Na nišanu

 

U predvečerje kratkoročne vladavine Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke

 

Zločin iz strasti

 

Srbija zapanjujućom brzinom tone u haos. Od 1. oktobra, zadah bede osetiće i oni koji su se do sada držali na površini, spajajući nekako kraj sa krajem. Divljački skok cena hrane, energenata, odeće, obuće, prevoza i svih drugih osnovnih potreba, posledica su neverovatne prevare u koju je građanin pokorni još jednom upao zbog kriminalnih apetita samozvane političke elite. Haos je u policiji, pravosuđu, zdravstvu, školstvu, saobraćaju, telekomunikacijama, svim državnim ustanovama...Gore, na vrhu države, jedan čovek vrši dužnost dželata. Aleksandar Vučić, taj novi imperator koji je obećao likvidaciju organizovanog kriminala, datum za početak pregovora sa Evropskom unijom, otvaranje novih radnih mesta i orgomne investicije (u predizbornoj kampanji i on i Tomislav Nikolić pominjali su stotinu milijardi dolara!), suočen je sa činjenicom da se njegovoj predstavi bliži kraj.

 

Nikola Vlahović

 

Evropski tutor, Nemačka, i zvanično je 20. septembra 2013. godine objavila listu od devet zahteva (sa četiri zahteva se odmah saglasila Velika Britanija) na kojima Bundestag insistira, bez čijeg ispunjenja Srbija neće dobiti čak ni  "okvirni datum" za početak pregovora o pridruživanje EU. Među njima se nalazi i zahtev za brzo potpisivanje "dobrosusedskih odnosa sa državom Kosovo", tačnije priznanje albanskog Kosova kao države, primena svih tački Briselskog sporazuma "odmah", slobodno kretanje albanskih carinika...

Ali, među tih devet uslova, nalazi se i onaj u kome piše: otkrivanje i gonjenje počinilaca napada na zgradu ambasade Nemačke u Beogradu 2008. godine! Naime, Nemačka osim počinilaca traži i inspiratore tog događaja, a jedan od njih je svakako i samozvani gospodar Srbije i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, koji se te "kristalne noći" proslavio izjavom da se "...divi hrabrim mladićima koji su probili policijski kordon". Nemci ništa ne zaboravljaju, a Vučić bi da nekako poništi dve decenije svoje radikalske prošlosti.

Radio stanica Glas Rusije je još 12. avgusta 2013. godine preneo šta Nemačka o Srbiji misli i kakvi su joj planovi, ali to u Vučićevom i Nikolićevom kabinetu niko nije uzeo za ozbiljno. U kraćem izveštaju iz Nemačke, ova medijska kuća demantuje sve što su Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić ikada rekli o pridruživanju EU:

"...Iz upravo objavljene analize koju su sačinili stručnjaci za Evropsku uniju iz Berlina, može se zaključiti da Brisel zahteva od Srbije da zauzme antiruski stav i odrekne se prava na Kosovo i Metohiju. U svakom slučaju, Srbiju bi čekalo decenijsko čekanje ispred vrata Evropske unije.

Naime, kako u svojoj studiji ocenjuju eksperti za Evropsku uniju iz Evropske akademije u Berlinu i iz Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost, nakon nedavnog ulaska Hrvatske u Uniju, nastaće dugotrajna pauza u prijemu novih članica...Dominira stav da ne bi bilo odgovorno da Evropska unija natovari sebi za vrat problematične slučajeve".

Vrlo jasnu poruku Srbiji, dao je i nemački poslanik Rajner Štiner, koji je bez imalo uvijanja izjavio: "...Kad je reč o nedavnoj poseti prvog potpredsednika srpske vlade Aleksandra Vučića Berlinu, ministar spoljnih poslova je Gido Vestervele veoma jasno rekao ministru Vučiću da Srbija mora da ispuni neophodne uslove...".

 

Velike laži, lažne braće

 

Nema nikakve sumnje da sadašnja politička koalicija koja upravlja državom, vidi opstanak Srbije samo njenim ulaskom u Evropsku uniju. I za to se zalažu, svom snagom, ali samo deklarativno! Jer, u stvarnosti, sve rade suprotno toj ideji: krše osnovna ljudska prava, održavaju haos u pravosuđu i policiji, bore se protiv mafije a rade za nju, ukidaju radna mesta umesto da ih otvaraju, lažu o velikim investicijama i izvozu, uništili su nauku, školstvo, zdravstvo, domaće proizvođače, seoska gazdinstva, slomili seljaka, napunili gradove nezaposlenom sirotinjom, omogućili da milioni tona uvozne hrane sumnjivog kvaliteta uđe u Srbiju, pokrali sve fondove, rasprodali ili poklonili najbolje domaće resurse, zajašili sve medije i stavili kesu na glavu svakome ko hoće da vidi istinu.

