Razaranje

Kako je kapitalni projekat rekonstrukcije Golubačkog grada postao kapitalna afera

Pogrešnim kamenom do prave katastrofe

Ko je i kako uhvaćen na delu (in flagranti) u finansijskim akrobacijama i fušeraju, kako je umesto projektovanih 1000 fušerski urađeno svega 100 kubika zidova, i ko treba da plati njihovo rušenje? Zbog čega je po svaku cenu trebalo oterati konzervatorski nadzor, ko su sve štihovi u Golubačkoj partiji kockanja sa zdravim razumom i kakve su sve danajske darove doneli? Ko su sve adoranti Velike golubačke lože, a ko su prvosveštenica i vrhovni žrec? Kako je tek nedavno ustanovljen lopovluk star 30 godina i ko se protivio realizaciji sadašnjeg projekta obnove? Odgovore na ova pitanja potražio je Stanislav Živkov, Tabloidov istraživač.

Stanislav Živkov

Manija gonjenja, odnosno sinonim za paranoju (grč. "ludilo" ili "bezumnost") je neizlečiva duševna bolest sa sumanutim idejama proganjanja i idejama umišljene veličine. Obično se pod tim podrazumevaju psihopatološki simptomi vezani uz verovanje neke osobe da su on ili bliske osobe meta zavere.

Međutim, kada se neplanirano otkrije stvarna zavera, bolje rečeno udruženi zločinački poduhvat upropašćavanja projekta rekonstrukcije i uređenja Golubačkog grada, o čemu smo pisali u prethodnom broju Tabloida, manija gonjenja prerasta u rimejk filma Panika u parku droga, gde svi učesnici počinju da se ponašaju kao muve bez glave i nekontrolisano srljaju unaokolo.

O tome da je među učesnicima Golubačkog zločina zaista zavladala panika svi zainteresovani mogu se uveriti pošto je na Fejsbuk stranici Tvrđave Golubački grad osvanulo upozorenje da nije dozvoljeno snimanje, fotografisanje posebno ne za komercijalne namene.

Sa iste stranice, odmah je sklonjen najveći deo fotografija i navodno zbog preuređenja ugašen web sajt Golubačke tvrđave. To potvrđuje činjenicu da su štetočine iz Ornament invest inženjeringa uhvaćene na delu (in flagranti) u kapitalnom štetočinstvu, pa sada nevešto pokušavaju da zabašure bruku koja je

nastala u medijima, kojima bi da po svaku cenu začepe usta.

O tome da su u ovaj zločinački poduhvat umešani svi po redu, najbolje govori činjenica da se naprasno za javnost oglasio izvesni Klaus Kaper, menadžer iz Austrijske agencije za razvoj, koji je, kako saznajemo iz pouzdanih izvora, čak i pretio novinarima pojedinih glasila, kako bi ih po svaku cenu ućutkao, pošto je na videlo izašlo kako su se jedan dobar projekat i velika donacija pretvorili u svojevrsne Danajske darove.

Podsećanja radi, u načelu "danajski dar" je izraz koji se odnosi na poklon od koga će ispasti samo šteta, a neretko i na poklon koji nekome može doći glave, poput recimo dolaska nekog stranog izaslanika sa kapitalnim poklonom koji se doslovce obije o glavu, jer se ispostavi da su u pitanju tobožnje usluge iza kojih se skrivaju sumnjive, nečasne, zle namere.

Sve to se uveliko pokazalo na aktuelnom slučaju obnove Golubačkog grada, gde su zajednički Danajski dar prineli redom sve sami štihovi poput Olivera Šajatovića (Bates), Željka Tmušića (Safege) a posebnu su aktivnost u primeni darova iskazali adoranti Velike Golubačke Lože Zagorka i Aleksandar Petrović predvođeni prvosveštenicom Iskrom Maksimović i vrhovnim žrecom Predragom Jošićem.

