Povodom

Bedžet Pacoli, najbogatiji Albanac na svetu, u zamci sopstvene prošlosti

Unutrašnja bitka i spoljni poslovi

Bitka za povlačenje priznanja nezavisnog Kosova, traje uveliko. Ministar spoljnih poslova samoproglašenog Kosova, milijarder Bedžet Pacoli, ne krije da je dao novac vladama trećine svih zemalja koje su priznale Kosovo. Sa druge strane, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, opravdano računa da će, zbog promene političke klime u svetu, još dosta zemalja povući svoje priznanje ove tvorevine. Život, poslovi i politika, uverili su Bedžeta Pacolija, da sa Kosovom ništa nije gotovo, nego da će neka druga Srbija, bez Vučića, menjati odnose sa Albancima i o Kosovu raspravljati drukčijim jezikom.

Nikola Vlahović

Nezvanično najbogatiji Albanac na svetu, Bedžet Pacoli, čovek neobične biografije, u ranoj mladosti živeo je u ekstremnom siromaštvu, kao seoska sirotinja, a potom je krenuo u svoju životnu i poslovnu avanturu da bi najbolje godine dočekao u Švajcarskoj kao milijarder. Danas je ministar spoljnih poslova samoproglašenog Kosova i "vlasnik" jedne male parlamentarne stranke.

Iz Švajcarske ga je na Kosovo vratila duboka veza sa svojim poreklom (tako on tvrdi). Ali, jedna manje romantična verzija kaže da ga je iz Švajcarske na Kosovo dovela ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) koja ga je još u vreme vladavine pokojnog Borisa Jeljcina vrbovala dok je sa svojom građevinskom kompanijom radio na obnovi Kremlja. Strani obaveštajni izvori na Kosovu smatraju da mu je dodeljena uloga "mirotvorca", čoveka koji treba da radi na uspostavljanju dobrih odnosa sa svim zemljama bivše zajedničke države, a posebno sa Srbijom.

Nakon razvoda braka sa slavnom italijanskom pevačicom Anom Oksom, Pacoli je sagradio pravi dvorac u Gračanici, asvaltirao put do njega (koji je danas pretvoren u "Gračanički korzo") i svojim novcem pomaže obnovu Kosova. Tu se on, kažu lokalni Srbi, razlikuje od Vučićeve političke mafije iz Beograda, jer iz svog džepa pomaže svoj narod a ne pljačka ga i ne teroriše kao što to čine ovi sa "Srpske liste".

Strani mediji ga već dugo opisuju kao čoveka koji je svojim novcem potkupio jednu trećinu svih dosadašnjih vlada koje su priznale ovu paradržavnu tvorevinu. Istina, i Pacoli se lično potrudio da sve ovo potvrdi pa je u jednom razgovoru sa srpskim novinarima na Kosovu rekao: "...Nije tajna da sam puno doprineo nezavisnosti Kosova, oko trećina država koje su priznale nezavisnost su moj doprinos. Naravno, angažovao sam lobiste, a oni ne rade za džabe..."

U poslednje vreme pokazuje i on znake nervoze. Polovinom februara meseca ove godine, optužio je Ivicu Dačića, ministra spoljnih poslova Srbije, da je ponudio srpski kontigent oružja državi Burundi, u zamenu za povlačenje priznanja Kosova.

Zastava samoproglašene države ne postoji ispred zgrade Ujedinjenih nacija, a nema ni separatističkog Kosova u Ujedinjenim nacijama. Samo na jugu Švajcarske, u Luganu, plava zastava sa siluetom Kosova i žutim evropskim zvezdicama, visi u sedištu kompanije Mabetex i na ekskluzivnom hotelu Swiss Diamond Olivella na samoj obali jezera. Postavio ih je Bedžet Pacoli.

