Razaranja

Šta je sve zapravo stajalo iza volšebnog pronalaska i nestanka natpisa iz Vinče

PRE NEGO ŠTO DOĐU OVI IZ MUZEJA

Kako je na deponiji Vinča pronađen monumentalni rimski natpis? Kako je i kada volšebno dotični natpis nestao? Šta se nalazilo na lokaciji krematorijuma za smeće? Kada je lokalitet arheološki istraživan? Kada je rađena studija o izvodljivosti i ko je investitor gradnje krematorijuma? Ko je i zbog čega organizovao divlju arheološku prospekciju, a ko je bio izvođač radova? Koliko su precizne takve metode i šta je glavni rezultat takvog rada

Stanislav Živkov

Jedan od brojnih monumentalnih skandala vezanih za Vinču, na žalost je u javnosti postao poznat tek kada se po svim mogućim i nemogućim medijima pojavila senzacionalna vest da je na deponiji smeća u Vinči najpre pronađen pa odmah potom ukraden važan rimski natpis sa ostacima stojeće skulpture. Ovaj izuzetan i jedinstven spomenik pronađen je prilikom zemljanih radova na deponiji Vinča prilikom uređenja dela trase, koja je duga tri kilometra i vodi do novog objekta palionice. Rimski spomenik pronašao je radnik prilikom kopanja i zemljanih radova uz put koji vodi ka deponiji Vinča. Isto veče Radnik je došao do broja Narodnog muzeja i pozvao ih je i obavestio je Narodni muzej u Beogradu da je pronašao kameni spomenik.

Već ujutro stručnjak iz muzeja bio je u Vinči. Konstatovao je da je u pitanju neprocenljiv rimski mermerni spomenik iz drugog veka, na kome se sa jedne strane nalaze dva stopala u sandalama koja su bila deo skulpture natprirodne veličine, dok se na drugoj strani nalazi natpis na latinskom u 15 redova. Na tom natpisu ispisan je životopis visokog rimskog zvaničnika.

Zbog gabarita i težine spomenika, a u cilju adekvatne zaštite i vodeći računa o svim stručnim procedurama, bilo je neophodno angažovanje transportnog vozila i više radnika. Narodni muzej obaveštava upravu deponije i dogovara da se spomenik u skladu sa mogućnostima zaštiti, kako bi već u ponedeljak ujutro bezbedno mogao biti transportovan u Narodni muzej u Beogradu.

Međutim, spomenik na deponiji "nestaje". Iako je obaveštena uprava deponije i sa nadležnima dogovoreno da se spomenik zaštiti kako bi već u ponedeljak ujutro mogao da bude bezbedno transportovan u Narodni muzej u Beograd, spomenik je "nestao" između subote u 17 časova i nedelje u osam časova. Narodni muzej obavestio je policiju o krađi. Prema dobro obaveštenim izvorima, iste noći nakon otkrića spomenika na deponiju su nagrnuli svi mogući i nemogući kradljivci i preprodavci antikviteta očito sa ciljem ili da maznu novopronađeni spomenik ili da još malo rovare ne bi li našli još ponešto, ali ih je u tome sprečila policija koja se nalazila na samoj deponiji.

Sve se to dešavalo iako je čitavoj javnosti jasno da pošto arheološki predmeti otkriveni na teritoriji Republike Srbije po Zakonu pripadaju Republici Srbiji, a imajući u vidu da je epigrafski spomenik evidentiran i snimljen od strane stručnjaka muzeja i da je pokrenut administrativni postupak za njegovo preuzimanje, njegov "nestanak" kvalifikovan je kao teška krađa. Protiv nepoznatog počinioca podneta je krivična prijava.

Zaposleni u Narodnom muzeju nisu imali načina da spomenik odmah transportuju i on je ostao na mestu gde je pronađen. Savetnik Narodnog muzeja Adam Crnobrnja, koji je tada otišao na mesto pronalaska, rekao je da je spomenik poslednji put viđen u subotu, 11. jula u 17 sati, a da ga sutradan u osam ujutro već nije bilo. Prethodno je, kako je rekao, morao da se najavi upravi deponije u Vinči, kao i da pokaže lične isprave na prijavnici na jedinom putu koji vodi ka mestu gde je pronađen vredan spomenik.

