https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Na nišanu

Alibaba i 75 kumova: kako Vučićevi kriminalci i bogataši sa stotinama miliona evra beže iz njegove duševne klinike

DALEKO MU LUDA KUĆA

Veliki finansijski potres i dužničko ropstvo koje se već desilo i slom naopakog sistema koji će se ubrzo desiti Vučićevoj Srbiji, trebaće neko i da plati. Oni koji su brutalno opljačkali državu, sigurno neće biti tolike patriote. Mnogi su u tihom bekstvu, korak po korak, mnogi su već odbegli, a mnogi žive „na putu", jer ne znaju gde da sklone opljačkane milione. Kako izgleda samo deo toga haosa, ko su najbogatije naprednjačke „gazde", čime se bave, gde gledaju jednim okom, a gde drugim, ko će procesuirati „kuma Nikolu", gde je nestao Slaviša Kokeza, gde su milione sklonili vlasnici „Milenijum tima", a ko nudi zaštitu „kosovskim junacima", Veselinoviću i Radoičiću. Šta je ponuđeno Vučiću od strane EU i pod kojim uslovima i na koga se poziva albanska štampa...

Nikola Vlahović

Pre nego što je jesen i kalendarski počela, 11. septembra 2022. godine, negde oko 13 h po srednjoevropskom vremenu, iz Ujedinjenih Arapskih Emirata javio se srpski diktator Aleksandar Vučić, radosno donoseći vest o milijardu dolara novog kreditnog zaduženja.

Već do guše zaduženu državu kojom on samostalno upravlja, gurnuo je u novo dužničko ropstvo, drsko, banditski tvrdeći kako je taj novac „skoro poklonjen”, zbog navodno niske kamate.

Nije tako davno bilo kad je njegov ministar finansija, opaki šibicar i kriminalac, Siniša Mali, hladnokrvno izjavio kako su „uzeli novi kredit kako se ne bi zaduživali”!

Ova brutalna sprdnja sa građanima Srbije, izluđivanje miliona ljudi kakvo u savremenoj istoriji nije zapamćeno, dovela je do toga da je čak i zelenaški Međunarodni monetarni fond stavio zabranu na dalje uzimanje novca bez pokrića iz ove finansijske korporacije.

Umesto toga, istog dana (već pomenutog 11. septembra 2022.), MMF obaveštava Vučića, kao samoproglašenog „računopolagača”, da mu bord direktora ove institucije može ponuditi jedino „aranžman u okolnostima bankrota države”, jer je njegov režim dotle i stigao. Na žalost, i Srbija kao država.

Sve se ovo dešavalo tokom nedelje u kojoj je Vučić bio u Emiratima, gde je očajnički molio za još jednu milijardu dolara kako bi izbegao međunarodnu finansijsku blokadu Srbije, koja je već izvesna sa ili bez ovakve „pomoći”...

Dve godine ranije (2020), u sred zamrzavanja svetskih berzi zbog globalne pandemije Korona virusa, Vučić i Siniša Mali samovoljno, bez ikakvih procedura i konsultacija sa nadležnim institucijama, odlučuju da prodaju još neutvrđenu vrednost državnih obveznica koje na naplatu dospevaju 2027. godine.

Potražnja je bila velika, finansijski svet je bio šokiran tom ponudom, jer niko normalan u okolnostima globalne neizvesnosti i krize tržišta, ne stavlja državnu imovinu „na doboš“. Vučić, Jorgovanka Tabaković i Siniša Mali, hvalili su se srpskoj javnosti kako su imali ponude za otkup obveznica „za sedam milijardi evra” i tako prikazivali nacionalnu tragediju kao veliki uspeh!

Početkom ove 2022. godine, Vučić ponovo stavlja „tapiju” na državnu imovinu i prodaje preko 500 miliona evra vredne državne obveznice, sa „brzom realizacijom” (opcija: dve godine!

Više od 300 stranih „investitora” i raznih kompanija, među kojima dosta takozvanih Off Shore, bez porekla imovine i bez provere bilo kakvog boniteta, došlo je u posed pomenutih državnih obveznica Srbije, koje će uskoro naplatiti ili u kešu ili kompenzacijom, uzimajući državne šume, poljoprivredno zemljište, rudna i vodna bogatstva i sve drugo što još uvek ima cenu u Srbiji, koju je režim Aleksandra Vučića opljačkao do gole kože i koju danas nudi na svetskim berzama kao jeftinog roba, kao nekada što su radili „kulturni zapadnjaci” na afričkim tržnicama crnog roblja.

