Likovi i
senke
Buljošević
Srđan Šaper
Kada smo
odlučili da maknemo Ljilju Smajlović iz Politike,
Boki (predsednik Boris Tadić, prim.red.) zamoli me da na
mesto glavnog urednika najstarijeg dnevnog lista u Srbiji postavimo našeg momka.
Nije lako
danas naći ni novinara,
a kamoli glavnog urednika. U svima koji se ovim poslom
bave mi smo ubili Boga, najbolje
smo oterali iz profesije, neke
i iz života.
Ostali su samo naši
momci i devojke,
koji se Bokiju, meni i nama
oko njega, dive, podržavaju nas, uveseljavaju nas svojim pisanijama.
Uh, kažem
Bokiju, imam pravog čoveka, naš je sto
odsto. Predlažem Dragana Bujoševića,
a Boki poskoči: Jebote, kako se ja toga nisam setio.
Čovek je potpuno naš.
Neko poluglasno,
mislim da je to bio mali Miki (Miodrag Rakić, šef kabineta,
prim.red.), izusti da Bujke i
nije naš, retko ga viđaju
s muškarcima, iako nikad nije s muškarcima, nije sam.
Tu ja, da
popravim stvar, kažem da je Bujke
ušao u novinarstvo i u zgradu Politike
kao momak Ivane Anojčić, pastorke bivšeg
direktora ove kuće, legendarnog Dragana Markovića. Za razliku od
svog momka, Ivana ume da
piše, i pristojna je žena. Uf, te
žene, kažem to da se izvinim Borisu
i našima
što prednost dajem ženama, a ne našim momcima.
Branko Radujko
klima glavom, kao da hoće da
nešto kaže, ali on teško sastavlja
rečenice, svi znamo da je poluidiot,
pa okreće leđa, što izludi Borisa, koji mu, vičući,
daje do znanja da i on zna
da po tom pozadinskom pitanju Bujošević nije
naš.
U prilog
Bujketovom izboru navodim Bokiju i našima
da se on potvrdio kod Bogoljuba (Karića), da je na njegovoj
televiziji oprao i tuširao
(bez ribanja) mnoge tajkune, ratne profitere, kontroverzne biznismene iz Miloševićevog
režima, koji su danas naši članovi.
Boki me pre neki dan podseća
da smo sa
Bujketom napravili pravi potez. Više niko od nas
ne čita Politiku. Svi znamo šta
će Bujke da pusti. Naročito ja. Bujke me zove
svakog jutra, pre kolegijuma, da pita šta sme da
piše, koje su nam želje, koga
treba ocrniti, koga pohvaliti. Posle zove malog
Mikija, čisto da bude načisto,
da ja u međuvremenu
nisam zastranio.
A jutros
sam se baš iznervirao kad je Bujke zvao da
pita kako da oblati Dodika. Rekoh, onako ljutito:
- Bujke, brate, usrane su mi danas
gaće, nemoj bar danas...
Bujke, kao
da nisam ništa rekao,
snishodljivo kaže: - U redu, zvaću te
kasnije, kad se presvučeš.
Mali Miki mi danas popodne, kada ovo pišem,
kaže da smo
odlučili da Bujketa pošaljemo
za ambasadora u Sarajevo. Nasmejah se glasno. Zamišljam kako
se obraćaju Bujketu: - Vaša ekselencijo Buljoševiću... Kod nas
nema napretka bez guzice.