Pogled iz Moskve

Prema podacima MMF-a, Nemce čeka „strašna kriza"

Nemačkoj se loše piše bez Rusije

Nemačkoj predviđaju dugu recesiju. Nemačka ekonomija, koja nije pokazala rast tokom poslednjeg kvartala, u opasnosti je da postane „bolesnik Evrope", piše Blumberg. Takav status Nemačka je imala samo posle ujedinjena 1990. godine. Tada je ovaj proces oslabio tempo privrednog rasta Nemačke koji je ona dostigla u posleratnom periodu i podstakla nezaposlenost. Na isti način je opisano i ekonomsko stanje u zemlji u prvoj polovini 2000-ih, kada je ekonomski rast u Italiji bio ispred nemačkog.

Piše: Maksim Stoletov

Treba reći da je frazu „bolesnik Evrope" smislio ruski car Nikolaj I. Upravo tako je okarakterisao socijalno-ekonomsko i političko stanje Turske, s kojom je Rusija tada bila u ratu. Nakon toga, gotovo sve velike evropske zemlje su u nekom periodu svoje istorije bile nazivane „bolesnikom Evrope". Između ostalih, i Nemačka koja je posle Prvog svetskog rata doživela ekonomsku krizu, što je dovelo do socijalnih potresa. Sada je opet dobila tu dijagnozu. Zajedno sa ekonomskim padom. I to padom svojom voljom, tačnije sopstvenom glupošću, kako bi ugodila gazdi s one strane okeana, koji se u poslednje dve decenije trudio da gurne nemačku ekonomiju u recesiju.

Nemačka trenutno doživljava duboku ekonomsku krizu. O tome piše Deutsche Wirtschafts Nachrichten. „Sve većem broju industrijskih preduzeća je neprijatno da posluje u Nemačkoj. Za sve su krive visoke cene energije, deficit stručnjaka, birokratske prepreke i visoki porezi. Od 2019. godine u najvećim evropskim ekonomijama značajno su pale realne plate, kao i stepen lične potrošnje", piše u članku objavljenom u ovim novinama. Prema podacima Statističke agencije Nemačke, BDP u zemlji opada već drugi kvartal zaredom. Kao „lokomotiva" evropske ekonomije, ona vuče na dno celu Evropu, zaključuju autori članka.

Japanski onlajn magazin JB Press direktno tvrdi da Nemačka doživljava ekonomski pad nakon odustajanja od uvoza ruskog gasa. Bez obzira na to što je Berlin uspeo da kupi prirodni gas iz Katara i Norveške, cene ove sirovine stalno rastu.

Takva situacija bila je razlog zbog koje su hemijska industrija, industrija čelika, aluminijuma i drugih grana nemačke privrede preselile svoje poslovanje u inostranstvo, primećuju eksperti. Tačna je konstatacija da kapital nema otadžbinu.

Trenutna situacija ozbiljno je zabrinula biznismene koji su uvereni da će isporuke gasa dovesti u Evropi do rasta cena na unutrašnjem tržištu. Od ranije je poznato da niz evropskih zemalja može da izgubi dotok gasa iz SAD, jer je Vašington spreman da u svakom trenutku prekine isporuke zbog nezadovoljstva lokalnih proizvođača. Evropske države su postale veoma zavisne od američkog gasa, jer su napustile snabdevanje ruskim gasom. Prekidanje isporuka tečnog prirodnog gasa Evropi biće šok za niz država, jer u ovoj političkoj situaciji ne postoji zamena za američki gas.

Putin je, naravno, upozoravao na to. Odustajanje Nemačke od nuklearne energije, uglja i ruskog gasa, može se smatrati postupcima loše obrazovanih ljudi, govorio je on, smatrajući nerazumnim to što Berlin želi da se isključivo oslanja na obnovljive izvore energije. Po njegovim rečima, nepromišljena politika Nemačke dovela je do rasta cena tradicionalnih energenata.