Kad lešinari osete blizinu smrti, jato tih grabljivica je sve veće. A, Vučić se i pored toga hvali kako su u posed tih obveznica došli mnogi „respektabilni fondovi, osiguravajuće kuće i banke”, te kako su ta gospoda tražila skoro četiri puta više obveznica od ponuđene vrednosti emisije. I dalje traže. Čekaju da Srbija klekne, da je još živu raskomadaju, onako, bez rata i ispaljenog metka.

Vučićevi očajnički pokušaji da uzme makar još jednu milijardu dolara avansa od zloglasne multinacionalne korporacije Rio Tinto, za sad ne uspevaju. Ipak, Rio Tinto ne odustaje od zločinačkih namera da zatruje i opljačka Srbiju, Vučić ne odustaje od namere da im to omogući uz još milijardu-dve „nadoknade”, ali ne odustaje ni narod Zapadne Srbije, po cenu oružane samoodbrane.

U međuvremenu, Narodna banka Srbije je od početka 2022. godine prodala blizu milijardu evra (preciznije, oko 905 miliona evra) na takozvanom međubankarskom tržištu, da veštački sačuva kurs dinara, što dovoljno govori o ekonomskom kolapsu do koga je doveo Vučićev režim. Na sceni je dramatičan skok cena sa tendencijom da ove jeseni svaki osnovni artikal bude još skuplji i do 150 odsto! Sukob sitih i gladnih neće zaustaviti niko, pa ni Vučićevi batinaši.

I dok milioni ljudi nemaju gde da pobegnu od Vučićeve fabrike zla, novi, naprednjački multimilioneri (ali i neki stari, „demokratski” pljačkaši države), već odavno su pripremili odstupnicu, izneli su najveći deo nelegalno stečenog bogatstva na strane račune, najčešće u takozvanim poreskim rajevima širom sveta.

Naime, već duže vremena, a poslednjih nekoliko meseci intenzivno, traje preseljenje velikih suma novca iz Srbije na takozvane sigurne lokacije širom sveta. Režimski, Vučićevi multimilioneri, ali i oni “nestranački” bogataši koji su uz režim postali “nova klasa” a pre toga su bili niko i ništa, ubrzano sklanjaju opljačkanu imovinu a mnogi sele i čitave porodice.

Da bi slika ovih kriminalnih „migracija” bila jasnija, treba napomenuti da je u Vučićevoj Srbiji, samo u prošloj 2021. godini, svoju multimilionsku zaradu prijavilo jedva 2 % onih koji stvarno otimaju državne resurse, peru novac, “investiraju” iz državnog budžeta i preko noći postaju bogovi i nova klasa. Ovde je reč o službenim podacima Poreske uprave. Tako je, na primer, zvanično najbogatiji građanin Srbije prošle godine prijavio godišnji prihod od 18 miliona evra, tačnije, zarađivao je mesečno oko milion i po evra... Navodno sve legalno. Ali, čak i takav milioner je puki siromah za ozbiljnu kriminalnu bandu koja je stvorena pod zaštitom Aleksandra Vučića i njegovih najbližih ljudi.

Za deset godina brutalnog kršenja svih zakona Srbije, Vučić je oko sebe stvorio mrežu „sponzora”, onih kojima je on lično omogućio nesmetanu pljačku države. U to „sponzorstvo” ih je on lično uvodio, dajući im mogućnost da se nezakonito obogate, a da mu za uzvrat uplaćuju milionske sume na takozvane Off Shore račune širom sveta, koji su otvarani pod imenima njegovih „pouzdanih” prijatelja i saradnika u kriminalu.

Jedna druga, za njega vrlo opasna grupa „sponzora”, koja je već bila u kriminalu kad se on dokopao vlasti i koja je njegovu diktaturu pomogla sprovodeći u delo strahovladu, nasilje nad građanima i režirala sve izbore, traži isplatu „bonusa”. Dvadesetak opakih kriminalaca, „regionalnih bosova”, nalazi se tim povodom na budžetu Republike Srbije, a novac se usmerava preko isto toliko nedavno otvorenih privatnih preduzeća, agencija, kompanija, registrovanih na imena „trećih lica”.

