(P)likovi

Aleksandar Vučić opet zloupotrebljava svoju decu u patološkim političkim predstavama

Spasavanje deteta Danila?

Šta je cilj medijske kampanje u kojoj Aleksandar Vučić sina Danila predstavlja kao žrtvu? Kakve su sličnosti između Aleksandra Vučića i Adema Jašarija? Kakve su sličnosti i razlike između Danila Vučića i Marka Miloševića? Ko je slomio ruku Anđelku Vučiću i zašto se ne leči na VMA, nego u Pančevu? Kako je Aleksandar Šapić preuzeo kontrolu nad beogradskim odborom Srpske napredne stranke? Kako je Dragan Đilas ujedinio opoziciju, pa su sad svi protiv njega? Odgovore na ta i druga pitanja, koja opterećuju srpsku političku scenu, iznosi zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Nakon što je izmislio hiljadu atentata na sebe, Aleksandar Vučić je nepostojeći spisak za odstrel stavio i svog sina Danila. Iako je ta medijska kampanja motivisana patološkom potrebom za privlačenjem sažaljenja javnosti, tačno je da Danilo nije bezbedan.

Život mu ugrožava njegov otac, koji ga, za potrebe svojih politikantskih igrokaza, koristi otkad se rodio.

Danilo je imao samo dva meseca kad je osvanuo u Velikoj Srbiji, biltenu Srpske radikalne stranke. Na nekoliko fotografija, sa bebom u naručju, pozirali su Aleksandar Vučić i Vojislav Šešelj. Od tada, Vučić je u svakoj predizbornoj kampanji zloupotrebljavao svoju decu. Zahvaljujući majci, sad pokojnoj, Kseniji, koja je ćerku poslala na studije u Berlin, Milica se distancirala od oca. Danilo nije imao tu sreću.

Aleksandar Vučić je kriminalizovao sve članove svoje porodice. Za razliku od zvaničnog tate Anđelka i brata Andreja, koji su, kao zreli ljudi, imali mogućnost da prihvate ili odbiju, Danilo nije imao izbora. Još kao maloletnog, otac ga je gurnuo u društvo opasnih kriminalaca, u zagrljaj Aleksandra Vidojevića, zvanog Aca Rošavi.

Između pijanki sa Danilom, Rošavi je sa Saletom Mutavim i Veljom Nevoljom predvodio mafijaški klan formiran na tribini Partizanovog stadiona. Sale Mutavi je ubijen, Belivuk i Miljković su optuženi za seriju ubistava i dilovanje droge, a Rošavom se sudi za tuče u beogradskim noćnim klubovima. Osim žestokim momcima s beogradskog asfalta, Danilo je bio okružen i naprednjačkim tajkunima, koji su ga uvukli u unosne menadžerske poslove. Mediji, čak i italijanski, opisivali su njegovu ulogu u trgovini fudbalskim reprezentativcima Nemanjom Radonjićem i Dušanom Vlahovićem.

Opozicionari i nezavisni novinari, čim bi pomenuli Danila Vučića ili objavili njegove fotografije u društvu kriminalaca, ekspresno su izloženi uvredama i optužbama Aleksandra Vučića. Po običaju, u tim predstavama Vučić je za sebe uzimao glavnu ulogu žrtve.

- Napadaju mog sina da bi me emocionalno osakatili. Zašto je danas Danilo meta, a pre toga je bio Andrej? To su radili da bi me emocionalno osakatili. Čak su terali dvojicu kriminalaca iz Valjeva da se približe Danilu, da mu podvode devojke i nateraju da pije i drogira se, da ga slikaju i ucenjuju mene. Da li ste čuli da moj sin ili brat plaču? Cmizdrili su neki drugi. Ja sam najslabiji Vučić, meni možete da vidite suzu u oku. Danilu, Andreju, mom ocu, čak ni Vukanu ne možete - govorio je Aleksandar Vučić kad su nezavisni mediji objavili da se Danilo nalazi u društvu tzv. navijača Partizana.