Ranije, na sednici Ruskog saveza industrijalaca i preduzetnika (RSPP), predsednik RF je odgovorio poslovicom na pitanje o nemačkim kompanijama koje se osvrću na „povike Vašingtona" u vezi sa pitanjima saradnje sa ruskim kompanijama: „Ono što je dobro za Rusa, smrt je za Nemca", rekao je on.

I dok Nemačka ide ka dnu, u SAD ekonomski pokazatelji rastu, što se objašnjava nizom protekcionističkih mera, koje je doneo bivši predsednik Donald Tramp i koje je nastavio Džozef Bajden. Glavna crta američke ekonomije je manja zavisnost od izvoza. U trenutku kada 50% BDP-a EU zavisi od izvoza, u SAD taj pokazatelj iznosi samo 10%. Evropa je izgubila svoj značaj kao izvoznik zbog smanjenja prodaje nemačkih automobila u Kini. Štaviše, države u celom svetu teže da razvijaju sopstvenu tehnologiju, što jača konkurenciju na svetskom tržištu. Generalno, Nemačka će morati da se izbori s nizom drugih problema koji se veoma razlikuju od izazova koji stoje pred SAD. Pritom, jedan od glavnih razloga pada ekonomskih pokazatelja Nemačke jeste stanje industrije koja više nema jeftine energente i druge sirovine iz Rusije.

Prema podacima MMF-a, nemačka privreda pokazuje krajnje niske rezultate i Nemačka će postati jedina velika zemlja sa smanjenjem obima proizvodnje ove godine. Industrija, kojom se Nemačka ponosila, sada izaziva najveću zabrinutost. Ona ima relativno veliki udeo dodate vrednosti od oko 24% i dugo pati od loše ekonomske situacije u svetu.

Ipak, jeftina energija je samo jedan od problema. Nedavno istraživanje DZ banke, pre svega ukazuje na pretnju sektoru malih i srednjih nemačkih preduzeća, koji su se obično nazivali kičmom nemačke ekonomije. Autori istraživanja navode čitav niz problema za ovaj sektor: osim cene energenata, pominje se i nedostatak stručne radne snage. Ovde je mesto za sledeće pitanje: u periodu 2015-2016. Nemačka je primila više od 1,2 miliona migranata s Bliskog istoka, a u periodu 2022-2023. godina više od milion doseljenika iz Ukrajine. Koliko njih radi? I drugo pitanje: koliko među njima ima kvalifikovane radne snage? To je, uzgred, tema za razmišljanje i za zagovornike masovnog uvoza migranata u Rusiju.

Nedavno se u francuskim novinama La Croix pojavio urednički članak koji sažima mišljenja niza eksperata iz sektora energetike, povodom rasta isporuka američkog tečnog gasa na evropsko tržište. Prema statistici za prvo polugodište ove godine, američki tečni gas zauzimao je do 45% ukupnog uvoza ove sirovine u zemlje EU. Generalni zaključak je da je zavisnost evropskog gasnog tržišta od američkih proizvođača toliko značajno porasla da je došlo vreme da se trezveno ocene rizici toga da bi te isporuke u svakom trenutku mogle da budu prekinute odlukom vlade SAD. Očigledno je da će se u slučaju pobede republikanskog kandidata na predstojećim američkim predsedničkim izborima, takvi rizici višestruko povećati, i stoga je potrebno sada razmisliti kako se osigurati.

Na pitanje Regnum agencije: „Postoji li šansa da Nemačka prestane da bude glavna ekonomija EU?", zamenik generalnog direktora Instituta za nacionalnu energetiku Aleksandar Frolov je odgovorio: „Neusmnjivo. U nekom trenutku ona će neizbežno prestati da bude prva ekonomija EU. Bar zbog toga što sam EU nije večan. Neko će reći da je ovo, moćna organizacija. Ali onda se postavlja kontrapitanje: da li se EU tokom proteklih pet godina promenila u svojim granicama i ekonomskim potencijalima? Promenila se. Ranije u njenom sastavu nije bi lo 27, već 28 država. I nije imala dve najveće ekonomije kao sad, nego tri." Frolov takođe sumnja da će upravo odustajanje od ruskih energenata postati pokretač i glavni uzrok promena u evropskoj ekonomiji generalno i u nemačkoj posebno.