Istina je gorka ali oslobađa: Srbija ni pod najboljim uslovima ne može do Evropske unije stići u narednih 15 godina. Pitanje je da li će neko od sadašnje generacije preživeti do tada. Jer, ovo je jedna od retkih država na svetu koja nema nijednog saveznika (čak su i oni tradicionalni saveznici, poput Rusije, suočeni sa antiruskim raspoloženjem savremenih srpskih režima).

Srbija je u svojevrsnoj izolaciji, opet je sama protiv celog sveta, i opet ima jednog i neprikosnovenog vođu, Aleksandra Vučića, koji radi isto ono što su radili Milošević, Đinđić i Tadić: vlada samostalno, odluke donosi samostalno, pregovara u ime Srbije samostalno. Naravno, za posledice svojih odluka, bez imalo srama optužuje građane, grupe, pojedince, ili izmišljene neprijatelje.

Njegovi tek imenovani strani savetnici, Alfred Guzenbauer i  Dominik Štros-Kan, predmet su pravosuđa u svojim zemljama. Guzenbauer je u Austriji optužen za izdaju nacionalnih interesa, a Štros Kan u Francuskoj zbog silovanja. Još 1999. godine, Štros-Kan je bio optužen za korupciju u dva finansijska skandala, povezana sa naftnom kompanijom "Elf Akvitejn" i "MNEF". Kao ministar u vladi Fransoa Miterana, ustremio se na prodaju francuskog Telekoma i svih javnih preduzeća, što je kratkoročno napunilo budžet u Parizu, ali dugoročno, Francuska još plaća cenu njegovih tadašnjih odluka.

Je li Vučić ove zloglasne ličnosti doveo u Srbiju da rasproda ostatak države i to pripiše "stručnim mišljenjima"? Da li je tačna spekulacija da je Vučić uz podršku Nikolića i Kosovo prodao za nekoliko milijardi evra ili dolara i gde je taj novac, ili, šta je dato za kompenzaciju?

Sasvim je sigurno da vlada Vučić-Nikolić radi u najvećoj meri samostalno, mimo Ustava, zakona, Skupštine i koalicionih partnera. Kako, na primer, drukčije objasniti stalni obračun ministarke energetike, Zorane Mihailović sa ruskom energetskom politikom u ovom delu Evrope? Šta je to što smeta njoj, njenoj stranci, njenom vođi Aleksandru Vučiću i njegovim evro-američkim sponzorima? Naravno, rusko prisustvo. Ono se nikako ne uklapa u politiku širenja NATO pakta, preobučenu u formu "evropskih integracija". I Nikolić i Vučić imaju zadatak da pred Rusima glume pravoslavnu braću, a da im iza leđa rade onako kako to Brisel i Vašington kažu.

Do kojih granica ide podaničko-izdajnička psihologija Aleksandra Vučića i njemu srodnih duša zabavljenih prodajom nacionalnih interesa, najbolje govori i podatak da ga je nedavno ubistvo carinskog službenika (Litvanac, zaposlen pri "Eulex-u" u Kosovskoj Mitrovici, počinilac likvidacije nepoznat) "isprovociralo" da izjavi:

 „Oni koji misle da takva nedela mogu da prođu, treba da znaju da nikada neće imati skrovište na teritoriji Srbije i Srbija će uzvratit žestoko. To je pokušaj da se pokvari sve ono što je Srbija ostvarila u prethodnom periodu. Srbija nema pravo da ćuti i dopusti teroristima i ekstremistima da misle da su oni ti koji mogu da upravljaju Srbijom".

Iz njegove izjave, lako je izvući zaključak da Vučić optužuje Srbe za ovo ubistvo i nudi svoje "dobre usluge" u istrazi koja će dovesti do nekog Srbina, mada ubica može biti pripadnik albanske ili bilo čije mafije. Uostalom, kad carinik koji nije hteo da primi mito i "zažmuri" na šverc bude ubijen od strane nepoznatog počinioca, to je onda kriminalni a ne politički akt.

