Kako preživeti demokratski preporod

 

Bitka ispod Kapetan Mišinog zdanja

 

Zašto je klub u podrumu Rektorata odjednom, preko noći, postao "objekat pred zatvaranjem"

 

N.V.

 

Punih sedamnaest godina, živeo je svoj život klub u podrumu Kapetan Mišinog zdanja, poznat i kao zgrada Rektorata Beogradskog univerziteta, kao kultno mesto gde su se okupljale generacije studenata, danas već afirmisanih umetnika, političara, sportista, književnika... Njegov osnivač, tako reći duhovni otac, Veselin Milić Vesa, poznati beogradski ugostitelj, doživeo je zbog rada te ugostiteljsko-kulturne ustanove i najlepše i najteže dane u svom životu.

Pred kraj režima Slobodana Miloševića bio je izložen užasnim pretnjama po život i šikaniranjima (jer je neko važan "snimio" ovaj prostor), a kad je taj režim pao, rodila se i nada da se taj ružan period više nikad neće vratiti. Tako je u svojoj naivnosti verovao i Veselin Milić, popularni Vesa, sve dok mu nova, demokratska vlast nije zasela na grbaču, iz istih razloga kao i ona prethodna: opet je neko važan, i dovljno uticajan, "snimio" ovaj dopadljiv prostor.

Tako je klub u podrumu Kapetan Mišinog zdanja odjednom, preko noći, postao "objekat pred zatvaranjem". Spor između osnivača kluba Veselina Milića i Rektorata Beogradskog univerziteta krenuo je tim tokom. Ali, čim su studenti čuli da će sudski izvršitelj Veselinu Miliću predati nalog za iseljenje, počeli su da potpisuju peticiju protiv te ranije smišljene akcije, a na Fejsbuku je osnovana grupa Podrška Vesi.

Svako ko zna kako je taj prostor izgledao dok ga ovaj ozbiljni i sposobni beogradski ugostitelj nije uzeo (1994. godine), zna da je to bila jedna obična ruina i da ga je upravo on, svojim sredstvima, tako reći podigao iz pepela i napravio ugodnim klupskim prostorom u kome je dominantno mesto imao ekskluzivni restoran.

U tom prostoru su snimani mnogi filmovi, gostovale su mnoge slavne ličnosti, i sve je to uredno, godinama održavao Veselin Vesa Milić, šireći dobar duh i još bolji glas o ovom kultnom beogradskom mestu za uživanje. A onda se neko setio da je "Vesi istekao ugovor". Eto, baš tako. I to ni on nije osporavao niti danas osporava, nego za javnost kaže: "...Tačno je da mi je istekao ugovor, ali i to da mi Rektorat nije platio mnogobrojne promocije koje su ovde imali. Predložio sam da mi produže ugovor ili da mi izdaju drugi prostor", a Miodrag Žikić, advokat Veselinov, dodaje da su predložili da se vrednost usluga promocije Rektorata izjednači sa vrednošću zakupnine.

U Rektoratu su se dosetili da Miliću doskoče tako što su izjavili kako "...Milić nije podneo nijedan dokaz da postoje dugovi na konto neplaćene hrane i pića. Ukoliko bi bilo dokazano da BU duguje, a sud naložio da ga obešteti, Univerzitet bi se povinovao takvoj odluci"!

Naravno, kad se na bojnom polju nađu džentlmeni i barabe, zna se ko je tu na gubitku. Milić je, naravno, godinama hranio i pojio stado iz Rektorata, smatrajući da su to gospoda ljudi, intelektualci, da sa njima neće biti nesporazuma. A, kako se ispostavilo, to isto društvo mu je smestilo nekog sudskog veštaka koji je utvrdio "do u belu banku", da "...Ve­li­mi­r Mi­li­ć, ko­ji dr­ži klub u Ka­pe­tan Mi­ši­nom zda­nju, po osno­vu zakupni­ne i pru­že­nih ugo­sti­telj­skih uslu­ga duguje 824.201,40 di­na­ra!"

Eto sad! Rektorat ne zna koliko duguje Miliću, ali zna koliko Milić duguje njemu!

Davne 1994. godine, Veselin Mi­lić je u pro­sto­ri­jama Kapetan Mišinog zdanja pre­u­re­dio ko­tlar­ni­cu i od nje na­pra­vio divan studentski klub. Danas, kad ga odatle proteruju oni u koje je verovao, sa tugom se seća tih renoviranja i kaže: "...Tač­no je da mi je ugo­vor is­te­kao i ja ću na­pu­sti­ti ove pro­sto­ri­je ako mi is­pla­te novac ko­ji sam ulo­žio u pre­u­re­đe­nje ne­ka­da­šnje ko­tlar­ni­ce. Ali kad su ču­li da je reč o šest mi­li­o­na di­na­ra, od­bi­li su pred­log".

Na Milićevoj strani su studenti, novinari, umetnici, ljudi koji ga pamte decenijama kao vrsnog ugostitelja i čoveka starog kova, koji zna da poštuje reč. Protiv njega su fantomi demokratskog preporoda. Neizvesna je to bitka, poginule su u ovom strašnom ratu mnoge veličanstvene kafane u kojima je negovan stari beogradski duh. Ako i Veselinov klub iskrvari u ovom obračunu, biće to stvarno kraj jedne epohe. Ako, pak, preživi, ima nade da ćemo zalutalim stranim turistima pokazivati da nismo od juče i da je naš patinirani kafanski život, ustvari spomenik slobodnom čoveku.