Do koske
Šume slobodne
a hajduci u blindiranim džipovima
Ta, manite ih
M. Brkić
Pripadnici Žandarmerije i beogradske
interventne jedinice izveli su 15. maja vežbu posvećenu zaštiti
važnih ličnosti u koloni vozila pod pratnjom! Uspešno je
izvedena vežba, saopšeno je javnosti uoči drugog kruga za predsedničke izbore,
a građani su mogli da posmatraju demonstraciju sile pripadnika Žandarmerije i
Interventne jedinice Policijske uprave Beograda, pod nazivom - Vežba
Oslobađanja Talaca !
Dolaskom DOS-a na
vlast promovisana je potreba zaštite javnih ličnosti! Mlađarija iz
Demokratske stranke, postavljena na značajne dužnosti, iz studentskih klupa
preselila se u zgrade Vlade Srbije, Narodne, pokrajinske i gradske skupštine, u
ministarstva, visoka nadleštva, u vladine, i pro-vladine agencije...
I tako su ovi
skotovi, sledbenici Zorana Đinđića, počeli svoju hajdučiju. Umesto da ih štiti
šuma, oni su dobili službene automobile, službene vozače i telesnu gardu,
policajce iz Brigade policije sa Banovog brda, iz Uprave za obezbeđenje imovine
i lica, a najvažnije, već godinama ih čuvaju i pripadnici Protivterorističke
jedinice i posebni odredi Žandarmerije!
Poslednji hajduk u
Srbiji osuđen je u Čačku, na procesu 1936. godine, moj prezimenjak Milan Brkić,
koji je i obešen iste godine.
Surova pljačka
Srbije izvršena je pod policijskom zaštitom oni koji su nemilice pelješili
imovinu javnih preduzeća, fabrika, ciglana, cementara, fondova, banaka...
Pljačkašima niko nije mogao prići, jer su danonoćno čuvani od jakih policijskih
snaga. Na svakom mestu, u kafani, na ulici, u bolnici, u školi, u banci, odmah
pored njih su njihovi verni čuvari. Štićene ličnosti mogu danas da rade šta
hoće, zaštićeni svedoci idu u pljačke zaštićeni rotacionim svetlima vozila
pod pratnjom.
Uoči pada Miloševića
sa vlasti, na autobuskoj stanici kod Sajma, video sam tadašnjeg ministra
unutrašnjih poslova Vlajka Stojiljkovića u kolima koja su se zaustavila
iza autobusa. Prozor je bio otvoren, a ministar je, na prvom sedištu, čitao Politiku.
Iza vozila u kojem se nalazio, nije bilo pratnje. Kada me je ugledao, ministar
me je, sasvim iskreno i bez zluradosti, upitao: "...Kako ti uspeva da
živiš ovoliko dugo ?".
Danas ministra
policije voze ulicama Beograda vratolomnom brzinom, u blindiranim kolima, a
pravo je čudo što veći broj građana nije i pogažen od nasilnika koji obezbeđuju
ministra policije. Koga se to plaši gospodin Dačić?
Savetnici i
službenici bivšeg predsednika Srbije voženi su u blindiranim kolima pod
pratnjom i sa rotacionim svetlima. Prate i razne dame, konkubine hajduka iz
važnih kancelarija, kad idu kod pedikira! Tako se srpska policija i doslovno
pretvorila u poslovnu pratnju!
Zašto ispisujem ove
redove?
Danas Srbijom vlada
nova klasa ljudi, klasa koju možemo zvati gospoda pod pratnjom, osim što nas
surovo pljačka, mi svojim parama plaćamo i policijske službenike da ih čuvaju
dok pljačkaju.
Svaki građanin bi
morao da se zapita: kako da zagorčamo život ovim skotovima?
Još od malih nogu
decu treba učiti da smo porobljen narod. Svakom detetu treba usaditi mržnju
prema ljudima pod pratnjom. Uvek te ljude kada ''defiluju'' gradom, treba
gađati jogurtom (šteta za jogurt, jer mnoga deca nemaju priliku ni da ga
popiju), kuvanim jajima, bombonama i sitnim kamenjem. Kada bi se na putu do
svojih udobnih kancelarija susreli sa pretećim prstima građana, ili sa njihovim
srednjim prstom koji bi im pokazivali na
svakom delu puta, pominjući im i oca i majku, pripadnici nove klase suočili bi
se sa stvarnošću. Tek tada bi mogli da govorimo o povratku dostojanstva.
Naravno, ima
jednostavnijih rešenja. Narodna skupština Srbije mogla bi da donese zakon po
kojem bi obezbeđivanje javnih ličnosti odobravao Odbor za bezbednost. Osim
predsednika Srbije, predsednika Vlade Srbije i ministara odbrane i unutrašnjih
poslova, svi drugi funkcioneri bi dobiju zaštitu pod pratnjom, samo ako Odbor
za bezbednost oceni da postoje objektivni razlozi za zaštitu neke ličnosti, na
primer, ministra pravde...
Budući da je
nemoguće da se nova klasa liši tog zadovoljstva, niti da će Narodna skupština
Srbije doneti takav propis, hajduke iz blindiranih kola i one koje čuva
policija dok nas sa javnih funkcija pelješe, građani treba da napadaju
svakodnevno...
Vreme je da dođemo
k sebi. Niko nas neće drugi osloboditi
od ovih lopova, osim nas samih! Ako nekoliko hiljada onih koji su nas pelješili
poslednjih dvadeset godina ne strpamo u zatvor, postaćemo njihovi robovi,
sluge, seizi. Od predugog sedenja u foteljama zaboraviće i da hodaju. A, onda
ćemo morati da ih, u opštoj pobuni, radi golog preživljavanja, potamanimo...