Stav

 

Politika

 

Piše: Branko Dragaš

 

     Kada sam pre dve godine, nakon sloma hipotekarnih kredita u SAD i finansijske krize bankarskog sistema, napisao predlog da se u Srbiji proglasi bankrot preduzimanjem 25 političkih i 101 vanredne ekonomske mere, niko iz režima, niti od estradnih, potplaćenih ekonomista, koji su tvrdili da krize nema i da će kriza pozitivno uticati na našu privredu, nije se oglasio. Čitava stručna javnost, čast izuzecima koji su me verbalno podržali, zabila je glavu u svakodnevnicu i nije smela ništa javno da kaže. To samo pokazuje koliko su naši intelektualci nespremni i nezreli da se suoče sa problemom. Ponašaju se kao junak crtanog filma koji sve brže trči niz snežnu padinu planine, dok se iza njega grudvica snega pretvara u lavinu koja će ga progutati.

Srpski intelektualci smatraju da je ova kriza elementarna nepogoda, kao neki iznenadni letnji pljusak, da će taj pljuska sam od sebe i prestati, kako se pojavio tako će i nestati, da je najvažnije da se oni šćućure ispod neke državne strehe, da sačekaju da nepogoda prođe, da bi ponovo, kada sunce bude granulo, nastavili svoje bezbrižno i dokono potkradanje sopstvenog naroda, prodajući mu muda za bubrege i presipajući iz šupljeg u prazno, naplaćujući, naravno, od sve siromašnijih poreskih obveznika svoju - "drži da nabijem" intelektualnu samoveličinu. Nažalost, kriza nije topli letnji pljusak koji će da nas malo rashladi dok smo na nezasluženom godišnjem odmoru, nego se mi nalazimo u sred najsloženije krize u istoriji čovečanstva, krize koja je indukovana i koja će dovesti do tektonskih promena na planeti. Novo doba je uveliko počelo, a mi ga potpuno nespremni dočekujemo. Okupatorski režim na izdisaju smišlja kako na novim izborima da potkupi ponovo birače i tako dobije još malo vremena za poslednju krađu pred konačan slom države i nacije, dok povodljivi i naivni građani muče svoju egzistencijalnu muku, apatični su i nezadovoljni, beže pred onom narastajućom snežnom lavinom, očekujući da će se pojaviti neki novi drug Tito koji će nas, svojom genijalnom mudrošću, bez muke i odricanja, onako lagano i šmekerski, neprimetno, uvesti u novi komunistički raj na zemlji gde ne mora da se radi, štedi, uči i žrtvuje, gde je sve kao što je bilo nekada i gde će nove zablude roditi nove tragedije.

Prosto je neverovatno da danas nema nijedne nove političke ideje u situaciji kada je politika bankrotirala i kada građani traže izlaz iz sadašnjeg beznađa. Srpska inteligencija se samozadovoljava dodvoravanjem režimu, srpski patrijarh stoji u redu da primi odlikovanja od privatne fondacije čiji je osnivač u bekstvu i na poternicama Interpola, u manastirima se isposnice tuku, SANU je samrtnički ućutala, Univerzitet štampa diplome kao lažni menjači dolare u FED-u, sindikalni lideri su rešili sve svoje privatne probleme, režim je uspeo da izvrši preuzetu obavezu da uništi sve institucije u državi, privreda je razorena, slomljena je ekonomska kičma Srbije, što je bila namera upravljača sveta, da Srbija ne bude više remetilački faktor na Balkanu, državna teritorija se raspada, socijalni kriminal dobija zastrašujuće razmere, kao što sam to predvideo pre više od deset godina da će se desiti, mediji debilizuju i kretenizuju javnost i sve je tako prosto, podlo, podmuklo, banalno, vulgarno, primitivno i bezobrazno da se pristojnom, normalnom i vaspitanom čoveku smuči život.

Šta da radimo? Da se pomirimo sa sudbinom? Da postanemo kao oni? Da čekamo da nas neki mesija izbavi? Ne, gospodo drugovi, nema mesije. Nema druga Tita. Nema slepih vođa i demagoga koji će nas ponovo prevariti. Nama treba da se suočimo sa problemom. Umesto da bežimo od one lavine, mi moramo da pođemo u susret toj lavini. To je jedini način da se spasemo. Zato sam predložio da se objavi - bankrot! Ali, pitate vi, nepoverljivi, nezadovoljni sami sobom i svojim upropašćenim životom, KO će da objavi bankrot? KO će to da uradi? KO?

