Ekskluzivno
Javno obraæanje
bivšeg
generalnog direktora Železnica Srbije,
kojeg su optužili, osudili i opljaèkali
i pre svakog suda
Ja,
Milanko Šaranèiæ, unutrašnji neprijatelj
br. 1
S obzirom na to da se u
javnost Srbije godinama unazad, a izrazito u poslednjih nekoliko meseci, u
pojedinim medijima plasiraju mnoge neistine o meni i mom radu u Železnicama Srbije, koje su, ubeðen sam, izrežirane u politièkoj kuhinji, imam obavezu
da se obratim graðanima i upoznam ih sa
istinom, kaže mr Milanko Šaranèiæ, generalni direktor Javnog preduzeæa Železnice Srbije od marta 2004. do novembra 2008. godine, u svom reagovanju dostavljenom našem listu.
Podatak
da su u prethodnom periodu samo RTV B92 i dnevni list Blic upotrebili
moje ime preko 3.000 puta u negativnom kontekstu potvrðuje
moje ubeðenje. Od kada sam imenovan pre nešto više od šest godina za prvog èoveka srpskih železnica, iskonstruisane su mnoge afere
na osnovu neistinih podataka, èak je TV B92 napravio
serijal emisija o zloupotrebama u javnim preduzeæima,
u kojima je, naravno, kritikovana samo Železnica
i to u vreme kada sam ja bio na njenom èelu.
Jedna
od žrtava ovog progona je i moj brat koji je bio pola godine zatvoren zbog
istrage. Ako je neko objektivno kriv treba i da odgovara, ali on je radio kao i
svaki drugi ugostitelj, pružao usluge gostima i nema
fiktivnih faktura, kao što nikada nije imao nikakvu
skupu sveèanu veèeru koju mu ovi mediji pripisuju.
Oèigledno je da su apetiti onih koji sve ovo režiraju
daleko veæi, jer se degradiranjem mene i mojih rezultata na železnici
degradira stranka, njen predsednik i opozicija. Ali, ubeðen sam da postoji još jedan veliki razlog zbog èega se ovo radi, a to je pripremanje Železnice
za prodaju i pripremanje javnog mnjenja da se tako "loše rukovoðen" sistem proda po što povoljnijim uslovima.
Verujem da je, uz politièku pozadinu, upravo u ovome
razlog za intenziviranje kritika vezanih za moje ime i devalviranje izuzetnih
rezultata u Železnici u to vreme.
Najveæi rezultati u Vladi Republike Srbije u prethodnom periodu u
infrastrukturnim projektima bili su postignuti upravo u Ministarstvu za
kapitalne investicije, a od javnih preduzeæa u
Putevima i u Železnici u odnosu na zateèeno stanje. Ali samo smo mi
meta napada. O rezultatima niko ne želi da se javno
govori, samo se izmišljaju afere i preti kriviènim prijavama. Sve što sam uradio u Železnici, uradio sam u skladu sa odobrenim programom poslovanja Vlade RS,
odlukama Upravnog odbora koje je imenovala Vlada RS, komisijama i struènim službama Železnice i Komisijom Upravnog odbora.
Kome
i zašto smetaju dobri rezultati Železnice iz tog perioda? Zašto ni posle pet godina kontrola koje
su obavljali istražni organi policije i tužilaštva, koje sam i sam pozivao u pisanoj formi da izvrše
kontrolu, nije pokrenuta nikakva odgovornost, èak
ni prekršajna, nisam pozvan nijednom na bilo kakav informativni razgovor, i evo
opet, po ko zna koji put se, po istom scenariju, preko oprobanih medija, pažnja javnosti usmerava u pravcu novih kontrola. Šta
je to što za pet godina nije moglo da se otkrije ako je uopšte bilo i najmanjih zloupotreba, uz èinjenicu
da su u tom periodu bili ljudi razlièitih politièkih opredeljenja na èelnim funkcijama u
Ministarstvu pravde, policije i istražnih organa.
Da
podsetim na projekte zbog kojih sam "po potrebi" bio više puta izložen medijskoj hajci.