Kako je pukla bruka, tako se uzdigla velika medijska prašina pa se radi smirivanja situacije oglasio ni manje ni više nego Klaus Kaper koji je po svaku cenu pokušao da dokaže da je sve u redu I da je sve nepotrebno izjavljujući pri tome kako gradilištem na samoj tvrđavi rukovodi odgovorni izvođač radova - arhitekta. Njegovo prisustvo na samom gradilištu uslovljeno je obimom radova. Za zidanje kula i bedema koriste se kamen i malter koji su odobreni od strane konzervatorskog nadzora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika i projektanta, o čemu postoje i pisani dokazi sa njihovim potpisima.

Materijale su odobrili i sami projektanti što je totalna dezinformacija jer se radovi izvode bez prisustva stručnog lica, bez stručnog nadzora i bez ikakve saradnje sa projektantom, a posebno oči bode činjenica da je umesto projektovanih 1000 kubika zidova za pola godine, odnosno za trećinu vremena izvedeno svega 100 kubika zidova a i to više nego fušerski što ni najmanje ne čudi pošto je na gradilištu građevinski inženjer bez iole iskustva u radu na spomeniku kulture, majstori nisu vični radu sa kamenom, ne poštuje se način srednjovekovnog zidanja, ne pravi se kvalitetan malter predviđen projektom nego se zida produžnim malterom, betonira se običnim a ne projektom predviđenim betonom jer je navodno skup, ne peru se pesak i kamen od mulja a majstori neuko ređaju prljavo kamenje, spajajući ih lošim malterom.

Tehnologija štapa i kanapa

Pritom, najstariji delovi tvrđave zidani su žutim kamenom, dok su popravke i dogradnje u tursko vreme rađene sivim, tako da izvedeni zupci predstavljaju konzervatorsku dezinformaciju i neistinu. Sva uputstva projektanta izvođač ignoriše. Slučajno je sprečeno da izvođač sruši zupce na Palati, koji su jedinstveni dokaz da je utvrđenje građeno kada je Golubac bio u sastavu Svetog Rimskog carstva Karla Velikog.

Na žalost rekonstrukcija same tvrđave poverena je firmi "Ornament - investinženjering", koja ima sve potrebne licence za rad na spomenicima kulture od izuzetnog značaja. Na konkursu koji je organizovala Austrijska razvojna agencija (ADA) Ornament je posao je dobio putem tendera, a glavna preporuka joj je bila damping cena u odnosu na druge izvođače, čak 500.000 evra manje od one koju je projektant predvideo. Projektant je predvideo da će obnova same tvrđave koštati 2.200.000, a Ornament da će isti posao završiti za 1.700.000 evra, odnosno za četvrtinu manje od projektantske vrednosti!

Normalno, svima je jasno da to ne može da se uradi za te pare i da je izvođač neozbiljan. Ipak je ADA odlučila da izvođač bude ta firma koja nije ni imala reference za ovakav posao, jer je pre toga radila samo fasade.

Očito da se pojavila odranije uigrana ekipa u sastavu Bates-Safege-Ornament-Intellinea, odnosno Šajatović-Tmušić Petrović&Petrović i Jošić i samim time sve je krenulo nizbrdo. Izvođač koji daje damping cenu samo da uđe u posao, stručni nadzor koji podržava izvođača a ne projektanta, investitor (koji to ustvari nije, jer pare nisu njegove) koji štiti izvođača.

Svi su povezani i nema nikakve nade za tvrđavu koja, baš kao i opština Golubac kao oni na Titaniku pored para koje su dobili jednostavno nisu imali sreće. Naravno ovako uigranoj ekipi jako je smetao konzervatorski nadzor koji je bio redovan i kome nije bilo teško da se po skelama vere na dvadeset metara visine kako bi proverio na licu mesta šta je i kako zapravo urađeno.

Konzervatorski nadzor je taj koji kontroliše izvođenje projekta - kvalitet i kvantitet, proverava postojeće stanje zidina, na osnovu uvida na licu mesta nalaže uklanjanje delova rastrešenog zida, određuje način zidanja novog zida a svi detalji se redom po pozicijama određuju nakon postavljanja skele.

