Utaje
Pink: da li je veća imperija
ili misterija o njegovom gazdi i gazdinom poslovanju
Nema takvih
rajskih ostrva kao što je ovo pakleno kopno
Pošto je uz pomoć
vlasti u Srbiji opljačkao šta je mogao, Željko Mitrović
sada izvlači pare i iz sopstvenih
preduzeća spremajući se za skoro
bekstvo iz zemlje. Bogato razuđen spisak zavisnih preduzeća koje kontroliše, i uz pomoć
zavisnih osoba, njemu omogućuje
da posluje mimo fiskusa, pa i da tako
ostvaruje ekstra profit
Voja Vladimirović
Nije nikakvo
iznenađenje što su vlasti Srbije Željku Mitroviću, kao nacionalnom dobru, udelile za dalju prodaju
tri-četiri nacionalne televizije, nekoliko regionalnih i lokalnih,
i desetak radio-stanica. Ako je već bio od koristi
Miri Marković
i Vladimiru Bebi Popoviću, prirodno je što je osvojio i sve one koji
su došli posle njih. Željko
je jedini vlasnik najveće medijske korporaciji u Srbiji Pink
International Company DOO (PIC). Ružičasta televizija
je lansirala i 11 satelitskih kanala.
Neinteresantni monopol
Na dan 31. decembra 2010. ružičastom jatu su pripadale
sledeće kompanije: Pink BH DOO, Sarajevo, matični broj 420122480002, gde
Željko ima 51 odsto vlasništva, a njegov PIC ostalih 49 odsto; Pink M
Company, Podgorica, matični broj 02369249, gde je PIC jedini vlasnik; City
Records, Beograd, matični broj 17167308, čiji je jedini vlasnik Željko
Mitrović; Air Pink DOO, Beograd, matični broj 17195298, gde Željko ima
95 odsto vlasništva; Pink Digital System DOO, Beograd, matični broj
17586327, jedini vlasnik Željko; Media sistem DOO, Beograd, m.b.
06706215, jedini vlasnik isto Željko; Mgum Technology DOO, Šimanovci,
m.b. 20059591, gde Željko ima 80,5 odsto vlasništva; FTV SEE DOO,
Beograd, m.b. 20475722, jedini vlasnik PIC; Pink Shopping DOO, Beograd,
m.b. 20488719, gde PIC ima 51 odsto vlasništva; Industrija vode Aqua com
DOO, Beograd, m.b. 20315920, gde Željko ima "samo" 50 odsto
vlasništva, ali generalni direktor PIC-a Svetislav Milićević drži još 10 odsto;
Pink S, Ljubljana, m.b. 3531627000, jedini vlasnik PIC; Media prime
time DOO, Beograd, m.b. 20428341, Željko jedini vlasnik; i Pink films
international studios DOO, Šimanovci, m.b. 20649682 u kome PIC ima 100
odsto vlasništva.
Po konsolidovanom finansijskom izveštaju poslovanja PIC-a
u 2009. godini, završenom 30. aprila 2010, a dostavljenom Tabloidovoj
redakciji, PIC je ostvarivao između 40 i 45 odsto od ukupnih prihoda marketinga
u Srbiji. Konsolidovani finansijski izveštaj za 2010. godinu, sastavljen 29.
aprila 2011, pokazuje da PIC realizuje više od 40 odsto ukupnog prihoda
marketinškog tržišta u Republici Srbiji. Zadivljujuća liderska pozicija, na
granici monopolističkog položaja, koja nikog u Srbiji - ne interesuje.
Sve u pravo vreme
Željko Mitrović je rođen 31. maja 1967. godine. Iz braka
sa Hani Mitrović ima dvoje dece, a i sa drugom suprugom Milicom
Mitrović, sadašnjom muzičkom urednicom kompanije Pink, takođe ima
dvoje dece. Karijeru je počeo kao basista grupe Oktobar 1864. Željko
Mitrović nije samo gospodar srpskog neba, već i ojađenih srpskih duša. Dok je
on ovde primer uspešnosti, Srbija nema čemu da se nada. On nikada nije dozvolio
da ga višak pameti sprečava u uspehu u životu. Bio bi čak i tada dostojan
divljenja da je Pink televizija njegovo delo, a ne državni projekat
sistem(at)skog zaglupljivanja Srba, da bi s njima mogao da radi bukvalno šta
god ko hoće.