Dolaskom u Železnicu 2004. godine zatekao sam korišæenje privatnih i stranih lokomotiva zbog kojih smo imali visoke troškove. Samo korišæenje šest
lokomotiva privatnog preduzeæa "Kombinovani
prevoz" iz Beograda koštalo je godišnje Železnicu u stotinama hiljada evra. Posle izveštaja
Unutrašnje kontrole, zauzeli smo stav da je za Železnicu
bolje rešenje da nabavi šest lokomotiva koje bi kroz finansijski lizing otplatile
same sebe i ostale u vlasništvu Železnice. Tada smo i raskinuli ugovor o daljem korišæenju
privatnih lokomotiva i ušli u postupak nabavke šest lokomotiva. Nabavljene su lokomotive iz Slovenije i posle kritika ovog
projekta u emisijama na TV B92, postavljam pitanje èije
smo to interese toliko povredili ako se zna, kroz rezultate, da je Železnica
ovim projektom mnogo dobila.
Zbog velikog remonta pruge na potesu Petrovaradin - Èortanovci pruga od Beograda do Novog Sada bila je zatvorena 75 dana i samo
zahvaljujuæi lokomotivama nabavljenim iz Slovenije, koje su imale niskoosovinsko
optereæenje i mogle da se voze prethodno remontovanom obilaznom prugom dužine 131 km, uspeli smo da ispoštujemo ugovore, saèuvamo špeditere (koji su mogli da svoje vozove usmere preko Rumunije i Bugarske,
posle èega bismo ih teško vratili na našu prugu) i zaradimo preko 2.000.000 evra. Napomenuæu
da je èlan komisije koja je predložila ovu nabavku bio sadašnji zamenik generalnog direktora, kao i Milan Cvejiæ,
koji je kao èlan Upravnog odbora i Komisije Upravnog odbora za izbor najpovoljnijeg ponuðaèa potpisao ovu nabavku.
Švedske putnièke
garniture
Putnièki saobraæaj je u najgorem stanju u Železnici Srbije. Nedostatak vuènih sredstava, putnièkih vagona, higijena, mnogo
otkazanih polazaka... uz sporost pruga su nasleðeni
i prateæi problemi u putnièkom saobraæaju. Usled nedostatka finansijskih sredstava, a realne potrebe da popravimo
stanje u putnièkom saobraæaju, doneli smo odluku da nastavimo sa projektom nabavke dizel-motornih
vozova iz Švedske za koje je interesovanje pokazalo i prethodno poslovodstvo.
Posle odlaska struène komisije u Švedsku da proveri stanje voznih sredstava i izveštaja
da se radi o potrebnim i za naše uslove vozovima u dobrom
stanju, pristupili smo poslovnim aktivnostima koje prethode nabavci ovih
sredstava. Taèno je da se radi o voznim sredstvima koja su tada bila starosti od 21 do 24
godine, ali uz èinjenicu da smo mi u tom trenutku
raspolagali šinobusima proseène starosti preko 50 godina, koji su èešæe pokvareni nego što su u saobraæaju, potvrðuje ispravnost odluke da se ova sredstva nabave. Bilo je u javnosti mnogo
kalkulacija oko njihove cene, a ja æu još jedan put da naglasim da je cena jedne ovakve garniture iznosila 250.000
evra i rezervni delovi koji su preuzeti po ceni od 35.000 evra po komadu.
Ovu cenu su optereæivali troškovi prevoza, osiguranja, carine. Direktor iz švedskih
železnica, od kojih su nabavljeni ovi vozovi, na jednoj je konferenciji za
novinare rekao da bi ovakav nov voz sada koštao
izmeðu 3.000.000 i 3.500.000 evra, što znaèi da smo mi svih deset vozova sa rezervnim delovima nabavili po ceni nižoj nego što je jedan nov. Samo zahvaljujuæi ovoj nabavci
uspeli smo da održimo i saèuvamo
putnièki železnièki saobraæaj u Timoèkoj regiji i centralnoj Srbiji, pogotovu što
su se ovi vozovi otplatili kroz uštedu u troškovima u prvoj godini grejs perioda, a kasnije rate otplate lizinga vozovi
radom zaraðuju sami.
Nedavno je na predlog Vlade RS, Skupština
odobrila kredit kod Evropske banke za obnovu i razvoj u visini od 100.000.000.
evra za nabavku 30 novih putnièkih garnitura, dakle na
teret budžeta odnosno graðana Srbije, a èinjenica
je da putnièke garniture iz Švedske železnica
otplaæuje sama, od sredstava koje ove garniture zarade i uštede. Èinjenica je da je i prilikom odluke o ovoj nabavci svojim potpisom
saglasnost dao i Milan Cvejiæ kao èlan Komisije Upravnog odbora za izbor najpovoljnijih ponuðaèa, a kasnije, iz njemu znanih razloga, negirao je sam sebe.
