Stav

TRAMP

Branko Dragaš

TRAMP - Pobedu Trampa nad onom Zlom ženom, koja je potpuno poludela i koja se otrgla kontroli uma, verujem da će režiser Oliver Stoun imati dobar materijal za svoj novi film o tragičnoj sudbini Hilari Klinton, tumačim kao promenu strategije Familije koja je shvatila da se preigrala, da je SAD krenula u sunovrat, da događaji izmiču kontroli, da su ugroženi temelji totalitarnog ustrojstva države, da je požar na nekoliko mesta buknuo u vlastitoj kući, da više nema vremena za neoliberalne mantre i laži o slobodnom tržištu, već da je potrebno da se gase požari i da se očisti teren od bačenog neoliberalnog šuta.

Za tu vanrednu priliku Familiji je potreban građevinski preduzimač, koji će kao buldožer, bez emocija, bez velikih priča, surovo da sruši sve podignute kule od karata propale ideologije i da poravna teren, kako bi pripremio uslove za izgradnju jedne nove ekonomije.

Ta nova ekonomija neće biti 80% oslonjena na tercijalnu delatnost, usluge, uslugine usluge, koja je dovela do bekstva proizvodnje iz SAD, sve u skladu sa monetarsitičkom Fridmanovom teorijom o štampanju dolara bez pokrića i sa Fukujaminom teorijom o kraju klasične istorije i nastanku novog doba, što je dovelo do toga da SAD ima danas zvaničan dug od 20.000 milijardi dolara, dok se nezvanični dug, ukupan dug stanovništva, privrede i države, popeo na nenormalnih 400.000 milijardi dolara, a na berzama se okreće 2 miliona milijardi bezvrednih papirića, koji su geometrijskom progresijom, eksponencijalna funkcija krivulje, naduvale balon koji može svakog časa da eksplodira i da potpuno razori Imperiju u rastrojstvu. Nešto se moralo da preduzme?

Familija se nadala da će uspeti da izazove Veliki svetski rat, kako to ona obično radi, rat, recimo, između Rusije i Kine, pa da će tako u tom ratu uspeti da istopi sve svoje dugove i da izađe iz svih sadašnjih finansijskih problema, ali, na svu sreću, Rusija i Kina su uspeli da prozru tu prljavu igru Familije i napravili su čvrstu saradnju kroz BRIKS i kroz Šangajsku organizaciju za saradnju.

Potom je Familija igrala na to da će ruskog medveda da iznervira svojim nacističkim provokacijama u Ukrajini i naredbom Erdoganu da se sruši ruski avion, ali Putin nije naseo na te provokacije, ostao je suzdržan, raketama sa 1.600 km je intervenisao u Siriji, ispalio je sa podmornice TULA u Barencovom moru interkontinentalnu raketu SINEVA, koja nosi nuklearne bojeve glave na razdaljinu od 12.000 km, što je bila sasvim dovoljno da prestravi Pentagon, da ohladi usijane glave u Beloj Kući i da izduva narasle finansijske apetite alavih mešetara- gangstera sa Vol Strita.

Sirija je postala staljingradska bitka protiv povampirenog neoliberalnog korporativnog fašizma. Moskva je shvatila da je bolje da tu bitku vodi hiljadama kilometara dalje od ruske granice, nego da mora da se ponovo brani u Borodinu. Popuštanje Putina u slučaju arapskog proleća, izbegavanje sukoba u Iraku i Libiji, bili su u funkciji kupovine vremena i što boljeg naoružavanja za završni udarac, politika koju Putin vodi od dolaska na vlast, sve one medijske spinovane akcije pecanje obnaženog torzoa, džudo zahvati, rvanje sa tigrovima, vožnja aviona, ronjenje, druženje sa bajkerima ili pevanje razmaženim holivudskim debilima, bila je lukavo smišljena strategija da se stvori privid nezainteresovanosti, da se opuste krstaši, da ga Inkvizitori ne shvate ozbiljno, da poveruju kako će sa njim lako izaći na kraj, dok je on tajno veliki novac države, kompanija i tajkuna usmeravao u vojnu industriju, tajno se naoružavao, svestan da će morati da pokaže zube, ako želi da sačuva samostalnost i teritorijalni integritet Rusije.

Tako je prošlo dragocenih petnaest godina i kada je u jesen 2015, Putin pokazao svoju snagu, kada se sibirski medved uspravio i kada je riknuo, sledila se led u žilama siledžijama iz NATO bande, koji su navikli da tuku slabije od sebe i koji su se time dičili. Posle sirijske intervencije, postalo je jasno da se menja slika sveta. Rusija je imala punu podršku Kine. Putin je počeo, upotrebiću sportski izraz, da tuče protivnike Rusije njihovim metodama. Shvatio je da su mediji presudni. Tako je nastao RUSSIA TODAY, koja je danas gledanija od CNN i kojoj američki građani više veruju.