Nije ovo prvi put da Aleksandar Vučić nastupa kao srpski dželat. Pre samo nekoliko meseci, kada je on lično obećao arapskim šeicima da će dobiti u zakup svu obradivu zemlju u okolini Bačke Palanke, pored Dunava, seljaci iz ovih krajeva su izašli da protestuju. U nepoznatom svojstvu (da li kao tadašnji ministar odbrane?), poslao je na njih odeljenje vojne policije koja je batinama rasterala bačkopalanačke poljoprivrednike. Još pre toga, Vučić se saglasio da specijalna jedinica američke armije u sadejstvu sa NATO trupama na Kosovu, "čuva" Srbe severno od Ibra. Da se ne otmu.

 

 

Veliki transport

 

Žureći da se kompromituje izjavama, Aleksandar Vučić sam daje dovoljno materijala za sastavljanje mozaika njegovih zakulisnih radnji. Tako je, 21. septembra ove godine, a povodom zaplene kontigenta sofisticiranog oružja u Rijeci (Hrvatska), kada je ustanovljeno da je ono proizvedeno u kragujevačkoj "Zastavi", Vučić izjavio da se čudi što hrvatska policija optužuje Srbiju, "jer je baš iz Srbije dojavljeno za taj transport"! Ko je dojavio? Kome? Zašto to oružje u Srbiji nisu zaustavili, nego su posao prepustili hrvatskoj pograničnoj policiji? Ko je kome ostao dužan, ko je ostao prevaren ili uskraćen za dobit? 

 Oglasio se i Vučićev čovek, Slobodan Tešić, najpoznatiji trgovac oružjem u regionu, vlasnik firme „Teneks", jedan od najvećih finansijera Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, čije se ime već nekoliko puta do sada dovodilo u vezu sa posredovanjem u međunarodnoj trgovini oružjem i vojnom opremom.

Vest o ovoj zapleni prvi su objavili hrvatski mediji. „Jutarnji list" i portal Index.hr i da je oružje bilo namenjeno "prijateljima" u Abu Dabiju.

Tešić je, naime, izazvao podsmeh kod onih koji prate zbivanja na crnom tržištu oružja izjavom: "...U poslednjih pet do sedam godina nisam ništa tovario ni kroz jednu hrvatsku luku!". Dakle, čak ni on nije znao kako je ovako vredna pošiljka zaglavila u Hrvatskoj! Odmah se od svega ogradio premijer Ivica Dačić rekavši da iza ovoga ne stoji država Srbija. Da se zna da je privatni posao u pitanju o kome Vučić ima više informacija.

Zbog ovakvih i sličnih situacija, Aleksandar Vučić se nalazi u paranoičnim stanjima, pa je, na primer, čak sedam puta pripremao smenu generala Svetka Kovača, načelnika Vojno bezbednosne agencije (VBA), sumnjajući da ga "vojska prisluškuje". To govori o više stvari. Najpre, o njegovoj patološkoj potrebi da zna više o drugima nego drugi o njemu. Ali, pre svega, o potrebi da se ne sazna šta on suštinski jeste, šta radi i za koga to radi.

Iskustva sa raznim "nacionalnim liderima" u poslednjih dva decenije, inače, sve samim lopovima i krivokletnicima, pokazala su da je među tom neobičnom felom ljudi, ponajviše bilo konzumenata britansko-američkih fondova. Ni Vučić tu nije izuzetak. Zbog toga je u novembru mesecu 2012. godine do nebesa digao "aferu prisluškivanje", u kojoj je na sav glas kukao:

 "...Ako vi prisluškujete jednog novinara zbog tobož širenja nacionalne mržnje samo zato što znate da je u kontaktu sa Tomislavom Nikolićem i sa mnom, a onda skidate naše listinge i bazne stanice, onda ne može niko da mi objasni da je to rađeno iz razloga nacionalne bezbednosti jer svima je jasno o čemu je reč...".

Da bi bio jasniji, Vučić je parafrazirao jednu izjavu generala Svetka Kovača:

 "...Ako nemate papire, imate tehniku koja vam sve pokaže!" (Večernje Novosti, 13. novembar, 2012. godine).

