Stav

MILOVAN BRKIĆ

Branko Dragaš

Tragičan slučaj tamničenja i zlostavljanja novinara Milovana Brkića pokazuje koliko smo moralno propali i postali teško bolesno društvo, bez osećaja solidarnosti i građanskog dostojanstva. Ako iskreno pogledamo na sve što se dešavalo od trenutka kada je Brkić uhapšen i izveden na montirani sudski proces, kada je otpočeo štrajk glađu i žeđu, kada je osuđen na robiju od 14 meseci zbog svog mišljenja, pa sve do današnje njegove životne agonije, koja može, svakog trenutka, da se pogubno završi ne samo za njega, nego i za samo obolelo društvo, u kome se hapse, osuđuju i ubijaju nezavisni novinari, onda je potpuno jasno, gledajući šta se sve dešava na javnoj sceni, da je sasvim mali broj ljudi, prijatelja, saradnike i pratilaca Brkića, zainteresovano za njegovu životnu dramu, dok je ogromna većina potpuno nezainteresovana i ravnodušna, ubeđena da je to lična stvar Brkića i da se to njih uopšte ništa ne tiče, jer oni imaju mnoga važnija svoja posla da obave.

Konformizam bankrotiranog kapitalizma, u kome danas većina građana jedva preživljava, individualizam potrošačke civilizacije u grču, sebičnost prezaduženog građanina i pohlepa da se što više od života koji curi otme i proždere, sve to je uticalo da građani izgube elementarni životni osećaj za zajednicu, moral, poštenje, istinu i veru da se može nešto, ipak, da uradi u opasnom vremenu programiranog raspada i rasula društva. Izostanak elementarne ljudske empatije, zatvaranje očiju, okretanje i saginjanje glave, zabijanje glave u sopstvene džepove, zamajavanje besmislenim pošalicama bedne svakodnevnice, šerovanje, lajkovanje i brojanje pregleda, infantilno ponašanje odraslih ljudi, odbrana isključivo svoje zadnjice i osluškivanje grmljavine debelog creva, dokaz je da strah nije jedini uzrok ovom bolesnom stanju društva, nego odsustvo duhovnih vrednosti i svođenje porobljenog čoveka na zombiranog idiota.

Meni ne smeta što je naša malograđanska inteligencija zombirana, glupa, primitivna, neobrazovana, palanačka, poslušna, licemerna, podla, lenja, parazitska, pokvarena i potkupljiva, da se oni ne predstavljaju u javnosti kao vodeći nosioci propalih evropskih vrednosti, zagovornici izgubljenih sloboda, narušenih manjinskih prava, pogaženih prava na slobodno mišljenje, da oni nisu umislili da su nekakva elita, da su izuzetni, da su odabrani da vladaju, da su iznad tog prostog i glupog naroda za koga otvoreno govore da je stoka, raja i krezubi divljaci, te da jedino njima pripada prirodno pravo da vode okupiranu Srbiju u sigurnu propast. Njihova arogancija, bezobrazluk, nadobudnost i agresivnost su nepodnošljivo odvratni.

Ne mogu više da slušam te nabeđene malogradžanere i te salonsko-slavske estradne patriJote, profesionalne Srbe, pravoslavšujuće mešetare, fariseje i sadukeje naše tranzicije, papoljupce, vulgarne skotove, botove neoliberalizma, bestidne klovnove naše propasti, koji su zaposeli sve nacionalne frekvencije, koji su okupirali sve društvene mreže i koji, svakoga dana, baljezgaju, brabonjaju, trtljaju, laprdaju, lupetaju, mrsomude gomile gluposti, besmislica i debilnih analiza, samo da bi bili viđeni na medijima, da bi bili gledani, da pokažu svetu da su pametni i da tako dobiju pažnju šizofrenog Uzurpatora, jer dobro znaju da On, njihov idol, ništa drugo ne radi, nego prati šta ko u javnosti govori i kako se ponaša, pa ih sve temeljno procenjuje, svrstava i pakuje, u zavisnosti od toga da li njihova javna aktivnost služi okupacionom režimu američkog namesnika, određujući svakom odabranom korisnom idiotu naše tragedije koliku će apanažu da udeli, jer svet se, ipak, gospodo drugovi, izvinite, uprkos svim pretvaranjima, apelima, proglasima, mačenjima i lošoj glumi, okreće isključivo oko novca. Na javnoj sceni prisustvujemo utrkivanju tih licemernih podlaca i bitangi ko će više i bolje da služi totalitarnom režimu.