Kriza u EU traje već oko 15 godina, od 2008. Drugim rečima, kriza koja je nastupila u prvoj deceniji 2000-ih nije u potpunosti prevaziđena, a jedna od posledica toga bio je izlazak Velike Britanije iz EU.

Aleksandar Frolov podseća da su isporuke ruskog gasa Nemačkoj imale još jednu dimenziju. Berlin je očekivao da će postati najveće gasno čvorište u EU - njen energetski centar, koji određuje indekse cena i utiče na privrede drugih zemalja EU. Ali ova strategija neće biti realizovana u dogledno vreme.

To znači da zadaci koje je nemačko rukovodstvo postavilo pred sebe i pred svoju ekonomiju, neće moći da se ostvare. Ranije je agencija Regnum prenela da je, po mišljenju stručnjaka za energetiku Igora Juškova, odustajanje od ruskog gasa pogoršalo postojeće probleme nemačke ekonomije. Skupa energija je uključena u cenu svih proizvoda. A to, između ostalog, izaziva visoku inflaciju. Ipak, za borbu s tim problemom, finansijske vlasti EU izazbrale su veoma sumnjiv put - povećanje kamatne stope Evropske centralne banke. Posledica toga je da se lokalni biznis suočava sa skupim kreditima, što dodatno utiče na perspektive ekonomskog razvoja.

Treba istaći da se životni standard Nemaca, koji je uvek smatran za primer u Evropi, primetno smanjio. Kako prenosi Die Welt, u poslednje vreme se ekonomska situacija u Nemačkoj toliko promenila da svaki drugi Nemac može sebi da priušti samo ono što mu je neophodno. Oko 16% nemačkih građana jedva sastavlja kraj s krajem, što predstavlja rekordan nivo siromaštva za poslednjih, najmanje 50 godina. U Rusiji smo se nedavno smejali pozivima evropskih političara da se smanji temperatura u stanovima, da se manje koriste električni aparati, ređe kupa itd. Ipak, treba reći i da su se Evropljani navikli na štednju; recimo, za njih je norma da se sapunjaju dok im je voda isključena. Takođe su se privikli na visoke cene i poreze. Ipak, tu ima i jedno veliko „ali". Oni su se takođe navikli na to da im država nadoknađuje sve dodatne troškove kroz subvencije, kontrolu cena i, na kraju, konstantno povećanje zarada. A ovo poslednje se danas ne dešava i malo je verovatno da će se desiti uskoro, s obzirom na to da biznis počinje da se seli iz evropskih zemalja.

Gde se seli nemački biznis? Tamo gde su niže cene energenata, niža vrednost radne snage i niži porezi. Pre svega, u SAD, a zatim i u Kinu, pa čak i u Mađarsku koja je, jedina u EU, odlučila da ne odustane od jeftinog ruskog gasa. Pre svega dalje od, za biznis sve toksičnije, Zapadne Evrope. Pritom, upravo SAD može da postane jedan od onih koji će najviše dobiti od deindustrijalizacije koja preti Nemačkoj. Vlasti američkih država mame nemačke proizvođače, nudeći im privlačne poreske uslove, nisku cenu radne snage, a pre svega, jeftinu energiju. O tome su pisale novine Handelsblatt, ukazujući na to da nemačka industrija pokazuje sve veće interesovanje za prebacivanje svoje proizvodnje preko okeana. Samo u Oklahomi, oko 60 nemačkih kompanija ima nameru da se skrasi.

Generalno, SAD je osmislio nemačku ekonomiju tako da se zasniva na izvozu i zato je ostala krajnje zavisna od prodajnih tržišta u SAD i u onim zemljama Evrope koje Amerikanci kontrolišu. Kako je primetio Džordž Fridman, direktor privatne obaveštajne kompanije Stratfor, 50% Nemačkog izvoza ide u zemlje evrozone.