Naravno, to podrazumeva i detaljan stručni i konzervatorski nadzor koji bi trebao da proveri da li je izvedeno sve ono što je projektom predviđeno. Ako projekat zahteva ugradnju 100 kubika novog zida, konzervator će lako videti jeli to ugrađeno ili nije.

Međutim ako stručni nadzor kaže da je ugrađeno 100 kubika kamena, iako je ugrađeno samo 10, onda investitor mora da plati 100. Ako izvođač koristi jeftiniji materijal nego što je predviđeno projektom, a stručni nadzor to ne vidi, investitor plaća kao da je ugrađeno po projektu. Pošto se pokazalo da se na obnovi Golubačkog grada uveliko fušerisalo i da su projektant i konzervator tražili striktno pridržavanje projekta i uočili fušeraj stručnog nadzora oličenog u Jošiću i Safežu, naravno da je ovakav konzervatorski nadzor jako zasmetao lopovima iz Ornamenta. Tako je usledila kuknjava na sve strane, pisanje desetina pisama i žalbi na stalno prisustvo projektanta Marije Jovin i arhitekte konzervatora na radilištu, zahtevi da se otera arhitekta konzervator, da se imenuje drugi koji bi uz prethodnu najavu dolazi dva puta mesečno...A, sve to, samo da bi se zataškala činjenica da Ornament invest inženjering izvodi radove budibogsnama metodama, pomoću štapa i kanapa, a ne po uputstvima i po projektu.

Sama sebe predložila za "stalnu funkciju"!

Malo je poznato da je Ornament uoči radova na tvrđavi dobio 300.000 evra avansa i polovinom septembra prošle godine počeo radove na tvrđavi sa pet momaka. Čitavih mesec dana su dečaci sekli žbunje i sitno drveće na prostoru tvrđave i seckali ga na kratke komade, za loženje, pošto se snalaze za ishranu i sami na gradilištu kuvaju ručak u kazanu na otvorenoj vatri. Samo zbog toga bi inspekcija zaštite na radu kao i sanitarna inspekcija, imale pune ruke posla. Stručna i šira javnost su zabrinute kako će Golubački grad preživeti najnoviju obnovu. Nikome nije jasno da li radovi na zaštiti tvrđave predstavljaju obnovu ili improvizaciju obnavljanja.

Prema najnovijim informacijama, Ornament invest inženjering će morati da zbog lošeg kvaliteta izvedenih radova o svom trošku da sruši sve što je dosad obnovljeno i da i krene iz početka, jer su zidali pogrešnim kamenom!

Umesto sivim, kakav se upotrebljavao u srednjem veku, zidove popravljaju žutim kamenom. Tako da bedemi koji spajaju tvrđavu sa Turskom kulom deluju neprirodno. Iako to uopšte nije predviđeno projektom, izvođač je na svoju ruku čeličnim četkama strugao patinu sa potpuno očuvanih površina zidova i zdravih starih spojnica, otvarajući tako put vodi i mrazu u jezgro zidova, a tada su oštećene i dve rimske spolije ugrađene u zid.

Iako projekat obnove predviđa očuvanje svih spomeničkih kvaliteta tvrđave i osobenosti zidova, i zahteva visoku stručnost izvođača radova i tzv. stručnog nadzora, pokazalo se da, na žalost, u Golupcu to nije slučaj, pošto se stručni nadzor oličen u Predragu Jošiću pretvorio u karikaturu nadzora, o čemu svedoči činjenica da su se radovi rastegli preko svake mere. Sve kasni kao Janko na Kosovo. A, kako je vreme prolazilo, bez ikakvog napretka na tvrđavi, neko je morao da bude kriv. Dakle, stručni nadzor ima presudnu ulogu na gradilištu. A investitor?

Po ugovoru, investitorska prava ima javno preduzeće Tvrđava Golubački grad, a u konkretnom slučaju to znači da investitorska prava zapravo zastupa Iskra "profesorka" Maksimović, inače po struci profesorka književnosti koja je preko 20 godina radila kao državna službenica u ministarstvu prosvete a ovde je, iako u 65. godini života odnosno zrela za penziju, za nepoznate zasluge nagrađena mestom vd direktorke JP Golubački grad. Kako saznajemo, sama je sebe predložila i za stalnu funkciju!

