Tabloid istražuje
Ekskluzivno: Organizovani kriminal u Šutanovèevom Ministarstvu odbrane (4)
To nije državna, to
je fekalna tajna
Ministarstvom odbrane Srbije haraju šverceri naoružanja. Ministarstvo je pod aktuelnim ministrom postalo leglo i izvor
najcrnjih korupcionaških afera. O tome iz samog epicentra kriminalnih zbivanja piše pukovnik Milan Jovanoviæ, èiju fotografiju ne objavljujemo iz razumljivih razloga
Milan Jovanoviæ
Nepisano
je pravilo da sve vojske sveta uvek prate 3K (kiša, kurve i kerovi). Za
razliku od ostalih vojski, srpsku vojsku (ono što je još ostalo od nje) prati 6K
(kiša, kurve, kerovi, kum Boris, kum Dragan i kum Ilija).
Ko
su ti kumovi? To su državni i vojni vrh, koji
zarad liènih
interesa i interesa svojih nalogodavaca na najpodliji naèin
uništavaju
sopstvenu vojsku i državu.
Sve
najveæe
nabavke i prodaje naoružanja i vojne opreme
(NVO) u Ministarstvu odbrane od poèetka mandata ministra Šutanovca
do danas sprovodi njegov kum Ilija Pilipoviæ,
"pomoænik
ministra za pranje para", sa svojim "dobrim
deèkima"
iz Uprave za snabdevanje - "Debelim",
"Diplomatom", "Misterom 5%",
"Doktorom",
"Riletom"
i "Madam".
Nabavka i prodaja uglavnom idu preko takozvanog "integratora namenske
industrije" Jugoimporta SDPR ili preko
"privrednih giganata" CPR Impexa, GIM-a ili Evaca.
Vladinom
Uredbom o sredstvima posebne namene objavljenom u Službenom
glasniku RS br. 82/2008 na perfidan i nedozvoljen naèin
èitav
jedan državni
organ osloboðen
je primene Zakona o javnim nabavkama.
Umesto
da se naðe
naèin
kako da se kontroliše nabavka naoružanja
(koja je veoma bitna za sprovoðenje civilne kontrole
Ministarstva odbrane i Vojske Srbije), ministar odbrane
Dragan Šutanovac, da bi stvorio "zakonske" uslove za
"zakonitu"
pljaèku
i suzbio prièe
o korupciji prilikom nabavki za potrebe odbrane zemlje, preko èlanova
Vlade uredbom izuzima èitavo Ministarstvo
odbrane i Vojsku, èime omoguæava nepostojanje
kontrole nabavke bilo kog segmenta vojnièke
opreme.
Dakle,
Dragan Šutanovac je uspeo da ozakoni pljaèku
vojne imovine i pretvori Vojsku i Ministarstvo odbrane u pomoæno
sredstvo Jugoimporta SDPR.
Pomenutom
uredbom bliže
se odreðuju
sredstva posebne namene poverljivog karaktera u ministarstvu nadležnom
za poslove odbrane i u Vojsci Srbije i propisuje naèin
i postupak nabavke i otuðenja tih sredstava. Na
nabavku sredstava posebne namene ne primenjuju se propisi kojima se ureðuju
javne nabavke!
Èlanom
12. pomenute uredbe "Istraživanje
tržišta
naoružanja
i vojne opreme u inostranstvu, privremeni uvoz i izvoz pokretnih stvari posebne
namene, spoljnotrgovinsko poslovanje koje je
predmet posebnih ugovora o vojnoj i vojno-tehnièkoj
saradnji sa vladama i ministarstvima drugih zemalja, realizaciju donacija iz
inostranstva, zakljuèivanje
spoljnotrgovinskog ugovora kao i poslove spoljnotrgovinskog prometa, koji se
odnose na nabavke složenih borbenih sistema i
pripadajuæih usluga i nabavke i prodaje koje
su odlukom ministra odreðene kao državna
tajna i kao strogo poverljivo, obavlja u svoje ime a za
raèun Ministarstva
javno preduzeæe koje je
osnovano za obavljanje te delatnosti kao delatnosti od opšteg
interesa.
Javnom
preduzeæu
na ime naknade za obavljeni posao nabavke složenih
borbenih sistema i pripadajuæih usluga i
nabavke i prodaje koje su odlukom ministra odreðene
kao državna
tajna i kao strogo poverljivo, pripada komisiona provizija u visini od 1,5
odsto od vrednosti realizovanog posla. Za izvršenje
ostalih spoljnotrgovinskih poslova iz stava 1 ovog èlana
javnom preduzeæu pripada naknada
stvarnih troškova.
Poslovi
spoljnotrgovinskog prometa koji nisu navedeni u stavu 1. ovog èlana
mogu se poveriti i drugim licima registrovanim za poslove spoljnotrgovinskog
prometa naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke
namene, u skladu sa zakonom".
Da
u Srbiji postoji nezavisna sudska vlast Ustavni sud bi uredbu razmotrio i
sigurno ustanovio da je prekršen zakon, odnosno da je Vlada uzela sebi za pravo
da donese uredbu sa zakonskom snagom. On bi tu uredbu stavio van snage i Vladi
više ne bi palo na pamet da sebe proglašava za zakonodavca.