Ne treba precenjivati Željka Mitrovića. On gotovo i ne
zna u čemu je učestvovao i kakav je prelom u srpskom mozgu izazvao. Niko sa
iole pameti od sramote ne bi ni mogao da odigra takvu ulogu. Nikad nije ni bio
deo sveta koji je mislio svojom glavom. Iz svoje ružičaste stvarnosti gotovo i
nije izlazio. A nije ni smeo! Svi njegovi drugovi i poslovni partneri dobili su
metak, trunu po zatvorima ili su u bekstvu sa crvenim poternicama Interpola. On
je ostao u Beogradu kao čuvar njihove zaostavštine, nalazili se oni na ovom ili
su već na onom svetu.
U vreme višemesečnih demonstracija 1997, pošto su Slobodan
Milošević i Mira Marković pokrali izgubljene lokalne izbore, Željko
Mitrović je zgrabio kalašnjikov, otišao na kontramiting i zakleo se Miri
da će da puca na neprijatelje, inače uglavnom gledaoce Pinka, čije su
zvezde tada bili Kleopatra, Vidovita Zorka, Boris Bizetić,
Ruška Jakić... Željko je tako postao Veliki Željko. Posle je zapalio
studio, koji nije bio njegov, i preko Dunav osiguranja (pouzdana julovska veza Nebojša
Maljković) dobio odštetu da izgradi velelepnu zgradu Pink televizije
na Dedinju. Kad mu je zatrebalo još para, istim kanalom dobio je obilnu
nadoknadu štete, jer mu je televizija tobože stradala tokom NATO bombardovanja
zgrade CK, iako je, kao nacionalno dobro, na vreme bila evakuisana u zgradu Genexa.
Zemunski Holivud
JUL je stvarno bio cool za Željka Mitrovića, i za
njegovog dugogodišnjeg poslovnog partnera Aleksandra Lupšića. U bivšoj
Jugoslaviji, taj Lupšić je radio kao predstavnik vojne špijunske organizacija Ina-turs
u Beču. Prodavao je naftu i oružje. Čovek takvog pedigrea bio je idealan za
širenje slobode medija u despotskoj Srbiji, da napravi novine koje će ličiti na
opozicione. Aleksandar Lupšić je sa Manjom Vukotićem pokrenuo Blic,
da bi se osudile demonstracije protiv Slobodana Miloševića. To je Lupšića
preporučilo još više za poverljivog čoveka Vlajka Stojiljkovića i Radeta
Markovića. Nije ispunio zadatak da Vlajkova simpatija Jadranka Jovanović
zapeva u bečkoj operi i probije sankcije, ali verovatno jeste neke druge. Nije
on bio loš ni sa korumpiranim opozicionarima.
Vladimir Beba Popović organizovao je sastanak Željka
Mitrovića, Milana Beka i Milorada Vučelića, na kome je odlučeno da
Lupšić isplati Mariji Milošević pet miliona maraka za TV Košavu,
a da će mu se to kasnije nadoknaditi. Kad je načuo za to, Zoran Đinđić
je pobesneo, pa je Lupšić stupio na stranu Koštunice i dve godine vodio
kampanje protiv Đinđića kao mafijaša i švercera cigareta, koji sa Čumetom
asfaltira puteve po Srbiji. Nije iznenađenje što je, kao nagrada Lupšiću,
nacionalna frekvencija dodeljena porno televiziji Košava. Željko
Mitrović, koji je ranije Mariji Milošević napravio televiziju, bio je dužan da
pomogne i Lupšiću, koji se u međuvremenu u Srbiji afirmisao kao uspešni
producent porno filmova za zapadno tržište.
Kada je Željko Mitrović krenuo da osvoji Holivud, zadužio
se nekoliko desetina miliona evra i počeo da gradi džinovske studije u
Šimanovcima. Kada nije više mogao da plaća rate kredita, počeo je u tim
hangarima da proizvodi žvake, čekajući povoljan trenutak da proda svoje udele u
televizijama Košava i Avala, koje je, sa Lupšićem i Dankom
Đunićem dobio na RRA lutriji. Ugledni Njujork tajms objavio je tada
da je njegov ključni poslovni partner Greg Stivens umro u Holivudu od
"loše srpske droge". Zemunci su se brinuli o raspoloženju Grega
Stivensa, koji je i njima obećavao da će da ih vodi u Holivud, pošto su postali
preveliki za Srbiju.
