Rusija

U Državnu Dumu je stigao projekat budžetske prognoze za Rusku Federaciju do 2034. godine

Utopija 2034?

Gledajući u budućnost, možemo da kažemo da nam dugoročna prognoza ne obećava ništa dobro. Sudeći po procenama ministarstva finansija, zemlja je osuđena na 20 godina stagnacije. Za to vreme naći ćemo se na začelju vodećih nacionalnih ekonomija. Ali, o tome autori projekta ne govore. Upravo suprotno, spremni su da hrabre narod optimističkom preambulom, piše povodom Projekta budžetske prognoze za Rusku Federaciju do 2034. godine analitičar Jurij Aleksejev

Jurij Aleksejev

Amerikanizacija do jaja

Proces adaptacije ruske ekonomije i finansijskog sektora na promenjene spoljne uslove, smatraju u ministarstvu finansija, ulazi u završnu fazu. Antikrizne mere omogućile su vladi RF da „stabilizuje situaciju na unutrašnjem finansijskom tržištu, da ojača poverenje u bankarski sistem i nacionalnu valutu, da dobro prebrodi vrh isplate spoljnjeg duga, da snizi inflatorna očekivanja privrednih subjekata i u celini da formira neophodne uslove za oživljavanje proizvodnje i nastavak ekonomskog rasta".

Autori projekta uveravaju da „po završetku perioda bolnog prilagođavanja" država preuzima mere za obezbeđivanje održivog ekonomskog razvoja zemlje. Iako autori upozoravaju da projekat budžetske prognoze sadrži samo deo potrebnih informacija i da će se uskoro sve još precizirati i dorađivati uzimajući u obzir državne programe i cifre trogodišnjeg budžeta, utisak nakon čitanja onoga što je do sada objavljeno ne uliva nikakav otpimizam. Upravo suprotno, prognoza koja je predstavljena ne daje nade da će se život miliona Rusa poboljšati i da ćemo se za 20 godina po nivou blagostanja konačno približiti zapadnim državama. Federalni budžet RF biće, kao i ranije, deficitaran. Ali deficit će se smanjivati, od gotovo 4% BDP što se očekuje na kraju ove godine, do 0,7% BDP-a za 2034. godinu. Nigde ne piše kako će se postići ovi gotovo idealni pokazatelji i kako će se to odraziti na sudbinu Rusa. Svejedno, i ovako je jasno da će ekonomski kurs biti sačuvan: jeftin novac nikome se neće davati, krediti će se odobravati samo sa visokim kamatama, penzioneri i primaoci socijalne pomoći neće biti maženi, smanjiće se troškovi.

Moguće je, naravno, i povećati poreze. Ali, vlada ne žuri sa pričom o povećanju poreza, strahujući da i bez toga opterećeni biznis može da se povuče u senku.

Državni službenici su uvereni da je idealno stanje budžeta i nivoa inflacije važno upravo za rast ekonomije, koja je „mnogo bolja nego u prošlim istorijskim periodima". Nisu dali da se inflacija ubrza i stabilizovali su situaciju na tržištu rada, nivo državnog duga (13,6 procenata BDP) je nizak, privukli su 800 milijardi rubalja zaduživanja na domaćem tržištu (spoljašnja tržišta su zatvorena za Rusiju zbog sankcija). Zar je to malo? Ali, postoji i druga strana medalje. Restriktivne mere ministarstva finansija su dovele do toga da je ruski BDP na kraju trećeg kvartala na godišnjem nivou opao za 0,4 procenta, istovremeno kada je ekonomija SAD zabeležila rast na godišnjem nivou od gotovo 3%, a ekonomija Francuske za 1,1%. Ali, ako Rusija počne da raste istim tempom kao SAD ili Francuska, ona će opet zaostajati u odnosu na njih, zato što je naš BDP još veoma nizak, a po podacima Svetskog ekonomskog foruma, 2015. godine po trenutnim merilima se približio samo na 1,3 triliona dolara (poređenja radi, BDP SAD je gotovo 18 triliona dolara, Francuske 2,4 triliona dolara).

Neobičan priliv investicija, prema dugoročnoj prognozi, takođe ne bi trebalo očekivati. Maksimalno što možemo da očekujemo je rast investicija u osnovni kapital na nivou od 3,2% u najboljim godinama, ali zatim bi kapital nastavio da odlazi iz zemlje i rast bi opet počeo da se usporava.

Što se tiče rublje, ona bi, prema zamisli autora prognoze, trebalo sve vreme da pada: od 70 rubalja za 1 američki dolar u periodu 2017-2020, do 77,4 rublje za dolar 2035. godine.

Nejasno je zašto ponižavati nacionalnu valutu ako, prema idejama tih ekonomista, u budućnosti treba očekivati rast cena nafte marke Urals do 53 dolara za barel 2035. godine (po ovoj ceni „crnog zlata" dolar danas vredi 60 rubalja).