Nijedna svetska bankarska korporacija (MMF, EBRD i slični njima) nije više spremna da ga spašava. Naprotiv, zbog njegovih protivzakonitih „budžetskih zahvatanja”, a pre svega zbog „kineskih” i „arapskih” poslovnih aranžmana, stavljen je visoko na listu onih koji više ništa neće dobiti, osim najnepovoljnijih, kratkoročnih reprograma postojećih dugova. Velika je mogućnost da mu i to bude zabranjeno.

I dok se ovaj odlazeći samodržac koprca u zamci koju je sam napravio, prebogata kriminalna elita stvorena pod njegovom vladavinom, okreće mu leđa i sprema ubrzanu evakuaciju sa broda koji tone. Andora, Maršalska ostrva, Sejšeli, Karibi, Singapur, Malezija (ostrvo Lauban), samo su deo lokacija na kojima su deponovane stotine miliona evra i dolara iznetih iz Srbije. Gospoda koja barata ovakvim ciframa, jednom nogom je i dalje u Srbiji ali je drugom nogom već na nekom dalekom ostrvu, na drugoj strani sveta.

Tako su na primer, dvojica Vučićevih „poslovnih ljudi”, Ivan Bošnjak i Stojan Vujko, inače formalni vlasnici režimske kompanije „Milenijum tim”, već spakovali svoje „crne fondove” u nekoliko Off Shore zona, i nije im to prvi put da čine. Još u vreme vlasti takozvane demokratske koalicije, a uz „drugarsku” pomoć direktora JP Srbijagas Dušana Bajatovića, zaradili su prve milione dobijanjem (bez tendera) poslova gasifikacije od strane pomenute državne kompanije. I ne samo to, nego su u znak zahvalnosti učestvovali u snimanju predizbornog tv spota za potrebe Bajatovića i njegove stranke (SPS). Ali, kako su im apetiti rasli, prelazak u tabor Aleksandra Vučića bio je prirodan tok stvari. Bošnjak se našao u prvim redovima na predizbornoj konvenciji SNS 2021. godine, a nekoliko meseci pre toga se našao i kao dragi gost na zabavi kod porodice Vučić, pozirajući fotografima na zadovoljstvo oca Aleksandra i sina Danila, ispod šatora gde se to veselje dešavalo.

„Milenijum tim” osnovan je početkom 2003. godine, kao firma za trgovinu prehrambenim proizvodima i otpadom, a danas dobija unosne poslove - od gasifikacije, preko izgradnje Beograda na vodi, zatim izgradnje puteva, stanova za vojsku i policiju, do kupovine banja. Ove godine kupila je na skandalozan, protivzakonit način i čuveni Institut za vodoprivredu, „Jaroslav Černi”, a pre toga, njihov „Milenijum tim” sklopio je ugovor o strateškom partnerstvu sa GP Mostogradnja, koja se nalazi u većinskom vlasništvu države. Ubrzo, Vujko i Bošnjak osnivaju novu firmu pod nazivom “Mostogradnja ING”, koja je trebala da preuzme deo zaposlenih iz pomenute državne kompanije i zakupi njenu proizvodnu halu u Batajnici. Ali, to je tek vrh ledenog brega, jer...”Milenijum” je vlasnik i Instituta Goša, kao i KBV “Datakom”.

Samo u jednoj godini poslovanja, te tri pomenute kompanije dobile su 17 državnih poslova vredih blizu 13 miliona evra. Bošnjak i Vujko su takođe i vlasnici firmi „MT Gastel”, „Millennium resorts”, „Alea Consulting”, „Industrija mehanizacije i traktora”, „Millennium properties”, „MTT air services”, „Millennium Property Management”, „Industrija mašina i traktora”... Obojica su bliski prijatelji sa braćom Mali, Sinišom i Predragom. Zajedno sa njima imaju više desetina računa uglavnom u Off Sfore zonama širom sveta.

I Vujko i Bošnjak znaju da je došao kraj Aleksandru Vučiću, da je njihova imovina već problematizovana kod stranih istražnih organa, ali su isuviše upleteni u mnogo investicija, mnogo prljavog novca i multimilionske nezakonite isplate iz budžeta Republike Srbije. Milione sklanjaju tamo gde „nisu vidljivi”, ali ih to neće amnestirati u konačnom potraživanju vlade SAD i međunarodnih finansijskih institucija, kad Vučiću ispostave završni račun. A, taj dan je blizu.

Naime, kako albanska štampa ovih dana piše (Albenijan post iz Tirane, izdanje na engleskom), pozivajući se na „poslednju ponudu EU i SAD” koja je Vučiću saopštena, da tokom 2023. godine mora biti potpisan drugi sporazum o normalizaciji odnosa, kojim Srbija faktički prihvata realnost Kosova kao nezavisne države, „ali je formalno ne priznaje”.