Pošto nije mogao da ga preveze svojim automobilom, dogovoreno je da bude prevezen nakon vikenda. Stoga se postavlja pitanje kako je to moguće da nestane kameni spomenik koji je otkriven u zoni obezbeđenoj rampom koja je pokrivena i fizičkim i tehničkim obezbeđenjem. Stručnjaci Narodnog muzeja u Beogradu su preduzeli sve raspoložive mere kako bi spomenik bio zaštićen i u najkraćem roku bio prenet u ustanovu zaštite.

Iako bi stručnjaci zaposleni u ustanovama zaštite bili neizmerno srećni da imaju mogućnost da obezbede i osiguraju bezbednost arheoloških lokaliteta, nepokretnih kulturnih dobara i drugih vrednih segmenata kulturnog nasleđa to na žalost nije u njihovim mogućnostima i nadležnostima. U svim ustanovama zaštite u Republici Srbiji zaposleno je 110 arheologa, od toga jedan broj kolega angažovan je na poslovima odeljenja za dokumentaciju, edukaciju i rad sa publikom.

Veoma je interesantno i otkriće spomenika, žrtvenika, koji je podigao veteran rimske legije Flavija Felix, po imenu Aurelius Atticus Tit u II ili III veku nove ere. Spomenik je nađen na prostoru koji je bio planiran za izgradnju deponije (danas deponija Vinča), na lokalitetu Ošljane. U blizini se nalazila i veteranska vila rustika, a tu je bila i osmatračnica sa koje se pružao pogled na čitavu dolinu, današnju Vinčansku baru i Velikoselski rit.

Ovaj deo Beograda, i nekad je imao, baš kao što i danas ima, plodnu zemlju koja pruža idealne uslove za podizanje poljoprivrednih imanja, pa se zato i pretpostavlja da je veteran Aurelius Atticus baš ovde sagradio svoju vilu. Vila se nalazila nedaleko od puta od Singidunuma ka Viminacijumu, a u blizini su se nalazili i manji kastrumi u Slancima, dok je u Ritopeku bilo utvrđenje Castra Tricornium. Oko 2 kilometra nizvodno od Ritopeka otkriveni su ostaci još jedne vile rustike, a u okolini Grocke i Brestovika, otkriveno je nekoliko vila sa pripadajućim nekropolama, među kojima je i lokalitet Dubočaj.

Da je ovaj deo Beograda bio itekako poznat u doba Rimskog carstva, potvrđuje i čuvena statua cara Makrina, nastala tokom III veka i koja je nađena u Boleču. Nažalost, 1977. godine antičko arheološko nalazište na lokalitetu Ošljane pretvoreno je u deponiju, tako da se danas ostaci kasnoantičke vile rustike u Vinči nalaze ispod više desetina metara smeća.

tome da je volšebni nestanak novopronađenog spomenika bio izveden zbog nečijeg interesa najbolje svedoči činjenica da je policija vrlo brzo pronašla rimski nadgrobni spomenik star 19 vekova koji se nalazio u Vinči, a koji je ukraden samo 24 sata nakon što je otkriven. Spomenik je policija pronašla u Begaljici, u blizini manastira Rajinovac, na udaljenosti od preko 22 kilometra od Vinče a autentičnost istog potvrdio je kustos Narodnog muzeja u Beogradu. Iako je policija intenzivno radila na identifikaciji i pronalasku izvršioca ovog krivičnog dela, do danas nije saopšteno je li neko uhapšen zbog ove teške krađe a krađa je zaista bila teška pošto je rimski spomenik težak pola tone, a njegova težina nije omela lopove da ga ukradu.

Ukradena stela iz 2. veka ima odlično očuvan natpis na latinskom koji govori o uglednom Rimljaninu koji je pod njom počivao, što je čini izuzetno vrednom. Međutim, ona je i putokaz koji nedvosmisleno govori da je taj bogati i ugledni rimski građanin živeo u blizini, u vili od koje je sigurno ostalo nešto vredno istraživanja.