Takmiče se bednici ko će više puta da se pojavi u srećnim Aktuelnostima, ko će bolje da zasija na ružičastoj televiziji za zaglupljivanje pokorenog naroda, oduševljeni što su dobili priliku da pokažu svoju naknadnu pamet, koja nikome ne treba i koja isključivo služi za manipulaciju veleizdajničkog režima. Sve će ti podli gmazovi i licemerne gnjidice da kritikuju i da napadaju, sve će da osuđuju i vređaju inteligenciju, zajapureni i oznojeni, sve će da izlože ruglu, sprdanju i podsmehu u direktnim emisijama, ali nikada neće da javno napadnu Uzurpatora i njegov totalitarni i kriminalni režim. Nikada! Znaju ti demagozi i nitkovi dobro gde je granica i ne usuđuju se da je pređu. Mada su gosti direktnih emisija, koje se prenose uživo, niko od tih intelektualnih protuva i smrdibuba nema mrvicu dostojanstva, gram hrabrosti i trunku poštenja da kaže, urlikne, krikne i zakuka u tim njihovim jebenim direktnim emisijama za lobotomiranje porobljenog naroda, da je hrabri novinar Milovan Brkić uhapšen, osuđen, da ga ubijaju u ćeliji, da ga polumrtvoga odvode na druga suđenja sa kumom Uzurpatora, na koje kum, naravno, ne dolazi, jer je sve deo podlog plana za iznuravanje bolesnoga Brkića, koji nedeljama štrajkuje glađu i žeđu, ne smeju da ljudski progovore da je glavni krivac za taj organizovani zločin prema nezavisnom novinaru jedino šizofreni Uzurpator i da građani moraju da se pobune i sruše taj zlikovački, okupacioni režim, ako hoćemo biološki da opstanemo.

Niko ne sme da bekne! Niko da zucne! E, tu je suština razumevanja naše današnje propasti. Naše tragedije za koju optužuju naš pošteni i dobar narod. Niko ne sme da napadne te intelektualne odrode i bitange. Niko ne sme ovako da ih javno prozove i da kaže kakvom polusvetu oni pripadaju. Čitava ta bulumenta intelektualnog odroda, nitkova, gadova, horda polusveta sa doktorskim diplomama, nastallim na plagijatima i copy paste, gomila perverznih masturbatora i raspojasanih primitivaca koja je okupirala našu javnu scenu, mrzi Milovana Brkića. To je jedina istina. Svi oni ostrašćeno mrze Milovana Brkića. Nije uopšte važno da li su malogradžaneri, autošovinisti, EU talibani, rusofobi ili rusofili, levica ili desnica, ekološki pokreti, komunisti, socijaldemokrate, radikali, nacionalisti, šovinisti ili monarhisti, svi oni jednakim intezitetom mrze Milovana Brkića. Mrze ga jer nemaju muda. Mrze ga jer su mekušci. Mrze ga jer su sluge veleizdajničkog režima. Mrze ga jer ih njegovo pisanje i nastupanje u javnosti nervira, uznemirava, opominje, osuđuje, raskrinkava, razotkriva i razobličava. Svi oni, gospodo drugovi, verovali vi to ili ne, priželjkuju smrt Milovana Brkića. Priželjkuju jer bi tako umirili svoju nadrogiranu savest. Lakše bi im bilo da odbrane svoje materijalne interese, jer više ne bi bilo tog odvratnog, opasnog i nemilosrdnog Brkića, koji nema pardona, koji je nepotkupljiv, neprilagodljiv, lud i koji veruje u svoje političke ideale.