Reč je o nizu ustupaka koji bi Srbija za uzvrat odmah dobila, uključujući investicije od više desetina milijardi i status Srbije kao „ključne zemlje” Zapadnog Balkana. Ali, sve ovo, pratilo bi i procesuiranje protagonista kriminalne ekonomije (uz međunarodnu podršku), tačnije, svih kriminalnih preduzeća i preduzetnika koje su tokom deset godina njegove „odobrene anarhije” došli do neverovatnog bogatstva, te tako postali predmet obrade međunarodnih bezbednosnih institucija.

Jedan od prvih koji se sprema da pobegne u neku „nekontrolisanu” zonu, svakako je i Vučićev kum, Nikola Petrović, čovek čijim se poslovima uveliko bave bezbednosne službe velikih svetskih finansijskih korporacija. Novca na stranim računima ima više nego dovoljno, mnogo od tajnih računa su „na treća lica”, a zemlja koju će izabrati za „evakuaciju”, svakako bi mogla biti jedna karipska ostrvska država, dovoljno mala i dovoljno sigurna.

njemu i njegovim multimilionskim otimačinama, dubokim koruptivnim vezama sa svojim kumom Aleksandrom i mnogo čemu još, napisano je i rečeno dosta, ali nikada dovoljno. Jer će jedna od njegovih brojnih akrobacija, iz januara meseca 2019. godine kad je osnovao kompaniju „Faberge Advisors” (Faberže Advajzors) u Luksemburgu, preko koje je tajno ušao u niz poslova u Srbiji (uvoz lekova, razvoj tehnologije za solarnu energiju, avio-prevoz...), konačno biti deo šireg procesuiranja koruptivne mreže u EU i zemljama kandidatima.

Kad su Aleksandra Vučića na jednoj od njegovih svakodnevnih konferencija za medije pitali o poslovanju Nikole Petrovića, srpski diktator je doslovno rekao. „..Nemam pojma čime se bavi Nikola Petrović, otkud znam, ja imam 75 kumova, zamislite da znam šta svako od njih radi”. Može biti da je i tako, ali Nikola Petrović odlično zna šta radi Vučić, i zbog toga i sprema bekstvo iz Srbije.

Njegova paranoja nije ništa manja od Vučićeve, a o tome rečito govori i IT kompanija Khaoticen, za koju dobro upućeni svedoče da njome ustvari upravlja Nikola Petrović.

Na web prezentaciji ove kompanije (postoji samo na engleskom jeziku), opisana je ukratko i njena špijunska delatnost, toliko bliska Petro-vićevoj voajerskoj psihologiji. Između ostalog, tamo piše i ovo: „...Ispitujemo čitave IT sisteme, njihove bezbednosne granice, verovatnoću napada i njegov potencijalni uticaj na vaše poslovanje. Zalazimo u krvotok vaše tehnologije, posmatramo njen DNK, seciramo je i kvantifikujemo vrednost koju ona stvara za vaše poslovanje.

Khaoticen radi na povećanju vrednosti kroz bezbednost, što dovodi do jasnog povratka troškova...”

I Vučićeve kriminalne poslovođe sa Kosova, Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, već odavno traže neko mirno grčko ostrvo trajno preseljenje, pregovaraju sa albanskom mafijom da ih čuva od „međunarodnog faktora”. Ponuđena im je, mnogo ranije, od strane „prijatelja sa Kosova”, čak i jedna čitava plaža na albanskoj obali Jadrana, da se skrase i posluju pod zaštitom albanske mafije. No, Radoičić je sada na poternici Kurtijeve vlade u Prištini.

Dok su Kurtijevi prethodnici, Tači i Haradinaj, vođe OVK, bili na državnim funkcijama, ovaj Vučićev kriminalac bio je zaštićen na Kosovu bolje nego bilo koja kulturno istorijska znamenitost.

U obrazloženju američkog ministrastva finansija zbog istrage nad Veselinovićem i Radoičićem, piše između ostalog da je Veselinović vođa organizovane kriminalne grupe i jedan od najozloglašenijih korumpiranih ličnosti na Kosovu, te da je angažovan u šemi velikih razmera za podmićivanje sa kosovskim i srpskim bezbednosnim zvaničnicima, koji su omogućili trgovinu narkoticima i oružjem između Kosova i Srbije.

