, sirovina, gde je najkraći prolaz prema srednjem istoku i transportu energenata sa južne strane kontinenta...

Čovek koji je uneo pometnju u međunarodnim odnosima velikih sila na Balkanu, Aleksandar Vučić, mora da ode. Mada će su svakom slučaju neko doći po njega iz one američke "Kancelarije za kontrolu inostrane imovine" da postavi pitanja o poreklu miliona dolara njegovih najbliskijih ljudi, kumova, prijatelja...

Razlog zbog koga Vučić beži od Evropske unije, sasvim je prirodan. Naime, Evropski parlament već godinama se bori za uvođenje Kancelarije javnog evropskog tužioca (European Public Prosecutors Office, EPPO). Ranije je postojala je antikorupciona institucija OLAF, ali njena nemoć je dovela do nekažnjivosti prilikom zloupotrebe novca Evropske unije. Nedostajali su tužioci koji bi izdejstvovali optužnicu. Sedište tužilaštva je u Luksemburgu, ali će dobrim delom biti upućeno na nacionalne tužioce, a njih su dužne da imenuju države-članice.

Vučićev "brat po šovinizmu i nacionalizmu", sadašnji (verovatno odlazeći) slovenački premijer Janez Janša već dugo sprečava imenovanje slovenačkog kandidata za evro-tužioca, jer želi da spreči rad antikorupcionog Tužilaštva Evropske unije kako ga ne bi gonili zbog zataškane afere oko kupovine vojne opreme i oružja, ali i drugih prikrivenih afera njegovih bliskih saradnika...

U tom smislu, otpor koji je Vučić pružao približavanju Srbije EU i hitrost kojom je uzimao milione iz pretpristupnih fondova, jasno govori u kom pravcu je išla decenija njegove mafijaške vladavine. Srušio je ugovor o slobodnoj trgovini sa Belorusijom, pridružio se sankcijama koje je EU odredila prema toj zemlji, Belorusija je uzvratila blokadom srpske prehrambene robe multimilionske vrednosti...

Nakon zatvorene sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, oko Ukrajine i Rusije odgovorio je ćutanjem. Da je ikada bio sklon obrazovanju, onom pravom, suštinskom, koje daje širinu duha i bolje razumevanje sveta, mogao je i ovo da pročita: Slavni austrijski pesnik Rajner Maria Rilke, na početku XX veka zapisao je: "...Sve zemlje na svetu se graniče sa drugim zemljama, samo se Rusija graniči sa nebom!" Dubina i smisao ove Rilkeove rečenice, morala bi danas u XXI veku, nakon dva velika svetska rata i užasa koje su oni doneli svim zaraćenim stranama, da bude upozorenje svakoj ogoljenoj i bezumnoj sili, da zaustavi svoje bolesne imperijalne igre oko Rusije. Mali balkanski kokošar, kao i džeparoši iz kultnog filma "Balkan ekspres", gleda da od svakog prigrabi ponešto. Ali, u svetu u kome je on hteo da bude "obrtnik", naivnih više nema!

„Skandalozno je to što se radi u Sloveniji... Kad Janša pušta poruke na Tviteru kao Tramp, onda to pokazuje koliko su velike poteškoće na putu nove institucije, kaže poslanik nemačkih liberala (FDP) u Evropskom parlamentu Moric Kerner. On dodaje da bi Slovenija sebe trebalo da poštedi te „bruke" na početku svog predsedavanja Evropskom unijom. A šefica nove evropske institucije Koveši je u slovenačkom dnevnom listu „Delo" napisala: „Nedostatak saradnje otežava nam (...) da popravimo zaštitu budžeta Evropske unije i da sačuvamo vladavinu prava".

Uprkos tome Tužilaštvo se posmatra kao značajan putokaz. Socijaldemokratska poslanica u Evropskom parlamentu Katarina Barli kaže da Evropska unija prvi put doživljava opasnost od erozije iznutra. „Korupciju smo imali oduvek, ali sada postoje snage koje žele da pomere naše vrednosti". Zato ona vidi novo evropsko tužilaštvo kao deo evropske samoodbrane.