Pritom, cela evropska trgovina zavisi od politke Federalnih rezervi SAD. Ako Federalne rezerve promene stopu refinansiranja u pravcu njenog povećanja - veza između dolara i evra će srušiti nemačku ekonomiju. Zato putem te poluge SAD upravljaju nemačkom ekonomskom i političkom elitom.

MMF prognozira „strašnu krizu" u Nemačkoj. Ova kriza se oseća na različitim nivoima: to potvrđuju ankete menadžera nabavki i rukovodilaca kompanija. Po njihovom mišljenju, biće prilično teško preokrenuti situaciju. Granice rasta mogućnosti Nemačke u Evropi iscrtavaju SAD - svaki rast Nemačke moguć je samo tada kada povlači za sobom rast mogućnosti Amerike. Pobeda Rusije u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini može da otvori nove mogućnosti za izlazak Nemačke iz recesije. U Vašingtonu to dobro znaju i guraju Nemce u ukrajinski rat protiv Rusije. U Berlinu to, takođe, shvataju, ali aktivno se uključuju u ukrajinsko-ruski konflikt na strani Kijeva. Vlasti poslušno urušavaju svoju zemlju kao, uostalom, i vlasti drugih evropskih zemalja. Potpuno je jasno da je danas Nemačkoj, za uspešni razvoj, potrebna alternativa.

Pritom, MMF prognozira za Rusiju 1,5% rasta BDP-a ove godine, a naše Ministarstvo finansija računa na 2%. Ispada da Rusija nekako i ne pati mnogo bez Nemačke. Kao, uostalom, ni bez drugih zemalja evrozone. A tužni nemački primer može da im bude za nauk.

Mesec će postati startna baza za letove ruskih raketa u daleki svemir

Kada je Mesec nadohvat ruke

Sa kosmodroma Vastočni 11. avgusta lansirana je raketa-nosač „Sojuz 2.1b" sa ruskom automatskom međuplanetarnom stanicom „Luna-25". Lansiranje automatske stanice u lunarnu orbitu visine 100 km zakazano je za 16. avgust, a njeno meko sletanje na površinu prirodnog satelita Zemlje, u blizini južnog pola Meseca, severno od kratera Boguslavski - za 21. avgust. (U međuvremenu, Roskosmos je javio da se Luna-25 prilikom sletanja srušila na površinu Meseca. prim. red.)

Piše: Vladimir Prohvatilov

Prvi čovek Roskosmosa Jurij Borisov je izjavio da će u perspektivi Mesec postati startna baza za letove u daleki svemir. Prema njegovim rečima, „Luna-26" će biti lansirana 2027. godine, „Luna-27" - 2028, a „Luna-28" - posle 2030. godine.

Letovi u daleki svemir imaju, između ostalog, ogroman ekonomski značaj, jer otkrivaju mogućnost istraživanja neizmernih bogatstava Pojasa asteroida.

Asteroidi su originalni materijal preostao od formiranja Sunčevog sistema. Ono što je ostalo neiskorišćeno. Oni se nalaze svuda: neki prolaze blizu Sunca, drugi su viđeni u blizini Neptunove orbite. Veoma mnogo asteroida nalazi se između Jupitera i Marsa - oni i obrazuju Pojas asteroida. Asteroidi su prava svemirska Aladinova pećina. Mnogi od njih imaju ogromne rezerve sirovina, od vode do nikla, aluminijuma, zlata, platine.

Tako je asteroid 433 Eros, tri hiljade kubnih kilometara veliki asteroid, otkriven pre 120 godina, bogat aluminijumom, zlatom, srebrom, cinkom i drugim obojenim metalima, više nego što je iskopano na Zemlji tokom čitave istorije čovečanstva.

Danas je Rusija ozbiljno ispred svih drugih zemalja kada je reč o razvijanju motora za svemirske brodove koji mogu da stignu do dalekog svemira.