Osim pomenute kompanije Mabetex, koja se bavi građevinarstvom, Pacoli je zvanično vlasnik televizije, banke, hotela, turističke agencije, proizvodi odeću i kozmetiku, trguje nekretninama, ulaže u informatiku, posluje po celom svetu. Samo Mabetex ima više od milijardu evra godišnjeg prometa. Nezvaničnih poslova i prihoda, ima još toliko. Oni koji ga pamte iz 1981. godine, kad je ispred hotela "Grand" u Prištini parkirao svoj prvi polovni automobil marke "Mercedes", sigurno se ne bi iznenadili na podatak da nikad nije kupio drugu marku vozila i da u njegovim kompanijama niko ne sme da vozi ništa osim "Mercedesa".

U vreme dok je Bedžet Pacoli stasavao iz siromašnog dečaka i radoznalog mladića u "poslovnog čoveka" koga je put odveo u Švajcarsku, u ondašnjoj službi Državne bezbednosti na Kosovu, smenjivali su se šefovi Mehmet Soši, Islaim Braka, a zatim Jusuf Karakuši, Rahman Morina, Selim Brošaj, Rajko Ćalović, Radosav Lukić, a zatim i David Gajić. Nije tajna da je barem jedan od njih, u ovom slučaju, Selim Brošaj, "regrutovao" Pacolija za "rad na terenu". Smatra se u dobro obaveštenim krugovima da je Pacoli dobio zadatak da prati šta rade albanski ekstremisti u Švajcarskoj te da je ta "misija" bila sakrivena iza njegovih poslovnih poduhvata koje je ostvario novcem "službe", angažujući u svojoj građevinskoj firmi radnike sa prostora ondašnje Jugoslavije.

O vezama Bedžeta Pacolija sa stranim i domaćim tajnim službama, progovorila je 15. januara ove godine, Donika Gervala, kćer političkog emigranta Jusufa Gervale, ubijenog pre 32 godine u Nemačkoj, zajedno sa njegovim bratom Bardošem i saradnikom Kadri Zekom. Naime, Donika Gervala tvrdi da se u dosijeu ubistva Jusufa i Bardoša Gervale i Kadri Zeke nalaze i imena koja su trenutno u Vladi Kosova i da su "...Imena službenika Vlade Kosova deo dosijea istrage i spominju se u ovom dosijeu".

Mediji u Nemačkoj i danas smatraju da su Jusuf i Bardoš Gervala i Kadri Zeka ubijeni od strane ondašnje jugoslovenske Državne bezbednosti, te da je atentat izvršen od strane profesionalne grupe iz tadašnjih struktura DB.

U dosijeu o ovom ubistvu, tvrdi Donika Gervala, nalazi se i ime ime sadašnjeg ministra spoljnih poslova Kosova, Bedžeta Pacolija. koji je na dan ubistva (17. januara 1982. godine ) boravio u Tirani, a u međuvremenu je njegovo vozilo, za koje je Pacoli rekao da mu je ukradeno, bilo upotrebljeno tokom ubistva.

U sudskom procesu protiv Slobodana Miloševića u Hagu jedan zaštićeni svedok (Albanac, bivši pripadnik DB-a) sa kodom K-6 na sudskoj sednici održanoj 10. juna 2002. godine, priznao je da je u ubistvu braće Jusufa i Bardoša Gervale umešan i pripadnik tajne službe, Selim Brošaj za koga je rekao da je tokom dve decenije (između sedamdesetih i osamdesetih godina) divljački tukao i osakatio mnoge svoje sunarodnike koji su bili u zatvorima širom bivše Jugoslavije.

Treba podsetiti da je marta 2006. godine, dakle, punih sedam godina nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma i zauzimanja ovog dela Srbije od strane američkih okupacionih vlasti, Bedžet Pacoli oformio "Alijansu za novo Kosovo" (Aleancën Kosova e Re - AKR), koju je u početku formulisao kao "poslovnu zajednicu", ali je vremenom ona postala politička partija. Svakako je važan i podatak da je Pacoli dva meseca ranije, 4. januara 2006. godine, (baš u vreme kada su se u Beču održavali pregovori Priština-Beograd uz posredovanje Martija Ahtisarija o statusu Kosova) prvi put za srpsku javnost progovorio o tome da "Kosovo ne može bez Srbije", te da mu je veliki san da pomiri Srbe i Albance.