Time se objašnjava činjenica da su „Investitorska prava", odnosno Iskra ("profesorka" Maksimović), shvatila da su avans i onih 70.000 motivacija bačene pare, pa je pothitno zatražena pomoć od konzervatorskog nadzora i projektanta, ali ne kod lica određenog da vrši konzervatorski nadzor već od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture koji na teren šalje konzervatore.

A da bi se po svaku cenu koliko je to moguće sakrila kompletna brljotina, a pošto kod hobotnice oličene u investitorskim pravima reda mora biti, stručni nadzor oličen u Safežu i Predragu Jošiću zabranjuje investitoru da se sastaje sa projektantom i konzervatorskim nadzorom, a kako bi stvar bila zanimljivija isti taj stručni nadzor upućuje izvođača da piše pisma da ga konzervatorski nadzor ometa u poslu. Šta zapravo znači imati investitorska prava, a ne biti investitor u pravom smislu? To znači da pare nisu vaše, nego tuđe, ali imate pravo da potpisujete isplate.

Ovde se postavlja prosto pitanje koje samo po sebi pokazuje da je u pitanju muljaža neslućenih razmera a to pitanje glasi kako je moguće i zbog čega zapravo investitor brani izvođača od projektanta? Delimičan odgovor na ovo pitanje postao je javna tajna u opštini Golubac pošto je stručni nadzor oličen u Safežu, odmah na samom početku radova obavestio opštinu da nema dovoljno para za tvrđavu, iako je sve ugovoreno a finansiranje je obezbeđeno u skladu sa projektantskom vrednošću projekta obnove.

Neprilike zbog vremenskih prilika

Ako se zna da je još u startu Ornament invest inženjering posao dobio zahvaljujući damping ponudi manjoj za pola miliona eura, a da je uz to debelo računao na dobijanje poslića gradnje vizitorskog centra što je pukom srećom izbegnuto, jasno je da je čitav udruženi zločinački poduhvat bio isplaniran odmah i to sa glavnim ciljem da se uradi što manje a naplati što više te da se sve zapravo svede na najobičnije izvlačenje para.

O tome da su u čitav komplot debelo svi umešani i da jako žale za odsustvom Ormanenta na gradilištu Vizitorskog centra pokazuje i činjenica da je vd direktorke JP Golubački Grad, Iskra "profesorka" Maksimović na svoju ruku krenula da vrši preprojektovanje čitavog projekta uključujući tu odlaganje uređenje infrastrukture rastezanje gradnje vizitorskog centra, probijanje tunela i građu obaloutvrde, što bi sada sve trebalo da se dodatno otegne odnosno podeli u nekoliko desetina faza i podfaza, koje projektom uopšte nisu predviđene, a sve radi ostvarenja glavnog cilja- prepumpavanja novca dobijenog od ADE sa jedne pozicije na drugu. Tačnije rečeno, upumpavanja u novonastali bunar, koji se pojavio kada se ispostavilo da će, osim dušenja falš-konzervacije od pre trideset godina, obuhvatiti i do sada izvedenih 100 kubika zidova falš-konzervacije Ornament Inženjeringa!

U svakom slučaju, na ovaj način projektovani prihodi Golubačkog grada definitivno bi postali misaona imenica, a tako se sigurno ne bi ostvarile nade onih Golupčana koji čekaju posao u Golubačkom gradu i onih koji bi preduzeće snabdevali hranom, suvenirima učestvovali u priredbama!

Naravno, o ovome svi mudro ćute, i profesorka Iskra i Safež i Jošić, mada bi u svakoj normalnoj državi, svi oni odavno, ako ne u zatvoru, makar bili pod istragom. Odgovarajuće institucije bi im momentalno oduzele sve licence, specijalna tužilaštva za organizovani kriminal bi istraživala poslovanje izvođača, a sudovi časti svih stručnih tela bi im momentalno dali sikter-kafu uz doživotnu zabranu rada!