Ko još veruje u ideale? Ko veruje da se nešto može da promeni u svetu? Zar glupavi Fukojama nije objavio pre tri decenije da je došao kraj istorije? Zar neoliberalni kapitalizam nije poslednji stadijum u razvitku društva? Zar nismo dosegli najveći napredak u povesti čovečanstva, kako se nadmeno hvali lipicaner svetske kvazielite Pinker? Zar svemoćni, bogati lažov i prevarant Bil Gejts nije otelotvorenje progresa i uspeha? Zar nam frustrirani Harari ne preti da će svako ko bude pričao o teoriji zavere biti likvidiran? Zar nam zgnječeni Hans Rosling u svojoj Faktologiji ne objašnjava da živimo u najboljem svetu u istoriji ljudske civilizacije? Zar svi oni ne prodaju svoje knjige u stotinama miliona primeraka? Pa, šta više hoće taj nesnosni buntovnik Milovan Brkić? Kakvi, bre, ideali? Kakvo žrtvovanje? Komercijalna civilizacija na odru ne poznaje čin žrtvovanja.

Genijalni režiser Andrej Tarkovski piše u svojoj knjizi „ Zapečaćeno vreme" da ideja žrtvovanja nije popularna u potrošačkoj civilizacija, koja promoviše bahati i vulgarni egocentrizam. Samožrtvovanje je nepraktično i nekorisno. Savremeni čovek nije sprema na odricanje. Treba živeti! Živeti! To je poklič malogradžanera i estradnih patriJota. Treba živeti punim plućima! Sada! Ovde! Jebeš dosadnu prošlost! Uzmi sve od života! Jednom se živi! Život nema reprizu! Neka deca rešavaju svoju usranu budućnost, koju smo im mi ostavili. Neka sami ruše digitalni koncentracioni logor, koga smo im mi sagradili. Neka rešavaju sve što smo mi zasrali. Šta nas briga za naša pokolenja?!? Veselo, veselo! Putuj, jedi, pij, uživaj! Selfi pokaži! Neka crknu od zavisti oni koji ne kradu i koji ne mogu da prežive. Ko ih jebe kada su nesposobni! Danas se uspeh meri koliko si para ukrao od države i građana. Uspešan si ako si političar i tajkun. Ko to tamo gladuje? Ko odbija da pije vodu? Ko se žrvuje za uzvišene ideale? Milovan Brkić! Koji nikome ne pripada. Iza koga niko ne stoji.

Prisećam se svih podlih priča kako iza Brkića stoji Služba. On je čovek Službe. Tako su mi mnogi govorili. Zašto bi on bio čovek Službe? Niko ne sme tako otvoreno, direktno i oštro da piše o svima i da iznosi takve dokaze o pljačkama, krađama i kriminalu vlasti i opozicije. Sigurno mu neko čuva leđa. On za nekoga mora da radi. Zašto ne sme niko da se javno pobuni? Evo, Brkić sme! Njega Služba brani. Kako ga brani Služba kada je podignuto nekoliko stotina tužbi protiv njega? Ako je čovek Službe, zašto Služba ne naredi da se povuku tolike tužbe? Zašto bi saradnici Službe jedini smeli da tako otvoreno i direktno govore i pišu? Zar nemamo hrabre, stručne i slobodne pojedince, koji nisu pod kontrolom Službe? Zašto nas, koji nastupamo samostalno i slobodno u javnosti, kritički otvoreno i bez straha, koji nemamo nikakve dodirne tačke sa Službom, saradnici Službe optužuju da radimo za Službu? Zašto se daje toliki značaj moći Službe, kada su oni pokazali, više od tri decenije, da su potpuno nesposobni i da su ih namagarčili pripadnici ostalih službi u regionu? Ako su tako sposobni, kao što se priča i kao što od njih mnogi strahuju, zašto onda oni nisu nadmudrili i nadigrali ostale službe na Balkanu? Zašto nisu odbranili i sačuvali Srbiju? Zašto danas nešto ne preduzmu da spase državu i narod od ludila? Koga se boje? Ko im smeta?