Imperija u rasulu više nije mogla da uzvrati udarac. Obama i njegova administracija su pokazali svu nesposobnost i prevaziđenost lažne parlamentarne demokratije. Putin je pokazao svoj raskošni obaveštajni talenat u nadigravanju sa Belom kućom i CIA. Prvi put nikakvi podaci nisu curili iz Kremlja, dok je Putin ima sve tajne planove CIA i FBI. Familija je morala nešto da preduzme.

Zaokret se odigrao pobedom Trampa. Klintonovi, jastrebovi iz Pentagona, establištment iz Vašingtona i jedna grupacija finansijskih špekulanta, bankara sa Vol Strita su pušteni niz vodu. Oni definitivno nisu mogli da pokrenu privredu, da pokrenu investicije u proizvodnju, da uvedu realnu ekonomiju, da zaposle narod, da pokrenu gradnju, da smanje nagomilanu i neefikasnu administarciju, da zauzdaju bankare i da se posvete unutrašnjoj politici spasa SAD. Morao je neko to drugi da uradi. Neko ko dolazi iz biznisa. Neko ko razume biznis i ko će, dobivši dozvolu Familije da pobedi, napraviti zaokret u ekonomskoj politici.

Trampa su okružili u predsedničkoj kampanji njegovi dugogodišnji poslovni partneri milijarderi: Tom Barak osnivač finansijske grupe Colony Capital, koji investira 45 milijardi dolara i koji poseduje 14.000 nekretnina, Džon Paulson vlasnik PAULSON&CO za globalni mendžment, koji obrće 19 milijardi dolara, Stiv Fajnberg vlasnik Cerberus capital managment fund koji je portfolio menadžer i obrće 30 milijardi dolara, Stiven Rot jedan od milijardera koji ima najviše nekretnina u Nju Jorku i drugi manje eksponirani poslovni ljudi, ali kada je Tramp pozvao u svoj tim Stivena Mnukina, finansijskog mešetara sa Vol Strita, koji je izdanak finansijskih lešinara iz Goldman Saksa, koji je blizak bio Hilari Klinton, Obami i Al Goru, ali koji je dobio zadatak da upravlja finansijama kampanje Trampa, to je bio pouzdan dokaz koga Familija sprema za novog predsednika SAD. Nema slučajnosti. Pobeda Trampa je trebala Familiji i ona je ubacila svog novog igrača, koji mora da promeni ekonomsku politiku Amerike.

Sve je izgledalo demokratski i napeto do poslednjeg trenutka. Morao se stvoriti taj privid konkurencije i demokratije. Došlo je i do sukoba interesa između graditelja i bankara. Pobeda graditelja nad bankarima je poruka javnosti šta će novi predsednik da radi. Trampa i njegov tim čeka veliki posao u kući, tako da on, zbog požara koji izbijaju na sve strane, neće imati dovoljno vremena da vodi osvajačku spoljnu politiku za potrebe multinacionalnih kompanija, kako su to radili njegovi prethodnici. Otuda njegov poziv Putinu i najava bliskog susreta ohrabruje. Pobeda Trampa može da smiri neko vreme tenzije između dve velike sile. Mislim da je to dobro za međunarodne odnose, jer pobeda Zle žene bi sigurno vodila u ratno ludilo, sukobe i razaranja. Familija je od toga, bar za sada, sigurno odustala. Šta će biti kasnije, ostaje da se vidi. Amerika se okreće sebi i svojim nagomilanim problemima. To je dobro za druge zemlje. To je dobro i za Srbiju, ali Srbija ponovo pravi grešku.

SRBIJA - Deceniju unazad na ovim stranicama pišem o diletantizmu srpskih političara. To se potvrdilo i na ovim američkim izborima. Umesto da, kao mala i osiromašena zemlja, koja je bombardovana pod ubicom Klintonom, budemo zvanično potpuno neutralni i da gledamo svoja posla, umesto da sačekamo pobedu Trampa i da onda čestitamo novom predsedniku na izboru, Aca Dramoser je otišao, sve sa darovima, kod Bila Klintona, u završnici kampanje njegove Zle žene, čime je direktno pokazao koju stranu podržava na američkim predsedničkim izborima. Nesrećni srpski premijer je bio presrećan što ga ta bitanga Klinton tapše po ramenu, što ga ismejava, što se sprda sa njim, što ga zajebava pred celim svetom, dok on, srećan što se našao pred tako važnim čovekom, što je u njegovom društvu, što mu se on obraća, što ga intimno oslovljava, Bil, njegov prijatelj, i njegova luda ženturača, perverzni satanisti, prijatelji ubice Tonija Blera, koga je srpski premijer uzeo za savetnika, jer je dobar za budućom predsednicom SAD i može Hilari da pozove direktno telefonom i može da urgira za svog prijatelja Acu Dramosera i za Srbiju, što je presudno važno, pa srpski Kralj Ibi, cirkusant i šarlatan, odlučuje da podrži Zlu ženu zato što je, kako se hvalio, pametan.