Obično su takvi ljudi, kao i danas, živeli u komšiluku sličnog socijalnog i materijalnog statusa, pa se može očekivati da se ispod deponije i oko nje nalazi još luksuznih rimskih vila. Ovakvi epigrafski spomenici (kameni spomenik sa uklesanim tekstom na latinskom jeziku) izuzetno su retki u svetu i oni ne idu na zvanične aukcije već se prodaju ispod ruke. Otuda se ne zna precizna cifra, ali se procenjuje da je izuzetno visoka - i po nekoliko stotina hiljada evra. Pronađeni pa ukradeni spomenik na teritoriji Srbije, prema prvim procenama, jedinstven je u svetu zbog svega što na sebi ima: od sačuvanih stopala do latinskog natpisa u 15 redova. Otuda njegova, uslovno rečeno, materijalna vrednost prevazilazi sve dosadašnje cifre.

Neko će reći da je u pitanju neka vrsta zavere, ali je od samog početka tu nešto jako smrdelo... pre svega kome bi trebao kamen od pola tone, sem da ukloni neke dokaze. Zatim se postavlja pitanje kakvi su to glupi lopovi ukrali spomenik od 500 kg i šta su mislili, da ga prodaju preko oglasa? Kako bi se razumelo zbog čega je nekome bilo jako potrebno da ovaj spomenik pod hitno nestane moramo se vratiti na jedan poznati slučaj iz 1956. koji se dešavao u Zadru, kada je tokom rušenja oštećene kuće iza nje pronađen u punoj visini sačuvan fasadni zid bazilike sv. Tome za koju se do tada verovalo da je potpuno srušena. Ostaci ranohrićanske bazilike sv. Tome nalaze se zapadno od romaničke benediktinske crkve sv. Krševana. Menjajući titulare (nazivala se još Sv. Silvestar i Sv. Križ) ona je bila u funkciji do 1807. godine. Radi gradnje školske zgrade porušena je velikim delom godine 1822.

Bombardovanjem u II. svetskom ratu škola je teško oštećena, pa je odlučeno da se na njenom mestu sagradi nova zgrada. Pre početka izgradnje zgrade (1969.) pristupilo se istraživanjima crkvenog prostora. Ta su istraživanja omogućila gotovo celovito upoznavanje ranohrićanskog izgleda crkve. Ranohrišćanska bazilika sv. Tome bila je dužine oko 25,50 m i širine oko 15 m. Dve kolonade delile su prostor u tri lađe. Na istočnom delu crkve bila je apsida, istaknuta u prostoru, unutrašnje širine 6,90 m i dubine oko 6 m. Na pročelju su sačuvana bočna vrata prema severnoj lađi, a na začelju ostaci vrata u dnu obe bočne lađe, izlazi prema pastoforijama koje su verovatno postojale na crkvi. Na južnom uzdužnom zidu su takođe dva bočna ulaza, a pretpostavlja se da su takvi ulazi bili i na severnoj strani crkve.

Na gornjem delu uzdužnih zidova nalazio se red od pet bifora, od kojih je deo na južnoj strani crkve sačuvan. Po sredini svake bifore stoji stubić s impostom na koji se oslanjaju lukovi. Osim nekoliko stubića s fino ukrašenim kapitelima i impostima od ukrasnih delova arhitekture i kamenog crkvenog nameštaja pronađena su dva veća ulomka pluteja ukrašena osmerokutima s rozetama i krstovima, te ulomak s krstom uzidan u kasniji gotički portal.

Na temelju osobina arhitekture bazilika sv. Tome datira se u 5. veku. Međutim takođe su sačuvani i brojni fragmenti ciborijuma od koji su se velikim delom mogle rekonstruisati tri njegove stranice, a od četvrte su preostala samo dva mala odlomka. A tako malo je sačuvano zahvaljujući bahatosti predradnika koji je nakon nalaska fragmenata 1956. godine naložio da se ulomci unište,"prije nego dođu ovi iz muzeja".