I kod evropskih tutora u Berlinu, kao i kod angloameričkih službi, njegova ličnost je detaljno sagledana, pa je izvučen zaključak da je dobar upravo zato što je beskarakteran, što je razapet između svojih bolesnih ambicija i stvarnih obaveza koje ima prema svojim gazdama, što su mu za petama poverioci, koji su finansirali njegovu i Nikolićevu kampanju, a nisu dobili pravičnu "nadoknadu"...

 

Nasilje sa vrha

 

Takozvani moderator jedne od anglo-američkih obaveštajnih "tribina", pod radnim nazivom "Bezbednosni forum", Ričard Tompson, obavestio je novinare 21. septembra 2013. godine da "...potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić neće danas učestvovati na bezbednosnom forumu u Beogradu zbog zdravstvenih problema...".  Tompson je saučesničkim tonom konstatovao da prvi potpredsednik Vlade zbog „medicinskih konsultacija" neće moći da učestvuje na skupu, mada je to još ranije planirao.

Među redovnim posetiocima ovih evroatlanskih "inicijacija", neku su se odmah setili da Vučić već treći put  završava u bolnici, baš kad je sednica "Bezbednosnog foruma", te da je u decembru 2011. godine hitno prebačen u bolnicu zbog visokog krvnog pritiska, a da je u avgustu 2012. godine, zbog iscrpljenosti organizma, primljen na VMA, odakle je otpušten na lični zahtev.

Jedan od onih koji su sarkastično konstatovali razloge Vučićevog odsustva, bio je i šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak, koji je u Beograd došao isključivo po zadatku iz Brisela, da ispita Vučića u vezi njegove izjave povodom ubistva carinika Eulex-a („Oni koji misle da takva nedela mogu da prođu, treba da znaju da nikada neće imati skrovište na teritoriji Srbije i Srbija će uzvratit žestoko. To je pokušaj da se pokvari sve ono što je Srbija ostvarila u prethodnom periodu. Srbija nema pravo da ćuti i dopusti teroristima i ekstremistima da misle da su oni ti koji mogu da upravljaju Srbijom").

 Tačnije, Lajčak je došao da ga pita na koga je to mislio, na koga sumnja i da li je neko tražio od Srbije da ga "pokriva" ili je sve izmislio.

Posledice Vučićeve štetočinske ličnosti, teško je sagledati, jer ni one štete koje je državi naneo Boris Tadić, bezumnik koji je vladao Srbijom pre njega, još nisu sabrane. Ali, jedno je sigurno: nakon sunovrata koji Vučića neminovno čeka, ništa više neće biti isto. Ni narod ni teritorija.

Za samo godinu dana SNS vladavine, uprkos nasleđenom haosu, stanje je najgore moguće i Srbija se nalazi pred nekom vrstom vanredne situacije, koju Vučić jedva čeka da proglasi, čim oseti da nema više argumenata kojim bi opravdao svoje postojanje na ovako visokoj državnoj funkciji.

U narednim nedeljama treba očekivati da njegova slaba karika, vrh srpske policije na čelu sa direktorom Miloradom Veljovićem, napravi niz grešaka, zapravo seriju hapšenja sa nedovoljno čvrstim argumentacijama, koje lako mogu dovesti do urušavanja takozvane "tužilačke istrage", koja zvanično počinje da se primenjuje od 1. oktobra ove godine.

Da haos bude veći, pobrinuli su se i "reformatori" pravosuđa, jer se otvara problem fizičkog prostora za nesmetano odvijanje takve istrage. Ko će kome "sedeti na glavi", kako će u nedostatku odgovarajućeg prostora biti obezbeđeno pravo na diskreciju zastupnika i klijenta, to niko nije predvideo. Ali, zato predsednik Komisije za sprovođenje reforme pravosuđa Miroljub Tomić po nalogu Nikole Selakovića (a ovaj po Vučićevom nalogu) "peva" režimsku pesmu: "... Pravosuđe je spremno za tužilačku istragu jer se već duže vreme vrši edukacija svih nosilaca pravosudnih funkcija".

Da podsetmo, tužilštva bi morala biti, po zakonu, izdvojena i ne mogu biti u istoj zgradi u kojoj i sud. Nijedno tužilaštvo nema posebnu zgradu, niti ima kavdraturu i prostor za vođenje tužilačke istrage, u skladu sa zakonom. Haos koji će nastati od 1. oktobra, skoro da je nezam isliv. A kada 1. oktobra skoče cene svega i svačega, a plate ostanu na ledu, građanima se crno piše.