Zakonopravila
Sezona
feudalne podele resora u srpskoj bezbednosnoj zajednici, u senci opšte špijunaže
Deoba
službenih soba
Uprkos
mračnim devedesetim godinama i vladavini Slobodana Miloševića, policija je bila
koliko-toliko jedinstvena celina u kojoj je bila i tajna policija, a kojom se
komandovalo iz jednog centra. Kada je "došla" demokratija, počelo je
njeno rasparčavanje koje još nije završeno jer se najavljuje ponovo nekakva
podela policije na dva dela. Jedan deo bi pripao Aoleksandru Vučiću i to mesto
načelnik UKP-a a ostatak, uključujući i pozicija direktora policije, Ivici Dačiću,
kao da je u pitanju plen, konstatuje Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši
pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant
OEBS-a
Josip
Bogić
Demokratija
je u Srbiji unela novine i u rad policije. Posle petog oktobra od strane
kriznih štabova i kadrovskih komisija deljena su ministarstva kao nagrada za
pregoran rad. Da bi se uspostavila kolika tolika međusobna kontrola u to vreme
nisu postojala „jednopartijska" ministarstva već je prema „snazi" u
parlamentu pravljena formula ko će koje ključno mesto dobiti.
Novinu
u tome donela je prva vlada Vojislava Koštunice koja je napravila formulu o
jednopartijskim ministarstvima, pa je tako partija koja je dobila MUP
postavljala isključivo partijske kadrove ili kadrove po njihovoj proceni bliske
toj partiji. Istoj partiji je pripalo ministarstvo pravde i BIA pa je ona po
istom principu dovodila svoje kadrove u to ministarstvo i BIA-u. Dok je bio
takav odnos snaga sve je funkcionisalo „kako treba". Zbog takve podele počele
su da se urušavaju institucije sistema koje su upravo brana od samovolje
pojedinaca ili grupa. Da ovakav sistem nije dobar pokazala je sledeća vlada po
kojoj je MUP pripao jednoj političkoj stranci, a BIA, Ministarstvo pravde i
odbrane drugoj. Da bi uspostavili kontrolu nad MUP-om napravljen je savet za
nacionalnu bezbednost koji je preko šefa kabineta direktno upravljao direktorom
policije. Ministar policije je donekle imao kontrolu nad SBPOK-om i potpunu
kontrolu samo nad svojim kabinetom. Sada je na pomolu nova podela MUP-a po
Upravama. Na ovakav način se ne osamostaljuju institucije sistema već se podređuju
interesima stranaka na vlasti. To neće sigurno doneti nikako dobrobit policiji
i njenom zakonitom radu već će još više produbiti politički jaz unutar same
policije.
Prisluškivanje
kao povod za kontrolu
Afera
prisluškivanja čini se da je samo povod uspostavljanja kontrole nad MUP-om jer
osim BIA i VBA koje su pod kontrolom nedostaje kontrola nad SBPOK-om koji ima
opremu za prisluškivanje. Gotovo identična situacija sa prisluškivanjem se
desila krajem 2005 godine kada je bivši ministar u UBPOK „ubacio" svog čoveka
iz BIA-e, a nedugo zatim je usledilo navodno traženje listinga za ministra
policije i neke članove Vlade. Na kraju je otkriveno da je taj ministrov čovek
tražio listing. To naravno nikada nije obelodanjeno, ali je UBPOK ukinut.
Čini
mi se da je i sada primenjen sličan recept od strane iste kuhinje. Potrebno je
razjasniti šta je prisluškivanje a šta uzimanje listinga. Primena
specijalnih istražnih mera u koje spada i nadzor elektronskih komunikacija ili
ti popularno prisluškivanje je jedna stvar, a drugo je uzimanja listinga
ostvarenih komunikacija tj. dolaznih i odlaznih poziva sa određenog telefonskog
broja kod provajdera. Da bi se primenila mera prisluškivanja potrebno je da
policija ima operativna saznanja da se određeno lice bavi kriminalnim radnjama.
Za to je potrebno da se zavede operativna informacija. Nakon toga se otvara
operativna obrada. Za obradu je u principu zadužen operativac ili njegov šef.
Kada postoje opravdani razlozi za nadzor i prisluškivanje telefonskih brojeva
operativac sastavlja „obrazloženi predlog" mera, koji potpisuje on i
njegov šef. Takav dopis prosleđuju načelniku odeljenja pa načelniku Službe ili
Načelniku UKP-a. Nakon toga predlog se dostavlja nadležnom tužiocu a on predlaže
meru istražnom sudiji. Sve to mora da bude protokolisano i zavedeno u
odgovarajuće evidencije. Ako policija radi kako treba svoj posao nemoguće je da
se ne zna ko je predložio takvu meru. To se saznaje za pet minuta.
Kod
uzimanja listinga procedura je jednostavnija ali i tu mora da postoje
evidencije. Na svakom aktu koji se dostavlja nekom državnom organu, instituciji
i dr, mora da postoje inicijali ovlašćenog operativca kao i brojevi telefona.
Nekada dok je postojao UBPOK bilo je propisano da svaki operativac potpisuje
dobrovoljni pristanak da ukoliko dođe do bilo kakave sumnjive situacije može
biti poligrafski testiran kakao bi se utvrdilo da li je umešan u prljave stvari
ili ne. To pravilo je ukinuto. Kada bi sada takvo pravilo postojalo brzo bi se
ustanovila umešanost policije u "prisluškivanje" i listinge.
Beskomromisni
(beskrupulozni) Veljović
Veljovićeva
beskompromisna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije a naročito
nedodirljivih traje već više od šest godina i tu priču je prodavao i prodaje.