A očito je nekome na gradilištu spalionice smeća na Vinči bilo jako stalo da se na licu mesta ne pojavi niko od arheologa iz nekog muzeja, tim pre pošto se arheolozi iz teritorijalno nadležnog Zavoda za urnisanje spomenika kulture grada Beograda već decenijama ionako nigde ni ne pojavljuju, a investitor gradnje spalionice svakako je imao već dosta putera na glavi i očito se bojao nezgodnih pitanja pre gradnje deponije 1975, baš na široj lokaciji vile u Ošljanama (Arheološki pregled 17). To su bila probna, sondažna iskopavanja, ali lokacija same vile tada nije istraživana. Najpre zato što nije ni ulazila u prostor koji će tadašnja deponija zauzeti, a potom jer ni vlasnik to nije dozvolio

Na Web sajtu Evropske banke za obnovu i razvoj https://www.ebrd.com pronašli smo studiju o izvodljivosti izgradnje spalionice smeća u Vinči u kojoj se pored ostalog navodi i sledeće (studija ima gotovo 1000 strana) Investitor je firma Beo čista energija doo iz Beograda. A u toj studiji piše i sledeće: Kulturno nasleđe Metodologija procene kulturnog nasleđa zahteva definisanje zona direktnog (Zona 1 - unutar 100 metara od granica projekta) i indirektnog (Zona 2 - 100 metara do 2000 metara od granica projekta) uticaja.

Zona 1 sadrži potencijalno arheološko nalazište. Njegova lokacija je trenutno pretpostavljena i postavljena na najistočnijoj ivici projektnog područja. To je lokacija duž istočne ivice postojeće deponije. Kao što se može videti u ekološkoj osnovi, preliminarna istraživanja su sprovedena na dve lokacije. Jedan je bio na zapadnoj ivici, na mestu planiranog EfV, a drugi je pokrivao istočnu ivicu postojeće deponije. Ni na jednom mestu nisu pronađeni dokazi o arheološkim nalazima. Arheološko nalazište ''Ošljane'' je dobro koje uživa prethodnu zaštitu na osnovu Zakona o kulturnim dobrima. U cilju zaštite arheološkog lokaliteta ''Ošljane'', prilikom izvođenja bilo kakvih zemljanih radova ili izgradnje novih objekata, obaveza je Investitora da obezbedi stalni arheološki nadzor i zaštitne arheološke intervencije ukoliko bi se pokretni arheološki materijali ili ostaci građevina našao.

U skladu sa uslovima očuvanja, održavanja i korišćenja kulturnih dobara i dobara koja uživaju prethodnu zaštitu i merama zaštite Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda (arh. br. P2249/14 od 23.07. 2014) i Zakona o kulturnim dobrima, čl. 110. („Službeni glasnik RS", br. 71/94), predviđeni arheološki nadzor treba da se realizuje po posebnom Programu sa predmerom, koji će se uraditi u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, u saradnji sa Investitorom.

Ukoliko se otkrije arheološko nalazište, postoji mogućnost da će biti potrebni arheološki radovi i konzervacija lokaliteta, izmeštanje nalaza ili izmeštanje delova projekta. Takođe, ukoliko se tokom radova otkrije arheološki materijal bilo gde u okviru predviđenog projektnog područja, neophodno je, shodno čl. 28. i 29. Zakona o kulturnim dobrima, (Sl. glasnik RS, br. 71/94, 52/). 11 - dr. zakon, 92/11 - dr. zakon), da obavesti nadležnu Kancelariju za kulturno nasleđe, i to Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i postupi po njihovim uputstvima. Shodno navedenom, u zoni 1 ne bi trebalo da dođe do značajnijih negativnih uticaja. 523 E.1.3.11.

Kulturno nasleđe Indirektni uticaj se može manifestovati kroz opštu degradaciju kulturnog konteksta okolnih kulturnih elemenata. Ovo se odnosi na Manastir Svetog Arhiepiskopa Stefana (Manastir Slanci) sa arheološkim nalazištem 1,2 km severnije. Takođe Vinčansko groblje 1 km južno, i arheološko područje istočno od postojeće deponije Vinča. Ovo bi se desilo usled izgradnje i rada elemenata projekta (deponija, banja, kulturna deponija). Lokacija projekta je vizuelno i funkcionalno odvojena kao rezultat visoke vegetacije i reljefa. Potencijalno negativan uticaj može imati izgradnja i rad EfV dimnjaka i kotlarnice, koji će biti vidljivi u tom prostoru. One će biti vidljive sa vinčanskog groblja i arheološkog prostora na istoku, ali neće dominirati prostorom kulturnih dobara jer će biti izražene kao pozadinski element. Iz tog razloga, potencijalni negativni uticaj može se opisati kao nizak do umeren.