Više puta su pojedini mediji kritikovali projekat remonta 1.000 teretnih
vagona, pa evo graðanima prave informacije. Mnogo voznih
sredstava srpske železnice je u prethodnom periodu
remontovano van granica Srbije iako Srbija ima - sedam remontnih preduzeæa. Zbog potrebe da poveæamo broj vagona u saobraæaju i uklonimo više hiljada neiskorišæenih i napuštenih vagona sa mnogih koloseka u Srbiji i ujedno zaposlimo
srpske remontere, doneli smo odluku da uklonimo te vagone tako što æemo one koje je moguæe osposobiti za saobraæaj remontovati i sve troškove platiti rashodovanim
vagonima kroz komercijalnu cenu èelika. Napomenuæu da mi je saglasnost za rashodovanje svakog vagona u ovom projektu svojim
odlukama davala Vlada RS.
Da bismo uposlili sva remontna preduzeæa u
Srbiji ceo posao je ugovoren sa "Želvozom" iz Smedereva, sa kojim smo u to vreme imali nasleðen,
aktivan petogodišnji ugovor, a "Želvoz" je uposlio ostale remontere u Srbiji. Nažalost,
nismo uspeli da završimo ceo projekat, veæ je remontovano i stavljeno u saobraæaj
435 teretnih vagona, što je Železnicu Srbije koštalo oko 510.000.000 dinara
i što je isplaæeno kroz rashodovane vagone. Javnost se
uporno obmanjuje podatkom da smo remontovali ovaj broj, a isplatili kao za svih
1.000 vagona, što apsolutno nije taèno.
Pored ovoga, sa "Želvozom" ali i svim drugim remonterima na osnovu ugovora smo izmirivali obaveze i
za sve druge remonte voznih sredstava van ovog projekta i verovatno to unosi
zabunu kod dušebrižnika koji toliko brinu o železnici. S pravom pitam èije smo to interese oštetili èinjenicom da je ceo projekat uraðen u Srbiji, u našim remontnim preduzeæima? Rukovodstvo na èijem sam bio èelu nije kao prethodno rukovodstvo
donelo odluku da proda 2.700 teretnih vagona kao otpadno gvožðe, a da od tih sredstava ne investira u remont ili nabavku jednog jedinog
vagona.
Kritikovan sam zbog nabavke drumskih
vozila. Železnica Srbije je raspolagala sa blizu 700 drumskih vozila (kamioni, kombi
vozila i automobili). Proseèna starost je bila izmeðu 10 i 15 godina, ali su bila korišæena i drumska vozila
starija od 30 godina. Doneli smo odluku da se otuðe
drumska vozila koja su veoma stara ili nisu u voznom stanju i da sredstvima od
njihove prodaje uèestvujemo u nabavci, putem lizinga,
ukupno 100 drumskih vozila (po jedna treæina
kamiona, kombija i automobila) za potrebe svih železnièkih èvorova u Srbiji. Èinjenica da su troškovi opravke i održavanja drumskih vozila u
periodu januar-septembar 2008. godine bili veæi
nego li troškovi servisiranja vagona, zvuèi apsurdno, ali je taèna i govori u prilog potpune opravdanosti ove nabavke. Železnicu manje košta otplata novih nego popravka dotrajalih drumskih
vozila.
Po inerciji kritika na moj raèun, bio sam u javnosti
prozivan i po visini liènog dohotka, iako je èinjenica da sam od direktora svih veæih
javnih preduzeæa imao najniži lièni
dohodak. Od prethodnika sam nasledio i primanja naknade kao èlan Upravnog odbora, što sam ubrzo sam ukinuo, pa mi je posle nekog vremena
Upravni odbor opet doneo Odluku o ovoj nadoknadi upravo zbog toga što smo
pravili dobre rezultate u Železnici kao najveæem sistemu u Srbiji, gde je moja plata bila nekoliko puta manja od 640.000
dinara, koliko mi neki mediji pripisuju. Nisam pravio menadžerski ugovor i uzimao bonuse veæ sam delio sudbinu svih
zaposlenih.