Među naprednjačkim firmama preko kojih Vučićev siledžijski režim intenzivno pere novac, svakako su i „Konkord West”, “Jadran”, „M Interijer”... Građevinski biznis, gigantski poslovi bez tendera, sa novcem znanog i neznanog porekla. Iz budžeta ili iz dubokog, naprednjačkog bunara.

Za kratko vreme jedna grupa menadžera okupljena na takozvanim strateškim poslovima, obogatila se toliko da im ni Vučić ni Srbija više ne trebaju. Novi SNS milioneri, stvoreni na pljački države, plaćaju Vučiću procenat koji se taloži na Offshore računima otvorenim na ime njemu bliskih, ali i ucenjenih ljudi. Neki od njih su pobegli u inostranstvo, kako bi izbegli „dvostruko oporezivanje” (Vučićev reket i redovne poreze u Srbiji).

Početkom leta ove 2022. godine, Vučić je bio izbezumljen brojem novobogataša koje je njegov režim stvorio, a koji su na preskupim jahtama plovili Jadranom, Egejskim i Jonskim morem...Njemu blizak čovek, Ostoja Mijailović, koji ima 25 metara dugu jahtu pod imenom „Azimut”, vrednu oko pet miliona evra, privezanu u marini hotela Le Meridien Lav u Splitu, nije mogao da sakrije svoje bogatstvo i to je Vučića posebno iznerviralo. Naime, Mijailović je bio dugogodišnji član Nove Srbije, koju je napustio pre sedam godina i prešao u Srpsku naprednu stranku. Bio je i u UO FK Partizan. Mijailović je znatno bliskiji sa bratom Aleksandra Vučića, Andrejem. On je i jedan od predstavnika brenda Jaguar Land Rover u Evropi. Sa Andrejem Vučićem na svaki način pokušavaju da sakrije zajedničke poslove. Mijailović je zato radije u inostranstvu nego u Srbiji.

Bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije Slaviša Kokeza, Vučićev nekadašnji veliki prijatelj, nekadašnji novobeogradski diler narkotika pobegao je iz Srbije (i od Vučića), nakon što je u martu prošle godine dao ostavku na ovu funkciju. Od tada do danas, o njemu niko u medijima nijednu reč nije napisao. Duže od godinu dana, niko ga ne pominje. Iako mu se na teret stavlja saradnja sa klanom Veljka Belivuka, a „prikačena” mu je i afera prisluškivanja Vučića i negovog kabineta, zbog čega je i saslušavan u SBPOK februara prošle godine. Iako se protiv njega vodi i predistraga u vezi sa određenim transakcijama u FSS, ali i o navodima o nameštanju utakmica, niko ga ne traži. Poslednje što je Kokeza napisao zvuči dovoljno ubedljivo. U tom „saopštenju” i ostavci na funkciju u FSS (22. marta 2021) kaže između ostalog i ovo:

„...Želim da obavestim moje saradnike, kao i sportsku i fudbalsku javnost da se povlačim sa funkcije predsednika Fudbalskog saveza Srbije. U želji da, pre svega, reprezentaciji omogućim neophodan mir, spreman sam za novu borbu u kojoj ću sve učiniti da demantujem napade na moje ime i ličnost. Slaviša Kokeza nikad nije i neće biti sumnjivo lice ljudima sa kojima je blizu 20 godina delio iste vrednosti”

I za njega, izvori ovog magazina tvrde da je otišao na Kubu pa u jednu drugu karipsku državu, a znatan novac prebacio na Off Shore račune koje je mnogo ranije otvorio.

Ali, danas već jedna mala armija raznih „kokeza” seli se iz straha, pod pritiskom ili iz čistih interesa i lične bezbednosti. Sklanjaju se iz Vučićeve Srbije.

Ko će ostati uz njega do kraja? A, kako će izgledati mapa „raseljenih” kriminalaca, tajkuna, milionera? Čitava naprednjačka „dijaspora” se već oformila, a mnogi od njih ne znaju geografiju baš najbolje. Mnogima ni strani jezici nisu bliski. Ali je briga za novcem jača.

A 1.

Mapa puta: sadašnje i buduće adrese begunaca od Vučićevog „zlatnog kaveza"

Kako izgledaju i šta nude takozvana Off shore, stecišta bogatih i odbeglih? Evo kratkog prikaza onih destinacija gde su već sada srpski multimilioneri otvorili račune, a neki se i odselili, „tamo daleko"...