Kulturno nasleđe na projektnoj lokaciji - zona 1. U granicama plana nalazi se registrovano arheološko nalazište „Ošljane", definisano kao kulturno dobro, koje uživa prethodnu zaštitu prema Zakonu o kulturnim dobrima. Evidentirana je lokacija (prikazana na slici D-89) koja sadrži ostatke boračke vile iz rimskog perioda. Mesto je u dolini Ošljanskog potoka (Ošljanski potok), zapadno od seoskog puta Vinča - Veliko Selo, na blagoj padini na desnoj obali potoka. Lokacija je poznata arheolozima zbog slučajnog otkrića rimske grnčarije. Muzej grada Beograda je 1975. godine izvršio istražna istraživanja manjeg obima. Arheološki nalazi nalaze ostatke ove vile u periodu od II do III veka.

Takođe je važno napomenuti da je lokacija arheološkog lokaliteta Ošljane, u stanju koje je izdao Zavod za zaštitu spomenika kulture, prostorno vrlo neprecizno prikazana, bez jasno definisane tačne lokacije opisanog objekta boračke vile.

Pitanje je gde se nalazi otkriveni objekat unutar definisane zone. U svrhu testiranja i eventualnog snimanja potencijalnih i novih, do sada neistraženih arheoloških ostataka na istražnom području, u zoni deponije Vinča, u periodu od 9. februara 2017. do 5. marta 2017. godine, izvršilo je preduzeće Tehnohidrosfera doo iz Beočina pri čemu uopšte nije jasno u kom svojstvu je investitor uopšte mogao da organizuje bilo kakva arheološka istraživanja i prospekciju terena pošto nije registrovan, niti može biti registrovan za takvu vrstu delatnosti a isto to važi i za izvođača geofizičkih radova.

Ciljevi predloženog geofizičkog ispitivanja bili su: detekcija potencijalnih arheoloških objekata na lokalitetima planiranih građevinskih radova na području deponije s obzirom na blizinu arheoloških lokaliteta Vinča i Starčevo, i formiranje detaljnog ortofoto i 3D modela građevine.

Šira zona deponije. U okviru magnetometrijske metode primenjena je tehnika mapiranja vertikalnim gradijentom dispozicije. Gradijent geomagnetnog polja predstavlja vrednost promene ukupnog intenziteta vektora geomagnetnog polja u određenom pravcu između dve tačke u prostoru i izražava se u jedinicama nT/m.

Magnetometrijska merenja su vršena na dve lokacije - Zoni 1 i Zoni 2 (Slika D-90). Magnetometrijska merenja u obe zone vršena su vertikalnim gradijentom dispozicije, rastojanje između senzora je 0,8 m. Interval uzorkovanja je 1 s. Rezultati merenja su prezentovani magnetometrijskim kartama koje prikazuju distribuciju vertikalnog gradijenta ukupnog intenziteta geomagnetnog polja, izraženog u nT/m. Urađena je karta raspodele vertikalnih gradacija ukupnog signala za Zonu 1.

Analizom mape visokofrekventnog dela signala, otkrivena je niska promena geomagnetnog polja na celoj površini Zone 1. Zaključeno je da ne postoje anomalije koje bi mogle biti relevantne za ovaj domen istraživanja. Navedene procedure magnetometrijske obrade podataka primenjene su i za Zonu 2, istraživačko polje na severoistočnoj strani deponije. Mapa vertikalne gradacije ukupnog signala za zonu 2 prikazana je na slici D-92. Analizom karte visokofrekventnog dela signala utvrđen je nizak intenzitet promene geomagnetnog polja na celoj površini Zone 2.