Stan koji mi je pripao na korišæenje sa pravom
otkupa tema je koju èesto koriste moji kritièari, odnosno njihovi nalogodavci. Istina je da sam se po odluci Upravnog
odbora uselio u stan za koji sam duže vreme plaæao zakup i sve troškove, a da sam posle èetiri i po godine rukovoðenja podneo zahtev za otkup
tog stana po zakonskoj regulativi.
Železnica se pisanim putem obratila Poreskoj upravi koja je izvršila zvaniènu procenu stana i, kao državni organ, opredelila
vrednost stana. Èinjenica je i da je u vreme mog mandata
useljeno u nove ili adaptirane stanove na prostoru èitave
Srbije još 157 železnièkih porodica i svi imaju potpuno ista prava i uslove na otkup kao i ja. Da
li je sluèajno što se ne pominju stanovi iz prethodnog
perioda, npr. stan koji je dosta veæi
od stana u kome ja živim, u koji se uselio zamenik mog
prethodnika, u Sarajevskoj ulici u Beogradu, posle samo èetri i po meseca na toj funkciji, i to uz mnogo povoljnije uslove otkupa
nego što ih ja imam.
Je
li moj greh u tome što sam èisto
radio i što je napravljen veliki pozitivan rezultat u Železnici.
Graðani treba da znaju da sam radio za srpski saobraæaj.
Nisam radio zbog sebe, niti sam dogovarao i uzimao bilo kakve provizije za
posao. Ubeðen sam da sam presekao zlatne žice, koje su
pojedini pre mog dolaska ostvarivali od železnice.
Nabrojaæu neke od rezultata:
- Boljom finansijskom i komercijalnom
politikom smo uspeli da isplatimo ogromne nasleðene
dugove (nasleðene obaveze samo prema dobavljaèima u zemlji bile su
oko 30.000.000 evra).
- Železnica
je uspela u mom mandatu, pored svih drugih redovnih obaveza, da sama zaradi i
isplati preko 200.000.000 evra duga prema dobavljaèima
u zemlji i inostranim obavezama.
- Poveæali
smo broj lokomotiva u saobraæaju za preko 50 odsto i
otklonili moguænost zagušenja koridora vagonima.
- Ukupan rad i devizni prihod smo
poveæali za gotovo 300 odsto u odnosu na prethodni period.
- Na godišnjem nivou smo prihodovali
samo od tranzita preko 60.000.000 evra (što je za oko tri puta više u odnosu na
period pre mog dolaska u Železnicu) i po tome smo
bili meðu najveæim izvoznicima usluga u zemlji.
- Smanjili smo broj radnika za blizu
8.000 bez ijednog štrajka, kao jedina zemlja u regionu.
- Prvi put u istoriji, srpska železnica je sama imala veæi komercijalni prihod nego što je država opredelila subvencije na godišnjem nivou,
zahvaljujuæi èemu smo i planirali razvojne projekte bez državne
pomoæi.
- Nasleðeni
kumulativni gubitak smo smanjivali iz godine u godinu, izuzev jedne godine kada
smo preuzeli obaveze konsolidacije zavisnih preduzeæa
zbog potrebe njihove privatizacije i kada su bile izrazite kursne razlike.
- Posle gotovo 30 godina železnica je prvi put nabavila putnièke
garniture, lokomotive i nove teretne vagone.
- Renovirali smo i izgradili mnogo
objekata, remontovali mnogo kilometara pruge, remontovali veliki broj vagona,
osigurali nove pružne prelaze, zamenili veliki broj
skretnica, najèešæe sopstvenim zaraðenim sredstvima.
- Zbrinuli smo ukupno 158 železnièkih porodica u isto toliko stanova, do kojih smo došli kupovinom, gradnjom,
razmenom nepokretnosti ili sudskim poravnanjem.
- Uspeli smo da iz sopstvenih
sredstava isplatimo preko 5.000.000 evra duga koji je dospeo kao anuitet za
ulaganja na prostoru Kosova iz 1987. godine, jer Vlada RS u tom trenutku nije
mogla da servisira ovu obavezu.
- Obezbedili smo nove kreditne linije
za remont pruge na "koridoru X", koji se sada rade, kao i nabavku
novih vagona.
- Kada sam smenjen, železnièki sistem je preuzet gotovo bez dugova (izuzev EPS-a) i blizu 40.000.000 evra na raspolaganju
(36.000.000 evra u Eurofimi i oko 4.000.000 evra na žiro-raèunu).
