Sukob interesa u Zrenjaninu,
kao žabokrečina u Begeju
Žutica se leči na Đurđevdan
Zrenjanin, danas obeščašćeni i poniženi grad, neprikosnoveni lider
Vojvodine do pre samo dvadeset godina, na kalendarsko buđenje proleća boluje od
opasne i (ne)izlečive epidemije političke žutice.
Vladajuća koalicija, okupljena oko inače časnog političkog imena DS-a, zbira
dvodecenijskog razočaranja građana Zrenjanina, čuva neodbranjivo. Čuva vlast od
sopstvenih sugrađana na način kojeg bi se postideo i pokojni Slobodan Milošević
Zoltan Horvat
Prvi čuvar ovdašnje "demokratske
ćorave kutije" je Predrag Grgić, predsednik Republičke izborne komisije,
predsednik Upravnog odbora "Srbijagasa" i prvi čovek zrenjaninskog
DS-a. Dotični gospodin kaže da ni slučajno (može biti i namerno!) nije u sukobu
interesa, i njegovi partijski drugovi mu oduševljeno veruju na reč. Javni
pravobranilac grada Zrenjanina Vladimir Stoiljkovski, inače kumče
gradonačelnika i mlađi brat poznatijeg i prodornijeg Aleksandra, člana
"visokog" beogradskog pravosuđa, predsednik je Gradske izborne
komisije. Ni to nije sukob interesa, razdragano kliču partijski mu drugovi.
Gradonačelnik Mileta dr Mihajlov, sa vrha liste kandidata DS-a se tim povodom
ne oglašava, ali napominje da partokratija mora biti iskorenjena... Jednog
lepog dana. Tim ozbiljnim poslom bi se u dalekoj budućnosti, navode optimisti,
morali baviti neki drugi, ako u međuvremenu uspeju da otmu vlast od ovih.
Kroz koju kapiju pobeže Mileta?
Gradonačelnik se u svojim obraćanjima
javnosti ponosi podatkom da zapošljavanje beleži veliki rast u Zrenjaninu,
navodeći prvenstveno angažman u firmama prljave tehnologije Pompea i Drexlmayer, uz svakodnevno
desetočasovno ispunjavanje norme za minimalac.
Ono što, naravno, ne saopštava
javnosti, to je podatak da je od aprila 2008. godine i početka svog gradonačelnikovanja, u gradskoj upravi,
javnim preduzećima i ustanovama zaposlio novu armiju birokratije, njih 321! Za
preopterećenje gradske kase i nejaku privredu, težak udarac... Za dr Mihajlova
i njegovu partijsku sabraću to su samo novi čuvari njihovih fotelja i sveži
punjači demokratskih izbornih kutija.
Ovdašnja javnost je pre nekoliko
dana očekivala da vidi i gradonačelnika, najpoznatijeg ovdašnjeg traktoristu
među vlasnicima tridesetak traktora "parkiranih" ispred Gradske kuće,
u znak protesta poljoprivrednih proizvođača protiv plaćanja subvencija koje
odgovaraju isključivo poljoprivrednim tajkunima. Ali, shodno svom demokratskom
temperamentu, dr Mihajlov je bio opravdano odsutan pronašavši izlaz iz ove
situacije kroz dvorište Gradske kuće! Nije odgovorio ni na pitanje da li su
subvencije već legle na njegov i na račune ovdašnjih privilegovanih
funkcionera, revnosnih obrađivača na stotine hektara plodne zemlje.
Prećutkuje i podatak da je
njegov prethodnik i ljuti protivnik na predstojećim izborima Goran
Knežević predsednikovao budžetom grada
bez kreditnih zaduživanja. Prve godine predsednikovanja dr Mihajlova, 2008.
godine, na budžet od 3,8 milijardi dinara kreditno zaduživanje bilo je 80
miliona dinara, 2009. godine na budžet od 3,3 milijarde krediti su premašili
100 miliona dinara, 2010. godine na budžet od 2,9 milijardi skočio je kredit na
256 miliona, a prošle godine na budžet (sve tanji) od 1,4 milijarde samo u
prvih šest meseci kredit je premašio 350 miliona dinara. Na konstantno
smanjivanje budžetskog priliva koje gradonačelnik pravda ekonomskom krizom,
zrenjaninska vlast je odgovorila klasičnim hajdučijom na gradsku kasu.
Uterivanjem demokratije u
sugrađane najradije se bave lokalni mediji. List Zrenjanin je prošle godine inkasirao blizu 100.000 evra iz gradske
kase, svojevrsne "demokratske radodajke". Revnosne platiše
"objektivnog, nepristrasnog i demokratskog informisanja", a naročito
ljubitelji čitulja na petnaestak stranica
su i javna preduzeća, ustanove i svi preostali u funkciji obavezujućeg
plaćanja.
