In memoriam

Svedok vremena Milentije Pešaković (1927 - 2018)

U subotu, 22. septembra 2018. godine, umro je Milentije Pešaković, najstariji srpski novinar, publicista, učesnik Drugog svetskog rata i socijalističke revolucije, a posle rata šef kabineta sekretara CK Srbije Jovana Veselinova Žarka, savetnik u srpskoj vladi i Izvršnom komitetu CK SKJ.

Milentije Pešaković rođen je u Pločniku kod Prokuplja 1927. godine. Osnovnu školu i Gimnaziju završio je u rodnom gradu. Od 1941. godine bio je angažovan na kurirskim poslovima u Narodnooslobodilačkom pokretu. Sa 17 godina postao je član Okružnog komiteta SKOJ-a u Toplici. Završio je sve skojevske i partijske kurseve i škole, ali i Novinarsko-diplomatsku visoku školu i Pravni fakultet.

Godine posleratne Jugoslavije, Pešaković je proveo radeći sa ključnim ljudima ondašnje državne i političke elite. Kad je prvi put stao ispred svog budućeg šefa, Jovana Veselinova Žarka, jasno mu je stavio do znanja da neće biti poslušnik: "...Ja sam po profesiji novinar, uvek sam se slobodno izjašnjavao i pisao, pisao po savesti i znanju, tako ću i kod Vas raditi, a da li je to uvek na liniji Partije - Vi cenite!" Mada je bio mlad kadar, ukazano mu je veliko poverenje koje on nikada nije prokockao. Ali, Partija kojoj je pripadao, jeste.Bio je u prvoj redakciji lista Ekonomska politika.

Ubrzo nakon što su ga odredili da bude najbliskiji saradnik Slobodana Penezića Krcuna, upoznao se Pešaković i sa drugim posle Tita najmoćnijim čovekom ondašnje države, Aleksandrom Rankovićem. Pešaković je opisao kako mu je "drug Leka" pružio ruku, lako se naklonio i rekao: "Milo mi je!"

I zaista, Pešaković je bio omiljen i kao drug i kao sagovornik i kao vernik jedne plemenite ali, kako je sam često govorio, "oklevetane ideje". Slobodan Penezić Krcun je simpatisao njegov internacionalizam i kosmopolitizam, na svoj način pa je govorio u šali da njegova Služba nije bila budna jer je dozvolila da dođe Pešaković za savetnika u njegovu vladu, "...a on piše isključivo latinicom, on navija protiv 'Crvene zvezde' a strasno za splitski 'Hajduk'..."

Milentije Pešaković je bio nezgodan svedok jednog vremena. Sve je zapisivao. Ondašnja UDB-a ga je 1978. godine mesecima saslušavala. Kad već nije bilo mogućnosti da mu pronađu "grešku u sistemu", setili su se kako da mu naude: prema nalazima lekara Zavoda za mentalno zdravlje, dr. Jovana Bukelića, penzionisan je u 49-toj godini života sa dijagnozom "Teška depresija". Bio je to način da ovog nezgodnog svedoka unutrašnjih republičkih i partijskih sukoba, uklone sa dužnosti. Potrudili su se i da mu onemoguće pristup medijima, osim rubrike "Pisma čitalaca" u "Politici" gde se povremeno oglašavao. Napisao je i nekoliko knjiga od kojih je "Društveni razvoj Jugoslavije" i danas literatura kojom se istoričari u regionu koriste.

Poslednjih tri godine života, otvorio je i dušu i svoje arhive, a Magazin Tabloid svoje stranice, pa je istina čuvana pola veka, o Brionskom plenumu, njegovim uzrocima i posledicama, mogla da dođe do čitalaca. Ubrzo nakon prvih nastavaka, kad se videlo o kakvom impresivnom delu je reč, tri najveće beogradske izdavačke kuće su videle priliku da nešto na brzinu dobiju od najstarijeg novinara u Srbiji. Milenije Pešaković ih je sa prezirom sve odbio rekavši: "...Objavljivanje ovog serijala ekskluzivno pripada Magazinu Tabloid, ne bi bilo u redu..."

Prilikom proslave izlaska 400 brojeva Magazina Tabloid, redakcija je organizovala prevoz kako bi Pešaković prisustvovao ovom događaju. Prihvatio je spremno. Rekao je: "...Samo da uzmem štap i obujem sandale". Imao je u tom trenutku 91. godinu. Pisao je u svakom broju po 20 hiljada karaktera. Ko se bavi ovim teškim zanatom, odlično zna o kakvom je poduhvatu reč. A, kucao je sve na staroj pisaćoj mašini, uprkos teškoćama sa vidom. Kad je stigao u redakciju, ponudili smo mu sok. Skoro se naljutio: "...Kakav sok, ima li ruske votke!?" Našlo se brzo i to. Popio je kao momak duplu rusku votku u zdravlje svih nas i ovog magazina.

Skoro godinu dana nakon te proslave, Milentije Pešaković je preminuo. Ostavio nam je ogromno svedočanstvo. Knjige su mu prevedene na nekoliko jezika i nalaze se u Kongresnoj biblioteci SAD-a i drugim državnim biblotekama u svetu. On je proputovao sve kontinete, sve države u nekadašnjem SSSR-u i sve opštine u nekadašnjoj SFRJ u kojoj žive Srbi. Bio je neumorni borac za istinu i pravdu.

Istorija koju smo učili, prilično je drukčija od istine koju nam je on poverio da objavimo. Uprkos teškim razočaranjima koje je doživeo, nikada nije odstupio od osnovnih ideja socijalizma. Bio je i ostao mlad duhom do poslednjeg dana života a pisao je dok je mogao da se kreće. Dao nam je lekciju koju smo naučili: utakmica traje dok mi trajemo!