Pirot
Hronika
jednog progona: isprobavanje kolegijalnih metoda ispitivanja
Služba za
poneti
Centar
Bezbednosno-informativne agencije u Nišu pretvorio se u privatnu
službu za obezbeðivanje švercerskih poslova. Nagraðuju se i napreduju radnici koji sve to znaju, ali æute, a uklanjaju se oni koji èestito rade.
Milan
Glamoèanin
Nekadašnji
pripadnik Centra BIA iz Niša Dragan Maniæ više puta je nagraðivan za svoj rad i kao sposoban kadar obavljao je vrlo
znaèajne funkcije. Mnoge njegove
kolege su kupile kuæe i stanove, iako nisu imali ni
približno toliko uspeha u poslu kao Maniæ, koji još uvek živi u porodiènoj kuæi sagraðenoj još 1960. godine. Upravo to
im je zasmetalo, pa je on morao da bude sklonjen.
U veèernjim èasovima dana 23. februara 2010. godine, u sportskoj hali
u Pirotu, Maniæ se sluèajno sreo sa M. A. koga od ranije poznaje, jer je
isti predavao njegovoj sestrièni. Tada su razmenili
nekoliko kurtoaznih reèenica, stoji u rešenju BIA od 21. jula 2010. koje je potpisao Saša Karajloviæ.
Maniæ i M.A. su se po navodima istog rešenja sreli i sledeæeg dana u centru Pirota,
malog mesta na jugoistoku Srbije u kome se svi stanovnici meðusobno poznaju, a susreti su gotovo neizbežni.
Ono što Maniæ tada nije znao, to je da je M.A. "registrovana pozicija BIA Niš" (u reèniku obiènih ljudi - "taster"), operativno vezan za jednog drugog pripadnika BIA, Dejana
Maniæa. Ova dva sluèajna susreta disciplinska komisija BIA ocenila je kao teški oblik povrede službene dužnosti i Draganu Maniæu izrekla disciplinsku
meru prestanka radnog odnosa.
Rešenje komisije potpisuje 21. juna 2010. disciplinski starešina
Vladimir Mladenoviæ. Komisija je zakljuèila kako je Dragan Maniæ
znao, ili je morao da zna da je Antiæ saradnik drugog kolege i
da je razgovor sa njim na javnom mestu ugrozio njegovu bezbednost i umanjio
njegove saradnièke moguænosti.
Upravo na ovaj naèin, meðutim, sprovoðenjem potpuno
neutemeljenog disciplinskog postupka Centar BIA Niš je ugrozio svoju "registrovanu poziciju", jer sada svi znaju ne samo da je Antiæ saradnik BIA, veæ i da je upravo 24.
februara 2010. kada se sreo sa Draganom Antiæem bio u društvu Èedomira Stefanova, za koga se u rešenju od
21. jula navodi da se njegova "delatnost sagledava sa aspekta
agencije". Još samo nedostaje da BIA poène po banderama da kaèi fotografije svojih formalnih i neformalnih saradnika.
Po žalbi Maniæa, o rešenjima o prestanku radnog
odnosa odluèivao je Upravni sud - odeljenje u
Nišu, u veæu sastavljenom od sudija Dese
Simiæ, predsednice veæa, i èlanova Dragana
Jovanoviæa i Nikole Diniæa. Postupak je bio otvoren za javnost.
Zanimljivo je da su u Upravni sud - odeljenje u Nišu zajedno bili reizabrani i Desa Simiæ i Nikola Diniæ. Za supruga sudije Simiæeve govore da je kao profesor Pravnog fakulteta u
Kragujevcu bio pominjan u aferi "Indeks", koja ni do danas nije
dobila sudski epilog, a da joj je sin primljen u Bezbednosno-informativnu
agenciju upravo pod uslovom da ona odbije Maniæevu
žalbu. Tako se i desilo.
Maniæeve muke sa Centrom BIA Niš poèele su još mnogo ranije, dok je bio starešina Ispostave Dimitrovgrad. Izgleda da se tada zamerio
nekima mnogo moænima kojima je presekao švercerske kanale, buduæi da mu je tadašnji šef Centra Niš, Zoran Ranðeloviæ, maja 2007. doslovce rekao "Zabranjujem ti da dolaziš u
Pirot"?! Svog prethodnika na mestu naèelnika Centra, Gorana Stojadinoviæa, Ranðeloviæ je u jednom razgovoru èak
okarakterisao kao državnog neprijatelja i Maniæu
poruèio da æe imati problema ako nastavi da se sa njim privatno druži.
Uzgred, ne
treba zaboraviti da je Maniæ 2008. godine voðen na poligrafsko ispitivanje u
Centar BIA-e (Institut bezbednosti) u Beogradu, na kome nije utvrðena nikakva
neistina. Kolege su mu se kasnije izvinjavale, ali rezultate tog ispitivanje
nikada zvanièno nije dobio.
Centar BIA Niš se tako vremenom pretvorio u
privatnu agenciju za obezbeðivanje lukrativnih
poslova u prekograniènom prometu u korist
pojedinaca na visokim pozicijama. Radnici koji bi èasno da obavljaju svoj posao ne smeju ni sa kim da se viðaju, oduzimaju im se saradnici i na kraju, kada ništa drugo ne pomaže, bivaju odstranjeni sa
radnog mesta. Posle visoki politièari glasno leleèu kako æe da krenu u obraèun protiv organizovanog kriminala i korupcije. Uz èiju pomoæ bi oni to da sprovode?