Pitanje je potpuno nesuvislo. Pođite od sebe. Ako vam je dobro - onda ništa. Ako vam nije dobro, kao što nije dobro većini građana Srbije, onda ta većina mora da učini nešto da bi joj bilo bolje. Dakle, morate da učinite nešto za sebe, svoj život i svoju porodicu. Ako ste došli da tog saznanja, onda je to dobar put za naše zajedničko izbavljenje. Pojedinačno ništa ne možemo da uradimo. Bez obzira koliko razočarani i siromašni bili sami ne možemo ništa da uradimo. Ako je to tako, onda to znači da moramo da se - udružimo! Samo udruženi možemo nešto da promenimo. Ako se većina razočaranih građana udruži u želji da nešto promeni, onda će oni uspeti u tome. Kada većina građana želi da nešto temeljno promeni i kada to politički izrazi na izborima, onda oni postaju većina u društvu, većina koja vodi društvo napred. To je osnov demokratije. Nasuprot tiranije, koja se oslanja na manipulacije jednog demagoga. Na kraju, sve revolucije zavrašavaju u tiraniji.

Videli smo da je i poslednja petooktobarska revolucija završila u totalitarizmu tržišnih fundamentalista. Nama ne treba novi demagog. To bi bilo pogubno za Srbiju. Nama treba snaga nezadovoljnih građana, koja mora da se prelije u politički pokret za spas Srbije. Bez političkog pokreta ne možemo da preuzmemo vlast u Srbiji. Kada nemate vlast u Srbiji ne možete da odlučujete. Kada ne odlučujete, nemate moć da menjate Srbiju. Znači, politički pokret nam treba kao sredstvo za izlečenje bolesnog društva. Ako smo i to usaglasili, onda je potpuno neprimereno da kažete sledeću rečenicu - mene politika ne zanima! To nemojte nikako da kažete. Ako to kažete, onda otvarate prostor političkom ološu da i dalje vlada. Onda od promena nema ništa. I vraćamo se na početak. Ali, mi nećemo da se vraćamo na početak. Sada kada su sve maske pale i kada je potpuno jasno da su i vlast i opozicija politički ološ i da su nesposobni da vode državu, ne preostaje nam ništa drugo nego da nezadovoljni građani, koji su većina u društvu, uzmu vlast u svoje ruke. Dakle, nećete više nikada reći da vas politika ne zanima, nego ćete reći - mene politika zanima, ali neću da živim od politike, nego od svog rada.

Šta to znači? Ne treba Novak Đoković, koji je najpopularniji sportista na planeti, da se kandiduje za predsednika države zato što je popularan, jer on taj posao ne zna da radi, već treba da bude na svom teniskom terenu gde je kralj tenisa. Novak Đoković je samo metafora. To isto možemo da kažemo za hirurga, rudara, pilota, poljoprivrednika, bankara i sve druge koji žive na tržištu od svog rada. Svi mi treba da se trudimo da budemo u svojim strukama - Novak Đoković. Onaj mladi čovek na benzinskoj pumpi koji mi puni rezervoar, briše stakla i pumpa gume, kasirka u prodavnici, bankar na šalteru, lekar u ordinaciji, policajac na ulici, carinik na graničnom prelazu i svi drugi koji su na tržištu treba u svojim strukama da se trude da postanu najbolji na svetu, da postanu Novak Đoković. Kada to ostvarimo, onda smo napravili temeljnu promenu sistema. I onda naše društvo ide napred. Nije Novak Đoković postao prvi reket sveta na foru, političkim dogovorom koalicionih partnera, preko veze, na guzove, tako što su mu tata i mama kupili pobedu, nego je to postao velikim i napornim radom, odricanjem, vežbanjem, učenjem i hrabrom odlukom da istraje na tom teškom putu. Uvek spreman da izađe na crtu i dokaže ko je najbolji na tržištu. Nama treba promena političkog sistema. Treba nam politički sistem u kome će u politiku da uđu političari koji hoće da postanu Novak Đoković. Nama ne trebaju političari jajare, kokošari, klošari, foliranti, japijevci, džiberi, šibicari, paraziti, prevaranti, mrsomudi, lažovi i korumpirani skotovi, nama trebaju političari sa novom političkom idejom. Nova politička ideja je spas države Srbije i bolji život građana koji su danas većina u društvu. Ta većina mora, napokon, da počne da glasa u svom interesu.