Na Generalnoj skupštini Ruske akademije nauka (RAN), 8. decembra 2020. godine, Jurij Dragunov, dopisni član RAN-a, glavni konstruktor saveznog projekta „Nuklearna centrala za svemirske brodove megavatne klase", nastupio je sa izveštajem o uspešnom završetku istraživanja nuklearnog raketnog motora megavatne klase za svemirske brodove.

Rad na stvaranju nuklearnog pogonskog sistema (centrale) megavatne klase započet je 2009. godine. Glavni izvođač radova na projektu bio je Istraživački centar „M. V. Keldiš", a za reaktorsko postrojenje Naučno-istraživački i konstruktorski elektroenergetski institut „N. A. Doležal".

Odmah posle prvih letova svemirskih raketa na hemijski pogon 1950-ih godina, postalo je jasno da one ne mogu da lete daleko u svemir. Energija koju raketni motori mogu preneti svemirskim raketama zavisi od mase utrošenog pogonskog goriva i kvadrata njegove brzine sagorevanja. „Hemijske" rakete bilo kojeg tipa ne mogu da sagorevaju gorivo brže od nekoliko kilometara u sekundi. Zato u njihovoj startnoj masi gorivo zauzima najmanje 95%. Čak i za let na Mesec bilo je potrebno stvoriti rakete teške hiljade tona. Dakle, samo suva težina prve faze rakete „Sojuz-2.16" iznosi 3,8 tona, a startne, odnosno zajedno sa gorivom, 44,4 tone.

Duži letovi na takvim motorima će biti jednostavno pogubni i predugi.

Električni raketni motor mnogo je perspektivniji. On je sposoban da izbaci jonizovane čestice mlazne struje iz mlaznice brzinom do nekoliko desetina kilometara u sekundi. Stoga se masa goriva izbačenog u takav mlaznjak može smanjiti za desetine ili više puta. Međutim, za rad mu je potreban dugotrajan izvor energije. Solarne baterije ne odgovaraju dobro ovom zadatku, jer njihova snaga opada srazmerno kvadratu rastojanja od Sunca, pa su čak i u orbiti Marsa one veoma slabe. Zato su samo nuklearni reaktori pogodni za letove u daleki svemir.

Čovečanstvo praktično nema izbora: moraće ili da lansira u svemir brodove na nuklearni pogon ili da odustane od letova na druge planete Sunčevog sistema, jer su „hemijski" motori tehnički neodgovarajući za to.

Pitanje nije da li će se leteti na Mars i Jupiter u svemirskom brodu na nuklearni pogon, već kada će se to dogoditi i čija zastava će biti na njemu.

Ideja o stvaranju nuklearnog pogonskog sistema za međuplanetarno letove nije nova. U SSSR-u, vladina uredba o stvaranju nuklearnog lansera za svemirske rakete potpisana je još 1958. godine. Već tada su sprovedena istraživanja koja su pokazala da se korišćenjem nuklearnih raketnih motora snage nekoliko megavata, može stići do Plutona i nazad za dva meeca. U SAD, laboratorija u Los Alamosu počela je rad na projektu za stvaranje nuklearnog motora za primenu u svemirskim brodovima (NERVA) još i ranije, 1952. godine. Napravljeni su prototipovi nuklearnih raketnih lansera, u SSSR-u RD-0410, u SAD NERVA.

Ipak, svi projekti za stvaranje nuklearnih svemirskih motora, kako sovjetski tako i američki, nisu bili uspešni.

Ozbiljno zanimanje za stvaranje nuklearnog pogonskog sistema megavatne klase, ali sada za potrebe istraživanja dalekog svemira, obnovljeno je u Rusiji krajem 2000-ih godina u vezi sa pojavom nove generacije moćnih plazma električnih pogonskih motora.

Nuklearni raketni motor ima tri dela: reaktorsko postrojenje sa radnim fluidom (mešavina helijum-ksenona) i pomoćnim uređajima (izmjenjivač toplote i turbogenerator), električni raketni pogonski sistem i hladnjak-emiter. Nuklearni pogonski sistem ponekad se meša sa nuklearnim raketnim motorom, ali nuklearni reaktor u pogonskom sistemu koristi se samo za proizvodnju električne energije koja se koristi za pokretanje i napajanje električnog raketnog motora, kao i za obezbeđivanje energije za sisteme na svemirskom brodu.