Pošto je i šira javnost na nedvosmislen način obaveštena da je obnova Golubačkog grada, po našem starom običaju na najboljem putu da postane velika bruka i sramota, ni najmanje ne čudi činjenica da se svim silama u odbranu neodbranjivog uključio i Klaus Kaper, menadžer Austrijske Agencije za obnovu, koji je definitivno pokazao da najbolje govori o stvarima o kojima pojma nema! Tako je, kao izgovor za kašnjenje radova, izjavio kako su "radove usporile i vremenske prilike"!

Konzervacija trvđave radi se isključivo krečnim malterom, koji može da se koristi samo kada je spoljna temperatura iznad pet stepeni, pa je zidanje u zimskom periodu bilo moguće u ograničenom broju dana, nakon čega iole upućeni čitalac može da se smeje i da plače u isto vreme, jer je protekla zima bila najblaža zima poslednjih godina. Opravdanje investitora za katastrofalno kašnjenje izvođača koji je napravio jedan žuti zid, a prošla je trećina roka za izvođenje, predstavlja šamar zdravom razumu!

Međutim, u javnosti se malo zna za drugu bruku, za koju je neko trebao da odgovara još pre trideset godina, kada su poslednji put izvođeni konzervatorski radovi na Golubačkom gradu. Naime, tokom izrade projekta obnove Golubačkog grada, izvršen je pregled svih zidova i ostataka drugih zgrada u kompleksu, tokom kojih je otkriven turski hamam poznat sa arhivskih fotografija koji je u međuvremenu zatrpan skoro do krova.

Takođe je izvršen i pregled ranije konzerviranih zidova. Naime projekti konzervacije kule uz Palatu, turske kule u vodi i bedema uz Dunav izrađeni su u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, u periodu od 1976. do 1987. godine, a rukovodioci konzervatorskih radovi su bili arh. Dobroslav Pavlović i arh. Gordana Simić. Sada se pokazalo da moraju da se ruše svi zidovi koji su ozidani za vreme konzervatorskih intervencija Republičkog zavoda koje su u periodu od 1984. do 1987. izvodili arhitekti Gordana Simić i Dragoljub Todorović i kada su ozidani zidovi na Palati, na kuli uz Palatu i bedemi uz Dunav.

Nagrade i procenti gospođe Brane

Pregledom izvedenih radova, pokazalo se da su od svih zidova, malterom i kamenom ozidana samo lica, čime je napravljena neka vrsta kamene kutije u koju su namesto jezgra zida nabačen kamen zemlja i šut, bez ikakvog maltera, da bi ovakvo rastresito punjenje zida bilo pokriveno zamalterisanim kamenim pločama. Sve to za posledicu ima dodatni trošak za rušenje i ponovno zidanje, pošto ti zidovi sada ne mogu da se nadziđuju jer su potpuno truli iznutra! Verovatno su majstori štedeli, a konzervatori im gledali kroz prste i mislili da se ušteda (krađa) materijala neće nikad otkriti.

Stoga ni najmanje ne čudi činjenica da je Gordana Simić četiri godine, osim što je po svaku cenu u okviru Republičkog zavoda blokirala svaki pokušaj početka rada na projektu rekonstrukcije Golubačkog grada tako što je sistematski odbijala da to stavi u plan rada, odbijala sve molbe upućene iz samog Golupca, da se napokon spreči dalje propadanje.

Na kraju su projekat na evropskom konkursu dobili arhitekta Marija Jovin i Albo Inženjering, a realizacija projekta započeta je uz pomoć Kabineta potpredsednika vlade za evropske integracije i Ministarstva Trgovine i turizma!

Na žalost, na kraju su štetočine iz Republičkog Zavoda u čitav slučaj umešale ni krivu ni dužnu Mirjanu Andrić, direktorku Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koja je prilikom obilaska radilišta u Golupcu ostala zapanjena fušerajem u režiji Ornament invest inženjeringa i tim povodom izjavila kako je konzervacija bedema loše urađena, te da je upotrebljen pogrešan, žuti kamen: "...Taj zid će morati da se ruši. Greške se događaju, ali važno je da se spomenik sačuva. Pojačaćemo stručni nadzor, a izvođač radova - "Ornament" moraće da sarađuje sa projektantom Marijom Jovin...".

Na žalost, Mirjani Andrić je nakon toga podmetnuto još jedno u nizu pravih pravcijatih kukavičjih jaja, naravno, ponovo od ekipe štetočina okupljene oko šefice arhitektonskog odeljenja Brane Stojković Pavelke, koja je uspela da ishodi formiranje višečlane konzervatorske ekipe za praćenje radova u Golupcu u kojoj su, pored nje, još i Snežana Jejić arhitekta konzervator Smederevskog zavoda, zatim Dragoljub Todorović arhitekta Republičkog zavoda.

Uzgred budi rečeno, isti onaj koji je u koprodukciji sa Gordanom Simić tokom konzervacije Golupca osamdesetih godina umesto punih zidova gradio prazne, što sve samo po sebi pokazuje kakva je i kolika kompetencija ovako "eminentne" ekipe stručnjaka.

Ako se zna da je u vreme radova osamdesetih godina, Zavodom žarila i palila ozloglašena dr Milka Čanak Medić, koja je arhitektonsko odeljenje Zavoda pretvorila u servis za iscrtavanje desetina i stotina naučno fantastičnih planova za brojne kasnije objavljene knjižurine, a da je Pavelka zaposlena sa glavnim zaduženjem da na terenu krpi i pegla raspadajuće spomenike koje je cementnim malterom prethodno okovala Milka Čanak Medić.

Samo zbog toga, Pavelka već 30 godina prčka po Gamzigradu bez ikakve šanse da se radovi ikada privedu kraju. Zato ni najmanje ne čudi da je Pavelka u Golubac dovedena da zabašuri mućke Gordane Simić i Dragoljuba Todorovića, koji je zajedno sa Simićkom pre trideset godina fušerisao u Golupcu, a Snežana Jejić je sigurno dovedena kao čovek od najvećeg poverenja Ornament invest inženjeringa pošto su već sarađivali na obnovi crkve u Lazarevcu.

Malo je poznato da je Pavelka u Republičkom zavodu još u vreme Vere Pavlović Lončarski, samoj sebi ishodavala specijalan dodatak na primanja od 30 odsto. Uprkos tome, ona dobija i nekakvu nagradu od takođe 30 odsto!

Sada bi, verovatno zbog terenskog nadzora, trebala da dobije još neki dodatak, što bi i imalo smisla kada bi Pavelka, recimo, rešila da se lično popne na skelu i visinu od 20 metara, kako bi na samom vrhu kule proverila šta se i kako radi.

Međutim, čini se da je Pavelka ovde imenovana upravo zato što ne postoje podaci da se uopšte ikada popela na skelu, a veliko je pitanje da li bi uopšte i mogla da se popne jer su stepenice na skeli nepropisno postavljene, bez ikakve zaštite za leđa!

Poseban je problem pitanje izdrživosti skele za koju bi pre Pavelkinom uspona svakako trebao dodatni statički proračun, kako bi se proverilo da li skele uopšte mogu da izdrže njen gabarit!

Nedavno je gore navedena ekipa "eminentnih" stručnjaka, otputovala u Golubac da prati radove, a da pri tome uopšte nikome na pamet nije palo da pogleda sam projektni elaborat konzervatorsko restauratorskih radova na Golubačkoj tvrđavi!

Ni sa Dragoljubom Todorovićem stvari ne stoje mnogo bolje. On je očito rešio da prizna nezavisnost samoproglašene države Kosovo, što potvrđuje činjenica da je odbio da radi na pripremi projekta obnove crkve Svetog Nikole u kompleksu mauzoleja Svetog Arhangela kod Prizrena, pod izgovorom da Republički zavod više nema pravo da radi na Kosovu! Ali to nije nikakva prepreka da isti taj posao preuzme Predrag Jošić, odnosno preduzeće Intellinea čime se krug zatvara!