Na srpskoj političkoj i medijskoj pozornici ta patološka predstava igra se već deset godina. Isti scenario, sa istom podelom uloga, upotrebljen je i nedavno, u vreme novogodišnjih i božićnih praznika. Nekoliko opozicionih političara ocenilo je da Aleksandar Vučić nije hteo i smeo da ide u Banjaluku na proslavu Dana Republike Srpske, da se ne bi zamerio američkim gazdama, koji rade o glavi Miloradu Dodiku, pa je zato tamo poslao sina Danila. Isti zadatak, da zameni oca na mestima gde on ne sme da se pojavi, Danilo je išao u Crnu Goru i na Kosovo, tobože u humanitarne misije. Upotrebom sina u političke svrhe, stariji Vučić je pokušavao da amortizuje nezadovoljstvo glasača s jačim nacionalnim i patriotskim nervom. Ko god se usudio da ukaže na taj Vučićev trik, u naprednjačkim medijima je predstavljena kao fašista koji hoće da ubije Danila samo da bi napakostio Aleksandru Vučiću.

Sarajevski mediji objavili su dokument , kojim je srpska ambasada obavestila Ministarstvo inostranih poslova Bosne i Hercegovine o tome da će Danilo Vučić boraviti u Banjaluci od 8. do 11. januara 2023. godine. U dopisu su navedena imena petorice članova obezbeđenja, pripadnika vojnog specijalnog odreda "Kobre".

- Objavili ste brojeve mobilnih telefona i pištolja članova obezbeđenja mog sina. Što ste to radili? Jeste li hteli da ga ubijete? Naravno da ću da se grizem i jedem za moje dvoje starije dece, od roditelja imaju samo mene. Nastavite vi to da radite, a ja ću da nastavim da dokazujem koliki ste lažovi - rekao je Vučić.

Osim na sarajevske, Vučić se naljutio i na zagrebačke medije, koji su Danila opisali kao "mezimca predsednika Srbije, koga tata vidi kao svog prestolonaslednika u politici, pa mu sada otvara prostor za političku karijeru, što ne bi bio prvi takav slučaj u autoritarnim režimima, eto, u Severnoj Koreji Kim Il Sunga je nasledio Kim Džong Il, a njega Kim Džong Un". Procena novinara zagrebačkog Jutarnjeg lista nije sasvim bez osnova, ali istina je još brutalnija.

- Aleksandar Vučić svesno zloupotrebljava svoju decu, da bi se zaštitio od političke kritike gura decu ispred sebe kao što je radio Adem Jašari. Samo je Jašari, kad je policija opkolila njega i njegovu terorističku grupu, okupio svoju porodicu u kuću, ne bi li ih iskoristio kao živi štit. Samo teroristi se kriju iza svoje dece. To je radio Jašari, to radi i Vučić - rekao je Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta.

Parović je objasnio i način na koji Vučić u političke svrhe koristi i ostale članove svoje porodice, kako sina Danila šalje u Republiku Srpsku i Crnu Goru, brata Andreja u Rusiju, a zvaničnu suprugu Tamaru u Ukrajinu, kod Zelenskog. Gde god sam ne sme da ide, jer mu ne dozvoljavaju zapadni gospodari, on šalje nekoga od svojih.

- Tako se radilo u Srednjem veku, kad su vladari u diplomatske misije slali članove svoje porodice. Vučić to radi danas, svoju decu, brata i ženu izlaže pritisku i osudi javnosti. Kad ga kritikujemo zbog toga, Vučić kaže da mi hoćemo da mu ubijemo decu. Pa i kriminalci imaju kodeks po kome se ne ugrožava nečija porodica, a Vučić sam ugrožava svoju porodicu. To rade samo teroristi - rekao je Parović u izjavi za You Tube kanal Srbin Info.