Laka odbrana
U velelepnoj zgradi televizije Pink najčešće je
boravio Vlada Budala. Kad su dolazili Čume, Dušan Spasojević, Bagzi i
Kum Luković, bili su to holivudski spektakli, pa su se Željko i Milica
nudili da ih, kao drage goste, lično poslužuju. Svi oni optuženi su za atentat
na premijera Đinđića. Stotine miliona evra ovog klana nikad nisu pronađene,
pošto ih niko nije ni tražio - u televiziji Pink.
Petog oktobra 2000. godine, Pink televizija nije
radila. Šestog oktobra ujutro, u studiju ove televizije pojavio se Mlađan
Dinkić u ugodnom razgovoru sa Željkom Mitrovićem. Bio je to znak da su ovom
JUL-ovcu gresi oprošteni. Televizija Pink na jaslama novih vlasti živi
još bolje nego u milosti Mirjane Marković.
Posle Miloševića, Mitrović se stavlja na raspolaganje Goranu
Vesiću, Čedi Jovanoviću, a Ljubiša Buha Čume organizuje
konkurse za izbor gologuzih devojčuraka. Kada nije bio zadovoljan programom,
Čume je sa naoružanim telohraniteljima ulazio u Pink. Veći deo novca koji je
zaradio naplaćivanjem u kešu od gostovanja u njegovim emisijama, Mitrović je
ustupao glavarima. Kada je Vojislav Koštunica izabran za premijera,
Mitrović podilazi (preko svoje žene) šefu kancelarije za informisanje Vlade
Srbije, Srđanu Đuriću, pa mu se tako oprašta šurovanje sa demokratama.
Posle Petog oktobra profesor Čedomir Čupić
predlagao je da se zgrada Pinka sruši, kao bespravno podignut objekat.
Posle atentata na premijera Đinđića, Nebojša Čović je tražio da se u Sablji
uhapsi Željko Mitrović, jer mu je bilo sumnjivo šta je petljao sa mafijom. Željko
se lako odbranio od ova dva usamljena napada.
Otkuda, kako?
Vlasnik televizije Pink nekada je u jednom dnevnom
listu tvrdio: "Težak sam milijardu dolara". Danas u drugom dnevnom listu najavljuje da će
preko dodatnih investicija PIC uskoro da vredi najmanje dve milijarde evra!
Iz odluke broj 000075846732 nepoznatog datuma, koju je
potpisao lično Željko Mitrović, proizilazi da je on samom sebi odredio isplatu
neto dobiti iz 2009. godine u visini od 728.090.000 dinara, odnosno oko 7,5
miliona evra. Kvaka u ovome je jedino to što je konsolidovani finansijski
izveštaj utvrdio da je neto dobit PIC-a u 2009. bila za preko tri miliona evra
niža od sume koju je Mitrović pokupio.
Kada nema koga drugog Željko, očigledno, potkrada i
sopstvenu kompaniju!
Potpuno otvoreno ostaje i pitanje da li je Željko za ove
i slične uplate ikada u Srbiji platio porez na dobit, ili je raznim
marifetlucima taj novac samome sebi isplatio preko nekog od poreskih rajeva.
Istovremeno kada je Željko samome sebi delio dobit, po
dugoročnim obavezama PIC je dugovao dve milijarde i 665.920.000 dinara. Godinu dana kasnije, odnosno na dan 31.
decembra 2010, dugoročna dugovanja Željkove imperije narasla su na 3,57
milijardi dinara, dok su obaveze iz tekućeg poslovanja sa 3,04 milijarde dinara
u 2009. skočile na 5,14 milijardi dinara u 2010. godini.
Teško bi, zato, bilo objasniti na kakve milijarde to
Željko Mitrović misli kada priča o svojoj vrednosti, osim ako se to ne odnosi
na novac koji je izvukao iz svojih kompanija i mimo državnih institucija mirno
prebacio na daleka ostrva.
Željko
sam sebi dodeli dobit od
7,5 miliona evra. Ne bi to bilo neobično da
finansijski izveštaj istovremeno ne kaže kako je profit cele kompanije - tri miliona evra manji
od te sume.