Eto, takav jedan politički slinavac, neznalica i nikogović, zamlata i zgubidan, koji je dokon, ne zna šta će od dosada i gleda ko ga i kako imitira, koji ima vremena, uprkos našoj nacionalnoj nesreći, da zove tog mladog momka da ga pohvali, dok srpska obrazovana mladež beži iz zemlje, dok 35.000 ljudi više umire nego što se rađa,vladar u čijoj zemlji deca umiru od preloma ruku, gde se magnetna rezonanca zakazuje za leto sledeće godine, gde se siromaštvo, beda i beznađe širi kao zarazna bolest, gde država otima od privrede i naroda poslednje pare da bi prikazala lažne finansijske uspehe, eto, gospodo drugovi, takav jedan promašeni politikant, koji je uvek bio na pogrešnoj istorijskoj strani, pravi nove istorijske greške i podržava Zlu ženu, koja je izgubila izbore.

I šta sad? Umesto da odmah objavi svoju ostavku, da se povuče iz politike, jer je naneo veliko zlo našoj državi i našem narodu, ucenjeni Aca Dramoser nastavlja da laže i da prikazuje da nikoga nije podržao u američkim izborima, laže i obmanjuje, vređa, preti, ucenjuje i falsifikuje finansijske izveštaje, uveren da mu je sve dozvoljeno, jer nema opozicije, niko ne može da ga ugrozi u njegovoj suludoj vladavini i priprema se za predstojeće predsedničke izbore u Srbiji. Šta je Srbija dobila pobedom Trampa? Neće se promeniti politika nove administracije prema Srbiji, ali će, tako se bar nadam, oslabiti neprestalni pritisci na Srbiju. Putin i Tramp će se dogovoriti o podeli interesnih sfera i Srbija sigurno pripada interesnoj sferi Rusije, što je mnogo bolja opcija nego da budemo pod kontrolom nacističkih komesara iz Brisela. Pošto je Putin već primorao Erdogana da klekne, onda Putin može, pritiskajući Erdogana, da potpuno izvrši pacifikaciju Balkana od ekstremnih islamskih fundamentalista, jer će Erdogan sve muslimane na Balkanu da drži pod svojom čvrstom šapom. Tako se unesrećena i opljačkana Srbija, našla, bez svoje političke pameti, u dosta dobroj geostrateškoj poziciji da ponovo uzdigne i učvrsti svoju vodeću poziciju na Balkanu, uprkos tome što je srpski politički ološ plaćen da uništava državu i da porobljava svoj drevni narod. Ako nam je već neko drugi doneo takvu istorijsku priliku, šta onda mi sami treba da uradimo? U čemu se odražava istorijska odgovornost naše generaciji?

PREDSEDNIČKI IZBORI - Istorijska odgovornost naše generacije je da slomimo totalitarizam u politici. To znači da se svi sadašnji politički akteri, bez obzira da li su vlast ili su ikebana opozicija, moraju da proteraju iz politike. Početak tog procesa može da počne na predstojećim predsedničkim izborima. Zato je važno pitanje - ko ima istorijsku odgovornost? Ako imate istorijsku odgovornost, onda se nećete sami kandidovati na izborima za predsednika Srbije. Nećete, jer niste ludak, egzibicionista, masturbator, egomanijak, bolesno sujetan, perverzan, blesav i što vas lična promocija i novac ne zanimaju više od sudbine države i nacije. Na predstojećim izborima biće dve kolone. Jednu kolonu će činiti dvadesetak kandidata Ace Dramosera, koje će on gurati i finansirati, kako bi sve obesmislio i kako bi uveo u drugi krug najdražeg opozicionara Šešelja. Drugu kolonu će odrediti London, jer će se Vašington lagano povući, pa će tu kolonu predvoditi blazirani birokrata i lutak Vuk Jeremić ili uspavani i metiljavi Saša Janković. Ostaje mogućnost formiranja trećeg bloka, koji bi bio sastavljen isključivo od naših vodećih stručnih i iskusnih ljudi iz zemlje i sveta, koji nikada do sada nisu bili u politici i koji bi timski nastupili. To su naši najbolji ljudi koji imaju međunarodne reference, koji nisu balavci i koji sebe ne nazivaju novom političkom snagom Srbije, misleći na svoju nezrelost.

Donald Tramp ima sedamdeset godina i njegova poslovna ekipa je blizu tih godina. Njima je pripala uloga da SAD spase od propasti. Politika je ozbiljan i težak posao. Srbiji trebaju stručni i iskusni ljudi. Nepotkupljivi i moralni. Radni i pošteni. Ljudi koji imaju reference da mogu Srbiju da očiste od političkog ološa. Ukazala se prva prilika na izborima sledeće godine. Imate li istorijsku odgovornost.