Na veliku žalost Aleksandra Vučića, njegov sin Danilo nema značajniju upotrebnu vrednost. Usled nerazvijenih kognitivnih kapaciteta i genetski predodređene sklonosti ka agresivnosti, Danilo na javnoj sceni i u podzemlju može da se istakne samo prezimenom. Takav, ocu je napravio više štete, nego što je koristio u prikupljanju političkih poena. I sam Aleksandar Vučić je to priznao.

Tek što je Vučić dobio prvi premijerski mandat, u leto 2014. godine, nezavisni mediji, među kojima i Magazin Tabloid, obavestili su javnost o incidentu na splavu "River". Danilo Vučić je napao Vladimira Stojkovića, bivšeg golmana Crvene zvezde, a tada Partizana. Verbalne provokacije brzo su prerasle u tuču u kojoj su učestvovali i pripadnici Kobri, koji su čuvali prestolonaslednika Danila, ali i policajac u civilu, koji je po zadatku obezbeđivao Stojkovića.

- Dva dana pre tog događaja opomenuo sam sina da vodi računa o tome kako se ponaša, jer ću morati da dam ostavku ukoliko bude umešan u nešto nedolično. Rekao sam mu da neće biti Marko Milošević, kao što ni ja nisam Slobodan Milošević - požalio se Vučić na konferenciji za medije.

Preslab da kontroliše izlive podsvesti, Aleksandar Vučić je ukazao na paralelu sebe i svog sina s Miloševićem i njegovim Markom. Fascinantna je sličnost i u percepciji, koju su javno iznosili ta dva diktatora. Milošević i Vučić su svoje sinove opisivali istim floskulama o ponosu, poštenom radu, skromnosti i pritiscima koje trpe.

- Sve što je radio, Marko je uradio sopstvenim rukama. Od 16. godine se zaposlio u Požarevcu, jer nije mogao da izdrži da bude ovde. Kao sin predsednika Republike trpeo je medijske pritiske, pa je otišao tamo, u naš rodni grad i zaposlio se. Znate šta da radi? Da nosi gajbe s praznim i punim flašama za jednu kafanu, za pet hiljada dinara mesečno. Jer je takav čovek, jer je uvek želeo da bude samostalan. Ja se svojim sinom Markom ponosim - pričao je Milošević.

Vučić je to vrlo detaljno parafrazirao.

- Danilo radi u prodavnici. Ne stidi se, ponosi se svojim poslom, diči se svojim poslom. I ja sam ponosan na svog sina koji radi pošten posao. Ima platu od 550 evra - rekao je Vučić.

Bajkovita patetika, upotrebljena kao repromaterijal u proizvodnji politikantskih iluzija, najavljuje sličan sudbinski put Marka Miloševića i Danila Vučića. Za Danila bi bilo dobro kad bi se to ostvarilo.

Marko Milošević je, odmah posle petooktobarskih promena, pobegao iz Srbije u Rusije. Mama Mira mu se pridružila dve godine kasnije, a oboje su 2007. godine dobili rusko državljanstvo. Dok je Slobodan Milošević umirao u ševeningenskoj ćeliji, Marko je razvijao ugostiteljski biznis. Danas se u njegovom vlasništvu nalazi nekoliko restorana, diskoteka i noćnih klubova, među kojima su i kultna mesta na kojima se okuplja moskovski džet-set "Garaža" i "Siksti". Mnogi srpski političari i tajkuni redovni su gosti luksuznog restorana "Siksti", koji se nalazi na 62. spratu Kule Federacije. Ivica Dačić voli da prepričava anegdote iz tog restorana, odakle je, kako kaže, gledao oblake pod nogama.

Računi Slobodana Miloševića nikada nisu pronađeni, nije bilo ni valjane istrage koja bi utvrdila koliko novca je uzeo od građana Srbije i odneo u Rusiju. Zna se samo da Marko Milošević ovoliko bogatstvo nije stekao štedeći od plate koju je zarađivao noseći gajbe.