Prošle i ove godine sve vrvi od
aneksa i aneksa aneksa ugovora između
funkcionera vlasti i funkcionera lista, radija i preostalih podobnih medija u
kojima je mesečna apanaža od 150.000 dinara narasla na 300.000, pa na 450.000,
a poslednje informacije kažu da je milionče mesečno po mediju iz gradske kase
svih građana Zrenjanina početna cena opstanka na vlasti. Glavni urednici
odbrane "žutice" su istovremeno uživaoci sijaset funkcija... Direktora,
članova više primamljivih upravnih odbora via NS, RRA i bogtepitaj čega sve još.
Ni ovo, naravno, za odgovorne
nosioce lokalne vlasti nije sukob interesa, jer se na svaki pomen nakaradne
uređivačke politike preti otkazom. Otuda ne čude retko zanimljivi napisi u
lokalnom listu u kojima jedan od urednika, pod tuđim inicijalima, piše sebi
hvalospeve i biranim rečima govori o sopstvenoj kandidaturi za jednu od
prestižnih funkcija u ovdašnjoj sportskoj organizaciji.
Šta reći za izvikane lokalne
kancelarije agencija za zapošljavanje, protiv mobinga i svih drugih uvezenih EU
tvorevina? Prvo je u raskošnom predstavljanju rečeno da će se strogo voditi
računa o angažovanju nestranačkih ličnosti, zatim je davno poznata retorika trla baba lan prešla na ogromne napore u
savladavanju evropskog gradiva, a na mesec dana pred izbore saznajemo da u tim
najobičnijim agendama vlasti sede ljudi "overeni" stranačkim
legitimacijama.
U naselju Bagljaš iskopana je
poveća rupetina za koju čelnici grada kažu da označava početak radova izgradnje pravoslavne crkve. Dodaju i da su
sredstva obezbeđena, ali rupetina (20 metara dugačka, 15 široka) zjapi prazna
već godinu dana. Lopatanja se poslednjih meseci ne stide Pajtić, Mihajlov i
njihova partijska sabraća, pa se tako pompezno otvaraju gradilišta u Aradcu,
Mihajlovu (početak izgradnje
fiskulturnih sala) i drugim naseljenim mestima. U daleko manjim rupama
vide se samo tragovi otvrdlog betona, a na pitanje kada će radovi istinski
krenuti, odgovor glasi: samo što se nije, odnosno da nema razloga za
zabrinutost jer o svim potrebama napaćenih građana Zrenjanina neumoljivo brine
lokalni demokratski vrh.
U gradsku skupštinu će pre stići
Godo nego kvorum. Naime, nekoliko poslednjih skupštinskih zasedanja je prekinuto
jer su odbornici slatke im i mile
neodgovorne demokratije odlučili da javnost ne sme da sazna detalje o
brojnim mahinacijama i korupciji. Posebno je zanimljiv međusobni odnos lokalnih
funkcionera DS-a i LSV-a. Javno se oglašavaju i navode da je koaliciono
rukovođenje Zrenjaninom maltene savršeno, a javna je tajna da međusobno očima
ne mogu da se vide. Na jutarnjim kolegijumima, posebno kada su u pitanju VIP
teme poput kolektivnih učlanjavanja u DS s koca i konopca, ligaških funkcionera
nema. Ne poziva ih gradonačelnik, jer em mogu da budu nezgodni svedoci, em je
rejting LSV-a iznad do juče neprikosnovenog DS-a. Još dirljiviji je odnos
gradonačelnika i njegovog pomoćnika Gorana Kaurića. Do juče nepokolebljivi
predsednik lokalnog G-17 plus i protivnik načina predsednikovanja, dogurao je
do nasmejanog, radosnog i pouzdanog pomoćnika svog šefa, što revnosne
demokratske kamere pomno beleže.
Za Upravni odbor Fonda za razvoj
Republike Srbije (članovima Mirku Cvetkoviću, Rasimu Ljajiću, Milutinu
Mrkonjiću, Dušanu Petroviću i Sulejmanu Ugljaninu predsedava Nebojša Ćirić),
zrenjaninske firme su poslednja rupa na svirali. Za ovdašnju
"Jugoremediju", čiji su radnici na neplaćenim odsustvima sa
neizvesnim rokom trajanja i uz najavljeni stečaj i bankrot, pojedini visoki
funkcioneri iz Beograda drsko kažu da ih, najblaže rečeno, zab... za propalu
zrenjaninsku privredu. Ni Meho Omerović, čovek Rasima Ljajića u Upravnom odboru
"Jugoremedije", mesecima se ne javlja, pa su obezglavljeni radnici,
redom članovi stranke Ravnopravnost, istupili iz Ljajićeve stranke. Time je
pojačana lančana reakcija armije zrenjaninskih (ne)radnika nakon retko bahatih
komentara iz Beograda, što je jedan od ozbiljnijih pokazatelja da je epidemiji
"žutice" u Zrenjaninu odzvonilo.
