Vlast

Borba za fotelju i druge (ne)zgode u državnoj ustanovi od prioritetnog značaja

 

Jedna služba, a par gospodara

 

U Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika MUP-a Srbije sve je moguće. Direktora nema, ali ga ipak ima. Jedna gospođa nezakonito troši novac iz budžeta i potpisuje odluke za koje nije nadležna

 

I. M.

 

Suprug sadašnje direktorke Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika MUP Srbije Marije Lončar, Goran Lončar, bivši je direktor Zavoda za socijalno i penziono osiguranje (sada Fond za zdravlje, u Teslinoj ulici u Beogradu).

Smenjen je sa te funkcije, vraćen je u MUP, penzionisan je i od tada je jednostavno nestao iz Beograda. Prema dostupnim informacijama, neposredno nakon penzionisanja, pod nerazjašnjenim okolnostima, prodao je porodičnu kuću na Karaburmi i preselio se u Sloveniju, dok je njegova supruga ostala da živi u jednom od nekoliko stanova koje je ovaj bračni par imao u Beogradu.

Takođe, prema podacima izvora iz samog Zavoda, izgleda da bračni par Lončar, uprkos fizičkoj odvojenosti, savršeno koordinira oko poslova u ovoj ustanovi.

Očito da je na sceni "misija" jedne ili par osoba, a u prilog tome govore činjenice...

Naime, iako je Lončarova čak dva puta birana na radno mesto direktorke Zavoda, konkurisala je i treći put! To je prema zakonskim odredbama nemoguće, jer odgovorno lice može biti birano najviše dva puta uzastopno na tu funkciju.

Od oktobra meseca 2009. godine, u Zavodu je otvoren konkurs za izbor novog direktora i do današnjeg dana taj izbor se nije desio!

Po zakonu, obaveza Zavoda, kao prioritetne državne ustanove, bila je da to već do sada uradi, jer takozvano VD stanje može da traje najduže do godinu dana. Posle godinu dana nijedan VD vršilac više ne može da bude na toj funkciji. U sadašnjim okolnostima, reč je o jednom skandaloznom kršenju zakonskih odredbi, i jednoj personalnoj praznini za koju niko ne zna ni kako će ni kada biti popunjena.

Lončarova savršeno vešto koristi ovu okolnost pa sebe i dalje predstavlja kao direktorku, prima radnike bez saglasnosti Upravnog odbora na neodređeno vreme a penzionisane radnike vraća i angažuje po ugovoru o delu.

Uzgred, Upravni odbor uopšte ne funkcioniše, jer je jedan od članova, docent dr Aleksandar Vuksanović, na volšeban način otišao u Zavod za socijalno i penziono osiguranja (Fond za zdravlje) staru firmu odbeglog Gorana Lončara.

Upravo iz tih razloga, Upravni odbor i nije mogao da se izjasni povodom izbora novog direktora.

Inače, treba reći da je u ovoj stvari na ruku Lončarove išao i komplikovani, birokratski sistem kadrovanja.

Naime, konkurs raspisuje Ministarstvo zdravlja, a na predlog MUP, vlada imenuje direktora ustanove!

Uzgred, rad Zavoda finansira Ministarstvo zdravlja Srbije, ali jedan deo sredstava i opreme daje MUP Srbije (rendgenski aparat, vozila, stomatološku opremu).

Zanimljivo, ali u ovoj ustanovi leče se svi koji se smatraju vodećim ličnostima u državnoj piramidi, od predsednika, pa preko ministara i političkog establišmenta, do vodećih ljudi policije. U prilog tome govori i činjenica da Zavod ima sedam detaširanih ambulanti širom Beograda, od kojih je svaka opremljena stručnim lekarima, ali nova oprema nije kupovana više od 20 godina. Zavod, inače, nudi tim "elitnim" pacijentima, takozvanu primarnu zdravstvenu zaštitu (što u Zavodu vole da istaknu).

Ali, ovde treba reći da služba dijagnostike tako reći ne radi, laboratorija nema licencu za biohemiju, stomatološka služba nema ortopan (za rendgensko snimanje zuba), ultrazvuk i rendgen su zastareli, EEG za epileptičare ne radi.

Sve ovo se dešava u okolnostima kad se MUP i Ministarstvo zdravlja međusobno prozivaju ko je odgovoran za to stanje.

Ova ustanova je osnovana od strane Vlade RS (i najviše radi za potrebe MUP-a), ali "resorno" pripada Ministarstvu zdravlja.

U ovom, očito kompleksnom sistemu odgovornosti i nadležnosti, uvek je bilo prostora za mešetarenje, kao što je to u poslednjih dve godine, očigledno slučaj sa g. đom Lončar. Da je situacija drukčija, do sada bi novi direktor već bio izabran ali...

Šta treba iz još jedne priče o haosu u državnim ustanovama zaključiti? Ako je u jednoj prioritetnoj državnoj ustanovi ovakvo stanje, nije teško zamisliti kakav haos vlada u drugim, manje delikatnim institucijama.