Kad dođe do sledeće promene vlasti u Srbiji, Aleksandra Vučića čeka Miloševićeva sudbina doživotnog robijaša. Ako nova vlast ne bude zainteresovana da pronađe njegove račune i sefove, i ne vrati zgrnuti novac državi i građanima, dete Danilo imaće dovoljno da kupi Markove restorane i još pola Moskve. Ipak, ne treba očekivati takav rasplet. Bez obzira na sve sličnosti, postoji značajna razlika između Miloševića i Vučića.

Slobodan Milošević je znao da Markove veze s kriminalcima, siledžijsko ponašanje, bahatost i ostale osobine, koje se danas pripisuju i Danilu. Ipak, Milošević je pristao da se žrtvuje kako bi spasao svoju porodicu. O tome je 2002. godine govorio i Vučić.

- Milošević nije morao da raspisuje predsedničke izbore 2000. godine. Namerno je insistirao na promeni Ustava SR Jugoslavije, kako bi se predsednik birao na neposrednim izborima. Samo tako je mogao da padne s vlasti. Siguran sam da su mu Amerikanci zapretili ubistvom članova porodice. Došao mu je neki Džon Smit i rekao: "Vaš sin Marko voli brzu vožnju, slupao je već 20 automobila, a to je opasno, nikad ne znate kad može da strada. Marija je okružena kriminalcima, već je ubijen jedan njen ljubavnik, a i ona je izložena opasnosti. Mislite na njih, pomozite im da prežive, a to će im biti mnogo lakše ako vi ne budete na vlasti..." Milošević je shvatio pretnju, pa je projektovao svoj pad - rekao je Vučić u intervjuu za list Nacional.

Ne dešava se često, ali u toj Vučićevoj analizi ima mnogo istine. No, upravo to pravi razliku između njega i Miloševića. Kad bi neki Džon Smit istu pretnju ponovio Vučiću, on bi mu skresao: "Fuck you, ni po koju cenu ne dam vlast". Uostalom, Vučić je to, posredno, priznao pre nekoliko dana, kad je rekao da "više voli Srbiju od svoje dece". Pošto on, usled mentalnih poremećaja, poistovećuje sebe i Srbiju, jasno je da bi bez po muke prežalio Danila i našao utehu u produžetku boravka na tronu.

Vučić svaku kritiku na račun njegove diktature, kriminalnih i korupcionaških delatnosti, kršenja Ustava i zakona, sve proglašava napadom na Srbiju i, naravno, na njegovu porodicu. Aleksandar Vučić je progonio žandare, koji su, u samoodbrani, pretukli njegovog brata Andreja, naredio je hapšenje i pritvaranje žene koja je na Tviteru psovala "kljakavu Milicu", a istu torturu su prošli mnogi korisnici društvenih mreža, koji su, u očajanju ili besu, psovali Danila. Na udaru su se našli svi koji nisu dovoljno tugovali kad su Angelina, Anđelko, Andrej i Danilo bili inficirani korona virusom.

Režimski političari i mediji su detaljno izveštavali o zdravstvenom stanju članova carke porodice i, istovremeno, pozivali na linč svakoga ko ne saoseća s njima ili, čak, pominje kletve. Baš zato čudi činjenica da je Aleksandar Vučić zabranio svojim medijima da objave informaciju o tome kako je njegov zvanični tata Anđelko nedavno, pred Novu godinu, slomio ruku.

Anđelko Vučić se ne leči na VMA, nego u Pančevu, kod porodičnog prijatelja dr Dražena Jelače. I inače, i kad je bio fizički zdrav, rodonačelnik dinastije Vučić često je dolazio u ortopedsko odeljenje pančevačke Opšte bolnice.

Za razliku od dr Jelače, koji sa solidnim uspehom podešava spoljne fiksatore na Anđelkovoj povređenoj ruci, Aleksandar Vučić nema dovoljno dobar fiksator za povrede koje je Srpskoj naprednoj stranci izazvao Aleksandar Šapić. Iako je potcenjivan od svih političkih aktera, onih iz vladajuće kaste kao i opozicionara, Šapić je uspeo da nadigra Vučića i Dragana Đilasa, zajedno.