Ne smete da prodajete svoj glas za 50 grama kafe i za lažna obećanja. To je zločin. Novu političku ideju, kao što rekoh, mora da iznese novi politički pokret. Novi politički pokret mora da nastane od nezadovoljnih građana Srbije. Mora da nastane odozdo. Iznutra. Iz utrobe raspadajućeg društva. Novi politički pokret mora da nosi samo dve ideje: moralni i ekonomski preporod. Nema obnove društva bez moralne obnove. To je ključ rešenja svih naših problema. Trebaju nam moralni ljudi koji će preporoditi društvo. Pošteni i čestiti koji će vratiti izgubljeno poverenje u politiku. Ne mogu bitange i secikese da vode dobru politiku. Zato nam trebaju novi političari koji će u politiku uneti moral. Đinđić to nije razumeo. Makijavelističko špekulisanje je dovelo čovečanstvo do propati. Kriza je samo suočavanje fikcije i realnosti. Novi političari, moralni i vredni, smeniće sadašnje parazite na vlasti i opoziciji. Novi politički pokret će doneti i nova politička pravila igre. Uvešće se opšta konkurencija i ukinuće se feudalne privilegije gangstera na vlasti. Političari će biti u službi državne i nacionalne politike. Političari će biti činovnici koji će sprovoditi dogovorenu politiku većine sadašnjih nezadovoljnih građana. Građani Srbije neće biti u službi potkupljivih političara, nego će političari odrađivati poslove koje budu dobili od građana. Taj profesinalni odnos dovešće do toga da se skine mistični i magleni veo sa politike. Umesto tog iritirajućeg pitanja KO treba da izvrši promene i da bude političar, imaćemo javni konkurs na kome će se javljati talentovani i stručni ljudi koji hoće da se bave politikom po tačno utvrđenim propozicijama koje im nametnemo. Na početku obnove parlamentarizma u Srbiji iznosio sam u javnost svoje mišljenje da su za mene političari kao čarape koje ujutru obuvamo da bismo ih uveče skinuli. Oni služe za jednokratnu upotrebu, nevažni su i moraju svakodnevno da se menjaju da se ne bi usmrdili. Današnji političari vonjaju po prevarama, krađama i bestijalnosti. Novi politički pokret će to promeniti. Novi ljudi će postati nosioci tog novog političkog pokreta. Ti novi ljudi će se regrutovati na političkom tržištu.

Savremena tehnologija nam može omogućiti da mi građani glasamo za najbolje. Umrežavanje svih nezadovoljnih građana i otvorenost političkog pokreta je garancija uspeha. Šta to znači? Ne verujem više nikome ko se ne dokaže na delu. A i taj koji se dokaže na delu, mora biti pod stalnom kontrolom demokratske javnosti. Ako sve nezadovoljne građane povežemo internetom da bi kontrolisali nove političare, onda oni, bez obzira na svu dokazanu moralnost, ne mogu da dođu u poziciju da budu korumpirani. Tako se ruši ugaoni kamen manipulacije današnjih političara. Izabrani novi političari će biti stalno pod kontrolom svevidećeg oka javnosti. Ko se plaši kontrole javnosti, taj će propasti u kandidaturi za političara. Tako ćemo političare držati na uzici. Više neće biti važno kako se ko od njih zove, nego šta je uradio. Kao što ne znate koju marku čarapa nosite, važno vam je da su čarape funkcionalne. Na ovaj način raskidamo sve dosadašnje veze između manipulatora političara i povodljive javnosti. Na ovaj način dobijamo trajan demokratski sistem koji funkcioniše besprekorno u korist većine građana. Imena političara nećemo znati. Oni su potpuno nebitni. Prolazne pojave. Bitna je nova politika. Politika u korist većine građana.

Ekonomski preporod će doneti bolji život i uređeno društvo. Izvršićemo depolitizaciju politike i osloboditi Srbiju okupacije. Ako me sada opet pitate - KO, onda ništa niste razumeli. Slobodna konkurencija u otvorenom političkom sistemu će pokazati ko će stati na čelo tog političkog pokreta. Kako će se zvati taj pokret? Za koga ćemo da glasamo? To je stvar našeg dogovora. Bitna je suština o kojoj sam sve napisao. Bitna je temeljna promena totalitarnog političkog ustrojstva. Većina nezadovoljnih građana Srbije traži tu novu političku ideju. Moj zadatak je da vam ukažem na nju. U ekonomskom delu, preko Ekonomskog pokreta, imamo ekonomski program za spas Srbije. On se nalazi na mom sajtu i u svim mojim tekstovima od 1989. godine do danas. Nudim ga sada građanima Srbije. To je moj doprinos promenama. Znamo šta treba ekonomski da radimo da bismo podigli Srbiju. Svi koji smatraju da im se ovo sviđa neka nam se pridruže. Ovo je istorijska prekretnica. Nema mesta za ravnodušnost i nezainteresovanost. Nema mesta za pljuckanje sa galerije. Uključite se i preuzmite svoj deo odgovornosti. Na pitanje KO, odgovaram - VI! Vi koji živite u Srbiji i rasejanju. Vi koji ne možete ovo više da - trpite. Vi koji ste poniženi i opljačkani. Vi koji hoćete nešto da uradite od svog života. Vi koji ste pošteni i radni. Vi koji ste spremni da donesete novu političku ideju Srbiji. E, to je ono što nam sada treba. Nemojte da se sakrivate iza ispraznih i jalovih blebetanja po blogovima. To je trošenje energije u prazno. Usmerite se na stvaranje nove političke ideje.

Povezujte se i delajte. Izađite na crtu. Ne morate da igrate u toj političkoj igri. Ali možete da navijate. I da zajedno pomognemo našem timu da pobedi. Dosta nam je bilo gubitnika, trebaju nam pobednici.

 

 

Sve je tako prosto, podlo, podmuklo, banalno, vulgarno, primitivno i bezobrazno da se pristojnom, normalnom i vaspitanom čoveku smuči život.