Kajmanska ostrva se smatraju takozvanim"dvostrukim" ofšorom. Strane kompanije ovde ne plaćaju poreze, tajnost poslovanja je zaštićena na zakonodavnom nivou. Firma se registruje za maksimalno jedan dan. Rezultat je 100 hiljada privrednih subjekata, petsto banaka, osamsto osiguravajućih društava i 5000 zajedničkih fondova. Problemi male zemlje su rešeni, barem što se tiče zapošljavanja - svako može naći posao ako želi.

Maršalska ostrva, Sejšeli i južnoamerička država Belize koriste približno slične zakone. Ovde registrovana ofšor kompanija omogućava vam da razvijete posao, posebno bankarski. Zakon Belizea zabranjuje otkrivanje poslovnih tajni, uključujući i podatke o korisnicima.

"Panamski papiri" su ne tako davno proslavili ovu zemlju, od ranije poznatiju zahvaljujući čuvenom kanalu iskopanom između dva okeana. Bilo je dosta Vučićevih ljudi, pa i rodbine na tim papirima. Država nije zaključila međunarodni sporazum o borbi protiv finansijskih prevara sa FATF i OECD organizacijama. Teško je proceniti koliko ova činjenica doprinosi popularnosti Paname na svetskim rang listama, ali tamo ima prebogatih Srba, ponajviše ovih novostvorenih...

Kiparske banke su bile teško pogođene tokom velike krize ali i dalje daju razloga srpskim kriminalcima i novobogatašima da se tamo iseljavaju i otvaraju račune. Centralna banka Rusije je od početka 2013. godine isključila grčki deo ostrva iz ofšora. Od privilegija je ostala smanjena stopa poreza na dohodak i pojednostavljen postupak prijave za registraciju. Spor oko toga da li je Kipar ofšor zona ili ne ipak traje.

Relativno cenjena ofšor kompanija osnovana na Curacaou, ostrvu na Karibima. Dobit se oporezuje sa samo 2%. Utvrđena je obaveza godišnje revizije i izveštavanja.

Britanska ostrva imaju različite jurisdikcije: Maine, Guernsey, Džerzi, koje se formalno smatraju nezavisnim državama koje su deo Komonvelta. I tu imaju račune ljudi poput Miodraga Kostića, Milana Ceptera Jankovića, Rodoljuba Draškovića...

Engleska, Severna Irska, Vels i Škotska imaju svoje posebne ekonomske zone. Engleske ofšor kompanije za LLP (Limited Liability Company - približni analog našeg LLC preduzeća) smatraju se jednim od najuglednijih, kombinuju pravnu transparentnost i poresku fleksibilnost.

Kao što je verovatno već jasno, pod ofšor zonama ovih dana podrazumevaju se teritorije koje daju pogodnosti stranom biznisu. U Sjedinjenim Državama, to uključuje Portoriko i Devičanska ostrva SAD (države koje Amerika u potpunosti kontroliše), kao i države Delaver i Vajoming. Američka pravila oporezivanja su vrlo složena, ali je sigurnost novca zagarantovna.

Razlozi zbog kojih se Singapur ponekad naziva offshore uglavnom su zbog teritorijalnog principa oporezivanja. Ako je građanin ove zemlje primao prihod van njenih granica, a nije ga upisao na svoj bankovni račun, onda ne plaća porez.

Prednosti postoje i ima ih mnogo. Istovremeno, Singapur je potpisao sporazume o automatskom pružanju informacija o korisnicima sa mnogim zemljama, uključujući i Rusiju. Izveštavanje i računovodstvo su obavezni. Singapur nije ofšor, to je samo zemlja u kojoj je profitabilno poslovati.

Posebna linija su Ujedinjeni Arapski Emirati, koje su država sa federalnom strukturom i opštom vladom. U UAE nema poreza na pojedince kao takve, što daje razlog za izjednačavanje ove zemlje sa ofšorom. Jer, postoje brojne pogodnosti. A spisak Vučićevih saradnika koji u ovoj feudalnoj državi imaju svoj novac i račune je znatno duži nego u nekim drugim „poreskim rajevima".

Konačno, treba reći i to da je kriminal koji proizvodni njegova desetogodišnja vladavina, postaoprivlačan sličnom finansijskom banditizmu koji postoji u svetu.

Vučić i njegova mafija postali su privlačni svetskom kriminalnom talogu, a Srbija kao država zbog toga nosi status „kriminalizovanog ambijenta".

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane