Nasilje nad medijima u Srbiji dostiglo je svoj vrhunac. To ne znači da ga i dalje neće biti, sve dok je na vlasti klika Aleksandra Vučića. Svaka reč, koja ne veliča Vođu, zabranjena je u Srbiji. Još kao ministar informisanja u Vladi Mirka Marjanovića, Vučić je vodio kampanju zastrašivanja, prebijanja i ubijanja novinara i gašenja nezavisnih medija. Danas to isto radi, istim ili malo drukčijim metodama.
Milovan Brkić
Uoči održavanja Parade ponosa srpski premijer posetio je nemačkog svinjara Klemensa Tenisa, pozivajući ga da dođe u Srbiju i nastavi sa poslovanjem. Pomenuti svinjar je proskribovan u Nemačkoj kao zao gospodar koji iskorišćava zaposlene, a nemačke trgovačke korporacije jedva da i primaju njegove proizvode. Čestim pozivanjem nemačkih, američkih i engleskih kompanija da dođu u Srbiju, Vođa želi da obezbedi podršku za svoju okupaciju Srbije i najcrnju diktaturu kojoj stremi. Počeo je od porobljavanja medija. Od RTS-a, PINK-a. RTV B 92, Politike, Večernjih novosti, napravio je velike gubitaše, koji su dužni i ružni desetine milionima evra (pročitajte tekst Miodraga Skulića u ovom broju pod naslovom "Cena informativnog mraka").
Ove medije, koji formiraju javno mnjenje, Vođa drži na uzdi, dotacijama iz budžeta. Svaka reč, koja ne veliča Vođu, zabranjena je u Srbiji. I kao ministar informisanja u Vladi Mirka Marjanovića, Vučić je vodio kampanju zastrašivanja, prebijanja i ubijanja novinara i gašenja nezavisnih medija. Zlo koje je on naneo medijima, neotklonjivo je.
Danas je on, suočen sa sunovratom svoje politike, krenuo ponovo u akciju...
Pre tri nedelje policija je zatvorila štampariju Grafoprodukt, jer je odbila da prekine štampanje našeg magazina. Ukinuta je emisija "Utisak nedelje", a i drugima je odzvonilo. Dnevni list "Danas" kažnjen je sa pet miliona dinara jer nije zaposlio jednog radnika-invalida, mada list tavori u bedi i besparici, jer Vučićeva kamarila kontroliše oglašivače i oglasni prostor.
Kada se magazin Tabloid pojavio na kioscima, štampanu APM Printu, oglasio se Vučićev kum Nikola Petrović u "Informeru", besprizornim napadom na štampariju koja se drznula da štampa i naš magazin, koji je unapred platio usluge štampanja. Štampariji je zaprećeno i činjenicom što je njen pogon nedavno otvorio Aleksandar Vučić.
Redakcija Tabloida se tim povodom obratila vlasniku štamparije u Berlinu - kompaniji Aksel Šprineger, nemačkoj privrednoj komori, nemačkoj ambasadi i nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova, a o ovom nesvakidašnjem napadu na naš list i štampariju naš dopisnik iz Frankfurta obavestio je opširnim pismom većinu nemačkih listova i medija, tražeći podršku za direktora štamparije APM Print.
Srećom, odlučnost iz Berlina, i kabineta gospođe Angele Merkel, i zalaganje misije OEBS-a iz Beograda, urodilo je plodom, i pomenuta štamparija je odštampala i ovaj broj, a nadamo se i sledeći će. Na nesreću, ukinute su mnoge emisije koje su probijale mrak nad Srbijom. Ali između prodaje svinja Vučićevom režimu i slobode, mnoge ''evropske i američke demokrate'' se lako odriču podrške slobodnoj reči.
Da se podsetimo pouka iz prošlosti...
Nemački novinar, publicista i izdavač Fric Gerlih (Carl Albert Fritz Michael Gerlich) u početku je bio desničarski orijentisan i pripadao je Nemačkoj otadžbinskoj partiji. Od 1920. do 1928. bio je glavni urednik dnevnog lista „Münchner Neuesten Nachrichten", a redakciju je napustio zbog političkih nesuglasica.
Totalitarni režim koji je zagovarao Adolf Hitler, Gerlih je odbacivao, smatrajući da je to protivno prirodnom pravu kao osnovnom ljudskom pravu. Novembra 1932. Gerlih je u „Der gerade Weg" tačno prorokovao kako Hitlerov „pokret masovnog ludila" nemački narod vodi u veliku nesreću. Mesec dana po preimenovanju lista i pošto je postalo jasno da Gerlih ne odustaje od bespoštedne kritike nacista i njihovog vođe Hitlera, došlo je do najjačeg udara na ovaj list.
Pošto politika zastrašivanja i prebijanja novinara nije donela očekivane rezultate, Hitler je štampariju koja je štampala „Der gerade Weg", „Münchner Buchgewerbehaus M. Müller & Sohn" , stavio pred izbor, ili da nastavi da štampa Gerlihov niskotiražni list ili da nastavi da štampa visokotiražno glasilo nacističke partije „Völkischer Beobachter", kao i, takođe, visokotiražnu knjigu Adolfa Hitlera „Mein Kampf".
Gerlih je, međutim, našao drugu štampariju, „Verlag und Druckerei G. J. Manz" u Minhenu, čiji su vlasnici i direktor ostali imuni na nacističke pretnje i pokušaje potkupljivanja.
Na izborima 5. marta 1933. NSDAP je osvojila većinu u parlamentu i Gerlih je od strane SA pripadnika prebijen i uhapšen u prostorijama redakcije već 9. marta 1933. Narednih 16 meseci je proveo u „zaštitnom pritvoru" u Minhenu, a zatim je prebačen u koncentracioni logor „Dahau" u kome je streljan u takozvanoj „Noći dugih noževa". A „Der gerade Weg" je zabranjen četiri dana po Gerlihovom hapšenju.
Naš Firer sve više liči na Hitlera.