Slučaj zrenjaninskog pravosuđa u "slučaju Todorov"
Zrenjaninska palata (ne)pravde, sudstvo
plus dobro razrađene advokatske kancelarije bivših visokih sudskih činovnika,
predstavljaju uigran i za vlast podoban "pobednički tim" nad
nesrećnim, nemoćnim i upropašćenim klijentima.
Dušan Todorov, zrenjaninski privatnik bez firme, sa suprugom, trojicom sinova i
dvema snajkama, ostao je na pravdi boga i bez objekta u Lukićevu (bivša
prodavnica broj 51), kojeg je za 800.000 dinara legalno i legitimno kupio 19.
jula 2007. godine od nekadašnje firme Trgovinsko "Banat". Ugovor o
prodaji ruiniranog objekta van funkcije sa 260 neto i 380 bruto kvadrata
poslovnog prostora, uz dodatni aneks kojim se zvanično potvrđuje prodaja,
sačinjen je 26. juna 2007. godine u za lokalnu vlast omiljenoj advokatskoj
kancelariji Đorđa Matića, ortaka Predraga Grgića, uz potpis jednog od njegovih
advokata, Zorana Trninića.
Na osnovu validne dokumentacije
i zapisnika objekat u vlasništvu Trgovinskog "Banat" je nakon
kupoprodajnog ugovora i uplaćenog iznosa od 800.000 dinara i uz saglasnost
Republičke agencije za privatizaciju (br. 1315/62), prešao u vlasništvo Dušana
Todorova, što je potvrdio svojim rešenjem i Republički geodetski zavod u kojem
se decidirano navodi da poslovni prostor podrazumeva jednu zgradu. Šta je
Todorov kupio za ondašnjih 12.000 evra, saznao je nakon prve u nizu žalbi na
kupoporodajni ugovor od strane mesne Zemljoradničke zadruge "Veljko Lukić
Kurjak" u Lukićevu. - Nakon korektne procene objekta od strane ovlašćene
agencije "SM Agroekonomik", otpočele su prave muke. Diskretno mi je
saopšteno da sam kupio mačku u džaku, odnosno da sam kupio imaginarnu
kategoriju poslovnog prostora gde se ne zna šta on suštinski predstavlja.
Naknadno sam saznao da kopija plana poslovnog prostora od jedne zgrade
praktično ne postoji, već se radi o dve posebne poslovne celine na dva placa.
Nakon usvajanja prve žalbe na kupoprodajni ugovor, ironično mi je saopšteno da
suštinski nisam kupio ništa, jer objekat, protivno osnovnom čulu ljudskog bića,
vida, jednostavno ne postoji. - U delu
objekta koji izlazi na Ulicu Branka Radičevića koji sam kupio, zatekao sam
porodicu Pavlović i tražio od njih da se kao uknjiženi vlasnik korektno
dogovorim oko zakupnine za prodavnicu prehrambene robe koju su u međuvremenu
otvorili. Međutim, Pavlovići su moju super korektnu ponudu odbili, a za
opstanak na tuđem posedu angažovali su zrenjaninsku advokatsku kancelariju
Radmile Maje Bukvić, u javnosti poznatije kao bivše predsednice Opštinskog suda
u Zrenjaninu.
Od tog trenutka Todorovu se
uporno i vešto, prevejano čak, pokazuje i dokazuje da ono što vidiš sopstvenim
očima jednostavno ne možeš kupiti!
Novembra 2007. godine, Snežana
Pavlović je Trgovinskom "Banat" podnela molbu za izdavanje u zakup
dela poslovnog prostora koji sam navodno kupio, u kojoj navodi da prilikom
sklapanja ugovora o zakupu lokala nije znala da je taj poslovni prostor
pripadao Trgovinskom "Banat". Iz Trgovinskog je Pavlovićima usledio
ekspresan odgovor da je poslovna zgrada prodata Dušanu Todorovu i da se oni
više ništa ne pitaju.
Zamešateljstvo se nastavilo u
Opštinskom pravobranilaštvu, koje je na predlog advokatske kancelarije
"Bukvić" podnela prijavu protiv Todorova zbog kupovine čak 600
kvadratnih metara poslovnog prostora.