Ministar policije Dragan Jočić samo što nije uništio organizovani kriminal i
korupciju sa Miloradom Veljovićem. Nedostajao je samo završni udarac. Veljović
je i tada pričao o nedodirljivima, o beskompromisnoj borbi i dr. Kada je
oformljena nova Vlada na čelu sa premijerom Mirkom Cvetkovićem (Borisom Tadićem)
ponovo je Veljović pričao o beskompromisnoj borbi i nedodirljivima, a evo
sada ponovo te fore prodaje i ovoj vladi. Kao da ga je neko u tome ranije sprečavao.
Najnoviji podaci o primenama mera prisluškivanja govore da se u poslednjih šest
godina, od kako je direktor policije, popeo sa 1627 mera u 2005. godini popeo
na 7581 meru u 2011. godini, a kriminal sve jači i jači. Ove mere po
zakonu treba da služe u suzbijanju kriminala a ne suzbijanju političkih
protivnika partija na vlasti.
Zatvor
umesto smene
Ako
se ustanovi da je neko od policajaca kršio zakon nije dovoljno da se takav
kadar smeni. Smena bi mu došla kao neka vrsta nagrade. Za takve stvari treba da
se krivično odgovara. Kada pojedinci ovako nešto rade protiv najviših državnih
funkcionera šta da onda očekuje Verko Stevanović u Kragujevcu ili obični građani?
Policijski sindikat
Oglasio
se i policijski sindikat(nije navedeno koji od nekoliko), povodom ovih događaja.
Međutim, uloga policijskih sindikata je takođe pod velikim znakom pitanja i čije
interese zastupaju. Ne znam zasigurno koliko u policiji ima sindikata ali
pretpostavljam da svaka stranka na vlasti ima svoj sindikat. Nezvanično
doznajemo da i direktor policije ima svoj sindikat u policiji kojim manipuliše
prema ukazanim potrebama. Povodom afere prisluškivanja oglasio se
policijski sindikat saopštenjem „da političari i BIA treba da se potrude da
suzbiju nelegalna prisluškivanja stranih obaveštajnih struktura koje su
ukorenjene u zemlji i da ne treba policiju prikazivati kao udruženje
kriminalaca i eventualnih zločinaca koji ugro žavaju bezbednost političara
najvišeg ranga".
Kako to Amerikanci rade...
Zaš to bi u Srbiji bilo drugačije nego u SAD? Šta ćemo ako neki
visoki državni
funkcioneri budu radili protiv interesa Srbije?. Što se tiče prisluškivanja trebalo bi uvesti zakonsku
obavezu primene mera prema svim državnim funkcionerima koji vode ovu državu iz
dva razloga. Prvi razlog je njihova lična bezbednost, a drugi razlog je taj pošto
vode državu u ime naroda na toj funkciji ne mogu da se ponašaju kako oni hoće i
da rade šta hoće. Ako rade svoj posao kako treba i u skladu sa zakonom ne treba
da im smeta primena ovakvih mera. Najnoviji primer smene vodećeg čoveka
CIA-e govori kako „nije praćen i prisluškivan" od strane FBI-a najbolje
govori kako u Americi poštuju privatnost vodećih ljudi...
...A
kako BIA
Reforma
BIA-e ne da bude u funkciji zaštite partija na vlasti već naroda i države. Kada
je pao berlinski zid zemlje takozvanog istočnog bloka su najpre rasformirale
tajne službe koje su bile u funkciji zaštite vlasti komunističke partije pa su
tek potom prešle na reforme celokupnog sistema. Kod nas se desilo suprotno. Kod
nas je sve ostalo uništeno samo je bivša tajna policija ostala suštinski
netaknuta. Na političkoj sceni Srbije mi i dalje imamo suštinski isto stanje.
Umesto nekada jedne komunističke partije sada ima mo desetak neveštih
klonova te partije. I zbog toga se tajna policija suštinski i ne
menja. I dalje je ta služba pod direktnom kontrolom partija na vlasti čije
interese po istim principima odranije i sada štiti. Ona i dalje preko svojih
ljudi instaliranih u sve segmente društva upravlja našim sudbinama. Demokratija
stanuje tamo negde dalje.
Miki,
Veliki brat
Miodrag Rakić, bivši sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost,
bivši predsednik Biroa za koordinaciju službi bezbednosti i nekadašnji šef
kabineta Borisa Tadića, kaže
da je na tužilaštvu i Unutrašnjoj kontroli policije da utvrde da li je bilo
osnova za praćenje
komunikacije vicepremijera i predsednika i da li je bilo zloupotreba. Da bi se
bilo kome zadiralo u tajnost komunikacije, mora da postoje razlozi. Na tužilaštvu
i Unutrašnjoj kontroli policije je da utvrde da li je bilo osnova za takvo
postupanje i da li je bilo zloupotreba. Ako je tražen listing, mora da postoji
motiv i pisano obrazloženje za to. Lako se utvrdi da li je neko imao motiv kada
je tražio listing ili mere potpune kontrole komunikacija. Pošto se radi o
ozbiljnim stvarima, istrage ne treba voditi preko novina.
Kad Tadićev čovek kaže da je Vučić izneo konkretne doka ze i da treba sprovesti istragu
onda mu treba verovati. Zna čovek šta je radio! Prisluškivanje je započeto u vreme
vlade DS kada je taj isti Rakić bio alfa i omega bezbednosnih službi.
Ako je to tako i on bi trebao da odgovara. Gospodin Miki Rakić sada deli lekcije
kako treba da rade državni organi kao da je takva pravila i sam poštovao. Dok je
bio na čelu Saveta za nacionalnu bezbednost bilo je normalno da prisluškuje sve
i svakoga. Sada kada je i sam možda došao pod udar primene takvih mera traži poštovanje
privatnosti i dosledne primene zakona!