U junu 2007. godine evropski mediji su, pozivajući se na jednog pripadnika nemačke obaveštajne službe BND objavili da je na lični račun specijalnog izaslanika UN za Kosovo Martija Ahtisarija uplaćeno oko 40 miliona evra. Osim toga, BND je dobila podatke i da je jedan od vođa albanske mafije predao Ahtisariju kofer s novcem u gotovini, kao i da ista kriminalna struktura Ahtisariju dovodi prostitutke. UN se ozbiljno pobrinula da prikrije ovaj skandal.

Prema tvrdnji pojedinih izvora u Moskvi, prebacivanje novca mafije kosovskih Albanaca obavio je milijarder Bedžet Pacoli. A onda je, igrom slučaja (zaista neobična koincidencija!), u martu 2007. godine Savet bezbednosti UN usvojio plan sačinjen na osnovu Ahtisarijevog „Sveobuhvatnog predloga za regulisanje statusa Kosova": „Kosovo mora da dobije status nezavisne države pod nadzorom međunarodne zajednice". Prema tim preporukama napisan je i Ustav „nezavisnog" Kosova. Što se tiče Pacolija, očigledno je da mu je zbog svih tih zasluga Zapad dozvolio da 2011. godine postane (kratkotrajno) čak i predsednik takozvane Republike Kosovo.

Pacoli je sadašnjega predsednika Rusije Vladimira Putina upoznao dok je on bio samo zamenik gradonačelnika Sankt Peterburga i to bez portfelja, i to neposredno nakon što su ga dva "fina gospodina" iz FSB-a privela na čaj i pola pola sata razgovora u vezi sa poslovima koje radi u Rusiji, albanskoj mafiji i njegovim vezama sa njom.

Priča Pacoli i danas zanimljive priče. Nedavno je rekao: "...Žao mi je Srba jer to je predivan narod. Oni i mi smo kao dvojica braće koja se stalno svađaju dok ne podele imovinu i ne sagrade svaki svoju kuću. Tek tada počinje prava bratska ljubav..."

Zanimljivo, ali, Pacoli je iste te reči upotrebio i 1999., kada je pokušavao da nagovori Miloševića da odustane od rata i kad mu je nudio pare za "otkup" Kosova.

Istina, čiji god novac da pokreće, Pacoli ga je uložio u Kosovo (sa 30 miliona evra godišnje finansira svoj privatni univerzitet koje je osnovao sa Ročester institutom za tehnologiju iz Amerike, gradi škole, ulice, vrtiće, zapošljava i više od dve hiljade ljudi ali i znatno više ako se računaju i oni koji rade u njegovim firmama po Evropi, u bankama, robnim kućama i osiguravajućim društvima koje je osnovao. Prešao je Pacoli dugi put od siromašnog dečaka iz sela Marevci 40 kilometara udaljenog od Prištine, u koje nije ni poštar zalazio već je pisma davao seljanima da ih dostave svojim komšijama, do vlasnika poslovnog carstva, privatnog aviona i pasoša Švajcarske, Amerike, Liberije...Mnogo zna, na mnoga pitanja nije nikada odgovorio. Uvek se vozi sam u blindiranom vozilu. Njegovi glavni neprijatelju su njemu najbliži ljudi iz političkog i poslovnog vrha na Kosovu. Ima i svoje verne čuvare iz nekoliko obaveštajnih službi. Domaćih i stranih. Sigurno je da je zadužio i albansku mafiju (ili ona njega).

Sve su to dovoljni razlozi da Pacoli ne spava mirno. Ali, izgleda da nije tako. Siguran je u pomirenje i srećniju budućnost, ali ne onako kako to Vučić zamišlja, nego kako velike sile kažu. On, bolje nego iko, sigurno zna da će tu odluku doneti Rusija i Amerika.