Kokošarenje pripadnika Službe se sastojalo samo u tome da prate ko je šta ukrao, ko se sa kim video, ko se kurva i da prisluškuju estradna ogovaranja, dok ništa nisu uradili na zaštiti države i nacije od uništavanja teledirigovanih političara vlasti i opozicije. Pa, gde je ta čudesna i svemoćna Služba da spasi svog najboljeg vojnika? Gde su ti upravljači iz senke da odmah oslobode svog saradnika? Nema nikoga! Niko ne stoji iza Milovana Brkića! Evo vam, gospodo drugovi, danas dokaza! Niko ne sme jednu reč u mejnstrim medijima da napiše, kaže ili da se osvrne na sudbinu utamničenog, zlostavljanog i poniženog Brkića. Svi čekaju njegovu smrt. I raduju se njoj. Raduju se, zlikovci! Upravo zbog toga, što svi oni priželjkuju smrt Brkića, molim mog dugogodišnjeg druga i saborca, da prekine štrajk glađu i žeđu. Prekini, Milovane! Molimo te svi mi, koji te volimo i poštujemo. Svi mi koji znamo koliko te mrze. Prekini, nemoj da im daješ priliku da likuju. Prekini, jer je u interesu naše dalje zajedničke borbe da ostaneš u životu. Potreban si, brate Milovane, Srbiji i srbskom narodu. Potreban si u ovom teškom trenutku beznađa, izdaje, rasprodaje, prevara i lažnih mesija. Potreban si nam za odlučujući udarac totalitarnom režimu Uzurpatora.

Taj režim sigurno propada. Pitanje je samo vremena i broja žrtva. Uzurpator odlazi na smetište istorije. Pregazilo ga je vreme. Danas nam je potreban svaki misleći i dobronamerna čovek u borbi protiv totalitarnog sistema vlasti i njene potkupljene opozicije. Natapanje još nije završeno. Moramo još snažnije, temeljnije, energičnije i bez kompromisa da se obračunamo sa pripadnicima vlasti i opozicije. Nećemo više ni Kurtu niti Murtu! Hoćemo da se zauvek oslobodimo Kurta-Murta sistema. Potreban si nam da svojim iskustvom pomogneš da se što pre dokopamo Slobode. Potreban si nam da nas ohrabriš, usmeriš, podržiš i kritikuješ ako dobro ne radimo. Potreban si nam, jer smo se navikli na tebe i hoćemo da budeš uz nas u danima pobede. Koja sigurno dolazi. Potreban si nam kao svedok u istorisjkom suđenju protiv onih koji su izdali, uništili i opljačkali svoju državu i svoj narod. Nema milosti! Svi od 1990.godine do trenutka kada se oslobodimo okupacije, biće sudski procesuirani i pohapšeni. Zakon o lustraciji i Zakon o poreklu i konfiskaciji imovine će kazniti i oduzeti imovinu svima koji su opljačlaki državu i građane. Neće biti nikakve tolerancije. Nema zastarevnja zločina. Osvetu narod traži.. Odmazdu za sve patnje i poniženja što su doživeli.

Brate Milovane, moraš da doživiš taj trenutak Slobode i Pravde. Razumem tvoje žrtvovanje, ali te molim da zajedno sačekamo Osvetu. Sve koji su izdali i opljačkali narod smestićemo prema zakonu tamo gde se ti danas nalaziš. Javno će im narod da presudi. Zar te dane da propustiš? Preklinjem te da prekineš štrajk! Izdrži još malo, dok ne osvojimo Slobodu. Hrabrio si nas decenijama da se Sloboda osvaja. Trebaš nam u našoj borbi ZA SPAS SRBIJE!