Ni Pravobraništvo nije imuno na
nepotizam i ušniranosti sudskih nameštaljki, pa je nadležni sudija Ateljević
pokrenuo postupak za proveru i poništenje ugovora. Intervenisao je i
zrenjaninski SUP tretirajući me kao najobičnijeg kriminalca. Pozvan sam 29.
maja 2008. godine i na saslušanje kod istražnog sudije Dušice Vujin povodom
istrage o sumnjivoj kupovini i utvrđivanju činjeničnog stanja. - Istražni
sudija mi je posle nekoliko minuta saopštila da jednostavno ne zna zašto sam
pozvan, nakon čega je izdala naredbu za veštačenje. Juna iste godine
Pravobranilaštvo u Zrenjaninu, bez prethodnog veštačenja i utvrđivanja
činjeničnog stanja, podnosi tužbu i protiv direktora Trgovinskog
"Banat", uz zahtev za poništaj aneksa ugovora. Mesec dana kasnije, na
zahtev Odeljenja Republičkog pravobranilaštva u Zrenjaninu, inženjer Gabor Mora
iz novosadskog Centra za veštačenje utvrđuje da je predmet kupoprodajnog
ugovora jedan objekat na obe parcele bruto površine 380 kvadrata sa 240
kvadrata neto korisne površine, uz napomenu da je zemljište oko objekta društveno
vlasništvo.
Po rečima Todorova, tada na
scenu stupa Republička agencija za privatizaciju, koja na osnovu lažne prijave
zrenjaninskog Pravobranilaštva, a bez ikakvog obrazloženja, donosi rešenje o
raskidu aneksa kupoprodajnog ugovora. Tek krajem prošle godine u moje ruke
dospeva ovo rešenje Agencije, a u međuvremenu sudija gospođa Ateljević iz
Osnovnog suda (nepotizam Ateljevića kao sudbina zrenjaninskog uterivanja
pravde) donosi rešenje o obustavi iseljenja Pavlovićevih. - Vrhunac
bezobrazluka je tužba koju 26. novembra 2008. godine protiv mene i Trgovinskog
"Banat" podnosi ovdašnja firma "Gvožđar" koja postoji samo
na papiru, tražeći od mene povraćaj lokala na osnovu, verovali ili ne,
samoupravnog sporazuma iz 1973. godine. Sutradan, samo 15 časova kasnije,
sudija Gordana Kocić iz Trgovinskog suda (danas Privrednog) donosi rešenje o
usvajanju tužbe i prekidu postupka protiv porodice Pavlović. Ja sam naravno
podneo prigovor 26. decembra iste godine, a dotični sudija, javnosti dobro
poznata po bahatim sudijskim izvršnim radnjama u pratnji policije prilikom
klasičnog političkog otimanja dobrostojećih firmi od radnika (slučaj
"Naftagas Montaže"), tek 17 meseci kasnije zakazuje suđenje na osnovu
mog prigovora.
Na kraju, Todorov navodi da je
28. januara prošle godine doneto apsurdno i sramno sudsko rešenje o oduzimanju
pola zgrade i njegovom dodeljivanju "Gvožđaru", uz obrazloženje da
ova propala firma, koja je inače iznedrila brdo još gorih
"demokratskih" funkcionera, ima pravo na održivost dela objekta.
Todorov pita, ne zna samo koga,
šta da radi u "skladnom obruču" zrenjaninskog, NS i BG sudstva,
teledirigovanih advokata i moćne dnevne politike? - Neću da odustanem u
isterivanju pravde. Koga da tužim što sam opljačkan za uplaćenih 800.000 dinara
i dodatnih 29.000 evra koje sam uložio u pekaru i pržionicu kafe po svim
standardima novog zakona? Žalio sam se i Apelacionom sudu odakle mi je sa
potpisom sudije Radmile Minić stiglo rešenje o dodeljivanju dela zgrade
"Gvožđaru". Ova firma naravno nikada nije plaćala porez na zgradu
koju potražuje, i svi prikazani ugovori su najobičniji falsifikat. Zabibereno
mi je i u neformalnim razgovorima sa advokatima Pavlovića, kada mi je doslovce
rečeno: okani se Pavlovića, inače ćemo te uništiti.
Da stvar po Todorova bude još
gora, advokat Jovanov, pravni zastupnik "Gvožđara", inače stari
znanac i bivši kolega Gordane Kocić iz zrenjaninske palate (ne)pravde,
potražuje od njega 200.000 dinara odštete, plus 40.000 dinara na ime sudskih
taksi! Dodajmo ovome da "demokratski" advokati u Zrenjaninu danas
rade punom parom, pa su poslednjih meseci na sceni klasične otimačine za siću kuća i stanova, a na osnovu,
najblaže rečeno, montiranih procesa protiv siromašnih klijenata.