Sa
takvim rezultatima teško da može da se pohvali bilo koja železnica iz ovog dela
Evrope, ali neko drugi je kontrolisao medije i o našim
rezultatima se prosto nije pisalo. Više puta sam predlagao da se organizuje
emisija na jednoj od gledanijih televizija u kojoj bi bili gosti generalni
direktori srpske železnice posle 2000. godine (period pre
toga nije bio realno uporediv zbog svih okolnosti koje su pratile prostor
Srbije u poslednjoj deceniji prošlog veka i smatram da je
veliki uspeh železnica u tom periodu što je ipak redovno
funkcionisala i saèuvala svoju vrednost), i na kojoj bi
javnost jasno mogla da uvidi u kom periodu je Železnica
postigla najveæe rezultate.
Sve
navedeno može, ako ima volje, vrlo lako kroz dokumentaciju da se proveri. Naravno, ne
umanjujem potrebu da se, kroz dokumentaciju, ako treba, još jednom proveri moje uèešæe u
svim projektima u Železnici. Da li je medijska hajka koja
se vodi protiv mene pokušaj da se, æutanjem o svemu
ovome, zataškaju moguæe zloupotrebe? Zato što mi nije data druga moguænost, posle mnogo vremena,
ja se sprskoj javnosti na ovaj naèin obraæam zbog potrebe da se skine ljaga sa mog imena i da narod shvati da u
Srbiji ima i onih rukovodilaca koji èasno i èestito rade svoj posao. Èinjenica je da sam sa
svojim struènim timom i uz podršku resornog ministarstva i Vlade RS oporavio potpuno
obolelu, Železnicu na kolenima, i u tom periodu rukovoðenja
uspeli smo da je "izleèimo", razdužimo i pripremimo za poèetak kompletne
modernizacije.
Ja
sam kritikovan i javno prozivan, gotovo po pravilu kada su realizovani dobri
projekti za Železnicu, kada sam tražio da se obaveze izmiruju
prema dospelosti i prioritetima, a ne prema nekim drugim skrivenim interesima,
kada su vršene kadrovske promene jer se nije poštovao
interes Železnice ili posle izlaska Nove Srbije iz vlasti, kada njeni poslanici
iznose kritike u Skupštini RS. Ili kada je, možda,
trebalo preusmeriti pažnju sa neke stvarne afere u
javnosti, opet moje ime na tapetu. Bio sam kritikovan za sve i svašta, jer oni koji kontrolišu pojedine medije lako mogu
da pokažu prstom na "krivca". Novinari pojedinih
medija pod formom istraživaèkog
novinarstva daju sebi za pravo da vode istragu, da budu tužioci, advokati i sudije. I, po pravilu, isti mediji i novinari.
Još
mi samo medijski nisu saopštili kakvu su mi kaznu odredili, presudu bez procesa
i dokaza.
I
pre sadašnjeg statusa sam imao velike probleme, jer sam i pored izuzetnih
radnih rezultata o kojima može da govori samo struèna javnost, ostao i bez stalnog zaposlenja. Sada bi neko hteo da ostanem i
bez imovine. A sve što imam stekao sam pre dolaska na Železnicu, izuzev nasleða od pokojnog oca i stana u
Beogradu. Kršena su moja ljudska prava, manipulisalo se mojim imenom, radom i životom kroz stalni pritisak u javnosti. Javno izgovorena reè, naroèito preko elektronskih medija, ima veliku snagu i uticaj na javnost. Od
mene je, na neki naèin, pravljen unutrašnji neprijatelj, a
nije mi dozvoljeno da kažem šta
je sve nasleðeno i uraðeno. Da li je neko postavio pitanje, kada se veæ
kritikujem da se mnogo trošilo, kako to da smo imali
novca za sve te obaveze i uspeli da izmirimo sve remontere, zavisna preduzeæa i dobavljaèe na vreme i da novom poslovodstvu
ostavimo pun raèun, gotovo bez dospelih dugova za plaæanje, èime se teško može pohvaliti bilo koja železnica u Evropi.
Zbog
svega sam imao veliku ljudsku i moralnu potrebu da kroz ovo obraæanje kažem NE neistini, da sve èitaoce i graðane Srbije obavestim o istini, jednoj i jedinoj o Železnici za period kada
sam u njoj radio, a ne onoj koja se iz nekog centra moæi,
po veæ oprobanom receptu, plasira preko pojedinih medija u javnost. Kao vernik,
verujem u reèi iz Svetog pisma koje kažu da æe doæi vreme kad æe gladnima biti blago hrane, žednima vode, a željnima istine i pravde.
