Pogledi

Fatalne greške srbske spoljne politike

Desetogodišnja vladavina samozvanog diktatora je proizvela niz fatalnih opredelenja u spoljnoj i unutrašnjoj politici, koje su dovele Srbiju i Srbski narod u najtežu poziciju u njegovoj dosadašnjoj istoriji.

Stevan Zivlak

Odustajanje od jugoslovenske ideje, uništenje domaće privrede, uništenje domaćeg bankarstva, derogiranje obrazovanja i nauke, masovno falsifikovanje istorije, prihvatanje statusa države sa ograničenim suverenitetom, pretvaranje srbske države u običnu koloniju koja je privezak nemačkoj privredi, sistematsko menjanje svesti naroda, nevidjena pljačka širokih slojeva stanovništva, potpuna privatizacija Narodne banke i njeno pretvaranje u privatni novčanik Vodje, rušenje Ustava sopstvene zemlje, masovna kradja i falsifikovanje izbora, politika iseljavanja mladog školovanog stanovništva i dovodjenje emigranata , predaja iliti prodaja naše južne pokrajine , instaliranje homoseksualne sekte u sve sfere državne vlasti, i druga nepočinstva će se u bliskoj budućnosti pomno proučavati kao model kolonizovanja i potčinjavanja svetskom Globalizmu od strane nametnute kvislinške vlasti.

Nedavno istupanje na sednici Generalne skupštine OUN, je bilo duboko pogrešno i značilo je de facto, poguban čin za dalji opstanak Srbske državnosti i odustajanje od fundamentalnih principa koji krase Srbski narod.

Prvi i osnovni princip koji je naša delegacija bila dužna učiniti, a ona to nije uradila, je pominjanje antifašizma , koji je sam stub i razlog osnivanja OUN posle Drugog svetskog rata. Nesporno je da je Rusija kao pravna naslednica SSSRa, pokrenula ograničenu vojnu interveciju striktno u skladu sa Poveljom OUN, članom 106 i 107, da bi elimisala obnovu fašizma na teritoriji bivše USSR, to pitanje se mimoilazi ali će vrlo brzo doći na dnevni red OUN.

Odbrana ukrajinskog fašizma od strane Srbije koja je zvanično još uvek antifašistička zemlja, otvara mnoga pitanja, a u svakom slučaju opravdava one novostvorene de facto fašističke tvorevine, tu pre svega mislimo na Sloveniju i Hrvatsku, za izvršen genocid nad Srbskim narodom koji je bio konstitutivan na tim prostorima u bivšoj Jugoslaviji.

U današnjem istorijskom trenutku, ne ukazivati u OUN na obnovu fašizma i nacizma na tkzv, kolektivnom Zapadu, svrstava našu zemlju ili u države sa obnovljenim fašističkim modelom vlasti, ili u zemlju koja je pristala da joj se ponove klanja i masakri stanovništva na sopstvenoj teritoriji od strane pomahnitalih nacističkih hordi koji nasrću na ruske prostore, pokušavajući da istim pravcem kao i Hitlerova soldateska, pokušaju da osvoje ruska prirodna bogatstva i vaspostave kolonijalni sistem vlasti na ruskim državnim teritorijama.

Druga namerna fundamentalna greška naše spoljne politike je izjednačavanje Srbskog teritorijalnog suvereniteta i integriteta sa Ukrajinskim, tu tezu besomučno ponavlja naš Vožd na nedeljnom nivou.

Medjunarodnopravna situacija slučaja okupiranog Kosova i Metohije i pripajanja Krima i drugih oblasti Novorusije koji se pripojiše matičnoj zemlji ovih dana, nije ista, kao što nije ista ni državnost Ukrajine koja se ne može uporedjivati sa državnošću Srbije.

Srbija ima slavnu istoriju , njena državnost se meri hiljadama godina, Srbski narod je autohton i po značaju se može meriti sa Ruskim narodom. Odlukama Kominterne i politikom Lenjina, iz ta dva velika naroda Kominterna je prišla stvaranju nekoliko političkih naroda, da bi u prvom stupnju, decentralizovala i federalizovala te dve moćne države, Jugoslaviju i Rusku imperiju ( kasnije SSSR), da bi u drugoj fazi, svetski Globalizam pristupio razgradnji tih federacija i političkim narodima dao nezavisnost.

Majdanska Ukrajina ima najviše sličnosti sa NDH Hrvatskom, istupanja gospodina Vučića koji često izjednačuje Srbske prilike sa Ukrajinskim su nedopustiva i veleizdajnička. Čak su i naši američki partneri ( ili okupatori ) upozorili da se te dve medjunarodno pravne situacije ( Krim i KiM ) ne mogu uporedjivati, ali su za našeg Vožda nemačka uputstva važnija od američkih sugestija, a on tim namernim upoređivanjima otvara Pandorinu kutiju i pokušava opravdati buduću aneksiju KiM od Albanije, što mu je krajnji cilj kao otvorenom albanskom lobisti.

Danas, konzervativne snage u USA i drugim razvijenim zemljama jačaju, narod na zapadu se buni protiv LBGT ideologije i ideologija Nju Ejdža, Srbija ima jedinstvenu šansu da kao prva žrtva Golabalizma, obnovi svoja istorijska prava na jugoslovenskim prostorima, i kao i uvek u dosadašnjim istorijskim prilikama, bude na pravoj strani istorije.

Naš Vođa , to moramo otvoreno reći, kao vrhovni homoseksualni guru na Balkanu , instalirajući lezbejku ponovo za predsednika, pokazuje i dokazuje da mu nije stalo ni do države niti do naroda, već da je odan ideologijama Globalizma, koje polako predstavljaju prošlost pošto su se pokazale kao neuspešan društveni globalni eksperiment, koji nije uspeo da se nametne u svetskim okvirima.

Ostavka samozvanog Vodje svekolikog srbskog naroda kao lični cilj je očekivana i nužna , u suprotnom, Srbski narod ima pravo primeniti nadustavne pravne norme i rešiti pitanje daljeg opstanka kvislinga u ovoj državi , kao što ima pravo obnoviti najsvetlije tradicije antifašističke borbe, a to su nezavisnost, sloboda i ekonomski prosperitet, kao i obnova nacionalnog bogatstva i blagostanja širokih slojeva stanovništva.

Na ovim prostorima se namerno zaboravlja da su svi antifašisti za vreme Drugog svetskog rata bili kršteni ljudi, da je antifašizam blisko povezan sa Pravoslavljem i Svetosavljem te da se naš narod mora vratiti svojim osnovnim moralnim temeljima, ako namerava opstati i ponovo zauzeti ono mesto u svetskoj i evropskoj istoriji koje zaslužuje i koje mu pripada.