Radni fluid koji cirkuliše u reaktoru zagreva se do 1500 stepeni Kelvina i rotira turbogenerator koji proizvodi električnu energiju za električni pogonski motor, koji ima specifični impuls, oko 20 puta veći od tradicionalnih mlaznih motora. Takođe je važno da agregat radi u zatvorenom ciklusu - radioaktivne supstance ne dospevaju u okolni prostor.

Specifičnost projekta koji je razvio Jurij Dragunov je u upotrebi specijalnog rashladnog sredstva - smeše helijum-ksenona, upotrebi visokotemperaturnog gasno hlađenog reaktora brzih neutrona, a takođe i u činjenici da su delovi reaktora napravljeni od cevi od jedinstvene legure molibdena TSM-7, koji je sposoban da obezbedi rad reaktora više od 100 hiljada sati. To je vreme za koje svemirski brod može da stigne do granice Sunčevog sistema.

Jurij Dragunov je detaljno govorio o svim etapama izrade nuklearnog pogonskog sistema za međuplanetarne letove u daleki svemir. Po završetku radova u saveznom nuklearnom centru u Sarovu, na specijalnom akceleratorskom postolju izvršeno je kontrolno fizičko lansiranje ovog nuklearnog pogonskog sistema sa setom neophodnih merenja.

SAD ozbiljno zaostaju za Rusijom u stvaranju nuklearnog motora za letove u daleki svemir. S ruskim nuklearnim pogonskim sistemom do Marsa će moći da se stigne za mesec i po dana, sa američkim - za tri meseca.

Američka kompanija Ultra Safe Nuclear Technologies (USNC-Tech) iz Sietla, napravila je nuklearni motor za letove na Mars i krajem oktobra 2020. godine predala ga agenciji NASA za testiranje.

Takav motor može, kaže ova kompanija, da skrati vreme leta Zemlja - Mars na tri meseca. Ipak, sudeći po izjavama glavnog inženjera kompanije USNC-Tech Majkla Idsa, američki nuklearni motor je deset puta slabiji od ruskog kada se meri ključni indikator - specifični impuls. Ali jedan nuklearni motor nije dovoljan za let u daleki svemir. Potreban je odgovarajući svemirski brod. Takav svemirski brod se u Rusiji već gradi.

Roskosmos je 11. decembra 2020. potpisao ugovor vrednosti 4,2 milijarde rubalja za razvoj naprednog dizajna svemirskog nuklearnog tegljača „Nuklon" za letove na Mesec, Jupiter i Veneru.

Napredni projekat predstavlja naučno istraživanje koje opravdava implementaciju kvalitativno novog razvoja, a nuklearni tegljač je međuplanetarni brod koji će biti lansiran u međuplanetnu orbitu iza prvog radijacionog pojasa Zemlje, odnosno na visinu veću od preko 13 hiljada km.

Nuklearni tegljač će se koristiti za transport svemirskih vozila između svemirskih tela. Radni naziv mu je: transportno-energetski modul megavatne klase (TEM). Lansira se u međuorbitu, nakon čega se lansira korisni teret i pristaje uz njega zasebnom raketom. Tada počinje njegova svemirska odiseja, recimo, od Zemlje do Marsa, Jupitera ili do dragocenog Pojasa asteroida, na kojoj treba da obavi neophodan posao. Nuklearni tegljač nikada ne sleće ni na jednu planetu.

Lansiranjem „Lune-25" na prirodni satelit Zemlje, stvaranjem nuklearnog kosmičkog motora i početkom razvoja svemirskog nuklearnog tegljača, ruska kosmonautika je ušla u novu svemirsku eru.

Na kraju, ostvariće se mašta sovjetskih svemirskih pionira - „na Marsu će jabuke cvetati".