"Legitimno izabrani predsednik svih građana" i "Gospodin Đilas", odmah posle aprilske izborne prevare, postigli su sporazum o raspisivanju prevremenih izbora. Po planu, novi lokalni izbori trebalo je da se održe u decembru prošle ili u martu ove godine. Po istom planu, Vučić je nameravao da iskoristi priliku da se reši Šapića, a Đilas svih konkurenata iz opozicije. Srpska napredna stranka bi zadržala vlast u Beogradu, ali bez Šapića, dok bi, s druge strane, Đilas potvrdio status lidera opozicije, bar dok se ne bi stekli uslovi za ulazak u koaliciju sa SNS-om na svim nivoima. Međutim, strategija nije dala očekivane rezultate.

Izgled vara. Iako Šapić liči na Gangulu, iako misli da postoje Nambija i Kubik, pokazalo se da je veštiji od Vučića i Đilasa. Čim je izabran za gradonačelnika, Šapić je počeo da potapa Vučića. Pokrenuo je seriju reformi u Gradskom saobraćajnom preduzeću, raskinuo ugovor s agencijom koja je iznajmljivala oglasni prostor, promenio je dobavljače za opremu Komunalne milicije i smenio sve gradske sekretare i direktore firmi, koji su povezani sa Andrejom Vučićem i Goranom Vesićem.

Majstorskom šraubom, sve protivnike je iznenadio kad je ispunio Đilasova predizborna obećanja o besplatnim udžbenicima i vrtićima. Tim potezom izbio je Đilasove najjače adute, koji su korišćeni u kampanjama 2018. i 2022. godine. Na kraju, ali jednako bitno, Šapić je na najkonkretniji način pokazao da Vučiću nije mesto u Beogradu i beogradskom odboru SNS-a.

Sredinom decembra, Šapić je počeo da deli vaučere u vrednosti od 6.000 dinara za svu beogradsku decu i đake koji pohađaju osnovnu i srednju školu, kao i sve zaposlene koji rade s decom u vrtićima i školama. Poklon-vaučere dobila su i deca koja ne idu u vrtiće. Iz gradskog budžeta je isplaćeno 1,8 milijardi dinara (15,2 miliona evra) za 350.000 vaučera za robu koju nudi firma "Sport vision". I dok je bio predsednik opštine Novi Beograd, Šapić je sproveo takvu akciju, preko iste firme, koja je posao dobila na jednako spornom tenderu.

Osim otvorenih pravnih pitanja oko tog posla, značajno je istaći političku pozadinu iz koje je istisnut Vučić. Na vaučerima nema ni imena, ni lika velikog vođe. Otkad postoji SNS, svaki funkcioner je sve akcije sprovodio u senci Vučića, skrivajući se iza parola s njegovim imenom. Pa, i na izborima za savet mesne zajednice Sefkerin, izvesni Predrag Ginculj, zvani Guza, kitio se Vučićem, a Šapić iz akcije, vredne više od 15 miliona evra, izbacuje Vučića i sve što ima veze s njim.

Šapić je ovim trikovima sabotirao Vučićev i Đilasov plan o prevremenim beogradskim izborima. Vučić ne može da inicira obaranje Šapića s mesta gradonačelnika, jer ne postoji logično objašnjenje koje bi mogao da ponudi glasačima zašto hoće da smeni potpredsednika svoje stranke, koji je za Beograđane učinio više nego Siniša Mali i Goran Vesić u proteklih deset godina.

Jednim udarcem, Šapić je smrvio i drugu muvu, Đilasa. Predsednik Stranke slobode i pravde nadao se da će, kad budu raspisani novi izbori, moći da to iskoristi kao dokaz da je ispravno postupio kad je otišao na Vučićevo kanabe. Bez toga, Đilas pred glasače može da izađe samo sa Borkom Stefanovićem i Marinikom Tepić, a to mu nije pametno.