Kako
u praksi izgleda primena napred navedene "zakonske" uredbe videæemo
na sledeæem:
U
sklopu sprovoðenja
takozvane "Šutanovèeve reforme vojske"
Dragan Šutanovac
i njegov kum Ilija Pilipoviæ naše
eminentne i u svetskim razmerama poznate i priznate remontne zavode (Remontni
zavod Kragujevac, Remontni zavod Èaèak
i Remontni zavod "Moma Stanojloviæ"
Batajnica), a radi "racionalizacije"
poslovanja i "rešavanja" socijalnog programa viška zaposlenih, sa
dohodovnog naèina
privreðivanja
stavljaju na budžet odnosno svode ih sa institucije zavoda na
instituciju obiène vojnièke
radionice.
Tako
"reformisanim" remontnim zavodima politika razvoja, angažovanja,
proizvodnje... vodi se na drugom mestu. Ostavši
bez sopstvenog žiro-raèuna, zavodi postaju
zavisni od drugog. Umesto njih drugi planira kada, gde i na kojim poslovima æe
biti angažovani
(oni su na vojnom budžetu). Drugi im odreðuje
cenu proizvodnog sata, uslove rada, dinamiku, rokove, poèetak
i završetak
radova. Ne odluèuju ni oèemu. Imaju samo
obaveze.
Kao
šlag na tortu, Jugoimport SDPR im je nametnuo obaveze izdavanja
takozvanih sertifikata, odnosno atesta i garancija da æe
svi nedostaci koji u garantnom roku nastanu na sredstvu koje su remontovali
biti otklonjeni na njihov teret.
Naši
priznati i poznati zavodi transformisani u vojnièke
radionice trajaæe i postojati onoliko dugo koliko to drugom bude
trebalo i odgovaralo. U ovom sluèaju to je takozvani integrator
namenske industrije Jugoimport SDPR.
Na
nedavnim poslovima remonta preko 20 aviona G2 u Libiji ugovorene vrednosti 22
miliona USD, Jugoimport SDPR je sa osam miliona dolara pokrio sve svoje
troškove i troškove zavoda proistekle iz remonta (rezervni delovi, ispitivanja,
radna snaga, putni i drugi troškovi, plate zaposlenima) i plus ostvario profit.
Preostalih 14 miliona USD je putem ugovora o konsaltigu, ispitivanja tržišta
i pružanja
podrške na volšeban
naèin
isparilo preko zajednièke privatne kompanije
brata direktora Jugoimporta Nikèeviæa
i Šutanovca.
Dakle 1,5 odsto od 22 miliona po SDPR-u iznosi - 14 miliona USD.
Na
trenutnim poslovima remonta sedam aviona G2 u Libiji Jugoimport SDPR od
zavoda samo nabavlja deo rezervnih delova uz obavezu izdavanja sertifikata i
garancija. Preko privatne kompanije angažuje
bivše
radnike zavoda koji su po socijalnom programu napustili zavod i plaæa
ih po minimalnim cenama. Koliko li æe u ovom sluèaju
po Jugoimportu SDPR iznositi 1,5 odsto?
Koliko
li æe
iznositi 1,5 od0sto za remont narednih 30 aviona G2?... Koliko tih 1,5 odsto
treba da "iznesu" od jedne milijarde USD na ime izvoza naoružanja
koja se u svakoj prilici pompezno najavljuje od trgovaèkog
maga Jugoimporta SDPR Dragana Šutanovca?
Nekom
drugom prilikom obelodaniæemo kako se preko
"privrednog giganta" sa dvojicom zaposlenih - CPR Impexa -
sprovodi pljaèka
pri prodaji tenkova, haubica, koji se remontuju u TRZ Èaèak,
i artiljerijske i druge municije, koja se remontuje u TRZ Kragujevac.
Obelodaniæemo zašto za pešadijsko naoružanje, èiji je izvoz u jednom danu ugovorio "privredni gigant" sa dvojicom zaposlenih CPR Impex sa Upravom za snabdevanje po
komisionim ugovorima od 12. februara 2010. Br. 170-93-7-10 na iznos
od 576.000 USD; br. 170-93-8-10 na iznos od 135.620 USD; br.
170-93-9-10 na iznos od 1.499.721 USD; br. 170-93-10-10 na iznos od 115.345 USD;
br. 90-93-5-10 na iznos od od 47.500 USD... iako je rok prošao pre
tridesetak dana, još nije uplatio obavezni ugovoreni avans od 30 odsto.
Objasniæemo
zašto nadležni
iz Uprave za snabdevanje (Debeli, Diplomata, Mister 5%, Doktor, Rile i Madam),
umesto da raskinu navedene ugovore, èine sve (kao i za tenkove, komisioni ugovor br. 90-93-3-10 na iznos od 825.000
USD) da naoružanje
završi u Gruziji ili pak u Ingušetiju, Dagestanu, Èeèeniji.
Objasniæemo
zašto
nema useljavanja u zgradu u Kumanovskoj ulici, koja je bila završena pre tri
godine (u kojoj je bio planiran petosoban stan za Borisa Tadiæa,
tadašnjeg
ministra odbrane). Objasniæemo zašto
pomenuta zgrada nema dozvolu za gradnju ni upotrebnu dozvolu, a u njenu gradnju
Vojska je uložila
preko 10 miliona evra.
Do
tada organi gonjenja, "nezavisno" tužilaštvo
i sudstvo imaju dovoljno dokaza da barem u poslednjem momentu preduzmu zakonske
mere da se tim i takvim dobronamernicima, demokratama jednom za svagda stane na
put.