Ovo ukazuje na odsustvo značajnih anomalija koje bi mogle biti relevantne za ovaj domen istraživanja. Slika D-92. Zona 2 - Mapa distribucije vertikalnih gradijenata ukupnog intenziteta geomagnetnog polja niskofrekventnog dela signala Na osnovu svih rezultata snimanja utvrđeno je da su intenziteti gradijenata izmerenog ukupnog magnetnog polja u opsegu. od -10 do +10 nT/m (na slikama prikazanim za zonu 2) nikako ne može odgovarati bilo čemu što predstavlja objekat iz 2. i 3. veka. Predmeti iz ovog perioda morali su biti građeni od određene vrste opeke ili pečene gline, ako ne u celini, onda barem najvećim delom.

Fotogrametrijska merenja: Kao što je gore navedeno, tehnika mapiranja sa vertikalnim gradijentnim rasporedom primenjena je u okviru magnetometrijske metode. Magnetometrijskim istraživanjem Zone 1 i Zone 2, odnosno analizom dobijenih karata distribucije vertikalnih gradijenata ukupnog intenziteta geomagnetnog polja utvrđene su niske vrednosti promene geomagnetnog polja, odnosno anomalija čije prisustvo ne ukazuje na prisustvo arheološkog materijala u geomagnetnom polju pomenute zone. Primenjen je i fotogrametrijski postupak, skeniranjem površine tehnikom mapiranja. Širu zonu deponije preleteo je dron opremljen kamerom visoke rezolucije.

Tokom leta snimio je 1.840 fotografija. Sintezom svih fotografija i njihovom softverskom obradom nastaje ortofoto slika i 3D model šire zone deponije.

Analizom morfometrijskih podataka nisu uočeni izraziti oblici i anomalije koje ukazuju na postojanje arheoloških objekata na ispitivanom terenu. Važno je napomenuti da se korišćene metode smatraju adekvatnim za ovu vrstu istraživanja. Ceo kompleks arheoloških lokaliteta Viminacijum (iz I veka) u Kostolcu, na širem području Vinče, otkriven je, a otkriven je i danas, primenom magnetometrijskih merenja. Na osnovu rezultata geofizičkih magnetometrijskih i morfometrijskih istraživanja u istražnom području deponije Vinča, zaključuje se da nema anomalija koje ukazuju na prisustvo arheoloških predmeta i materijala. U daljim fazama izrade projekta biće neophodno poštovati odredbe nadležnog Ministarstva. Shodno tome, Ministarstvo će propisati potrebna istraživanja ako smatra potrebnim.

Međutim ovde se postavljaju dva osnovna pitanja. Kao prvo postavlja se pitanje ko je uopšte dao dozvolu za izvođenje geofizičkih nedestruktivnih radova izvedenih radi prospekcije moguće arheološke zone na lokaciji Ošljane, tim pre ako se zna da je za sva arheološka istraživanja pa i nedestruktivna, potrebna posebna dozvola Ministarstva kulture.

Drugo pitanje je koliko su geofizička snimanja iz vazduha i ortofotomozaici uopšte pouzdani kao metodi daljinskog istraživanja u slučaju kada je lokalitet delom zarastao u šumu a delom zatrpan smećem. I konačno pitanje, ako je smatrao da treba da se izvrši prospekcija terena, zašto investitor nije obavestio Zavod za urnisanje spomenika kulture grada Beograda ili tražio od tog Zavoda da organizuje prospekciju terena. Očito je da je sve ovo bilo smišljeno sa namerom da se posao što pre smandrlja, pre nego dođu oni iz muzeja zbog čega je ukraden natpis sa deponije, jer je glavni cilj bio da se neometano nastave radovi na gradnji krematorijuma za smeće na Vinči.

Na žalost nikada nećemo saznati šta je sve pronađeno pokradeno ili uništeno tokom devastacije rimske vile na lokaciji Ošljane, a svakako je omaškom promakao rimski natpis o čemu je omaškom obavešten Narodni Muzej pa se onda pokušalo sa krađom odnosno volšebnim nestankom natpisa, ali se na žalost podigla velika medijska halabuka i natpis su stoga na brzaka rknuli kraj puta 22 km udaljenog od deponije.

A o tome koliko su bila precizna geofizička istraživanja najbolje govori fotografija sa Google eartha na kojoj se vidi da je apsolutno sve na lokaciji vile za koju se tačno zna iz izveštaja o iskopavanjima D. Bojovića objavljenog u arheološkom pregledu 17, jako lepo i temeljno samleveno i zatrpano!