Kako se kaže u takvim slučajevima, biće kako bude, pa i za 20 godina. Naša ekonomska i finansijska ministarstva dovoljno često greše u prognozama, a u uslovima sankcija i skoka cena nafte ne mogu pravilno da se orijentišu i prognoziraju ekonomsku situaciju ni nekoliko godina unapred. Nije slučajno država bila prinuđena da privremeno pređe na jednogodišnji budžet za 2016. godinu. Radeći dugoročnu prognozu, vlada nije došla do optimističkog scenarija. Kako i može biti optimizma, ako je račun urađen sa oslanjanjem na stari ekonomski model? Maksimalno što iz toga može da proizađe jeste usporen ekonomski rast koji u uslovima deficita investicija više deluje kao stagnacija kojom, kako nam govore, treba da budemo zadovoljni u naredne dve decenije. Sve to vreme mi ćemo tapkati u mestu, a razlika između Rusije i drugih najvećih svetskih ekonomija će samo da raste, tako da će za deset godina, kako procenjuju ekonomisti, Zapad toliko otići ispred nas da će biti nemoguće dostići ga.

Uz sva ograničenja, glavno što je otkrila dugoročna prognoza razvoja jesu loše strane liberalnog kursa. Postojeći ekonomski model stavlja pod sumnju orijentire koje je odredio predsednik Rusije.

Ako se ništa ne bude menjalo, ionako minimalno povećanje životnog standarda će pojesti inflacija, rast cena i plata, povećanje poreza na zemlju. Visoki porezi će prisiliti biznis da se povuče, porašće nezaposlenost. Ali, to nikoga ne plaši.

Čak i u višim ešalonima vlasti nema jasnog razumevanja toga kako će država da deluje u novoj realnosti i šta je ono dobro, što je postignuto u poslednje vreme, što treba sačuvati.

Gde će se pronaći novac, ako se ekonomija faktički ne bude razvijala? U avgustu su drastično smanjili Fond rezervi (sredstva su prebačena za finansiranje deficita u budžetu), i na kraju godine od njega može da ostane manje od polovine. Penzioni fond je za pola godine potrošio svoj godišnji budžet za doplate siromašnima, kako bi njihove penzije bile dovedene do egzistencijalnog minimuma. Finansirani deo penzije zamrznut je četvrti put zaredom, moguće da bi je trebalo konačno ukinuti. Do kraja godine očekuje se pad realnih prihoda Rusa ne za 2,8%, kako se pretpostavljalo, već za 5%.

Projekat dugoročne prognoze izazvao je različite ocene ne samo ekonomista, već i predstavnika vlasti različitih nivoa. Ponovo se aktivirala polemika o spašavanju ruske privrede. Ministarstvo finansija se setilo povećanja poreza i zamrzavanja plata koje se isplaćuju iz budžeta i penzija kako bi se smanjio budžetski deficit. Već je izračunato da bi povećanjem ključnih dadžbina za biznis i građane (porez na dohodak, na profit, premije osiguranja, PDV) za tri godine trebalo da se popuni budžet za 2,5 triliona rubalja. Ako predsednik ne objavi moratorijum na povećanje poreskih opterećenja do 2018. godine, onda bi verovatno plan ministarstva finansija bio sproveden.

Predsednica Računovodstvene komore Tatjana Golikova koja je započela polemiku sa ministarstvom finansija, smatra da se deficit federalnog budžeta može smanjiti za trilion rubalja i bez dodatnih poreza, u uslovima efikasnijeg trošenja sredstava. Moguće je skupiti dodatne stotine milijardi rubalja poboljšanjem sistema upravljanja. I, na kraju, pokrenuti ekonomski rast, doštampati novac, pristupiti dostupnim kreditima, stimulisati domaće proizvođače. Poslednji predlog, koji je došao od savetnika predsednika Sergeja Glazjeva i Stolpinskog kuba mnogi državni službenici su dočekali na nož.

U tom kontekstu, predsednik Vladimir Putin je poručio da se razradi nekoliko srednjoročnih ekonomskih programa koji mogu da stvore osnovu za realne reforme posle predsedničkih izbora 2018. godine.

Mnogi su skeptični u pogledu verovatnoće kardinalnih promena u Rusiji. Propušteno je dosta vremena. I ostaje samo da se žali što čak ni sankcije i radikalan pad cena nafte nisu podstakli vlasti da sprovedu strukturne reforme i privatizaciju državne imovine. Strukturne reforme ne mogu brzo da se sprovedu. Da bi preorijentisali ekonomiju sa sirovina na prerađivačku industriju i proizvodnju visokotehnoloških proizvoda potrebne su godine.

Ali, moguće je ubrzati ovaj posao, ako bude postojala politička volja. Za sada, zdrava razmišljanja o stabilnom rastu privrede tonu u diskusijama. Projekat dugoročne prognoze će se još dorađivati i razmatrati. Moguće je da će se na kraju pojaviti sasvim drugi orijentiri. Želimo da verujemo da će zdrav razum prevladati.