Saradnjom s Vučićem, Đilas je uspeo da objedini opoziciju. Sad su svi opozicionari protiv njega. Uz arhineprijatelja Vuka Jeremića, s kojim gaji trajnu i iskrenu netrpeljivost još iz vremena Demokratske stranke, Đilas nije prihvatljiv partner ni za Zorana Lutovca, Nebojšu Zelenovića, Aleksandra Jovanovića Ćutu, Radomira Lazovića i Dobricu Veselinovića, pa ni za Zdravka Ponoša, Srđana Škora, Vladimira Kovačevića, Savu Manojlovića i Dejana Bulatovića.

- Nakon što je otišao i priznao Vučiću pokradene izbore, Đilas za mene više ne postoji kao opozicija. Verujem da ćemo vrlo brzo da gledamo njegovo približavanje stavova vlasti oko važniš pitanja, pod eufemizmom da je to za dobro Srbije. Više puta sam rekao da je Đilasovo delanje za opoziciju katastrofalno - rekao je Božo Prelević, jedan od lidera Skupštine slobodne Srbije, koja se uveliko priprema za vanredne beogradske izbore.

Kao što se danas Đilas izvinjava građanima što je 2009. za svog pomoćnika uzeo Šapića, tako se Boris Tadić opravdava što je 2004. pustio u vlast Đilasa, omogućio mu da postane gradonačelnik Beograda i što ga nije 2010. najurio iz Demokratske stranke.

- Dejan Bulatović je napustio Stranku slobode i pravde, valjda se to tako zove, zbog toga što je Marinika Tepić lobista Srpske napredne stranke. Nemoguće da Tepić bude lobista SNS-a, a da Đilas nije, da on o tome ne zna ništa. Ako je istina to što za Mariniku Tepić priča Dejan Bulatović, a ja verujem da jeste, ona to nije radila nezavisno od Dragana Đilasa. Demokratska stranka je počela da propada kad je njenu politiku i ideologiju istisnula oligarhijsko-klijentelistička grupacija koju su predvodili Đilas i Bojan Pajtić. Danas imate finansijsko-medijske konglomerate kojima, s jedne strane, upravlja Aleksandar Vučić, a s druge Đilas. Kad bi došlo do smene vlasti, Đilas bi se ponašao isto kao Vučić, njihov karakter je takav: nasilan, diktatorski, finansijski i klijentelistički. To je problem, ne možete menjati društvo istom vrstom ponašanja i istim vrednostima - kaže Borist Tadić.

Iste stavove zastupa i legendarni košarkaški trener Duško Vujošević, koji je na prošlogodišnjim beogradskim izborima nosio listu "Ajmo, ljudi".

- Dragan Đilas je glavni generator centripetalne sile, koja ne dozvoljava ujedinjenje opozicije. Između toga da pobedi opozicija, ali da on u njoj nema dominantnu ulogu, ili da pobedi Vučić, Đilas će pre da napravi dil sa Vučićem, nego što će dozvoliti opoziciji da osvoji vlast u Beogradu - kaže Vujošević.

U borbi za opstanak na vlasti, Aleksandar Vučić koristi članove svoje porodice, kao i političke rođake iz redova lažne opozicije. Kriminalizovao je i obrukao svoje najbliže - oca i majku, sina i brata - pa kako ne bi Đilasa ili pseudo-patriote od Šešelja do Boška Obradovića, Milice Đurđević Stamenkovski i Miloša Jovanovića. Svi su svedeni na nivo potrošnog materijala u Vučićevoj fabrici laži i prevara. Kao živi štit, Vučić ih stavlja ispred sebe. Za mnoge od njih je kasno, već su žrtvovani, makar politički. Pojedinačno, oni nisu ni bitni. Većina ih je dobrovoljno, za masnu apanažu, pristala na takvu ulogu. Za opšte interese, za budućnost, mnogo je važnije što se Vučić zaklanja iza Srbije, što odgovornost za svoje zločine prebacuje na državu i sve građane.

Ako mu i to prođe nekažnjeno, biće da je u pravu. Umesto njega, kazna će zadeseti Srbiju. U tom slučaju, zasluženo.