Kako opelješiti ratne veterane bez ispaljenog metka
Dom za uživanje
Milica Grabež
Posle Drugog svetskog rata borci i invalidi (iz svih predhodnih
ratova) dobili su u Beogradu nacionalizovanu zgradu u ulici, koja je često
menjala ime, a danas se zove Savski trg, broj 9. Savez boraca narodnoosolobodiličkog
rata, sva njegova udruženja, počev od beogradskog pa do saveznog niova,
koristili su nekoliko hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora za svoje
aktivnosti.
Posle rasapada SFRJ, grupa ratnih profitera, koristeći
se udruženjima ratnih i mirnodopskih invalida, donosi 22. aprila 1993. godine
odluku o osnivanju Doma ratnih vojnih invalida, sa sedištem u Beogradu, u
kompleksu poslovnog prostora zgrade broj 9 na Savskom trgu. Ministarstvo unutrašnjih
poslova Srbije - Sekretarijat u Beogradu - upisao je u registar društvenih
organizacija 19. maja 1993. godine Dom ratnih vojnih invalida, a kao osnovni sadržaj
njegovih poslova navedeno je ''stvaranje uslova za rekreativne, sportske,
kulturne, zabavne i druge društvene delatnosti,'' a kao područje delovanja označena
je teritorija grada Beograda.
Zgrada na Savskom trgu nacionalizovana je posle rata,
njen vlasnik je Republika Srbija, a korisnik ovog kompleksa je Savez boraca NOR-a
Srbije i Savez boraca NOR-a Beograda. Ove dve boračke organizacije upisane su
kao korisnici u katastarske knjige. Nekoliko hiljada kvadratnih metara
poslovnog prostora, desetak stanova i sala bioskopa "Partizan'' smešteni
su u kompleksu zgrade broja 9 na Savskom trgu.
Upravnica Doma ratnih vojnih invalida, gospođa Branka Stojić,
diplomirani pravnik, sa grupom funkcionera iz Udruženja ratnih vojnih invalida
Srbije dolazi na ideju da više od 3.880 kvadratnih metara poslovnog prostora
izdaje drugim firmama!
Upravnica Branka Stojić je priprosta žena, ali lukavo,
kao potpisnika svih ugovora o zakupu poslovnog prostora, potura izvesnog
Slobodana Vukašinovića, koji je u dubokoj starosti, ali voli novac. Poslovni
prostor u ovoj zgradi je zapušten, i kada nađe žrtvu, gospođa Stojić zakupcima
nudi useljenje, a oni koji prihvate ponudu, o svom trošku moraju da ga dovedu u
stanje podobno za korišćenje ovog prostora, koji je, inače, na atraktivnoj
lokaciji. Dobar deo poslovog prostora gospođa Stojić nije uspela da godinama
izda u zakup, jer je unutrašnjost prostorija bila užasno ruinirana.
Pohlepa gospođe Branke Stojić i njene organizovane
kriminalne grupe da zgrnu velike pare je impresivna. Početkom prošlog
decembra gospođa Stojić je odlučila da ne ide u penziju. Našla je dvojicu
navodnih biznismena i izdala im u zakup prostor u zgradi, da pružaju hostel
usluge.
Zgrada na Savskom trgu je Zadužbina Aleksandra
Karađorđevića. U poslovnom prostoru na drugom spratu, gde je pre tog bila
Agencija za hot-lajn usluge i koji je služio kao kupleraj, novi zakupac je
porušio zidove, zazidao vrata, poskidao radijatore. Električnu struju za ovaj
poslovni prosto plaća Savez sportskih invalida Srbije, ali to gospođi Stojić ne
smeta. Poslovni prostor za hostel izdala je na period od deset godina!
I na trećem spratu izdala je poslovni prostor drugom
biznismenu, takođe za hostel. On je dobio na korišćenje i restoran, ukupno 300
kvadrata poslovnog prostora.
Ovaj zakupac tvrdi da mu je gospođa Stojić ovaj poklon
izdjestvovala, potplativši Nebojšu Čovića, člana Privremnog Veća
Beograda. Sasvim je moguće da se i gospodin Čović omrsio, jer je
gradska građevinska inspekcija napravila zapisnik o neovlašćenim građevinskim
radovima, ali se, po Čovićevom nalogu, oglasila nenadležnim! To, navodno, spada
u nadležnost opštinske građevinske inspekcije. Gospođa upravnica namerava da u
martu ode u penziju, a zakupci da postanu vlasnici poslovnog prostora, koji,
očigledno, nije više ničiji!Borci i invalidi izloženi su besprizornoj
pljački i progonu.