(oprema teksta
redakcijska)
U periodu od marta 2004. do
novembra 2008. sa svojim timom sam, u skladu sa programom poslovanja, radio
najbolje i gledao napred, a moguæim nezakonitim radnjama
koje su raðene pre mog dolaska
uŽeleznicu nisam se bavio. Zbog upoznavanja javnosti, postaviti samo neka
pitanja:
- Zašto je "magnetna
rezonanca" za Železnièki medicinski zavod plaæena oko 4.000.000 evra ako je taèno da je njena cena ispod
2.000.000 evra? Zašto je kupljena preko firme u Švajcarskoj koja je postojala
svega nekoliko dana, i to bez garancije, što znatno poskupljuje njenu
nabavku kroz troškove održavanja?
- Zašto je železnica u Zagrebu kupila aparaturu za proizvodnju piva za 540.000 evra,
ako je taèno da je njena cena tri
puta niža? Je li pivara kupljena
zbog mašinovoða da bi se ubrzao železnièki saobraæaj u Srbiji?
- Zašto su avansno uplaæene lokomotive u Èeškoj iako to nije bio tenderski uslov, kada to ne rade ni najbogatije zemlje
u svetu, veæ ih kupuju dugoroènim kreditiranjem uz grejs period?
- Zašto se i pod kojim uslovima kao staro gvožðe prodalo 2.700 teretnih vagona, ako je znaèajan deo toga mogao da se remontuje i opet bude u saobraæaju, što je kupac mogao da uradi
i tako da zaradi velika sredstva?
- Zašto se iz Astra banke, pre steèaja te banke, nije povuklo
skoro 2.000.000 švajcarskih franaka, veæ se ta sredstva sada vraæaju iz Budžeta RS na teret poreskih obveznika RS?
- Zašto se ne preispitaju
ugovori o davanju i dugoroènom izdavanju u zakup
objekata i najvrednijeg železnièkog zemljišta pod izuzetno povoljnim
uslovima? Izmeðu ostalog, zna li se ko
stoji iza gradnje šest velikih kuæa na železnièkom zemljištu ispod kasarne u Topèideru, u neposrednoj blizini restorana "Olja". Ili, ko je i pod kakvim okolnostima u prethodnom
periodu dobio zemljište Železnice na najvrednijim lokacijama u Beogradu i po Srbiji?
- Zašto radnik Milan Cvejiæ, koji je dobio otkaz u Železnici i protiv koga ima
kriviènih prijava i pisanog svedoèenja da je tražio proviziju kao èlan Komisije za nabavke, bude primljen u "JAT" za savetnika, a
potom i direktora, i uz sve to da bude ispred DS-a (iako tvrdi da nije njen èlan) imenovan za èlana Upravnog odbora u Železnici u kojoj je prethodno dobio otkaz? Kakve su to prethodne zasluge
ili možda dogovori za neke nove
poslove?
- Zašto je Železnica Srbije pre mog dolaska ugovorila zakup šest lokomotiva od privatne firme iz Beograda, što je železnica plaæala stotinama hiljada evra godišnje? Tada smo u poslovodstvu zauzeli stav
da je povoljnije rešenje da železnica nabavi šest lokomotiva, što je i uraðeno od slovenaèke železnice. Èiji su to interesi povreðeni pa se toliko kritikuje nabavka ovih lokomotiva iako su se one izuzetno
dobro pokazale na našim prugama?
- Èiji su to interesi bili
povreðeni što nismo dozvolili da se privatizuje medicinski železnièki zavod, jedan od najboljih u zemlji, što je pripremano neposredno
pred moj dolazak u Železnicu, kada je u isto
vreme i nabavljena preplaæena magnetna rezonanca? Ili
što smo saèuvali CIP, najbolju projektnu kuæu u ovom delu Evrope?
- Zašto sam imao opstrukciju da dobijemo ugovore o prevozu kroz
Srbiju od Zajednice jugoslovenske železnice, koja je pre toga,
èudno ali istinito, sama
ugovarala komercijalne uslove, a Železnice Srbije su sve radile, èak ne znajuæi ni pod kojim uslovima?
I još mnogo pitanja...